ЗАКОН О ФИСКАЛНИМ КАСАМА

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања
Члан 1.
Овим законом уређује се евидентирање сваког појединачно оствареног промета добара на мало, односно сваке појединачно извршене услуге физичким лицима преко електронске регистар касе са фискалном меморијом или фискалног штампача (у даљем тексту: фискална каса), техничке и функционалне карактеристике фискалне касе, фискални документи фискалне касе, евидентирање промета, отклањање грешака, ресетовање фискалне касе, стављање у промет фискалне касе, фискализација, сервисирање и поправка фискалне касе, контрола техничких и функционалних карактеристика фискалне касе, контрола евидентирања промета преко фискалне касе и контрола рада овлашћеног сервиса.
Фискална каса
Члан 2.
Фискална каса је уређај за регистровање података о вредности продатог добра и извршене услуге (у даљем тексту: промет) унетих у њену базу података о добрима и услугама који се на прописани начин саопштавају купцу добара, односно кориснику услуга, уз истовремено евидентирање на контролној траци фискалне касе, њихово периодично евидентирање у фискалној меморији фискалне касе и формирање и штампање фискалних докумената.
Фискална каса обавезно има програмску, оперативну и фискалну меморију.
Програмска меморија има софтвер, који је заштићен од измена или брисања, а који користи стандардне функције за евидентирање промета добара и услуга, управљање радом штампача, екрана и уписом података у фискалну меморију.
Оперативна меморија садржи базу података о добрима и услугама и евидентираним подацима о појединачном промету добара и услуга.
База података оперативне меморије из става 4. овог члана, обавезно садржи једнозначно и недвосмислено идентификован назив добра или услуге, цену јединице мере, назив јединице мере и ознаку прописане пореске стопе.
Спецификација пореских стопа представља везу ознака пореских стопа са вредностима пореских стопа у процентима.
Фискални документи су фискални исечак, дневни извештај, периодични извештај и пресек стања, који у себи садрже фискални лого.
Фискални лого се састоји од четири оцила раздвојених крстом исписаних у квадрату димензија не мањих од 5 mm х 5 mm и не већих од 7 mm х 7 mm, којим се на јединствен начин означава евидентирање промета преко фискалне касе у Републици Србији.
Сви отисци фискалних докумената се бележе на контролној траци фискалне касе (у даљем тексту: контролна трака).
Типови ресета јесу: брисање евидентираних података у оперативној меморији; брисање базе података у оперативној меморији; брисање целокупног садржаја оперативне меморије; интервенција на деблокади софтвера без брисања евидентираних података, базе података и целокупног садржаја оперативне меморије.
Задавање команди електронској регистар каси са фискалном меморијом врши се помоћу тастатуре.
Задавање команди фискалном штампачу врши се помоћу дефинисаног интерфејса фискалне касе.
Обавеза евидентирања промета преко фискалне касе
Члан 3.
Лице које је уписано у одговарајући регистар за промет добара на мало, односно за пружање услуга физичким лицима, дужно је да врши евидентирање сваког појединачно оствареног промета преко фискалне касе.
Обавеза из става 1. овог члана постоји и у случају када се услуга пружа физичком лицу, а накнаду за пружене услуге сноси правно лице, односно предузетник, и то независно од начина плаћања (готовина, чек, картица и безготовинско плаћање).
Обавеза из ст. 1. и 2. овог члана не односи се на пољопривредног произвођача и власника самосталне занатске радње који на пијачним тезгама и сличним објектима продају пољопривредне производе, односно сопствене производе занатства и домаће радиности, као и на банкарске организације, осигуравајуће организације, ПТТ и јавна предузећа која накнаду за продата добра, односно пружене услуге физичким лицима наплаћују испостављањем рачуна о обрачуну потрошње преко мерних инструмената (грејање, гас, телефон, електрична енергија, вода и др.).
Изузетно од ст. 1 - 3. овог члана, Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) може, полазећи од техничких и функционалних карактеристика фискалне касе и специфичности одређене делатности, на заједнички предлог министарства надлежног за послове финансија (у даљем тексту: министарство финансија) и министарства надлежног за послове трговине (у даљем тексту: министарство трговине), одредити и друге делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе у смислу ст. 1. и 2. овог члана.
Лице на које се не односи обавеза евидентирања промета у смислу става 3. овог члана, као и лице које је ослобођено од обавезе евидентирања промета преко фискалне касе актом Владе из става 4. овог члана, а истовремено обавља и делатности које нису изузете, односно ослобођене од обавезе евидентирања промета преко фискалне касе, дужно је да сваки појединачни промет код обављања тих делатности евидентира преко фискалне касе.
Обвезником, у смислу овог закона, сматра се лице које је у обавези да евидентира сваки појединачно остварени промет преко фискалне касе у складу са овим законом (у даљем тексту: обвезник).
II. ТЕХНИЧКЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ И ДОДАТНА ОПРЕМА ФИСКАЛНЕ КАСЕ
Техничке и функционалне карактеристике фискалне касе
Члан 4.
Фискална каса мора да:
1) има свој програм (софтвер) који је заштићен од измена или брисања, а који користи стандардне функције за евидентирање промета добара и услуга, управљање радом штампача, екрана и уписом података у фискалну меморију;
2) омогући штампање фискалног лога из члана 2. став 8. овог закона, искључиво на фискалним документима;
3) обезбеди очитавање евидентираног промета према стандардним временским јединицама (дан, месец, година, сат и минут);
4) обезбеди штампање евидентираних података из фискалне и оперативне меморије задавањем команди преко тастатуре;
5) обезбеди чување евидентираних података у фискалној меморији и штампање на контролној траци;
6) обезбеди евидентирање промета на фискалном исечку фискалне касе;
7) обезбеди евидентирање вредности добара, односно услуга у динарима заокруживањем на другу децималу;
8) обезбеди могућност тестирања ради провере исправности фискалне касе и фискалне меморије, као и функције које су у вези са њима;
9) обезбеди могућност да се свака започета, а прекинута операција (прекид напајања, квар штампача, квар дела уређаја и сл.), после отклањања узрока прекида настави, осим када се ради о квару процесора или меморије;
10) обезбеди оперативну меморију у коју се уноси база података;
11) омогући физичку заштиту неповредивости података који се чувају у фискалној меморији;
12) обезбеди да се фискална каса не може користити ако је неки од функционалних делова неисправан, недостаје или не испуњава услове у погледу функционалних и техничких захтева;
13) омогући уношење у фискалну меморију датума и времена стављања фискалне касе у експлоатацију и да уношење датума и времена има логичку контролу (датум и време не могу бити старији од датума и времена увођења фискалне касе у експлоатацију, новоунети датум и време не могу бити старији од датума и времена за које је већ урађен дневни извештај и сл.);
14) омогући купцу добра, односно кориснику услуге визуелно праћење евидентирања података, уз истовремено визуелно праћење евидентирања података од стране лица које уноси податке;
15) онемогући сторнирање евидентираног промета за који је издат фискални исечак;
16) онемогући даљи унос података ако се истовремено не може вршити штампање података на фискалном исечку и контролној траци;
17) онемогући брисање података о евидентираном промету из оперативне меморије без скидања пломбе од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента формирања дневног извештаја за текући период;
18) омогући брисање података о евидентираном промету из оперативне меморије без скидања пломбе од момента израде дневног извештаја за претходни период до момента почетка наредног периода или момента формирања првог фискалног исечка у наредном периоду;
19) омогући аутоматски упис података у фискалну меморију;
20) онемогући брисање или замену података о већ програмираним добрима или услугама у бази података фискалне касе, осим цене јединице мере,
од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;
21) онемогући промену спецификације пореских стопа од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;
22) онемогући промену датума од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;
23) онемогући промену реалног времена од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;
24) омогући промену зимског у летње рачунање времена и обрнуто, без скидања пломбе, и то од момента израде дневног извештаја за претходни период до момента почетка наредног периода или момента формирања првог фискалног исечка у наредном периоду;
25) обезбеди штампање базе података фискалне касе;
26) онемогући штампање фискалних докумената пре стављања фискалне касе у употребу;
27) онемогући штампање нефискалних докумената који садрже податке из фискалних докумената;
28) обезбеди спецификацију девет пореских стопа (означених ћириличним словима "А", "Г", "Д", "Ђ", "Е", "Ж", "И", "Ј", "К");
29) омогући груписање, сумирање и исказивање података о евидентираном промету добара и услуга према ознакама пореских стопа;
30) онемогући брисање бројача, и то: редног броја фискалног исечка, редног броја дневног извештаја, редног броја, датума и времена промена пореских стопа, редног броја, датума, времена и типова ресета;
31) има склоп (сензор) који у недостатку траке за штампање фискалног исечка или контролне траке, аутоматски онемогућава даље евидентирање оствареног промета, односно рад фискалне касе;
32) онемогући даље евидентирање промета када се попуни капацитет фискалне меморије фискалне касе;
33) онемогући даљи рад фискалне касе, ако је фискална меморија неисправна;
34) обезбеди да уређај за штампање података обезбеди отисак на контролној траци који омогућава читање података у трајању од најмање три године од дана штампања;
35) омогући истовремено штампање алфанумеричких знакова на фискалним документима и контролној траци на српском језику;
36) обезбеди штампање сваког сторнирања евидентираног промета на фискалном исечку и на контролној траци фискалне касе.
Означавање пореских стопа и начина плаћања у бази података
фискалне касе
Члан 5.
Означавање пореских стопа у бази података фискалне касе врши се ћириличним словима "А", "Г", "Ђ" и "Е" на следећи начин:
1) ознака пореске стопе "'Г" додељује се добрима, односно услугама који су ослобођени пореза на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ);
2) ознака пореске стопе "Ђ" додељује се добрима, односно услугама на чији промет се плаћа ПДВ по општој стопи прописаној законом којим се уређује порез на додату вредност;
3) ознака пореске стопе "Е" додељује се добрима, односно услугама на чији промет се плаћа ПДВ по посебној стопи прописаној законом којим се уређује порез на додату вредност.
Изузетно од става 1. овог члана, лица која нису уписана у регистар обвезника за ПДВ означавају добра, односно услуге у бази података фискалне касе, искључиво ознаком пореске стопе "А".
Означавање начина плаћања добара и услуга у бази података фискалне касе врши се на следећи начин:
1) ако се плаћање врши готовим новцем, новчаним боновима, новчаним поклон честиткама, интерним картицама и сл, као средство плаћања означава се: "готовина";
2) ако се плаћање врши чеком или налогом за пренос, као средство плаћања означава се: "чек";
3) ако се плаћање врши платном картицом, као средство плаћања означава се: "картица".
Додатна опрема фискалне касе
Члан 6.
Фискална каса мора да има терминал за даљинско очитавање свих формираних дневних извештаја из фискалне касе (у даљем тексту: терминал за даљинско очитавање) за задати период, осим фискалне касе преко које се врши евидентирање промета на пијачним тезгама и фискалне касе преко које се врши евидентирање промета у оквиру обављања делатности која захтева честу промену места продаје добара, односно пружања услуга.
Правна лица која обављају делатности које су према Закону о класификацији делатности и о регистру јединица разврставања ("Службени лист СРЈ", бр. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98 и 74/99 - у даљем тексту: Закон о класификацији делатности) обухваћене гранама, односно подгрупама 50300, 50500, 521, 522, 524, 55110, 55120, 55300, 55400 и 70310, дужна су да на местима продаје добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, у оквиру тих делатности, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице.
Обвезник може фискалну касу повезати са рачунаром са софтверском апликацијом за коју је издат сертификат за њено стављање у промет, а која омогућава задавање команди фискалној каси преко њеног дефинисаног интерфејса.
Фискална каса може имати и осталу додатну опрему, као што је: баркод читач, вага, штампач и др.
Повезивање додатне опреме из ст. 1 - 4. овог члана може се вршити искључиво преко постојећег интерфејса фискалне касе.
Софтверска апликација из става 3. овог члана мора да онемогући да се:
1)штампају подаци из фискалних докумената на нефискалним документима;
2)штампају подаци из фискалних докумената на нефискалним штампачима и на нефискализованим фискалним касама;
3)обезбеди штампање сваког сторнирања евидентираног промета на фискалном исечку и на контролној траци фискалне касе.
Доказ о испуњености услова из ст. 3. и 6. овог члана и других услова прописаних овим законом за софтверску апликацију, представља сертификат издат од органа надлежног за мере и драгоцене метале, након вредновања резултата свих испитивања.
Орган из става 7. овог члана објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" списак произвођача са називима софтверских апликација из става 3. овог члана, за које је издат сертификат.
Трошкове објављивања списка из става 8. овог члана сноси произвођач софтверске апликације.
Влада, на заједнички предлог министарства финансија и министарства трговине одређује делатности из става 1. овог члана чије обављање захтева честу промену места продаје добара, односно пружања услуга.
Терминал за даљинско очитавање свих дневних извештаја
из фискалне касе
Члан 7.
Терминал за даљинско очитавање се користи за бежични пренос података из формираних дневних извештаја фискалне касе за задати период до сервера Пореске управе.
Терминал за даљинско очитавање обезбеђује обвезнику бежично даљинско задавање команди фискалној каси, као што су промена цена јединице мере, ажурирање базе података, очитавање листе продатих добара, односно извршених услуга и сл.
Обвезник је дужан да терминал за даљинско очитавање у време рада фискалне касе држи прикључен на фискалну касу преко њеног интерфејса.
Обвезник је дужан да обезбеди даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода помоћу терминала за даљинско очитавање.
Пре стављања у промет терминала за даљинско очитавање, његов произвођач дужан је да прибави уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика терминала за даљинско очитавање.
Уверење из става 5. овог члана, по извршеном тестирању узорка терминала за даљинско очитавање, у складу са важећим стандардима, издаје орган надлежан за мере и драгоцене метале.
Орган из става 6. овог члана, објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" списак типова терминала и списак произвођача терминала којима је издато уверење из става 5. овог члана.
Трошкове објављивања списка из става 7. овог члана сноси произвођач терминала за даљинско очитавање (у даљем тексту: произвођач терминала).
Фискални модул
Члан 8.
Фискални модул, који садржи посебно уграђену фискалну меморију, мора да буде заливен за кућиште фискалне касе и да омогући памћење записаних података најмање пет година, независно од напајања.
Фискална меморија
Члан 9.
Пре почетка евидентирања промета преко фискалне касе и при свакој замени фискалног модула, у фискалну меморију уписује се:
1) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
2) идентификациони број фискалног модула (два знака за идентификацију произвођача и још шест цифара);
3) дан, месец, година, сат и минут почетка евидентирања промета преко фискалне касе.
Промена података из става 1. овог члана није дозвољена.
У фискалну меморију аутоматски се уписују следећи подаци:
1) спецификација, дан, месец, година, сат и минут промене пореских стопа;
2) дан, месец, година, сат, минут и тип ресета;
3) дан, месец, година, сат и минут сачињавања дневног извештаја;
4) вредност промета по пореским стопама између два узастопна сачињавања дневног извештаја;
5) број последњег фискалног исечка издатог пре сачињавања дневног извештаја.
Податке из става 1. тачка 2) овог члана у фискалну меморију уписује произвођач фискалне касе.
Податке из става 1. тач. 1) и 3) овог члана у фискалну меморију уписује овлашћени сервисер у поступку фискализације.
Члан 10.
Капацитет фискалне меморије треба да обезбеди евидентирање најмање 1.800 дневних извештаја, највише 30 промена пореских стопа и 50 ресета.
Члан 11.
Фискална каса треба да обезбеди јасно исказивање броја евидентираних и броја преосталих могућих евидентирања дневних извештаја, као и упозорење да је број преосталих могућих евидентирања дневних извештаја мањи од 50.

Link ka narednom delu zakona

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

PITANJA I ODGOVORI SU PREBACENI NA FORUM

III. ФИСКАЛНИ ДОКУМЕНТИ
Фискални исечак и фискални рачун
Члан 12.
Фискални исечак је фискални документ у коме се евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима које купац добара, односно корисник услуга плаћа готовином, чеком или картицом.
Фискални исечак обавезно садржи следеће податке:
1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;
2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;
4) назив, количину, јединицу мере, цену по јединици мере, ознаку пореске стопе и вредност евидентираног промета добара, односно услуга;
5) спецификацију пореских стопа;
6) износ пореза по пореским стопама;
7) укупан износ пореза;
8) вредност промета по пореским стопама;
9) укупну вредност евидентираног промета, укупан износ за уплату, средство плаћања (готовина, чек, картица), уплаћен износ и износ разлике за повраћај купцу добара, односно кориснику услуга;
10) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања фискалног исечка;
11) редни број фискалног исечка;
12) фискални лого.
Фискални исечак може садржати рекламне поруке обвезника.
Ако обвезник промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима врши на уобичајеним покретним тезгама, преко лица која долазе на врата купцу или преко путујућих продаваца, назив и адреса продајног места из става 2. тачка 1) овог члана, у смислу овог закона, сматра се возило са његовом регистарском ознаком које се користи за такав промет.
Ако купац добара на мало, односно корисник услуге, плаћање врши на основу фактуре, обвезник је дужан да у фактуру унесе редни број фискалног исечка на основу кога је евидентиран промет у фискалној каси.
Обвезник је дужан да у објекту, односно месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге држи копије издатих фактура из става 5. овог члана.
Евидентирани промет преко фискалне касе за који се плаћање врши на основу фактуре, обвезник је дужан да исказује у књизи дневног извештаја.
Обвезник је дужан да евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка, у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења и оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним овим законом.
Ако обвезник, у случају из става 8. овог члана, у објекту, односно на месту на коме врши промет има другу исправну фискалну касу, дужан је да преко исправне фискалне касе евидентира сваки остварен промет.
Фискални рачун из става 8. овог члана, обвезник је дужан да чува најмање три године.
Рок из става 10. овог члана рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој је фискални рачун издат.

Дневни извештај
Члан 13.
Дневни извештај је фискални документ који је обвезник дужан да формира и штампа једном дневно, на крају рада. У дневном извештају се евидентирају тотали промета добара и услуга из свих фискалних исечака забележених у оперативној меморији, сачињених од тренутка формирања претходног дневног извештаја.
Дневни извештај садржи следеће податке:
1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;
2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;
4) назив извештаја;
5) укупан број ресета свих типова;
6) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета од сачињавања претходног дневног извештаја до сачињавања текућег дневног извештаја;
7) укупан број промена пореских стопа;
8) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
9) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
10) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
11) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
12) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
13) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања дневног извештаја;
14) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
15) редни број дневног извештаја;
16) број преосталих дневних извештаја;
17) фискални лого.

Периодични извештај
Члан 14.
Периодични извештај је фискални документ који је обвезник дужан да формира и штампа на крају рада, последњег дана сваког пореског периода (а може га по потреби формирати и штампати и у краћим временским периодима), у коме се евидентирају тотали промета добара и услуга из свих фискалних исечака сачињених у задатом извештајном периоду.
Периодични извештај садржи следеће податке:
1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;
2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;
4) назив извештаја;
5) дан, месец и годину почетка временског периода за који је сачињен периодични извештај;
6) дан, месец и годину краја извештајног периода из тачке 5) овог члана;
7) укупан број ресета свих типова;
8) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
9) укупан број промена пореских стопа;
10) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
11) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
12) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
13) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
14) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
15) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања периодичног извештаја из тачке 5) овог члана;
16) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
17) редни број првог и последњег дневног извештаја у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
18) број преосталих дневних извештаја;
19) фискални лого.

Пресек стања
Члан 15.
Пресек стања је фискални документ који се формира и штампа по потреби, на захтев Пореске управе или за потребе обвезника, у коме се евидентирају тотали промета добара и услуга, као и тотали средстава плаћања (готовина, чек и картица) из свих формираних и одштампаних фискалних исечака фискалне касе, од тренутка формирања и штампања претходног дневног извештаја из фискалне касе.
Пресек стања садржи следеће податке:
1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;
2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;
4) назив извештаја;
5) укупан број ресета свих типова;
6) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета од сачињавања последњег дневног извештаја до сачињавања пресека стања;
7) укупан број промена пореских стопа;
8) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
9) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
10) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
11) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
12) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
13) вредност промета добара и услуга разврстаних по средствима плаћања у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
14) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања пресека стања;
15) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
16) редни број последњег дневног извештаја;
17) број преосталих дневних извештаја;
18) фискални лого.
Члан 16.
Контуре и битмапе фискалног лога из члана 2. став 8. овог закона, изглед фискалних докумената и значење појединих података садржаних у фискалним документима из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона ближе уређује министар финансија.

Штампање и чување фискалних докумената
Члан 17.
Штампање фискалних докумената врши се на српском језику.
Штампање фискалних докумената из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона, врши се у једном примерку.
Истовремено са штампањем фискалних докумената, њихов комплетан садржај се штампа и на контролној траци фискалне касе копирним путем или путем двоструког штампача.
Одштампани подаци на фискалним документима морају бити идентични подацима на контролној траци.
Штампање фискалних докумената врши се на папиру чији квалитет обезбеђује отисак на контролној траци, тако да омогућава читање података са контролне траке у року прописаном за чување контролне траке.
Квалитет папира из става 5. овог члана одређује произвођач фискалне касе корисничким упутством.
Обвезник је дужан да за штампање фискалних докумената и контролне траке користи папир наведен у корисничком упутству произвођача фискалне касе за конкретан тип фискалне касе.
Обвезник је дужан да контролну траку и фискална документа из чл. 13. и 14. овог закона чува најмање три године.
Рок из става 8. овог члана рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој су контролна трака и фискални документи штампани.
Фискални документи из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона, контролна трака, књига дневних извештаја и сервисна књижица представљају веродостојну документацију од значаја за утврђивање пореза.

IV. ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРОМЕТА, ОТКЛАЊАЊЕ ГРЕШАКА ПРИ ЕВИДЕНТИРАЊУ ПРОМЕТА И РЕСЕТОВАЊЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ

Издавање фискалног исечка
Члан 18.
Обвезник који је, у складу са овим законом, дужан да евидентира сваки појединачни промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима преко фискалне касе, дужан је да купцу добара, односно кориснику услуге одштампа и изда фискални исечак фискалне касе преко које је евидентиран промет, без обзира да ли купац добара, односно корисник услуга то захтева или не.
Обвезник је дужан да фискални исечак издаје са свим обавезним подацима из члана 12. став 2. овог закона.
Обвезник из става 1. овог члана дужан је да на видном месту у објекту у коме врши промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима, истакне обавештење о обавези издавања фискалног исечка од стране обвезника, о обавези узимања фискалног исечка од стране купца добара, односно корисника услуга, као и о праву купца добара, односно корисника услуга да купљена добра, односно извршене услуге не плати обвезнику ако му обвезник не одштампа и изда фискални исечак.
Облик и садржину обавештења из става 3. овог члана ближе уређује министар финансија.
Купац добра, односно корисник услуге је дужан да фискални исечак узме и сачува у кругу од 20 метара по изласку из објекта, односно напуштању места на коме обвезник из става 1. овог члана врши промет добара, односно услуга и покаже га овлашћеном лицу запосленом у министарству трговине које обавља послове контроле, на његов усмени захтев.
Обвезник не може у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држати другу регистар касу осим фискалне.
Ако обвезник у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држи другу регистар касу осим фискалне, Пореска управа ће решењем одузети другу регистар касу и обвезнику изрећи меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Жалба против решења из става 7. овог члана није допуштена.

Отклањање грешака у евидентирању промета
Члан 19.
Грешке током евидентирања промета преко фискалне касе могу се исправити до тренутка давања команде фискалној каси за штампање фискалног исечка.
Грешке у евидентирању промета преко фискалне касе које нису отклоњене до тренутка давања команде фискалној каси за штампање фискалног исечка могу се исправљати само ако се купљено добро враћа или се на други начин врши рекламација добра после издавања фискалног исечка.
Грешком у евидентирању промета, у смислу овог закона, не сматра се сторнирање свих евидентираних добара, односно пружених услуга преко фискалне касе пре штампања фискалног исечка, које је забележено на контролној траци фискалне касе (фискални исечак без промета).

Књига дневних извештаја
Члан 20.
Обвезник је дужан да води књигу дневних извештаја за сваку фискалну касу.
Обвезник је дужан да одштампане дневне извештаје евидентира и одлаже у књигу дневних извештаја хронолошким редом.
Књигу дневних извештаја обвезник је дужан да чува на месту на коме врши промет добара на мало, односно месту пружања услуга.
Обвезник је дужан да књигу дневних извештаја чува три године.
Рок из става 4. овог члана, рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој је књига дневних извештаја формирана.

Неисправност и ресетовање фискалне касе
Члан 21.
Неисправност фискалне касе, у смислу овог закона, је само неисправност која је уписана у сервисну књижицу фискалне касе.
Овлашћени сервис је дужан да у случају неисправности фискалне касе у сервисну књижицу упише датум пријема фискалне касе у сервис, односно датум интервенције на лицу места, врсту неисправности и датум до када је фискална каса била на поправци или сервисирању.
Ако обвезник због неисправности фискалне касе није евидентирао промет преко фискалне касе дуже од 15 радних дана укупно у току календарске године, дужан је да инсталира нову фискалну касу ако у објекту, односно на месту на коме се врши промет нема другу исправну фискалну касу.
Неисправношћу или сервисирањем фискалне касе не сматра се брисање или замена података из члана 4. тач. 20) - 24) овог закона.
Подаци у оперативној меморији фискалне касе могу се ресетовати ресетима из члана 2. став 10. овог закона.
Ресет - интервенција на деблокади софтвера без брисања евидентираних података, базе података и целокупног садржаја оперативне меморије не сматра се неисправношћу фискалне касе.
Ресети којима се врши брисање евидентираних података у оперативној меморији, брисање базе података у оперативној меморији и брисање целокупног садржаја оперативне меморије представљају неисправност фискалне касе.
Ресет из става 6. овог члана може вршити и обвезник.
Ресете из става 7. овог члана врши искључиво овлашћени сервисер.
У случају вршења неовлашћених ресета, Пореска управа у поступку контроле обезбеђује доказ о неовлашћеном ресету путем вештачења.
Трошкове вештачења у случају из става 10. овог члана сноси обвезник.
У случају неисправности фискалне касе обвезник не сме предузимати никакве радње на фискалној каси и дужан је да, без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, обавести овлашћени сервис.

V. СТАВЉАЊЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ У ПРОМЕТ
Давање сагласности за стављање фискалне касе у промет
Члан 22.
Фискалну касу може ставити у промет само произвођач фискалне касе коме је дата сагласност за стављање фискалне касе у промет (у даљем тексту: произвођач).
Сагласност из става 1. овог члана даје Влада, на предлог министарства трговине.
Сагласност из става 1. овог члана може се дати произвођачу који испуњава следеће услове:
1) да је уписан у регистар надлежног органа као правно лице за обављање делатности из подгрупе 30020 - Производња рачунских машина и друге опреме за обраду података и подгрупе 72200 - Пружање савета и израда компјутерских програма, према Закону о класификацији делатности;
2) да има уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе из члана 4. овог закона, за коју захтева давање сагласности за стављање у промет;
3) да обезбеди лицитациону гаранцију у износу од 500.000 евра.
Осим доказа о испуњењу услова из става 3. овог члана, произвођач уз захтев за давање сагласности, дужан је да достави и следећу документацију, и то:
1) доказ о уплати накнаде за откуп документације по јавном позиву за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет;
2) попуњен квалификациони формулар у штампаној форми;
3) комерцијалну брошуру фискалне касе са сликом, типом и ознаком фискалне касе и подацима о произвођачу;
4) корисничко и сервисно упутство која обухватају: основне техничке податке, инструкције о начину коришћења, програмирања и одржавања, опис конструкције, монтажни цртеж, детаљне електричне шеме, списак електронских елемената, комуникациони протокол, опис и изглед произвођачке пломбе и начина пломбирања, алгоритам рада фискалне касе, алгоритам рада апликативног програма рачунара и сл;
5) програм рада фискалне касе;
6) писмену изјаву произвођача да фискална каса за коју се захтева давање сагласности за стављање у промет нема скривене функције које нису наведене у документацији из става 4. тачка 4) овог члана;
7) писмену изјаву произвођача да ће фискалне касе које се стављају у промет бити технички и функционално идентичне са узорком типа фискалне касе за коју је издато уверење из става 3. тачка 2) овог члана;
8) податке о организацији сервисне мреже (адреса и назив овлашћеног сервиса, кадровска и техничка опремљеност) и организацији дистрибутивне мреже (адреса и назив овлашћеног дистрибутера, кадровска и техничка опремљеност);
9) податке о финансијским и другим погодностима за продају фискалне касе обвезнику;
10) податке о референцама подносиоца захтева;
11) податке о финансијском капацитету (завршни рачун);
12) податке о техничкој опремљености;
13) податке о кадровској оспособљености.
Уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе из става 3. тачка 2) овог члана јесте уверење издато од органа надлежног за мере и драгоцене метале, након вредновања резултата свих испитивања на узорку одређеног типа фискалне касе.
Уз захтев за издавање уверења из става 3. тачка 2) овог члана, произвођач је дужан да приложи и документацију из става 4. тач. 3), 4) и 5) овог члана.
Захтеви за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе са доказима и прописаном документацијом из овог члана достављају се министарству трговине, по расписаном јавном позиву за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе.
Произвођач не сме да смањује сервисну мрежу из става 4. тачка 8) овог члана у року од пет година од дана добијања сагласности из става 1. овог члана, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Поступак по јавном позиву за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе
Члан 23.
За утврђивање испуњености прописаних услова за давање сагласности из члана 22. став 1. овог закона и припрему предлога за давање и одузимање сагласности произвођачу, министарство трговине образује комисију.
Комисију из става 1. овог члана (у даљем тексту: комисија) чине пет представника министарства трговине, пет представника министарства финансија и један представник органа надлежног за мере и драгоцене метале.
Комисија у свом раду може ангажовати и друга лица запослена у министарствима и другим органима и организацијама, у зависности од питања која разматра комисија и за чије разматрање и решавање је потребно стручно знање и радно искуство лица које није члан комисије.
Комисија доставља министарству трговине извештај о произвођачима који испуњавају прописане услове овим законом за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе.
На основу извештаја из става 4. овог члана, министарство трговине подноси предлог Влади за давање сагласности произвођачу за стављање у промет фискалне касе.
Акт Владе о давању сагласности из члана 22. став 1. овог закона објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Министарство трговине води евиденцију о лицима којима је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона (у даљем тексту: евиденција произвођача).
Садржину евиденције произвођача ближе прописује министар надлежан за послове трговине (у даљем тексту: министар трговине).
У случају измене техничких и функционалних карактеристика фискалне касе за коју је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона, произвођач је дужан да прибави уверење о допуни уверења о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе, од органа из члана 22. став 5. овог закона.
Лицитациона гаранција из члана 22. став 3. тачка 3) овог закона враћа се произвођачу после добијања сагласности из члана 22. став 1. овог закона, када произвођач лицитациону гаранцију замени гаранцијом из члана 24. став 2. тачка 1) овог закона.
Средства обезбеђења
Члан 24.
Произвођач који добије сагласност из члана 22. став 1. овог закона, дужан је да пре стављања у промет фискалне касе закључи уговор о међусобним правима и обавезама са министарством трговине којим се гарантује испуњење услова из члана 22. овог закона.
Гаранција за обезбеђење испуњења услова из члана 22. овог закона врши се средствима обезбеђења, и то:
1) првом гаранцијом пословне банке са клаузулом "без приговора" у висини од 150.000 евра, при упису у евиденцију произвођача из члана 23. став 7. овог закона, са роком важења 12 месеци;
2) другом, трећом, четвртом и петом гаранцијом пословне банке са клаузулом "без приговора" у висини од 50% од збира малопродајних цена свих фискализованих фискалних каса, а највише 300.000 евра, са роком важења 12 месеци, према динамици престанка важења прве, друге, треће и четврте
гаранције, тридесет дана пре истека рока важења одговарајуће гаранције, респективно;
3) депоновањем на рок од две године средстава у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе.
Уплата средстава из става 2. тачка 3) овог члана врши се до петнаестог у месецу за касе фискализоване у претходном месецу, на подрачун за посебне намене "Депозитни рачун за произвођаче фискалних каса", који је отворен у складу са правилником којим се уређују услови и начин отварања и укидања подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за јавна плаћања - буџетском кориснику министарству трговине.
Министарство трговине води евиденцију о закљученим уговорима из става 1. овог члана у евиденцији произвођача и стара се о извршењу уговорних обавеза.
Произвођач је дужан да најкасније у року од три дана по истеку рока из става 3. овог члана, доставља Пореској управи - Централи податке, за претходни календарски месец кумулативно од прве продаје, податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава.
Коришћење средстава обезбеђења
Члан 25.
Министарство трговине стиче право покретања поступка за реализацију средстава обезбеђења из члана 24. овог закона, у случајевима када произвођач не поступа у складу са овим законом, а нарочито када:
1) ставља у промет фискалну касу која не одговара наводима из изјава произвођача из члана 22. став 4. тач. 6) и 7) овог закона;
2) не обезбеђује сервисну службу која је технички и организационо опремљена за сервисирање продате фискалне касе сагласно подацима из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, као и потребне резервне делове;
3) по потписивању уговора из члана 24. став 1. овог закона не обезбеди гаранцију из члана 24. став 2. тачка 2) овог закона;
4) по потписивању уговора из члана 24. став 1. овог закона не депонује средства у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе сагласно члану 24. став 3. овог закона;
5) у року из члана 33. став 2. овог закона, не отклони недостатке на фискалној каси или не изврши замену фискалне касе са недостатком новом фискалном касом;
6) Пореска управа решењем из члана 33. став 6. овог закона одузме фискалну касу од обвезника.
Произвођач је дужан да обезбеди министарству трговине ново средство обезбеђења из члана 24. став 2. тач. 1) и 2) овог закона, у истом износу и под истим условима и додатно депонује средства из члана 24. став 2. тачка 3) овог закона, у износу који је искоришћен у складу са ставом 1. овог члана.
Активирање средстава обезбеђења из члана 24. овог закона врши министарство трговине на предлог комисије, која утврђује износ средстава неопходних за обештећење обвезника и Републике у смислу овог члана.
Средства обезбеђења из члана 24. овог закона користе се за:
1) обештећење обвезника у случају из става 1. тач. 5) и 6) овог члана;
2) обештећење Републике у случају из става 1. тач. 1), 2), 3) и 4) овог члана.
Неискоришћена депонована средства обезбеђења из члана 24. став 2. тачка 3) овог закона враћају се произвођачу по истеку рока од две године у односу на годину у којој је извршена фискализација.
Одузимање сагласности произвођачу фискалне касе
Члан 26.
Министарство трговине, на предлог комисије, предлаже Влади одузимање сагласности из члана 22. став 1. овог закона.
Сагласност из члана 22. став 1. овог закона одузима се ако:
1) произвођач не обезбеди сервис или ако сервис не извршава обавезе прописане овим законом;
2) произвођач не обезбеди гаранцију пословне банке у складу са чланом 24. став 2. тач. 1) и 2) овог закона и чланом 25. став 2. овог закона;
3) произвођач не депонује средства у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе, сагласно члану 24. став 3. и члану 25. став 2. овог закона;
4) ако произвођач у року од 30 дана од дана одузимања фискалне касе чије је стављање у промет трајно забрањено решењем министарства трговине не обезбеди обвезнику, о свом трошку, фискалну касу одговарајућег и одобреног типа.
У случају из става 2. тачка 4) овог члана, одузима се дата сагласност за конкретан тип фискалне касе.
Акт Владе о одузимању сагласности из члана 22. став 1. овог закона објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

Link ka narednom delu zakona

( Link ka prethodnom delu zakona )

Zakon o fiskalnim kasama ( deo III ) - Fiskalizacija , servisiranje i popravka , stavljanje u rad , kontrola rada, promena mesta prodaje tj vrsenja delatnosti , ...

 ( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

PITANJA I ODGOVORI SU PREBACENI NA FORUM

 VI. ФИСКАЛИЗАЦИЈА, СЕРВИСИРАЊЕ И ПОПРАВКА ФИСКАЛНЕ КАСЕ

Фискализација фискалне касе

Члан 27.
Произвођач је дужан да, пре почетка производње фискалних каса за које је добио сагласност из члана 22. став 1. овог закона, Пореској управи - Централи поднесе захтев за доделу идентификационих бројева фискалних каса (у даљем тексту: ИБ) за сваку фискалну касу.
Произвођач је дужан да ИБ на видљив начин и трајно обележи на горњој страници сваке произведене фискалне касе и упише у фискалну меморију.
Један додељени ИБ произвођач може трајно обележити само на једној фискалној каси и уписати у фискалну меморију те касе.
Свака фискална каса мора да има произвођачку пломбу - до почетка поступка фискализације и сервисну пломбу - после извршене фискализације.
Произвођач је дужан да, уз захтев за доделу ИБ, достави Пореској управи - Централи изглед произвођачке пломбе и сервисних пломби овлашћених сервиса којима је до подношења захтева дато овлашћење за сервисирање и поправку фискалних каса.
Произвођач је дужан да, у случају доделе новог овлашћења овлашћеном сервису, изглед сервисне пломбе тог сервиса достави Пореској управи - Централи, у року од три дана од дана издавања овлашћења овлашћеном сервису.
Произвођач и дистрибутер кога је произвођач овластио за закључивање уговора о куповини фискалне касе (у даљем тексту: овлашћени дистрибутер) дужни су да фискалну касу пре њене фискализације непосредно испоруче овлашћеном сервису из уговора о куповини фискалне касе.
Овлашћени сервис је дужан да најкасније у року од два дана од дана када му је испоручена фискална каса од произвођача или овлашћеног дистрибутера, писмено о томе обавести обвезника са којим је закључен уговор о сервисирању, поправци, обуци и техничкој подршци (у даљем тексту: уговор о сервисирању).
Пре почетка евидентирања промета преко фискалне касе, врши се фискализација фискалне касе (у даљем тексту: фискализација).
Захтев за фискализацију обвезник је дужан да поднесе Пореској управи, преко овлашћеног сервиса, у року од три дана од дана пријема обавештења овлашћеног сервиса из става 8. овог члана.
Фискализација се врши у овлашћеном сервису од стране лица запосленог у Пореској управи овлашћеног решењем Пореске управе (у даљем тексту: овлашћени радник Пореске управе) и овлашћеног сервисера, најкасније у року од два дана од дана пријема уредног захтева из става 10. овог члана.
Овлашћени радник Пореске управе утврђује да ли су подаци из члана 9. став 1. овог закона исправно и тачно унети у фискалну меморију, после чега ставља програмску и фискалну пломбу на местима прописаним упутством произвођача из члана 34. став 3. овог закона.
По извршеној фискализацији, као и у случају из члана 29. став 3. овог закона, овлашћени сервисер је дужан да на фискалну касу стави своју сервисну пломбу.
Обвезник је дужан да у бази података оперативне меморије, уз сваки назив производа, односно услуге, изврши доделу ознаке пореске стопе у складу са чланом 5. овог закона.
Обвезник је дужан да у оперативну меморију фискалне касе унесе једнозначно и недвосмислено идентификован целокупан асортиман добара и услуга са којима је задужен објекат или друго место на коме се врши промет.
По извршеној фискализацији Пореска управа доноси решење о фискализацији, најкасније наредног радног дана од дана фискализације.
Решење из става 16. овог члана, обвезник је дужан да чува уз фискалну касу на коју се односи.
Пореска управа - Централа дужна је да води евиденцију о фискалним касама за које је донето решење из става 16. овог члана.

Сервисирање и поправка фискалне касе

Члан 28.
Сервисирање и поправку фискалне касе, као и обуку и пружање техничке подршке обвезнику за коришћење фискалне касе, врши сервис којег овласти произвођач, о чему произвођач води посебну евиденцију.
Сервисирањем и поправком, у смислу овог закона, (у даљем тексту: сервисирање) фискалне касе сматрају се радње на хардверу и софтверу фискалне касе у циљу обезбеђивања исправности и функционалности фискалне
касе, сагласно наводима садржаним у изјавама из члана 22. став 4. тач. 6) и 7) овог закона.
Техничком подршком, у смислу овог закона, сматрају се радње које обавља овлашћени сервисер у циљу обучавања обвезника за коришћење фискалне касе у складу са прописима.
Сервисирање и поправка фискалне касе врши се на захтев обвезника.
Сервисирање фискалне касе може се вршити на месту продаје добра, односно вршења услуге и у овлашћеном сервису.
Сервисирање фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се врши промет, може се вршити у случају када се не скида програмска, односно фискална пломба.
Сервисирање фискалних каса врши само лице које је за ове послове обучено и овлашћено од стране произвођача (у даљем тексту: овлашћени сервисер).
Овлашћени сервисер је дужан да пре почетка сервисирања утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да сервисна пломба није оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, утврди да ли софтверска апликација има сертификат из члана 6. став 3. овог закона.
Овлашћени сервисер је дужан да после сваке интервенције због које је скидана сервисна пломба на фискалној каси, стави и у сервисној књижици упише код нове сервисне пломбе коју ставља на фискалну касу.
Овлашћени сервис је дужан да писмено обавести Пореску управу о свим случајевима неоснованог пријављивања неисправности фискалне касе.
Овлашћени сервис води евиденцију о овлашћеним сервисерима у складу са чланом 22. став 4. тачка 8) овог закона.
Податке из евиденције из ст. 1. и 11. овог члана, произвођач је дужан да достави Пореској Управи - Централи, у року од три дана од дана издавања овлашћења овлашћеном сервису, односно овлашћеном сервисеру.
У случају престанка рада овлашћеног сервиса пре истека рока из члана 22. став 8. овог закона, произвођач је дужан да овласти други сервис.
Произвођач је дужан да, у случају из става 13. овог члана, писмено обавести министарство трговине, Пореску управу - Централу и обвезника о давању овлашћења новом сервису, у року од пет дана од давања тог овлашћења.
У случају из члана 26. став 2. тач. 1), 2) и 3) овог закона, Пореска управа, у року од десет дана од дана одузимања сагласности произвођачу, преузима од овлашћених сервиса сервисне пломбе и досијеа фискалних каса за чије је стављање у промет одузета сагласност.
У случају из става 15. овог члана, произвођач коме је одузета сагласност из члана 22. став 1. овог закона, дужан је да најкасније у року од десет дана од дана одузимања сагласности обавести Пореску управу о произвођачу који преузима даљу обавезу обезбеђења сервисирања фискалних каса, коме треба предати сервисне пломбе и досијеа фискалних каса за чије је стављање у промет одузета сагласност.
Обвезник је дужан да, у случају из члана 26. став 2. тач. 1), 2) и 3) овог закона, закључи уговор о сервисирању са другим овлашћеним сервисом, у року од осам дана од дана одређивања произвођача из става 16. овог члана.
Члан 29.
Овлашћени сервис је дужан да сервисирање фискалне касе изврши у року од два дана од дана пријаве неисправности.
Ако овлашћени сервисер у поступку сервисирања фискалне касе утврди да се мора извршити уклањање пломбе фискалног модула и пломбе програмске меморије, односно пломбе фискалног модула или пломбе програмске меморије, уклањање пломбе врши по писменом одобрењу овлашћеног радника Пореске управе.
После интервенције овлашћеног сервисера на фискалном модулу и програмској меморији, односно фискалном модулу или програмској меморији, овлашћени радник Пореске управе врши нову фискализацију фискалне касе на начин из члана 27. став 12. овог закона, а затим Пореска управа доноси ново решење о фискализацији.
Ако овлашћени сервисер, пре почетка сервисирања фискалне касе у сервису, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, односно да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, дужан је да о томе сачини записник и исти одмах, а најкасније у року од два дана од дана утврђених неправилности, достави Пореској управи, а фискалну касу задржи у сервису.
Ако овлашћени сервисер пре почетка сервисирања фискалне касе у објекту, односно месту на коме обвезник врши промет, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, или да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у сертификованој софтверској апликацији из члана 6. став 3. овог закона, дужан је да о томе сачини записник и одмах телефоном позове Пореску управу и сачека долазак овлашћеног радника Пореске управе.
У случају из става 4. овог члана, Пореска управа привремено одузима фискалну касу, а у случају из става 5. овог члана, Пореска управа привремено одузима фискалну касу, рачунар са софтверском апликацијом и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона, ради вештачења.
Ако се у поступку вештачења из става 6. овог члана утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету из става 4. овог члана, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и изриче обвезнику меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако се у поступку вештачења из става 6. овог члана утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у сертификованој софтверској апликацији из члана 6. став 3. овог закона, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе, рачунара и остале додатне опреме и изриче обвезнику меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Против решења из ст. 7. и 8. овог члана, обвезник има право да изјави жалбу у року од 15 дана од дана пријема решења, с тим што жалба не задржава извршење решења.
У случају из става 8. овог члана, трошкове у вези вештачења фискалне касе, рачунара и остале додатне опреме сноси обвезник.

Технички преглед фискалне касе

Члан 30.
Обвезник је дужан да једном годишње обави технички преглед фискалне касе.
Рок из става 1. овог члана рачуна се од дана прве фискализације фискалне касе.
Технички преглед из става 1. овог члана овлашћени сервисер је дужан да изврши у року из члана 29. став 1. овог закона и исти упише у сервисну књижицу.
Технички преглед из става 1. овог члана нарочито обухвата: стање сервисне, програмске и фискалне пломбе, чишћење штампача и проверу исправности рада фискалне касе помоћу функција из члана 4. тачка 8) овог закона.
Трошкове техничког прегледа сноси обвезник чија се висина утврђује уговором о сервисирању.

Досије и сервисна књижица фискалне касе

Члан 31.
За сваку фискалну касу овлашћени сервис је дужан да формира досије фискалне касе и изда сервисну књижицу фискалне касе.
У досије и сервисну књижицу фискалне касе уписују се подаци о сервисирању и техничком прегледу фискалне касе и други подаци о фискалној каси, у складу са овим законом.
Обвезник је дужан да сервисну књижицу чува уз фискалну касу на коју се односи.
У досије фискалне касе, који чува овлашћени сервис, и сервисну књижицу фискалне касе овлашћени сервисер је дужан да упише следеће податке:
1) назив обвезника;
2) назив, место и адресу објекта где се налази фискална каса;
3) датум и време пријема фискалне касе на сервисирање, односно технички преглед;
4) датум завршетка сервисирања, односно техничког прегледа;
5) врсту неисправности;
6) стање пломби;
7) стање свих бројача из члана 4. тачка 30) овог закона;
8) податке о лицу које је пријавило неисправност фискалне касе;
9) спецификацију извршених радова.

Овлашћење за доношење подзаконских аката

Члан 32.
Садржину фискалног рачуна и начин евидентирања промета издавањем фискалног рачуна из члана 12. став 8. овог закона, начин отклањања грешке у евидентирању промета преко фискалне касе из члана 19. овог закона и
садржину и вођење књиге дневних извештаја из члана 20. став 1. овог закона, ближе уређује министар финансија.
Министар финансија ближе уређује поступак фискализације из члана 27. овог закона, садржај евиденција из члана 28. ст. 1. и 11. овог закона, изглед, садржај и начин вођења досијеа и сервисне књижице из члана 31. овог закона.
Садржину и изглед квалификационог формулара из члана 22. став 4. тачка 2) овог закона ближе уређује министар трговине.

VII. КОНТРОЛА ТЕХНИЧКИХ И ФУНКЦИОНАЛНИХ КАРАКТЕРИСТИКА ФИСКАЛНЕ КАСЕ, КОНТРОЛА ЕВИДЕНТИРАЊА ПРОМЕТА ПРЕКО ФИСКАЛНЕ КАСЕ И КОНТРОЛА РАДА ОВЛАШЋЕНИХ СЕРВИСА

Контрола техничких и функционалних карактеристика фискалне касе

Члан 33.
Контролу техничких и функционалних карактеристика фискалне касе произвођача којима је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона, врши министарство трговине:
1) на основу плана периодичне контроле;
2) на захтев Пореске управе;
3) на захтев овлашћеног сервиса.
Ако министарство трговине, у поступку контроле утврди да одређени тип фискалне касе не одговара техничким и функционалним карактеристикама из члана 22. став 3. тачка 2) овог закона, или садржи скривене функције које нису наведене у документацији из члана 22. став 4. тачка 4) овог закона, решењем ће привремено забранити даље стављање у промет и коришћење тог типа фискалне касе и наложити произвођачу да утврђене недостатке отклони код свих произведених фискалних каса тог типа, код којих се утврди постојање недостатака, или да обвезнику, о свом трошку, замени фискалну касу са недостатком новом фискалном касом одговарајућег и одобреног типа, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема решења о привременој забрани стављања у промет конкретног типа фискалне касе.
Решење из става 2. овог члана је коначно.
Произвођач је дужан да о утврђеним недостацима на одређеном типу фискалне касе, у року од три дана од дана пријема решења из става 2. овог члана, писмено обавести све своје овлашћене сервисе и наложи им да, најкасније у року од 20 дана од дана пријема обавештења, сачине списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом и о томе у истом року доставе списак произвођачу.
Произвођач је дужан да најкасније у року од седам дана од дана пријема списка из става 4. овог члана, сачини извештај о извршењу налога из става 2. овог члана са списком фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом, и исти достави министарству трговине и Пореској управи.
Пореска управа је дужна да, одмах, а најкасније у року од пет дана од дана истека рока из става 2. овог члана, донесе решење о одузимању од обвезника фискалне касе са њеном сервисном књижицом, ако на тој фискалној
каси нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом.
Против решења из става 6. овог члана, жалба није допуштена.
До почетка коришћења нове фискалне касе у случају из ст. 2. и 6. овог члана, обвезник је дужан да евидентира промет на начин из члана 12. став 8. овог закона.
Ако произвођач у року из става 2. овог члана, не отклони утврђене недостатке или не изврши замену новом фискалном касом, министарство трговине покренуће поступак реализације датог средства обезбеђења из члана 24. став 2. овог закона, ради накнаде трошкова набавке нове фискалне касе обвезнику коме је одузета фискална каса решењем Пореске управе из става 6. овог члана.
Ако износ средстава обезбеђења из реализованог средства обезбеђења није довољан за накнаду трошкова набавке нове фискалне касе у целости, обвезнику се исплаћује сразмеран део накнаде трошкова.
Ако произвођач не поступи на начин из ст. 4. и 5. овог члана, министарство трговине предлаже Влади одузимање дате сагласности за конкретан тип фискалне касе.
Ако Влада одузме дату сагласност произвођачу за конкретан тип фискалне касе, у случају из става 11. овог члана, произвођач, Пореска управа и обвезник су дужни да поступе на начин из члана 28. ст. 15, 16. и 17. овог закона.

Контрола евидентирања промета преко фискалне касе, контрола фискалних пломби,фискалне касе и сервисне пломбе фискалне касе

Члан 34.
Контролу евидентирања промета преко фискалне касе, контролу фискалних пломби и фискалне касе врши Пореска управа.
Обвезник је дужан да на захтев Пореске управе одштампа периодични извештај за одређене периоде и пресек стања.
Произвођач је дужан да, за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе, сачини посебно упутство о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима, и да га достави министарству трговине и Пореској управи - Централи, у року од 30 дана од дана потписивања уговора из члана 24. став 1. овог закона.
Ако произвођач врши измену и допуну софтвера фискалне касе, односно сертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, дужан је да сачини ново упутство о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације рачунара повезаног са фискалном касом и свим њеним могућностима, и да га достави министарству трговине и Пореској управи - Централи у року од пет дана од дана добијања сертификата.
Ако Пореска управа, у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да обвезник врши евидентирање промета преко нефискализоване регистар касе, Пореска управа решењем привремено одузима касу и обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа, у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да обвезник врши евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, Пореска управа решењем привремено одузима фискалну касу, рачунар и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона ради вештачења.
Ако се у поступку вештачења утврди да је обвезник вршио евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, из става 6. овог члана, Пореска управа одузима фискалну касу, рачунар и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона, а обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана и предузима законом прописане мере.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да је обвезник онемогућио даљинско очитавање свих дневних извештаја фискалне касе у току задатог периода преко терминала за даљинско очитавање, а фискална каса је била исправна, Пореска управа обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да се подаци из дневног извештаја за конкретан дан одштампани из базе података Пореске управе формирани на основу достављених података путем терминала за даљинско очитавање, не слажу са подацима из дневног извештаја за исти дан, уложеног у књигу дневног извештаја, или за конкретан дан у књизи није евидентиран дневни извештај или се дневни извештај не налази на контролној траци фискалне касе, Пореска управа обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да обвезник преко фискализоване касе издаје исечке траке који имају изглед фискалног исечка, а ти исечци не садрже све прописане елементе, односно садрже погрешно унете елементе из члана 12. став 2. овог закона, Пореска управа обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да је обвезник сакрио, оштетио, уништио или учинио неупотребљивом контролну траку фискалне касе на којој су забележени подаци о евидентирању промета у оквиру обављања делатности за коју је законом прописано евидентирање промета преко фискалне касе, пре истека законског рока за њено чување, Пореска управа решењем изриче меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да је обвезник неовлашћено вршио ресете фискалне касе из члана 21. став 7. овог закона, на фискалној каси преко које се врши евидентирање промета, Пореска управа решењем привремено одузима фискалну касу, контролне траке и сервисну књижицу ради вештачења, а обвезнику решењем изриче меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Против решења Пореске управе из ст. 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11. и 12. овог члана, није допуштена жалба.
Ако се у поступку вештачења из става 12. овог члана утврди да је обвезник вршио неовлашћене ресете, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и предузима законом прописане мере.
Контролу програмске и фискалне пломбе фискалне касе, врши радник Пореске управе који је обучен и овлашћен решењем Пореске управе за ту врсту контроле.
Ако овлашћени радник Пореске управе у поступку контроле из става 15. овог члана, утврди да програмска и фискална пломба фискалне касе не садрже све врсте заштите, саставља записник и привремено одузима фискалну касу.
У случају из става 16. овог члана, Пореска управа фискалну касу доставља Народној банци Србије - Заводу за израду новчаница ради вештачења.
Ако орган из става 17. овог члана да налаз и мишљење да програмска и фискална пломба фискалне касе нису веродостојне, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и предузима законом прописане мере.
Против решења из ст. 14. и 18. овог члана није допуштена жалба.
Трошкове вештачења у случају из става 17. овог члана, сноси обвезник.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана утврди да је обвезник сакрио, отуђио, уништио или учинио неупотребљивом фискалну касу преко које је евидентирао промет, због чега није могуће извршити пореску контролу, саставља се записник и поступа у складу са одредбама закона којим се уређује порески поступак.
У случају из става 9. овог члана, пореска основица утврђује се проценом на начин прописан законом којим се уређује порески поступак.
Порески инспектор је дужан да у поступку контроле евидентирања промета преко фискалне касе, утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да ли је сервисна пломба оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, утврди да ли софтверска апликација има сертификат из члана 6. став 3. овог закона.
Ако софтвер фискалне касе, односно сертификована софтверска апликација за рачунар преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе омогућава вођење и чување других података, који нису дефинисани у фискалним документима (вођење залиха добара, робноматеријално и финансијско књиговодство, и др.), обвезник је дужан да их учини доступним Пореској управи, на њен захтев, у поступку контроле из става 1. овог члана.

Контрола рада овлашћених сервиса

Члан 35.
Контролу рада овлашћених сервиса врши министарство трговине, на основу документације из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона.
Ако министарство трговине у поступку контроле утврди да произвођач није организовао сервисну мрежу у обиму, кадровски и технички у складу са организацијом сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, саставља о томе записник и доставља га комисији.
У случају из става 2. овог члана, комисија захтева писмено образложење од произвођача, после чијег разматрања може одобрити произвођачу да организује сервисну мрежу у смањеном обиму од обима сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона.
Ако комисија одобри произвођачу смањење обима сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, произвођач је дужан да организацију нове
сервисне мреже достави министарству трговине и Пореској управи - Централи у року од осам дана од дана пријема одлуке комисије.

Интерна контрола рада овлашћених сервиса

Члан 36.
Произвођач је дужан да врши интерну контролу рада овлашћених сервиса којима је дао овлашћење из члана 28. став 1. овог закона.
Ако произвођач у току контроле из става 1. овог члана, утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са одредбама овог закона, дужан је да овлашћеном сервису одузме овлашћење из члана 28. став 1. овог закона, у року од осам дана од дана утврђене неправилности.
Произвођач је дужан да на захтев Пореске управе, поступи на начин из става 2. овог члана, када Пореска управа у поступку контроле утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са одредбама овог закона.
О одузимању овлашћења из ст. 2. и 3. овог члана, произвођач обавештава министарство трговине, Пореску управу и обвезника у року од три дана од дана одузимања овлашћења.
Произвођач је дужан да у року од осам дана од дана одузимања овлашћења из ст. 2. и 3. овог члана, обвезнику обезбеди други овлашћени сервис.
Ако произвођач не поступи на начин из става 5. овог члана, министарство трговине покреће поступак за одузимање сагласности из члана 22. став 1. овог закона, о чему писмено обавештава произвођача.

Промена места продаје добара, односно пружања услуга

Члан 37.
У случају промене места продаје добара, односно пружања услуга, обвезник је дужан да најкасније у року од три дана пре промене места продаје добара, односно пружања услуга поднесе захтев за фискализацију Пореској управи, преко овлашћеног сервиса.
Овлашћени сервис је дужан да на лицу места, пре почетка евидентирања промета на новом месту продаје добара, односно пружања услуга, у присуству овлашћеног радника Пореске управе, изврши одговарајућу промену података у оперативној меморији фискалне касе и исте упише у сервисну књижицу.
У случају из става 2. овог члана Пореска управа доноси ново решење о фискализацији.

Отпочињање обављања делатности
Члан 38.
Обвезник може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, после фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.

Link ka narednom delu zakona

  ( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

 Отпочињање обављања делатности
Члан 38.
Обвезник може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, после фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.

Престанак обављања делатности
Члан 39.
Орган надлежан за вођење одговарајућег регистра може извршити брисање обвезника из тог регистра, када обвезник поднесе доказ о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности обвезника.
Доказ из става 1. овог члана је решење Пореске управе о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности обвезника.
Пре добијања решења из става 2. овог члана, обвезник је дужан да фискалну касу преда овлашћеном сервису.
Овлашћени сервисер у присуству овлашћеног радника Пореске управе скида фискални модул и преузима све податке из фискалне меморије фискалне касе, о чему се саставља записник.
Обвезник има право да присуствује преузимању података из фискалне меморије.
Овлашћени сервис је дужан да фискални модул заливен за кућиште фискалне касе чува док Пореска управа писмено не одобри његово уништавање.
Фискални модул заливен за кућиште фискалне касе уништава овлашћени сервис у присуству комисије за уништавање фискалног модула, коју образује Пореска управа од представника овлашћеног сервиса и Пореске управе.
О извршеном уништавању фискалног модула, комисија из става 7. овог члана саставља записник.
Одредбе ст. 3, 4, 5, 6, 7. и 8. овог члана примењују се и приликом замене фискалног модула.
Орган надлежан за вођење одговарајућег регистра не може извршити брисање обвезника из тог регистра, у случају када је Пореска управа изрекла меру забране обављања делатности прописане овим законом, док траје изречена мера забране обављања делатности.

Крађа и уништење и оштећење фискалне касе услед више силе
Члан 40.
У случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), обвезник је дужан да у року од три дана од дана крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, писмено обавести Пореску управу, а по добијању записника надлежног органа, односно организације исти достави Пореској управи у року од три дана од дана пријема записника.
У случају из става 1. овог члана Пореска управа укида решење о фискализацији украдене, односно оштећене или уништене фискалне касе услед више силе, на основу кога се конкретна каса брише из регистра фискализованих каса.
Решење из става 2. овог члана Пореска управа доставља овлашћеном сервису.
Овлашћени сервис је дужан да досије конкретне фискалне касе, за коју је Пореска управа донела решење из става 2. овог члана, одвојено чува.
У случају крађе фискалне касе, обвезник је дужан да најкасније у року од осам дана од дана крађе отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе.
У случају уништења или оштећења фискалне касе услед више силе, обвезник је дужан да у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе.
До фискализације нове фискалне касе у случају из става 1. овог члана, обвезник је дужан да евидентирање промета врши на начин из члана 12. став 8. овог закона.
У случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту, обвезник, односно произвођач је дужан да поступи на начин из става 1. овог члана.

VIII. РЕФУНДАЦИЈА КУПЦУ ДОБАРА, ОДНОСНО КОРИСНИКУ УСЛУГА ДЕЛА ПДВ ИСКАЗАНОГ У ФИСКАЛНОМ ИСЕЧКУ
Члан 41.
Физичко лице - купац добара, односно корисник услуга, може остварити право на рефундацију дела ПДВ исказаног у фискалном исечку за купљена добра, односно пружене услуге, која су евидентирана преко фискалне касе.
Влада, на предлог министарства финансија, ближе уређује висину, начин, поступак и динамику остваривања права из става 1. овог члана.

IX. НАДЗОР
Члан 42.
Надзор над применом овог закона врши Пореска управа и министарство трговине.

X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји
Члан 43.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - обвезник, ако:
1) терминал за даљинско очитавање у време рада фискалне касе не држи прикључен на фискалну касу преко њеног интерфејса (члан 7. став 3.);
2) не обезбеди даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода помоћу терминала за даљинско очитавање (члан 7. став 4.);
3) у фактуру не унесе редни број фискалног исечка на основу кога је евидентиран промет у фискалној каси, или у објекту, односно месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге, не држи копије издатих фактура, или евидентирани промет преко фискалне касе за који се плаћање врши на основу фактуре не исказује у књизи дневног извештаја, или не евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења или оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним законом, или фискални рачун не чува најмање три године (члан 12. ст. 5, 6, 7, 8. и 10.);
4) не формира и не штампа једном дневно, на крају рада дневни извештај из фискалне касе, или не формира и не штампа на крају рада, последњег дана сваког пореског периода периодични извештај из фискалне касе, или на захтев Пореске управе не формира и не одштампа пресек стања из свих фискалних исечака формираних и одштампаних од тренутка формирања и штампања претходног дневног извештаја (чл. 13, 14. и 15.);
5) истовремено са штампањем фискалних докумената не штампа и њихов садржај на контролној траци фискалне касе копирним путем или путем двоструког штампача, или за штампање фискалних докумената не користи папир наведен у корисничком упутству произвођача за конкретан тип фискалне касе, или контролну траку, дневни извештај и периодични извештај не чува најмање три године (члан 17. ст. 3, 7. и 8.);
6) сваки појединачни промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима не евидентира преко фискалне касе, или не одштампа и изда купцу добара, односно кориснику услуга фискални исечак фискалне касе преко које је евидентиран промет, без обзира да ли је купац добара, односно корисник услуга то захтевао или не, или не издаје фискалне исечке са свим обавезним подацима, или на видном месту у објекту у коме врши промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима, не истакне обавештење о обавези издавања фискалног исечка од стране обвезника, о обавези узимања фискалног исечка, као и о праву купца добара, односно корисника услуга да за купљена добра, односно примљене услуге не плати обвезнику, ако му обвезник не одштампа и изда фискални исечак, или у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држи другу регистар касу осим фискалне (члан 18. ст. 1, 2, 3. и 6.);
7) не води књигу дневних извештаја за сваку фискалну касу, или одштампане дневне извештаје не евидентира и одлаже у књигу дневних извештаја хронолошким редом, не чува књигу дневних извештаја на месту где врши промет добара на мало, односно месту пружања услуга, или књигу дневних извештаја не чува три године (члан 20. ст. 1, 2, 3. и 4.);
8) не обезбеди евидентирање промета преко друге фискалне касе у случају неисправности фискалне касе дуже од 15 радних дана укупно у току календарске године, или у случају неисправности фискалне касе предузима радње на фискалној каси, односно у прописаном року не обавести овлашћени сервис о неисправности фискалне касе (члан 21. ст. 3. и 12.);
9) не поднесе захтев за фискализацију фискалне касе Пореској управи, преко овлашћеног сервиса, у прописаном року, или не изврши доделу ознаке пореске стопе у складу са чланом 5. овог закона, у бази података оперативне меморије, уз сваки назив производа, односно услуге, или у оперативну меморију фискалне касе не унесе једнозначно и недвосмислено идентификован целокупан асортиман добара и услуга са којима је задужен објекат или друго место на коме се врши промет, или решење о фискализацији не чува уз фискалну касу на коју се односи (члан 27. ст. 10, 14, 15. и 17.);
10) не закључи уговор о сервисирању са другим овлашћеним сервисом, у прописаном року (члан 28. став 17.);
11) ако се у поступку вештачења утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету, односно да је користио несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у софтверској апликацији (члан 29. ст. 7. и 8.);
12) не обавља технички преглед фискалне касе у прописаном року (члан 30. став 1.);
13) не чува сервисну књижицу уз фискалну касу на коју се односи (члан 31. став 3.);
14) не евидентира промет на начин из члана 12. став 8. овог закона (члан 33. став 8.);
15) на захтев Пореске управе не одштампа периодични извештај за одређени период и пресек стања, или врши евидентирање промета преко нефискализоване касе, или врши евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, или онемогући даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода преко терминала за даљинско очитавање, а фискална каса је била исправна, или се подаци из дневног извештаја за конкретни дан одштампани из базе података Пореске управе формирани на основу достављених података путем терминала за даљинско очитавање не слажу са подацима из дневног извештаја за исти дан уложеном у књигу дневних извештаја, или за конкретан дан није у књизи дневних извештаја евидентиран дневни извештај, или дневни извештај није евидентиран на контролној траци фискалне касе, или издаје исечке траке који имају изглед фискалног исечка, а ти исечци не садрже све прописане елементе, односно садрже погрешно унете елементе фискалног исечка, или сакрије, оштети, уништи или учини неупотребљивом контролну траку фискалне касе на којој су забележени подаци о евидентирању промета у оквиру обављања делатности за коју је законом прописано евидентирање промета преко фискалне касе, пре истека законског рока за њено чување, или врши неовлашћено ресете фискалне касе, или не учини доступним Пореској управи, на њен захтев друге податке који нису дефинисани у фискалним документима (члан 34. ст. 2, 5, 6, 8, 9, 10, 11, 14. и 24.);
16) не поднесе захтев за фискализацију Пореској управи преко овлашћеног сервиса, у року од три дана пре промене места продаје добара, односно пружања услуга (члан 37. став 1.);
17) отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима пре фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет (члан 38. став 1.);
18) фискалну касу не преда овлашћеном сервису пре добијања решења Пореске управе о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности (члан 39. став 3.);
19) у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), лично или преко лица које га заступа, о томе писмено не обавести Пореску управу, или не достави записник надлежног органа, у прописаном року, или не отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе најкасније у року од осам дана од дана крађе фискалне касе, или не отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, у случају оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, или у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.) не врши евидентирање промета издавањем фискалног рачуна, или у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе
при транспорту, писмено не обавести Пореску управу у прописаном року (члан 40. ст. 1, 5, 6, 7. и 8.);
20) користи софтверску апликацију за задавање команди фискалној каси преко њеног интерфејса за коју није издат сертификат за њено стављање у промет (члан 55. ст. 1. и 2.);
21) не обезбеди и не прикључи терминал за даљинско очитавање на интерфејс фискалне касе (члан 55. ст. 3, 4, 5. и 6.);
22) не омогући купцима добара, односно корисницима услуга плаћање помоћу платне картице (члан 55. ст. 7. и 8.).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.
Члан 44.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за
прекршај правно лице - произвођач, ако:
1) не упише у фискалну меморију фискалне касе идентификациони број фискалног модула (члан 9. став 1. тачка 2);
2) стави фискалну касу у промет за коју није издата сагласност за стављање фискалне касе у промет (члан 22. став 1.);
3) организацију сервисне и дистрибутивне мреже, коју је поднео уз захтев за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет, смањи пре истека прописаног рока (члан 22. став 8.);
4) стави у промет фискалну касу на којој су вршене измене техничких и функционалних карактеристика за коју није издато уверење о допуни уверења о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе (члан 23. став 9.);
5) по добијању сагласности за стављање фискалне касе у промет, а пре почетка стављања фискалне касе у промет не закључи уговор са министарством трговине (члан 24. став 1.);
6) у прописаном року, не достави Пореској управи - Централи податке за претходни календарски месец кумулативно од прве продаје, податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава (члан 24. став 5.);
7) ИБ фискалне касе на видљив начин и трајно не обележи на горњој страници сваке произведене фискалне касе, или ако са једним ИБ трајно обележи више фискалних каса и исти упише у фискалну меморију тих каса, или ако уз захтев за доделу ИБ Пореској управи - Централи не достави изглед произвођачке пломбе и сервисних пломби овлашћених сервиса којима је до подношења захтева дато овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, или ако у случају доделе новог овлашћења овлашћеном сервису у прописаном року не достави изглед њихове сервисне пломбе Пореској управи - Централи, или ако фискалну касу пре њене фискализације непосредно не испоручи овлашћеном сервису (члан 27. ст. 2, 3, 5, 6. и 7.);
8) не води евиденцију о сервисима којима је дао овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, као и обуку и пружање техничке подршке обвезнику за коришћење фискалне касе, или ако не овласти други сервис за сервисирање и поправку фискалне касе, у случају престанка рада овлашћеног сервиса коме је дато овлашћење за сервисирање и поправку
фискалних каса, или у прописаном року не обавести министарство трговине, Пореску управу - Централу и обвезника о давању овлашћења новом сервису (члан 28. ст. 1, 13. и 14.);
9) Пореској управи - Централи, не достави у прописаном року податке из евиденције о овлашћеним сервисерима, или ако у прописаном року писмено не обавести Пореску управу - Централу о давању овлашћења новом сервису, или ако у прописаном року писмено не обавести Пореску управу - Централу о произвођачу који преузима даљу обавезу обезбеђења сервисирања фискалних каса коме треба предати сервисне пломбе и досијеа за фискалне касе за чије стављање у промет је одузета сагласност (члан 28. ст. 12, 14. и 16.);
10) министарство трговине у поступку контроле утврди да одређени тип фискалне касе не одговара техничким и функционалним карактеристикама, или садржи скривене функције које нису наведене у документацији, или у прописаном року не отклони недостатке код свих произведених фискалних каса тог типа код којих се утврди постојање недостатака, или не замени, о свом трошку, фискалну касу са недостатком новом фискалном касом одговарајућег и одобреног типа, или ако у прописаном року, писмено не обавести све овлашћене сервисе о утврђеним недостацима на одређеном типу фискалне касе, и не наложи им да, у прописаном року, сачине списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом и о томе у истом року доставе списак произвођачу, или у прописаном року не сачини извештај или исти не достави министарству трговине и Пореској управи, у прописаном року (члан 33. ст. 2, 4. и 5.);
11) не сачини посебно упутство за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима и исто не достави Пореској управи - Централи, у прописаном року, или ако не сачини ново упутство за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима и исто не достави Пореској управи - Централи, у прописаном року (члан 34. ст. 3. и 4.);
12) не организује сервисну мрежу у обиму, кадровски и технички у складу са организацијом сервисне мреже достављене уз захтев за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет (члан 35. став 2.);
13) не достави организацију нове сервисне мреже министарству трговине и Пореској управи - Централи, у прописаном року (члан 35. став 4.);
14) не врши интерну контролу рада овлашћених сервиса, или ако овлашћеном сервису који не поступи у складу са овим законом не одузме овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, у прописаном року (члан 36. ст. 1. и 2.);
15) на захтев Пореске управе не одузме овлашћење овлашћеном сервису за сервисирање и поправку фискалне касе, када Пореска управа утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са овим законом, или ако не обавести министарство трговине, Пореску управу и обвезника у прописаном року о одузимању датог овлашћења овлашћеном сервису због тога што не поступа у складу са одредбама овог закона, или ако у прописаном року обвезнику не
обезбеди други овлашћени сервис у случају одузимања датог овлашћења сервисеру за сервисирање и поправку фискалне касе (члан 36. ст. 3, 4. и 5.);
16) у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту о томе не обавести Пореску управу, у прописаном року (члан 40. став 8.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - произвођачу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Члан 45.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - овлашћени сервис, ако:
1) у фискалну меморију фискалне касе у поступку фискализације не упише ПИБ обвезника и дан, месец, годину, сат и минут почетка евидентирања промета преко фискалне касе (члан 9. став 5.);
2) у случају неисправности фискалне касе, у сервисну књижицу не упише датум пријема фискалне касе у сервис, односно датум интервенције на лицу места, врсту неисправности и датум до када је фискална каса била на поправци или сервисирању (члан 21. став 2.);
3) у прописаном року писмено не обавести обвезника са којим је закључен уговор о сервисирању да је фискална каса испоручена у сервис, или ако по извршеној фискализацији, као и после интервенције на фискалном модулу и програмској меморији, односно фискалном модулу или програмској меморији, на фискалну касу не стави своју сервисну пломбу (члан 27. ст. 8. и 13.);
4) пре почетка сервисирања не утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да ли сервисна пломба није оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, не утврди да ли софтверска апликација има сертификат, или ако после сваке интервенције због које је скидана сервисна пломба на фискалној каси, не стави и у сервисну књижицу не упише код нове сервисне пломбе коју ставља на фискалну касу, или писмено не обавести Пореску управу о свим случајевима неоснованог пријављивања неисправности фискалне касе, или ако не води евиденцију о овлашћеним сервисерима од стране произвођача (члан 28. ст. 8, 9, 10. и 11.);
5) не изврши сервисирање фискалне касе у року од два дана од дана пријаве неисправности, или ако изврши уклањање пломбе фискалног модула и пломбе програмске меморије, односно пломбе фискалног модула или пломбе програмске меморије, без одобрења овлашћеног радника Пореске управе, или ако пре почетка сервисирања фискалне касе у сервису, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, односно да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, не сачини записник и исти одмах, а најкасније у року од два дана од дана утврђених неправилности, не достави Пореској управи, и ако фискалну касу не задржи у сервису, или ако пре почетка сервисирања фискалне касе у објекту, односно месту на коме обвезник врши промет добара, односно пружа услуге, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, или да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у
сертификованој софтверској апликацији, не сачини записник и одмах телефоном не позове Пореску управу и не сачека долазак овлашћеног радника Пореске управе (члан 29. ст. 1, 2, 4. и 5.);
6) не изврши технички преглед фискалне касе у прописаном року и исти не упише у сервисну књижицу, или изврши технички преглед фискалне касе у прописаном року и исти не упише у сервисну књижицу (члан 30. став 3.);
7) не отвори досије фискалне касе и не изда сервисну књижицу фискалне касе, или ако у досије фискалне касе и у сервисну књижицу фискалне касе не упише прописане податке (члан 31. ст. 2. и 4.);
8) у прописаном року, не сачини списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом, односно исти не достави произвођачу (члан 33. став 4.);
9) на лицу места, пре почетка евидентирања промета на новом месту продаје добара, односно пружања услуга, у присуству овлашћеног радника Пореске управе, не изврши одговарајућу промену података у оперативној меморији фискалне касе и исте не упише у сервисну књижицу (члан 37. став 2.);
10) скине фискални модул и преузме све податке из фискалне меморије фискалне касе, без присуства овлашћеног радника Пореске управе, или ако не чува фискални модул заливен за кућиште фискалне касе док Пореска управа писмено не одобри његово уништење, или ако уништи фискални модул заливен за кућиште фискалне касе без присуства комисије (члан 39. ст. 4, 6. и 7.);
11) досије фискалне касе, за коју је Пореска управа донела решење о укидању решења о фискализацији, одвојено не чува (члан 40. став 4.).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се одговорно лице у правном лицу - овлашћеном сервису новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник - овлашћени сервис новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.
Члан 46.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - овлашћени дистрибутер, ако не испоручи фискалну касу непосредно овлашћеном сервису из уговора о куповини фискалне касе, пре њене фискализације (члан 27. став 7.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - овлашћеном дистрибутеру новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник - овлашћени дистрибутер новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара.
Члан 47.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - произвођач терминала, ако пре стављања у промет терминала за даљинско очитавање, није добио уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика терминала за даљинско очитавање (члан 7. став 5.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - произвођачу терминала, новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Члан 48.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице:
1) у органу надлежном за вођење одговарајућег регистра које дозволи или изврши брисање обвезника који је у складу са овим законом дужан да евидентирање промета врши преко фискалне касе из одговарајућег регистра, пре него што обвезник поднесе доказ о његовом брисању из регистра фискализованих каса, због престанка обављања делатности (члан 39. став 1.);
2) у органу надлежном за вођење одговарајућег регистра, ако дозволи или изврши брисање из одговарајућег регистра обвезника пре истека рока за који му је решењем Пореске управе изречена мера забране обављања делатности у складу са овим законом (члан 39. став 10.).
Члан 49.
Захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 43, члана 44. став 1. тач. 1), 6), 7), 9), 11), 12), 14), 16) и 17) и став 2, члана 45. став 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 9), 10) и 11) и ст. 2. и 3. и чл. 46, 47. и 48. овог закона, подноси порески инспектор.
Прекршајни поступак за изрицање новчаних казни за прекршаје из става 1. овог члана, води Пореска управа, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС", бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03 и 55/04).
Члан 50.
Захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 44. ст. 1. тач. 2), 3), 4), 5), 8), 10), 13) и 15) и става 2. и члана 45. став 1. тачка 8) и ст. 2. и 3. овог закона, подноси овлашћени радник министарства трговине надлежном органу за прекршаје.
Наплате новчане казне на лицу места
Члан 51.
Новчана казна у износу од 1.000 динара наплатиће се на лицу места купцу добара, односно кориснику услуга, ако не узме и не сачува фискални исечак у кругу од 20 метара по изласку из објекта, односно напуштању места на коме се врши промет добара, односно услуга, и не покаже га овлашћеном раднику министарства трговине који обавља послове контроле, на његов усмени захтев (члан 18. став 5.).
Новчану казну из става 1. овог члана, изриче и наплаћује овлашћени радник министарства трговине.
Мера забране обављања делатности
Члан 52.
Мера забране обављања делатности прописана овим законом (члан 18. став 7, члан 29. ст. 8. и 9. и члан 34. ст. 5, 7, 8, 9, 10, 11. и 12) извршава се у току контроле, одмах по њеном изрицању, печаћењем печатом Пореске управе објекта обвезника коме је мера изречена.
Објекат из става 1. овог члана, видно се означава ознаком Пореске управе.
Начин означавања, садржину и изглед ознаке из става 2. овог члана, ближе уређује министар финансија.

XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 53.
Остају на снази и после ступања на снагу овог закона:
1) решења Владе о давању сагласности произвођачима о испуњености услова из члана 20. ст. 1. и 2. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
2) решења Пореске управе - Централе о додели идентификационих бројева за тип и модел фискалне касе произвођачима донета на основу члана 2. Правилника о поступку фискализације, облику и садржини и начину вођења евиденција, изгледу и садржини сервисне књижице регистар каса са фискалном меморијом ("Службени гласник РС", број 78/03);
3) овлашћења издата овлашћеним сервисима од стране произвођача у складу са чланом 21. став 1. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
4) овлашћења овлашћеним сервисерима издата од стране овлашћених сервиса у складу са Уредбом о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
5) решења Пореске управе о извршеној фискализацији фискалних каса и одређивању евиденционог броја фискалне касе донета на основу члана 28. став 4. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04).
За фискалне касе за које је донето решење Пореске управе о извршеној фискализацији из става 1. тачка 5) овог члана, рок за обављање техничког прегледа из члана 30. став 1. овог закона, рачуна се од дана фискализације.
Члан 54.
До почетка примене акта Владе из члана 3. став 4. овог закона остаје на снази Уредба о одређивању лица на која се, услед специфичности делатности које обављају, не односи обавеза евидентирања промета преко фискалне касе ("Службени гласник РС", бр. 100/04 и 106/04).
Подзаконски акти донети на основу Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар касе са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04) примењиваће се до почетка примене одговарајућих подзаконских аката донетих на основу овлашћења из овог закона.
Евиденције произвођача, уговори закључени између произвођача и министарства трговине, као и јавни позив за подношење захтева за давање сагласности Владе Републике Србије за стављање у промет фискалне касе,
ускладиће се са овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 55.
Обвезник који је до 31. марта 2005. године фискалну касу повезао са рачунаром ради задавања команди преко интерфејса фискалне касе, дужан је да набави и отпочне да користи софтверску апликацију из члана 6. став 3. овог закона за задавање команди фискалној каси преко њеног интерфејса за коју је издат сертификат за њено стављање у промет, најкасније до 31. марта 2005. године.
Обвезник који отпочиње обављање делатности после 31. марта 2005. године, а који фискалну касу повеже са рачунаром ради задавања команди преко интерфејса фискалне касе, може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по инсталирању софтверске апликације из члана 6. став 3. овог закона у рачунар из тог става.
Обвезници који су у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија, разврстани у велика и средња правна лица, као и обвезници који имају више од три објекта у којима се врши промет добара на мало и пружају услуге физичким лицима у оквиру регистроване делатности, дужни су да обезбеде и прикључе терминал за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе, најкасније до 31. марта 2005. године.
Обвезници из става 3. овог члана, после 31. марта 2005. године могу да отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по прикључивању терминала за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.
Обвезници који не спадају у обвезнике из става 3. овог члана дужни су да обезбеде и прикључе терминал за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе, најкасније до 30. јуна 2005. године.
Обвезници из става 5. овог члана, после 30. јуна 2005. године могу да отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по прикључивању терминала за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.
Правна лица из члана 6. став 2. овог закона која су отпочела обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима до 1. јануара 2005. године, дужна су да на местима продаје добара, односно пружања услуга, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице, најкасније до 30. јуна 2005. године.
Правна лица из члана 6. став 2. овог закона која отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима после 1. јануара 2005. године, дужна су да на местима продаје добара, односно пружања услуга, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице најкасније у року од шест месеци од дана отпочињања обављања делатности.
Члан 56.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење
подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

 Р е п у б л и к а С р б и ј а

-
СПИСАК ПРОИЗВОЂАЧА ФИСКАЛНИХ КАСА
који имају сагласност Владе за стављање фискалних каса у промет

1. DIGITRON IST d.o.o Београд, Милентија Поповића 11-13
контакт особа Милета Аџић, тел:2140-300;
2. АД ТЕЛЕФОНИЈА Београд, Кумодрашка 24
контакт особа Небојша Симовић, тел:308-0003;
3. INTRACOM d.o.o Београд, Трећи булевар 23
контакт особа Томислав Бајевић, тел:20-40-500;
4. GALEB GROUP d.o.o, Шабац,Поцерска 11
контакт особа Наташа Веселиновић, тел: 015-367-700;
5. ЕИ Корпорација-ЕИ Информатика д.о.о Ниш,
Бул.Цара Константина 80-84
контакт особа Љубиша Богдановић, тел:018-550-921;
6. RB GENERALEKONOMIK d.o.o Београд, 29.новембра 59а
контакт особа Борисав Бојковић, тел:3340-591;
7. ТП БЕОГРАДЕЛЕКТРО ад Београд. Кнез Михаилова 9
контакт особа Миленко Арежина, тел:20-23002;
8. CTSYSTEMS d.o.o Београд, Савски насип 7
контакт особа Срђан Станковић, тел: 20-15-671;
9. VG OPTIMA d.o.o. Београд, Михајла Пупина 10-з
контакт особа Слађана Добрковић, тел:30-16-810;
10. SHOLLEX d.o.o. Београд, Војводе Степе 118
контакт особа Давид Шошкић, тел: 397-11-57;
11. PUPIN TELECOM DKTS, Београд, Батајнички пут 23
контакт особа Братислав Павлов, тел: 316-20-57;
12. Енергопројект-Енергодата ад, Београд, Михаила Пупина 12
контакт особа Миомир Ракић, тел: 311-33-51;
13. MD & PROFY d.o.o. Београд, Обреновачки пут 3
контакт особа Драган Алексић, тел: 55-87-86;
14. INT Raster d.o.o. Београд, Војводе Степе 56
контакт особа Бојан Ражнатовић, тел: 397-42-48.
15. HCP d.o.o. Крушевац, Мирка Томића-Пасаж,
контакт особа Миломир Трошић, тел: 037-44-83-50.

 Закон о порезу на додату вредност  

(Закон је објављен у «Службеном гласнику РС», бр.84/04, 86/04, 61/05 и 61/07 )

 ( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уводи се порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ) у Републици Србији (у даљем тексту: Република).
ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Члан 2.
Приход од ПДВ припада буџету Републике.

II. ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА

Члан 3.
Предмет опорезивања ПДВ су:
1) испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности;
2) увоз добара у Републику.

Промет добара и услуга
Члан 4.
Промет добара, у смислу овог закона, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено.
Добрима се сматрају и вода, електрична енергија, гас и топлотна енергија.
Прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и:
1) пренос права располагања на добрима уз накнаду на основу прописа државног органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;
2) предаја добара по основу уговора о лизингу, у складу са законом, или на основу уговора о продаји са одложеним плаћањем којим је утврђено да се право располагања преноси најкасније отплатом последње рате;
3) пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара примаоцу;
4) испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при продаји;
5) пренос добара од стране власника консигнатеру и од консигнатера примаоцу добара;
6) испорука добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала испоручиоца, ако се не ради само о додацима или другим споредним материјалима;
7) први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;
7а) први пренос власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;
8) размена добара за друга добра или услуге.
Са прометом добара уз накнаду изједначава се:
1) узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, запослених или других лица;
2) сваки други промет добара без накнаде;
3) исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом који доноси Влада Републике Србије.
Узимање добара, односно сваки други промет добара из става 4. овог члана сматра се прометом добара уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или сразмерно.
Ако се уз испоруку добара врши споредна испорука добара или споредно пружање услуга, сматра се да је извршена једна испорука добара.
Код испоруке у низу једног истог добра, код које први испоручилац преноси право располагања непосредно последњем примаоцу добра, свака испорука добара у низу сматра се посебном испоруком.
Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар) ближе уређује шта се сматра новоизграђеним грађевинским објектима из става 3. тачка 7) овог члана, као и шта се сматра узимањем добара која су део пословне имовине пореског обвезника, као и сваки други промет без накнаде из става 4. овог члана.

Члан 5.
Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона.
Промет услуга је и свако нечињење и трпљење.

Прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и:
1) пренос и уступање ауторских права, као и пренос, уступање и стављање на располагање патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине;
2) пружање услуга уз накнаду на основу прописа државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;
3) предаја добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала наручиоца;
4) размена услуга за добра или услуге;
5) предаја јела и пића за конзумацију на лицу места;
6) - брисана -
7) уступање удела или права.
Са прометом услуга уз накнаду изједначава се:
1) употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, запослених или других лица;
2) пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, запослених или других лица;
3) свако друго пружање услуга без накнаде.
Употреба добара из става 4. тачка 1) овог члана сматра се прометом услуга уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра може одбити у потпуности или сразмерно.
Ако се уз услугу врши споредно пружање услуга или споредна испорука добара, сматра се да је пружена једна услуга.
Министар ближе уређује шта се сматра употребом добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, запослених или других лица и пружањем услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, запослених или других лица из става 4. овог члана.

Члан 6.
Прометом добара и услуга, у смислу овог закона, не сматра се:
1) пренос целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту делатност;
2) промет путничких аутомобила, мотоцикала, пловних објеката и ваздухоплова за које при набавци обвезник ПДВ није имао право на одбитак претходног пореза у потпуности или сразмерно;
2а) замена добара у гарантном року;
3) бесплатно давање пословних узорака у уобичајеним количинама за ту намену купцима или будућим купцима;
4) давање поклона мање вредности, ако се дају повремено различитим лицима.
Код преноса целокупне или дела имовине из става 1. тачка 1) овог члана сматра се да стицалац ступа на место преносиоца.
Министар ближе уређује поступак замене добара у гарантном року, шта се сматра преносом целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, из става 1. тачка 1), као и шта се сматра уобичајеним количинама пословних узорака и поклоном мање вредности из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.

Увоз добара
Члан 7.
Увоз је сваки унос добара у царинско подручје Републике.

III. ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК И ПОРЕСКИ ДУЖНИК

Порески обвезник
Члан 8.
Порески обвезник (у даљем тексту: обвезник) је лице које самостално обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности.
Делатност из става 1. овог члана је трајна активност произвођача, трговца или пружаоца услуга у циљу остваривања прихода, укључујући и делатности експлоатације природних богатстава, пољопривреде, шумарства и самосталних занимања.
Сматра се да обвезник обавља делатност и када је врши у оквиру пословне јединице.
Обвезник је лице у чије име и за чији рачун се врши испорука добара или пружање услуга.
Обвезник је лице које врши испоруку добара, односно пружање услуга у своје име, а за рачун другог лица.

Члан 9.
Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и правна лица основана законом у циљу обављања послова државне управе, нису обвезници у смислу овог закона ако обављају промет добара и услуга из делокруга органа, односно у циљу обављања послова државне управе.
Република, органи, односно правна лица из става 1. овог члана обвезници су, ако обављају промет добара и услуга изван делокруга органа, односно ван обављања послова државне управе, а који су опорезиви у складу са овим законом.

Порески дужник
Члан 10.
Порески дужник, у смислу овог закона, је:
1) обвезник из члана 8. и члана 9. став 2. овог закона;
2) порески пуномоћник кога одреди страно лице које у Републици нема седиште ни сталну пословну јединицу, а које обавља промет добара и услуга у Републици;
3) прималац добара и услуга, ако страно лице из тачке 2) овог става не одреди пореског пуномоћника;
4) лице које у рачуну или другом документу који служи као рачун (у даљем тексту: рачун) искаже ПДВ, а у складу са овим законом није дужан да обрачуна и плаћа ПДВ;
5) лице које увози добро;.
Ако је порески дужник из става 1. тач. 2) и 3) овог члана и обвезник, дужан је да испуни обавезе које су овим законом прописане за обвезника, осим издавања рачуна.

IV. МЕСТО И ВРЕМЕ ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА И НАСТАНАК ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

Место промета добара
Члан 11.
Место промета добара је место:
1) у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца или, по његовом налогу, до трећег лица, ако добро шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по његовом налогу;
2) уградње или монтаже добра, ако се оно уграђује или монтира од стране испоручиоца или, по његовом налогу, од стране трећег лица;
3) у којем се добро налази у тренутку испоруке, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;
4) пријема воде, електричне енергије, гаса и топлотне енергије.
У случају промета добара у оквиру комисионих или консигнационих послова, место промета добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана, и за испоруку комисионару или консигнатеру.

Место промета услуга
Члан 12.
Место промета услуга је место у којем пружалац услуга обавља своју делатност.
Ако се промет услуга врши преко пословне јединице, местом промета услуга сматра се место пословне јединице.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, местом промета услуга сматра се место:
1) у којем се налази непокретност, ако се ради о промету услуге која је непосредно повезана са том непокретношћу, укључујући делатност посредовања и процене у вези непокретности, као и пројектовање, припрему и извођење грађевинских радова и надзор над њима;
2) где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству (у даљем тексту: међународни транспорт), одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици;
3) где је услуга стварно пружена, ако се ради о:
(1) услугама из области културе, уметности, спорта, науке и образовања, забавно - естрадним и сличним услугама, укључујући услуге организатора приредби, као и са њима повезане услуге;
(2) споредним услугама у области транспорта, као што су утовар, истовар, претовар и сличне услуге;
(3) услугама процене покретних ствари;
(4) радовима на покретним стварима;
4) има седиште или пребивалиште, ако се ради о услугама: у којем прималац услуге обавља делатност или има пословну јединицу за коју се пружа услуга, односно место у којем прималац услуге има седиште или пребивалиште, ако се ради о услугама:
(1) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава на основу rent a car уговора;
(2) пружања телекомуникационих услуга;
(3) преузимања обавезе да се у потпуности или делимично одустане од вршења неке делатности или коришћења неког права;
(4) у области економске пропаганде;
(5) преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине;
(6) банкарског, финансијског пословања и пословања у области осигурања и реосигурања, осим изнајмљивања сефова;
(7) саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга;
(8) обраде података и уступања информација;
(9) стављања на располагање особља;
(10) пруженим електронским путем, као и радио-телевизијским услугама;
(11) посредовања приликом пружања услуга из подтач. (1) - (10) ове тачке.
Место промета услуга посредовања, осим услуга посредовања из
става 3. тачка 4) подтачка (11) овог члана, одређује се према месту промета добара и услуга који је предмет посредовања.

Место увоза добара
Члан 13.
Место увоза добара је место у којем је увезено добро унето у царинско подручје Републике.

Време промета добара
Члан 14.
Промет добара настаје даном:
1) отпочињања слања или превоза добара примаоцу или трећем лицу, по његовом налогу, ако добра шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по њиховом налогу;
2) преузимања добара од стране примаоца у случају уградње или монтаже добара од стране испоручиоца или, по његовом налогу, трећег лица;
3) преноса права располагања на добрима примаоцу, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;
4) очитавања стања примљене воде, електричне енергије, гаса и топлотне енергије које врши испоручилац, у циљу обрачуна потрошње;
5) када је добро унето у царинско подручје Републике.
У комисионим или консигнационим пословима, време испоруке добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана и за испоруку комисионару или консигнатеру.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на делимичне испоруке.
Делимичне испоруке из става 3. овог члана постоје ако је за испоруку одређених делова економски дељиве испоруке посебно уговорена накнада.

Време промета услуга
Члан 15.
Услуга се сматра пруженом даном када је:
1) завршено појединачно пружање услуге;
2) престао правни однос који је основ пружања услуге - у случају пружања временски ограничених или неограничених услуга.
У случају пружања временски ограничених или неограничених услуга чије је трајање дуже од годину дана, обавезно се издаје периодични рачун, с тим што период за који се издаје тај рачун не може бити дужи од годину дана.
Ако се за пружање услуга издају периодични рачуни, промет услуга сматра се извршеним последњег дана периода за који се издаје рачун.
Делимична услуга сматра се извршеном у време када је окончано пружање тог дела услуге.
Делимична услуга из става 4. овог члана постоји ако је за одређене делове економски дељиве услуге посебно уговорена накнада.

Настанак пореске обавезе
Члан 16.
Пореска обавеза настаје даном када се најраније изврши једна од следећих радњи:
1) промет добара и услуга;
2) наплата ако је накнада или део накнаде наплаћен пре промета добара и
услуга;
3) настанак обавезе плаћања царинског дуга, код увоза добара, а ако те
обавеза нема, даном у којем би настала обавеза плаћања тог дуга.

V. ПОРЕСКА ОСНОВИЦА И ПОРЕСКА СТОПА

Пореска основица код промета добара и услуга
Члан 17.
Пореска основица (у даљем тексту: основица) код промета добара и услуга јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са ценом тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано.
У основицу се урачунавају и:
1) акцизе, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;
2) сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга.
Основица не садржи:
1) попусте и друга умањења цене, који се примаоцу добара или услуга одобравају у моменту вршења промета добара или услуга;
2) износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату.
Ако накнада или део накнаде није изражен у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.
Код промета добара или услуга, које чине улог у приредно друштво, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.
Члан 18.
Основицом код промета добара и услуга из члана 4. став 4. и члана 5. став 4. овог закона сматра се набавна цена, односно цена коштања тих или сличних добара и услуга, у моменту промета.
У случају из става 1. овог члана ПДВ се не урачунава у основицу.
У случају превоза путника аутобусима, који врши лице које нема место стварне управе у Републици, основицу чини просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз.
Начин утврђивања накнаде из става 3. овог члана ближе уређује министар.

Основица код увоза добара
Члан 19.
Основица код увоза добара је вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима.
У основицу из става 1. овог члана урачунава се и:
1) акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;
2) сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици.
Првим одредиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се место које је назначено у отпремници или другом превозном документу, а ако није назначено, место првог претовара добара у Републици.

Члан 20.
Код увоза добара, које је обвезник привремено извезао ради оплемењивања, обраде, дораде или прераде (у даљем тексту: оплемењивање), оправке или уградње, основицу чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за оплемењивање, оправку или уградњу, а ако се та накнада не плаћа, основицу чини пораст вредности настао оплемењивањем, оправком или уградњом.
У случају из става 1. овог члана примењују се одредбе члана 19. став 2. овог закона.

Измена пореске основице
Члан 21.
Ако се измени основица за промет добара и услуга који је опорезив ПДВ, обвезник који је испоручио добра или услуге дужан је да износ ПДВ, који дугује по том основу, исправи у складу са изменом.
Обавеза из става 1. овог члана односи се и на лица из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) овог закона.
Ако се основица накнадно измени – смањи, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга.
Ако је испорука добара и услуга извршена обвезнику који нема право на одбитак претходног ПДВ, односно лицу које није обвезник ПДВ, измену из става 3. овог члана обвезник може да изврши ако поседује документ о смањењу накнаде за извршени промет добара и услуга тим лицима.
Обвезник може да измени основицу за износ накнаде који није наплаћен само на основу правноснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању.
Ако обвезник који је изменио основицу у складу са ставом 5. овог члана прими накнаду или део накнаде за испоручена добра и услуге у вези са којима је дозвољена измена основице, дужан је да на примљени износ накнаде обрачуна ПДВ.
Измена основице из ст. 1-5. овог члана врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.
Ако се у складу са царинским прописима измени основица за увоз добара која подлежу ПДВ, примењују се одредбе овог закона.

Обрачун вредности исказаних у страним валутама
Члан 22.
Ако је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењује се средњи курс централне банке који важи на дан настанка пореске обавезе.
Ако је основица за увоз добара изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењују се царински прописи који утврђују царинску вредност, а који важе на дан настанка пореске обавезе.

Пореска стопа
Члан 23.
Општа стопа ПДВ за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 18%.
По посебној стопи ПДВ од 8% опорезује се промет добара и услуга или увоз добара, и то:
1) хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда;
1а) воде за пиће, осим флаширане;
2) свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, укључујући и изнутрице и друге кланичне производе, рибе и јаја;
2а) житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице;
3) лекова, укључујући и лекове за употребу у ветерини;
4) ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава - производа који се хирушки уграђују у организам;
5) материјала за дијализу;
6) ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, комплетне крмне смеше за исхрану стоке и живе стоке;
7) уџбеника и наставних средстава;
7а) персоналних рачунара и компоненти од којих се састоје персонални рачунари;
8) дневних новина;
9) монографских и серијских публикација;
10) огревног дрвета;
11) услуга смештаја у хотелима, мотелима, одмаралиштима, домовима и камповима;
12) комуналних услуга;
12а) услуга које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте (музичке догађаје), изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и зоолошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен ПДВ;
13) природног гаса;
14) први пенос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима (у дањем тексту: стан).
Министар ближе уређује шта се, у смислу овог закона, сматра добрима и услугама из става 2. тач. 1), 2а) и 4) - 12) овог члана.

VI. ПОРЕСКА ОСЛОБОЂЕЊА

Пореска ослобођења за промет добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза
Члан 24.
ПДВ се не плаћа на:
1) превозне и остале услуге, које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19. став 2. овог закона;
2) промет добара која обвезник или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;
3) промет добара која инострани прималац или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;
4) промет добара која инострани прималац отпрема у пртљагу који носи са собом у иностранство, ако:
(1) се добра отпремају пре истека три календарска месеца по испоруци тих добара;
(2) је укупна вредност испоручених добара већа од 150 EUR, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, укључујући ПДВ;
5) унос добара у слободну зону, за која би обвезник – стицалац добара имао право на одбитак претходног пореза када би та добра набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне;
6) пружање превозних и других услуга корисницима слободних зона које су непосредно повезане са уносом добара у слободну зону из тачке 5) овог става, а за које би обвезник – прималац услуге имао право на одбитак претходног пореза када би те услуге користио за потребе обављања делатности ван слободне зоне;
6а) отпремање добара у слободне царинске продавнице отворене на ваздухопловним пристаништима отвореним за међународни саобраћај на којима је организована пасошка и царинска контрола ради продаје путницима у складу са царинским прописима (у даљем тексту: слободне царинске продавнице), као и на испоруку добара из слободних царинских продавница;
7) услуге радова на покретним добрима набављеним од стране иностраног примаоца услуге у Републици, или која су увезена ради оплемењивања, оправке или уградње, а која после оплемењивања, оправке или уградње, испоручилац услуге, инострани прималац или треће лице, по њиховом налогу, превози или отпрема у иностранство;
8) превозне и остале услуге које су у непосредној вези са извозом, транзитом или привременим увозом добара, осим услуга које су ослобођене од ПДВ без права на порески одбитак у складу са овим законом;
9) услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности;
10) испоруке летилица, сервисирање, поправке, одржавање, чартерисање и изнајмљивање летилица, које се претежно користе уз накнаду у међународном ваздушном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих летилица;
11) промет добара и услуга намењених непосредним потребама летилица из тачке 10) овог става;
12) услуге међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају, с тим што за нерезидентно предузеће које врши међународни превоз лица бродовима у речном саобраћају, пореско ослобођење важи само у случају узајамности;
13) испоруке бродова, сервисирање, поправке, одржавање и изнајмљивање бродова, који се претежно користе уз накнаду у међународном речном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих бродова;
14) промет добара и услуга намењених непосредним потребама бродова из тачке 13) овог става;
15) испоруке злата Народној банци Србије;
16) добра и услуге намењене за:
(1) службене потребе дипломатских и конзуларних представништава;
(2) службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором;
(3) личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица;
(4) личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором;
16а) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, а тим уговором је предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза;
16б) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту, односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе у којем се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза;
16в) промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из тач. 16а) и 16б) овог става;
17) услуге посредовања које се односе на промет добара и услуга из тач. 1) - 16) овог става.
Пореско ослобођење из става 1. овог члана примењује се и ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета.
Пореско ослобођење из става 1. тачка 3) овог члана не односи се на промет добара која инострани прималац сам превезе ради опремања или
снабдевања спортских чамаца, спортских авиона и осталих превозних средстава за приватне потребе.
Ослобођење из става 1. тачка 16) подтач. (1) и (3) овог члана се остварује под условом реципроцитета, а на основу потврде министарства надлежног за иностране послове.
Иностраним примаоцем добара или услуга, у смислу овог члана, сматра се лице које:
1) је обвезник, а чије је место стварне управе ван Републике;
2) није обвезник, а има пребивалиште или седиште ван Републике.
Начин и поступак остваривања пореског ослобођења из ст. 1-3. овог члана прописује министар.

Пореска ослобођења за промет добара и услуга без права на одбитак претходног пореза
Члан 25.
ПДВ се не плаћа у промету новца и капитала, и то код:
1) пословања и посредовања у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користи као законско средство плаћања или има нумизматичку вредност;
2) пословања и посредовања у пословању акцијама, уделима у друштвима и удружењима, обвезницама и другим хартијама од вредности, осим пословања које се односи на чување и управљање хартијама од вредности;
3) кредитних послова, укључујући посредовање, као и новчаних позајмица;
3а) услуга оцене кредитне способности физичких и правних лица;
4) преузимања обавеза, гаранција и других средстава обезбеђења, укључујући посредовање;
5) пословања и посредовања у пословању депозитима, текућим и жиро рачунима, налозима за плаћање, као и платним прометом и дознакама;
6) пословања и посредовања у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица;
7) пословања друштава за управљање инвестиционим фондовима у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови;
8) пословања друштава за управљање добровољним пензијским фондовима у складу са прописима којима се уређују добровољни пензијски фондови и пензијски планови.
ПДВ се не плаћа и на промет:
1) услуга осигурања и реосигурања, укључујући пратеће услуге посредника и агента (заступника) у осигурању;
2) земљишта (пољопривредног, шумског, грађевинског, изграђеног или неизграђеног), као и на давање у закуп тог земљишта;
3) објеката, осим првог преноса права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и првог преноса власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;
4) услуга закупа станова, ако се користе за стамбене потребе;
5) удела, хартија од вредности, поштанских вредносница, таксених и других важећих вредносница по њиховој утиснутој вредности у Републици, осим власничких удела из члана 4. овог закона;
6) поштанских услуга од стране јавног предузећа, као и са њима повезаних испорука добара;
7) услуга које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту, укључући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама, осим апотека и апотекарских установа;
8) услуга које пружају лекари, стоматолози или друга лица у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту;
9) услуга и испоруке зубне протетике у оквиру делатности зубног техничара, као и испорука зубне протетике од стране стоматолога;
10) људских органа, ткива, телесних течности и ћелија, крви и мајчиног млека;
11) услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности;
12) услуга смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезан промет добара и услуга;
13) услуга образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и професионалне преквалификације, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности, ако се ове делатности обављају у складу са прописима који уређују ту област;
14) услуга из области културе и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;
15) услуга из области науке и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;
16) услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга;
17) услуга јавног радиодифузног сервиса, осим услуга комерцијалног карактера;
18) услуга приређивања игара на срећу;
19) услуга из области спорта и физичког васпитања лицима која се баве
спортом и физичким васпитањем, од стране лица чија делатност није
усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност.
Министар ближе уређује начин и поступак остваривања права на пореска ослобођења из става 2. тач. 7), 11), 12), 13), 14), 15) и 18) овог члана.

Пореска ослобођења код увоза добара
Члан 26.
ПДВ се не плаћа на увоз добара:
1) чији промет је у складу са чланом 24. став 1. тач. 5), 10), 11) и 13 – 16в) и чланом 25. став 1. тач. 1) и 2) и став 2. тач. 5) и 10) овог закона ослобођен ПДВ;
1а) која се увозе на основу уговора о донацији, односно као хуманитарна помоћ;
1б) која су извезена, а која се у Републику враћају непродата или зато што не одговарају обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег су била извезена;
1в) која се, у оквиру царинског поступка, уносе у слободне царинске продавнице;
2) која се, у оквиру царинског поступка, привремено увозе и поново извозе, као и стављају у царински поступак активног оплемењивања са системом одлагања;
3) која се, у оквиру царинског поступка, привремено извозе и у непромењеном стању поново увозе;
4) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак прераде под царинском контролом;
5) у оквиру царинског поступка, над транзитом робе;
6) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак царинског складиштења;
7) за која је у складу са чланом 192. и чланом 193. став 1. тачка 6) Царинског закона ("Службени гласник РС",

Link ka narednom delu zakona

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

 ( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

VII. ПРЕТХОДНИ ПОРЕЗ

Појам
Члан 27.
Претходни порез је износ ПДВ обрачунат у претходној фази промета добара и услуга, односно плаћен при увозу добара, а који обвезник може да одбије од ПДВ који дугује.

Услови за одбитак претходног пореза
Члан 28.
Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако добра набављена у Републици или из увоза, укључујући и набавку опреме, као и објеката за вршење делатности и економски дељивих целина у оквиру тих објеката (у даљем тексту: објекти за вршење делатности), односно примљене услуге, користи или ће их користити за промет добара и услуга:
1) који је опорезив ПДВ;
2) за који у складу са чланом 24. овог закона постоји ослобођење од плаћања ПДВ;
3) који је извршен у иностранству, ако би за тај промет постојало право на одбитак претходног пореза да је извршен у Републици.
Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако поседује:
1) рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу претходног пореза, у складу са овим законом;
2) документ о извршеном увозу добара, у којем је исказан претходни порез, односно којим се потврђује да је прималац или увозник тако исказани ПДВ платио приликом увоза.

У пореском периоду у којем су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана обвезник може да одбије претходни порез од дугованог ПДВ, и то:
1) обрачунати и исказани ПДВ за промет добара и услуга, који је или ће му бити извршен од стране другог обвезника у промету;
2) ПДВ који је плаћен приликом увоза добара.
Право на одбитак претходног пореза настаје даном испуњења услова из ст. 1-3. овог члана.
Право на одбитак претходног пореза може да оствари и порески дужник из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) овог закона, под условом да је на накнаду за примљена добра и услуге обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да примљена добра и услуге користи за промет добара и услуга из става 1. овог члана.

Изузимање од одбитка претходног пореза
Члан 29.
Обвезник нема право на одбитак претходног пореза по основу:
1) набавке, производње и увоза путничких аутомобила, мотоцикала, пловних објеката и ваздухоплова, резервних делова, горива и потрошног материјала за њихове потребе, као и изнајмљивања, одржавања, поправки и других услуга, које су повезане са коришћењем ових превозних средстава;
2) издатака за репрезентацију обвезника;
3) набавке или увоза тепиха, електричних апарата за домаћинство, телевизијских и радио пријемника, уметничких дела ликовне и примењене уметности и других украсних предмета, који се користе за опремање административних просторија.
Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, обвезник има право на одбитак претходног пореза ако превозна средства и друга добра користи искључиво за обављање делатности:
1) промета и изнајмљивања наведених превозних средстава и других добара;
2) превоза лица и добара или обуку возача за управљање наведеним превозним средствима.

Подела претходног пореза и сразмерни порески одбитак
Члан 30.
Ако обвезник користи испоручена или увезена добра или прима услуге, за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза, као и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, дужан је да изврши поделу претходног пореза према економској припадности на део који има право и део који нема право да одбије од ПДВ који дугује.
Ако за поједина испоручена или увезена добра или примљене услуге обвезник не може да изврши поделу претходног пореза на начин из става 1. овог члана, а које користи за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, може да одбије сразмерни део претходног пореза који одговара учешћу промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ, у укупном промету у који није укључен ПДВ (у даљем тексту: сразмерни порески одбитак).
Сразмерни порески одбитак утврђује се применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза у пореском периоду, умањеног за износе који су опредељени на начин из става 1. овог члана, као и за износ претходног пореза за који обвезник нема право на одбитак у смислу члана 29. став 1. овог закона.
Проценат сразмерног пореског одбитка за порески период утврђује се стављањем у однос промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ и укупног промета добара и услуга у који није укључен ПДВ, извршеног од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава.
У промет добара за утврђивање процента сразмерног пореског одбитка из става 4. овог члана не урачунава се промет опреме и објеката за вршење делатности.
У последњем пореском периоду, односно у последњем пореском периоду календарске године, обвезник ПДВ врши исправку сразмерног пореског одбитка применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза из свих пореских периода у календарској години.
Министар ближе уређује начин утврђивања и исправку сразмерног пореског одбитка.

Исправка одбитка претходног пореза код измене основице
Члан 31.
Ако дође до измене основице опорезивог промета добара и услуга, обвезник коме је извршен промет добара и услуга дужан је да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио.
Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана односи се и на примаоца добара или услуга из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) овог закона.
Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана врши се и на основу овереног преписа записника о судском поравнању, у складу са чланом 21. ст. 3. и 5. овог закона.
Ако је ПДВ за увоз добара, који је одбијен као претходни порез, повећан, смањен, рефундиран или обвезник ослобођен обавезе плаћања, обвезник је дужан да, на основу царинског документа или одлуке царинског органа, исправи одбитак претходног пореза у складу са том изменом.
Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем је измењена основица.

Исправка одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности
Члан 32.
Обвезник који је остварио право на одбитак претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности, дужан је да изврши исправку одбитка претходног пореза ако престане да испуњава услове за остваривање овог права, и то у року краћем од пет година од момента прве употребе за опрему, односно десет година од момента прве употребе за објекте.
Исправка одбитка претходног пореза врши се за период који је једнак разлици између рокова из става 1. овог члана и периода у којем је обвезник испуњавао услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.
Изузетно од става 1. овог члана, обвезник не врши исправку одбитка претходног пореза у случају промета опреме за вршење делатности, као и у случају преноса имовине или дела имовине из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона.
У случају преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона не прекидају се рокови из става 1. овог члана.
Преносилац имовине из става 4. овог члана дужан је да достави стицаоцу неопходне податке за спровођење исправке из става 1. овог члана.
Стицалац имовине из става 4. овог члана врши исправку одбитка претходног пореза који је за објекте и опрему за вршење делатности остварио преносилац имовине ако престане да испуњава услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.
Министар ближе уређује шта се сматра опремом и објектима за вршење делатности у смислу овог закона, као и начин спровођења исправке одбитка претходног пореза.

VIII. ПОСЕБАН ПОСТУПАК ОПОРЕЗИВАЊА

Мали порески обвезници
Члан 33.
Лице чији укупан промет добара и услуга, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан промет) у претходних 12 месеци није већи од 4.000.000 динара, односно ако при отпочињању или у току обављања делатности процени да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 2.000.000 динара (у даљем тексту: мали обвезник), не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга.
Мали обвезник нема право исказивања ПДВ у рачунима или другим документима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом.
Мали обвезник, који је у претходних 12 месеци остварио или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет већи од 2.000.000 динара, може се определити за обавезу плаћања ПДВ на почетку календарске године подношењем пријаве за ПДВ (у даљем тексту: евиденциона пријава) прописане у складу са овим законом, надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара текуће године.
У случају из става 3. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две календарске године.
По истеку рока из става 4. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу, најкасније до
15. јануара текуће године.

Пољопривредници
Члан 34.
Обвезници пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства на основу катастарског прихода (у даљем тексту: пољопривредници), имају право на надокнаду по основу ПДВ (у даљем тексту: ПДВ надокнада), под условима и на начин одређен овим законом.
ПДВ надокнада признаје се пољопривредницима који изврше промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга обвезницима.
Ако пољопривредници изврше промет добара и услуга из става 2. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ надокнаду у износу од 5% на вредност примљених добара и услуга, о чему издаје документ за обрачун (у даљем тексту: признаница), као и да обрачунату ПДВ надокнаду исплати пољопривредницима у новцу (уплатом на текући рачун, рачун штедње или у готовом).
Обвезници из става 3. овог члана имају право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику.
Пољопривредник може да се на почетку календарске године определи за обавезу плаћања ПДВ, подношењем евиденционе пријаве прописане овим законом, надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара текуће године, под условом да је у претходних 12 месеци остварио укупан промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга у износу већем од 2.000.000 динара.
У случају из става 5. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две календарске године.
По истеку рока из става 6. овог члана, пољопривредник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу, најкасније до 15. јануара текуће године.

Туристичка агенција
Члан 35.
Туристичком агенцијом, у смислу овог закона, сматра се обвезник који путницима пружа туристичке услуге и у односу на њих иступа у своје име, а за организацију путовања прима добра и услуге других обвезника које путници непосредно користе (у даљем тексту: претходне туристичке услуге).
Туристичке услуге које пружа туристичка агенција сматрају се, у смислу овог закона, јединственом услугом.
Место вршења јединствене туристичке услуге утврђује се у складу са чланом 12. ст. 1. и 2. овог закона.
Основица јединствене туристичке услуге коју пружа туристичка агенција је износ који представља разлику између укупне накнаде коју плаћа путник и стварних трошкова које туристичка агенција плаћа за претходне туристичке услуге, уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.
У случајевима из члана 5. став 4. овог закона, као укупна накнада у смислу става 4. овог члана сматра се вредност из члана 18. овог закона.
Туристичка агенција може да утврди основицу у складу са ст. 4. и 5. овог члана за групе туристичких услуга или за све туристичке услуге пружене у току пореског периода.
Туристичка агенција за туристичке услуге из става 1. овог члана не може да исказује ПДВ у рачунима или другим документима и нема право на одбитак претходног пореза на основу претходних туристичких услуга које су јој исказане у рачуну.

Половна добра, уметничка дела, колекционарска добра и антиквитети
Члан 36.
Обвезници који се баве прометом половних добара, укључујући половна моторна возила, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, утврђују основицу као разлику између продајне и набавне цене добра (у даљем тексту: опорезивање разлике), уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.
Основица из става 1. овог члана примењује се ако код набавке добара њихов испоручилац није дуговао ПДВ или је користио опорезивање разлике из става 1. овог члана.
У случајевима из члана 4. став 4. овог закона, као продајна цена за израчунавање разлике сматра се вредност из члана 18. овог закона.
Код промета добара из става 1. овог члана, обвезник не може исказивати ПДВ у рачунима или другим документима и нема право на одбитак претходног пореза.
Министар ближе уређује шта се сматра уметничким делом, колекционарским добром и антиквитетом из става 1. овог члана.

IX. ОБАВЕЗЕ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА КОД ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА
Члан 37.
Обвезник је дужан да:
1) поднесе евиденциону пријаву;
2) издаје рачуне о извршеном промету добара и услуга;
3) води евиденцију у складу са овим законом;
4) обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореске пријаве.

Евидентирање и брисање из евиденције обвезника ПДВ
Члан 38.
Обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 4.000.000 динара дужан је да, најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве, поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу.
Евиденциону пријаву подноси и обвезник који при отпочињању обављања делатности процени да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет већи од 4.000.000 динара, у року из става 1. овог члана.
Надлежни порески орган обвезнику издаје потврду о извршеном евидентирању за ПДВ.
Обвезник је дужан да писмено обавести надлежни порески орган о изменама свих података из евиденционе пријаве, најкасније у року од пет дана од дана настанка измене.
Обвезник је дужан да наведе порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) у свим документима у складу са овим законом.

Члан 39.
На захтев обвезника из члана 33. став 3. и члана 34. став 5. овог закона за престанак обавезе плаћања ПДВ, надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.
Надлежни порески орган, по службеној дужности, а по спроведеном поступку, извршиће брисање обвезника из евиденције за ПДВ ако је обвезник остварио укупан промет у претходној календарској години у износу мањем од 2.000.000 динара, о чему издаје потврду из става 1. овог члана.

Члан 40.
Пре брисања из регистра привредних субјеката, односно другог регистра у складу са законом (у даљем тексту: регистар) код органа надлежног за вођење регистра, обвезник који престане са обављањем делатности дужан је да, најкасније у року од 15 дана пре брисања из регистра надлежном пореском органу поднесе захтев за брисање из евиденције обвезника за ПДВ.
Надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.
Орган надлежан за вођење регистра не може извршити брисање обвезника из регистра без потврде из става 2. овог члана.
Потврда из члана 38. став 3. и члана 39. овог закона и из става 2. овог члана садржи следеће податке:
1) назив и адресу обвезника;
2) датум издавања потврде о извршеном евидентирању за ПДВ, односно брисању из евиденције за ПДВ;
3) ПИБ;
4) датум отпочињања обављања делатности, евидентирања за ПДВ, односно датум брисања из евиденције за ПДВ.
Надлежни порески орган води евиденцију о свим обвезницима којима су издате потврде из става 4. овог члана.
Члан 41.
Министар прописује образац евиденционе пријаве и поступак евидентирања и брисања из евиденције обвезника за ПДВ.

Издавање рачуна
Члан 42.
Обвезник је дужан да изда рачун или други документ који служи као рачун (у даљем тексту: рачун) за сваки промет добара и услуга другим обвезницима.
Обавеза издавања рачуна из става 1. овог члана постоји и ако обвезник наплати накнаду или део накнаде пре него што је извршен промет добара и услуга (авансно плаћање), с тим што се у коначном рачуну одбијају авансна плаћања у којима је садржан ПДВ.
Рачун нарочито садржи следеће податке:
1) назив, адресу и ПИБ обвезника - издаваоца рачуна;
2) место и датум издавања и редни број рачуна;
3) назив, адресу и ПИБ обвезника - примаоца рачуна;
4) врсту и количину испоручених добара или врсту и обим услуга;
5) датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања;
6) износ основице;
7) пореску стопу која се примењује;
8) износ ПДВ који је обрачунат на основицу;
9) напомену о пореском ослобођењу.
Рачун се издаје у најмање два примерка, од којих један задржава издавалац рачуна, а остали се дају примаоцу добара и услуга.

Члан 43.
Рачун из члана 42. став 1. овог закона је и документ о обрачуну који издаје обвезник као прималац добара и услуга, којим се обрачунава накнада за промет добара и услуга, ако:
1) обвезник - прималац добара и услуга има право да искаже ПДВ у рачуну;
2) између обвезника који издаје и обвезника који прима документ о обрачуну постоји сагласност да обрачун промета добара и услуга изврши прималац добара и услуга;
3) је документ о обрачуну достављен обвезнику који је испоручио добра или услугу;
4) се обвезник који је испоручио добра и услуге писмено сагласио са исказаним ПДВ.
Члан 44.
Ако обвезник у рачуну за испоручена добра и услуге искаже већи ПДВ од оног који у складу са овим законом дугује, дужан је да тако исказан ПДВ плати, док у новом рачуну не исправи износ ПДВ.
Код исправке рачуна, у складу са овим законом, примењује се члан 21. став 7. овог закона.
Лице које искаже ПДВ у рачуну или неком другом документу, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара и услуга или нема право да искаже ПДВ, дугује исказани ПДВ.

Члан 45.
Министар ближе уређује у којим случајевима нема обавезе издавања рачуна или могу да се изоставе поједини подаци у рачуну, односно да се предвиде додатна поједностављења у вези са издавањем рачуна.

Обавеза вођења евиденције
Члан 46.
Обвезник је дужан да, ради правилног обрачунавања и плаћања ПДВ, води евиденцију која обезбеђује вршење контроле.
Министар ближе уређује облик, садржину и начин вођења евиденције.

Члан 47.
Обвезник је дужан да чува евиденцију из члана 46. овог закона најмање 10 година по истеку календарске године на коју се евиденција односи.

Порески период, подношење пореске пријаве, обрачун и плаћање ПДВ
Члан 48.
Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарски месец за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 20.000.000 динара или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет већи од 20.000.000 динара.
Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарско тромесечје за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет мањи од 20.000.000 динара или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет мањи од 20.000.000 динара.
За обвезника из става 2. овог члана који у календарском тромесечју оствари укупан промет већи од 20.000.000 динара, порески период је календарски месец почев од месеца по истеку календарског тромесечја.
Обвезник из става 2. овог члана, може да поднесе надлежном пореском органу захтев за промену пореског периода у календарски месец, најкасније до 15. јануара текуће календарске године.
Одобрени порески период из става 3. овог члана траје најмање 12 месеци.
За обвезнике који први пут започну обављање делатности у текућој календарској години, за текућу и наредну календарску годину порески период је календарски месец.

Члан 49.
Обвезник је дужан да обрачунава ПДВ за одговарајући порески период на основу промета добара и услуга у том периоду, ако је за њих, у складу са чланом 16. овог закона настала пореска обавеза, а обвезник је истовремено и порески дужник.
При обрачуну ПДВ узимају се у обзир и исправке из члана 21. и члана 44. став 1. овог закона.
ПДВ обрачунат у складу са ст. 1. и 2. овог члана умањује се за износ претходног пореза у складу са чл. 28, 30. и 34. овог закона.
Код обрачуна износа претходног пореза из става 3. овог члана узимају се у обзир и исправке из чл. 31. и 32. овог закона.
ПДВ код увоза одбија се од ПДВ у пореском периоду у којем је плаћен.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у случају превоза путника аутобусима, који врше страни обвезници ако се прелази државна граница, надлежни царински орган обрачунава ПДВ за сваки превоз (у даљем тексту: појединачно опорезивање превоза), под условом узајамности.

Члан 50.

Обвезник подноси пореску пријаву надлежном пореском органу на прописаном обрасцу, у року од 10 дана по истеку пореског периода.
Обвезник подноси пореску пријаву независно од тога да ли у пореском периоду има обавезу плаћања ПДВ.
Пореску пријаву дужни су да поднесу и порески дужници из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) и члана 44. став 3. овог закона.
Пореска пријава из става 3. овог члана подноси се за порески период у којем је настала обавеза по основу ПДВ, у року из става 1. овог члана.

Члан 51.
Обвезник је дужан да за сваки порески период плати ПДВ који је једнак позитивној разлици између укупног износа пореске обавезе и износа преходног пореза, у року за подношење пореске пријаве из члана 50. став 1. овог закона.
Обавеза плаћања ПДВ односи се и на пореске дужнике из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) и члана 44. став 3. овог закона.

X. ПОВРАЋАЈ, РЕФАКЦИЈА И РЕФУНДАЦИЈА ПОРЕЗА

Повраћај пореза
Члан 52.
Ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике.
Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит.
Порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период.
Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана.
Влада Републике Србије прописује критеријуме на основу којих се утврђује шта се, у смислу овог закона, сматра претежним прометом добара у иностранство.
Министар ближе уређује поступак остваривања права на повраћај ПДВ, као и поступак и услове за повраћај ПДВ уместо пореског кредита..

Рефакција ПДВ страном обвезнику
Члан 53.
Право на рефакцију ПДВ, под условом узајамности, на основу поднетог захтева, има страни обвезник који излаже на сајмовима у Републици, по условима:
1) да у Републици не врши промет добара и услуга;
2) да је платио рачун.
Уз захтев из става 1. овог члана страни обвезник подноси потврду надлежног пореског органа земље у којој је регистрован као обвезник ПДВ.
Рефакција ПДВ страном обвезнику може се извршити за добра која му се испоручују, односно за услуге које му се пружају у Републици, и то за:
1) изнајмљивање, уређење, израду и поправку изложбеног простора;
2) добра потребна за уређење изложбеног простора;
3) електричну енергију, воду, плин, грејање, хлађење, телефонске и телекомуникационе прикључке, за потребе изложбеног простора;
4) паркирање;
5) услуге смештаја.

Хуманитарне организације
Члан 54.
Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају организације регистроване за хуманитарну делатност, за добра која им се испоручују у Републици, под условом да:
1) је промет добара опорезив;
2) је ПДВ за испоручена добра исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен;
3) су набављена добра отпремљена у иностранство, где се користе у хуманитарне, добротворне или образовне сврхе.

Традиционалне цркве и верске заједнице
Члан 55.
Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају традиционалне цркве и верске заједнице – Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка Евангеличка црква а.в, Јеврејска заједница, Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. (у даљем тексту: традиционалне цркве и верске заједнице), за добра која им се испоручују у Републици или која увозе, као и за услуге које им се пружају, а који су непосредно повезани са верском делатношћу, под условом да је:
1) промет добара и услуга, односно увоз добара опорезив;
2) ПДВ за испоручена добра, односно пружене услуге исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен, односно да је ПДВ који се дугује по основу увоза добара претходно плаћен.

Рефакција ПДВ дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама
Члан 55а
Ако се дипломатско, односно конзуларно представништво или међународна организација, односно лице из члана 24. став 1. тачка 16) овог закона не определи да изврши набавку или увоз добара, односно прими услуге, намењене њиховим службеним, односно личним потребама, уз пореско ослобођење, има право на рефакцију ПДВ.
Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, а под условима који су овим законом прописани за остваривање пореског ослобођења, лица из става 1. овог члана могу да остваре ако:
1) су испоруке или увоз добара, односно пружене услуге опорезиве ПДВ;
2) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са овим законом, и ако је рачун плаћен, односно ако је ПДВ који се дугује по основу увоза добара плаћен;
3) је укупна вредност добара или услуга, исказана у рачуну, односно вредност добара исказана у царинском документу, већа од 50 ЕUR, без ПДВ, осим за набавку горива за моторна возила.

Рефакција ПДВ страном држављанину
Члан 56.
На захтев страног држављанина који није обвезник и нема пребивалиште у Републици извршиће се рефакција ПДВ под условима из члана 24. став 1. тачка 4) овог закона.

Рефундација ПДВ купцу првог стана
Члан 56а
Право на рефундацију ПДВ за куповину првог стана, на основу поднетог захтева, има физичко лице – пунолетни држављанин Републике, са пребивалиштем на територији Републике, који купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана).
Купац првог стана може да оствари рефундацију ПДВ из става 1. овог члана, под следећим условима:
1) да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на
основу којег стиче први стан није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике;
2) да је уговорена цена стана са ПДВ у потпуности исплаћена продавцу.
Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана може се остварити за стан чија површина за купца првог стана износи до 40 м2, а за чланове његовог породичног домаћинства до 15 м2 по сваком члану који није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике у периоду из става 2. тачка 1) овог члана.
Ако купац првог стана купује стан површине која је већа од површине за коју у складу са ставом 3. овог члана има право на рефундацију ПДВ, право на рефундацију ПДВ може да оствари до износа који одговара површини стана из става 3. овог члана.
Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 3. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана нема:
1) купац стана који је остварио рефундацију ПДВ по основу куповине првог стана;
2) члан породичног домаћинства купца првог стана за којег је купац
првог стана остварио рефундацију ПДВ, у случају када тај члан породичног домаћинства купује стан;
3) купац стана који је стекао први стан без обавезе продавца
да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину;
4) члан породичног домаћинства купца стана који је стекао први стан без обавезе продавца да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину, а за кога је остварено то пореско ослобођење.
Надлежни порески орган, по спроведеном поступку, доноси решење о
рефундацији ПДВ купцу првог стана.
Надлежни порески орган води евиденцију о купцима првог стана и члановима породичних домаћинстава купаца првог стана за које су купци првог стана остварили рефундацију ПДВ, као и о износу остварене рефундације ПДВ.

Члан 57.
Начин рефакције и рефундације пореза из чл. 53-56а овог закона, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском
делатношћу у смислу члана 55. овог закона ближе уређује министар.

XI. ПОСЕБНИ ПРОПИСИ ЗА УВОЗ ДОБАРА
Члан 58.
На ПДВ при увозу добара примењују се царински прописи, ако овим законом није друкчије одређено.
Члан 59.
За обрачун и наплату ПДВ при увозу добара надлежан је царински орган
који спроводи царински поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

XII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 60.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
обвезник - правно лице, ако:
1) не испуни овим законом прописане обавезе (члан 10. став 2);
2) не исправи износ ПДВ који дугује или не обрачуна ПДВ у случају измене пореске основице (члан 21);
3) користи право на одбитак претходног пореза, а за то не поседује потребну документацију (члан 28. став 2);
4) одбије претходни порез за испоруку добара и пружање услуга, а на то нема право (члан 29. став 1);
5) не исправи одбитак претходног пореза (члан 31);
6) не изврши исправку одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности (члан 32. ст. 1 - 3);
7) не пружи стицаоцу неопходне податке за усклађивање претходног пореза (члан 32. став 5);
8) искаже ПДВ на рачуну или другом документу или одбије претходни порез, а није имао на то право (члан 33. став 2. и члан 35. став 7);
9) одбије износ ПДВ надокнаде као претходни порез, а ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга није платио (члан 34. став 4);
10) не изда рачун (члан 37. тачка 2) и члан 42);
11) не води прописану евиденцију (члан 37. тачка 3) и члан 46);
12) не обрачуна ПДВ (члан 37. тачка 4) и члан 49);
13) не плати ПДВ у прописаном року (члан 37. тачка 4) и члан 51);
14) не преда евиденциону пријаву у прописаном року (члан 38. став 1. и члан 63);
15) не обавести Пореску управу о изменама података у својој евиденционој пријави или о престанку обављања делатности (члан 38. став 4. и члан 40. став 1);
16) не наведе ПИБ у свим документима које прописује овај закон (члан 38. став 5);
17) не чува евиденцију у прописаном року (члан 47).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.
За прекршаје из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном од 12.500 до 500.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник - физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у суду, органу јединице локалне самоуправе, адвокатској комори, професионалном удружењу, као и другом органу или организацији надлежној за упис у регистар, ако без потврде из члана 40. став 3. овог закона изврши брисање обвезника из регистра.
Члан 60а
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај порески дужник – правно лице које није обвезник, ако не плати ПДВ у прописаном року (члан 51. став 2).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се порески дужник – предузетник који није обвезник новчаном казном од 12.500 до 500.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се порески дужник – физичко лице које није обвезник новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

XIII. ПРЕЛАЗНИ РЕЖИМ
Члан 61.
Влада Републике Србије уредиће извршавање овог закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН број 1244.

Link ka narednom delu zakona

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

XIV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 62.
Одредбе овог закона примењују се на сав промет добара и услуга и увоз добара, који се врше од 1. јануара 2005. године.
Ако је обвезник за издате рачуне или примљене авансе закључно са 31. децембром 2004. године, платио порез на промет, а промет добара, односно услуга је настао од 1. јануара 2005. године, може да умањи пореску обавезу по
основу пореза на додату вредност за испоручена добра и услуге у пореском периоду, за износ плаћеног пореза на промет.
Ако се добра или услуге испоручују у деловима у смислу члана 14. став 4. и члана 15. став 3. овог закона, одредбе овог закона примењују се на онај део промета добара и услуга извршен од 1. јануара 2005. године, а одредбе закона којим се уређује порез на промет на део који је извршен закључно са 31. децембром 2004. године.
Порески обвезник је дужан да сачини списак издатих рачуна и примљених аванса из става 2. овог члана и списак достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.
Члан 63.
Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из члана 37. тачка 1) овог закона остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 2.000.000 динара, обавезно је да надлежном пореском органу поднесе евиденциону пријаву за ПДВ најкасније до 30. септембра 2004. године.
Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из става 1. овог члана остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 1.000.000 динара, може надлежном пореском органу да поднесе евиденциону пријаву најкасније до 30. септембра 2004. године.
Члан 64.
Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом, дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис затечених залиха дуванских прерађевина, алкохолних пића, кафе, моторног бензина, дизел горива и лож-уља, намењених даљем промету и утврде износ пореза на промет производа садржаног у тим залихама који је обрачунат при набавци, а који је плаћен преко куповне цене или при увозу.
Утврђени износ пореза из става 1. овог члана, обвезник може да користи као претходни порез, у складу са одредбама овог закона, ако те производе користи за вршење промета добара и услуга, а има право на одбитак претходног пореза.
Одбитак претходног пореза из става 2. овог члана може се остварити у износу који одговара сразмерно извршеном промету добара и услуга у наредним пореским периодима.
Обвезник нема право на повраћај утврђеног износа пореза на промет из става 1. овог члана.
Пописне листе из става 1. овог члана, као и списак добављача, односно увозних царинских декларација за производе из става 1. овог члана, обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.
Министар ближе уређује начин остваривања права на одбитак пореза на промет као претходног пореза.
Члан 65.
Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис новоизграђених грађевинских објеката и грађевинских објеката чија је изградња у току.
Новоизграђени грађевински објекти који до 31. децембра 2004. године нису испоручени или нису плаћени, опорезују се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.
За грађевински објекат чија је изградња у току, а који се испоручује од 1. јануара 2005. године, утврђује се вредност на дан 31. децембра 2004. године и опорезује се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.
Вредност објекта из става 3. овог члана настала од 1. јануара 2005. године, опорезује се у складу са овим законом.
Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.
Члан 66.
На обавезе обрачунавања и плаћања пореза на промет производа и услуга настале до 31. децембра 2004. године примењује се Закон о порезу на промет ("Службени гласник РС", бр. 22/01, 73/01, 80/02 и 70/03).
Члан 67.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезу на додату вредност ("Службени лист СРЈ", бр. 74/99, 4/00, 9/00, 69/00 и 70/01).
1. јануара 2005. године престаје да важи Закон о порезу на промет ("Службени гласник РС", бр. 22/01, 73/01, 80/02 и 70/03) и прописи донети на основу тог закона, с тим што ће се Уредба о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04 и 31/04) и прописи донети на основу те уредбе примењивати до почетка примене закона којим ће се уредити увођење и евидентирање промета преко фискалних каса.
Члан 68.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба члана 37. тачка 1), члана 63. и одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.
Одредбе Закона о изменама и допунама Закона
о порезу на додату вредност
(«Службени гласник РС», бр. 61/05)
које нису ушле у печишћен текст
Члан 30.
Лица која обављају промет добара и услуга из члана 25. став 2. тачка 7) Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04 и 86/04) за која је министарство надлежно за послове здравља платило ПДВ, за добра која су предмет уговора о донацији и хуманитарној помоћи, имају право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара у Републици, односно при увозу, од 1. јануара 2005. године до ступања на снагу овог закона.
Право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара и услуга у Републици, односно при увозу добара, у роковима из става 1. овог члана, имају
и традиционалне цркве и верске заједнице за добра и услуге који су непосредно повезани са верском делатношћу.
Министар надлежан за послове финансија ближе одређује поступак остваривања права на рефундацију ПДВ, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу, у смислу овог члана.
Члан 31.
Одредбе члана 14. овог закона у делу који се односи на поделу претходног пореза и начин утврђивања сразмерног пореског одбитка примењује се од 1. октобра 2005. године, а у делу који се односи на исправку сразмерног пореског одбитка од 1. јануара 2006. године.
Одредбе Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност
(«Службени гласник РС», бр. 61/07)
које нису ушле у пречишћен текст
Члан 25.
Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет добара и услуга, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан промет), мањи од 2.000.000 динара, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.
Члан 26.
Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет већи од 2.000.000 динара, а мањи од 4.000.000 динара, може да се определи за обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ ако надлежном пореском органу достави писмено обавештење у року за подношење пореске пријаве за последњи порески период 2007. године.
Писмено обавештење из става 1. овог члана садржи податке о:
1) називу, адреси и ПИБ –у обвезника;
2) месту и датуму обавештења;
3) износу оствареног промета у 2007. години.
Обвезник из става 1. овог члана који није доставио писмено
обавештење надлежном пореском органу у року из става 1. овог члана, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.
Члан 27.
Обвезник из члана 25. и члана 26. став 3. овог закона дужан је да са стањем на дан 31. децембра 2007. године изврши попис добара при чијој је набавци остварио право на одбитак претходног пореза, и то:
1) залиха добара набављених од 1. јануара 2005. године;
2) опреме и објеката за вршење делатности за које на дан 1. јануара
2008. године постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза;
3) добара, осим добара из тач. 1) и 2) овог става, набављених од дана
ступања на снагу овог закона.
Обвезник из става 1. овог члана дужан је да утврди износ оствареног одбитка претходног пореза за добра из става 1. тач. 1) и 3) овог члана, да изврши исправку одбитка претходног пореза за добра из става 1. тачка 2) овог
члана и да за та добра утврди износ исправљеног одбитка претходног пореза у складу са законом.
Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 20. јануара 2008. године.
Утврђени износ оствареног одбитка претходног пореза и износ исправљеног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати до 20. фебруара 2008. године.
Министар надлежан за послове финансија ће уредити садржину пописних листи из става 1. овог члана, као и начин утврђивања износа оствареног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана.
Члан 28.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај обвезник – правно лице, ако:
1) не утврди износ оствареног и износ исправљеног одбитка претходног
пореза (члан 27. став 2. овог закона);
2) не достави пописне листе у прописаном року (члан 27. став 3. овог
закона);
3) не плати утврђени износ оствареног и износ исправљеног
одбитка претходног пореза у прописаном року (члан 27. став 4. овог закона).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 дианра.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – предузетник новчаном казном од 12.500 до 500.000 дианра.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 дианра.
Члан 29.
Право на рефундацију ПДВ из члана 22. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји стана овереног после ступања на снагу овог закона.
Члан 30.
Пропис из члана 27. став 5. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 31.
Одредбе члана 11, члана 12. став 2, члана 14. ст. 1. и 2. и члана 15. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.
Члан 32.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном гласнику Републике Србије».



 

D e o p r v i
OSNOVNE ODREDBE

Odeljak 1.
Osnovna načela
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se osnivanje privrednih društava i
preduzetnika, upravljanje društvima, prava i obaveze osnivača, ortaka, članova i
akcionara, povezivanje i reorganizacija (statusne promene i promene pravne forme
privrednih društava, reorganizacija), prestanak preduzetnika i likvidacija privrednih
društava.

Pojam i pravne forme privrednih društava
Član 2.
(1) Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom
pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
(2) Pravne forme privrednih društava u smislu ovog zakona su ortačko
društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko
društvo (otvoreno i zatvoreno).
(3) Pored pravnih formi privrednih društava iz stava 2. ovog člana,
posebnim zakonom mogu se odrediti i druge pravne forme društava, odnosno
preduzeća.

Ogranak
Član 3.
(1) Privredno društvo, domaće ili strano, može obrazovati jedan ili više
ogranaka.
(2) Ogranak je organizacioni deo privrednog društva koji nema
svojstvo pravnog lica. Ogranak ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa
trećim licima obavlja u ime i za račun privrednog društva.
(3) Ogranak se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.

Vreme trajanja privrednog društva
Član 4.
Privredno društvo osniva se na neodređeno vreme, ako u osnivačkom
aktu nije određeno da društvo traje do određenog vremena, nastupanja određenog
događaja ili postizanja određenog cilja.

Delatnost privrednog društva

Član 5.
(1) Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene
delatnosti.
(2) Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati
samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu se
obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa.
(3) Delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju
u odeđenoj pravnoj formi privrednog društva, ne mogu se obavljati u drugoj pravnoj
formi društva.

Uslovi za obavljanje delatnosti
Član 6.
(1) Privredno društvo može da obavlja delatnost u prostoru koji
ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i
unapređenja životne sredine, kao i druge propisane uslove.
(2) Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana proverava nadležni
organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
(3) Privredno društvo može da otpočne obavljanje delatnosti koja
obuhvata proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladištenje materija opasnih i
štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ako nadležni organ rešenjem utvrdi
ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 2.
Osnivanje
Osnivački akt i drugi akti
Član 7.
(1) Privredna društva osnivaju se osnivačkim aktom koji ima formu
ugovora o osnivanju ako ga osniva više osnivača ili odluke o osnivanju ako ga osniva
jedan osnivač.
(2) Lica koja u smislu ovog zakona osnivaju privredno društvo su
osnivači društva. Svi osnivači privrednog društva potpisuju osnivački akt.

(3) Potpisi osnivača na osnivačkom aktu privrednog društva overavaju
se.
(4) Osnivački akt privrednog društva ima sadržinu utvrđenu ovim
zakonom za tu pravnu formu privrednog društva.
(5) Pored osnivačkog akta, ortačko i komanditno društvo mogu imati i
ugovor ortaka društva, društvo s ograničenom odgovornošću i ugovor članova
društva, a akcionarsko društvo i statut.
(6) Osnivači i lica koja u skladu sa ovim zakonom posle osnivanja
pristupe ortačkom društvu su ortaci, komanditnom društvu -ortaci odnosno
komplementari i komanditori, društvu s ograničenom odgovornošću - članovi društva,
a akcionarskom društvu - akcionari.

Odeljak 3.
Registracija i objavljivanje registracije
Sticanje svojstva pravnog lica
Član 8.
Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o
tom društvu u Registar koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata (u daljem tekstu: registar).
Registracija i objavljivanje
Član 9.
Registracija podataka o privrednom društvu i objavljivanje registracije
vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Dejstvo registracije i objavljivanja u odnosu na treća lica
Član 10.
(1) Smatra se da treća lica znaju za registrovane podatke o
privrednom društvu posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda iz tih podataka
ili dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija sa upućivanjem na njih.
(2) Smatra se da treća lica znaju ili da prema okolnostima slučaja
mogu znati za podatke i dokumenta iz stava 1. ovog člana i pre objavljivanja a posle
deponovanja u registar, ako privredno društvo to dokaže.
(3) Ako se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih podataka, za
privredno društvo se kao tačan uzima podatak iz registra, tako da ono u odnosima sa
trećim licima ne može isticati podatke koji su objavljeni, ako su se treća lica pouzdala
u podatke iz registra.

Ništavost registracije osnivanja
Član 11.
(1) Registracija osnivanja privrednog društva ništava je u slučajevima
propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
(2) Registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog
društva ništava je ako:
1) osnivački akt nije sastavljen u propisanoj formi;
2) je delatnost društva nezakonita ili suprotna javnom interesu;
3) osnivački akt ne sadrži podatke o poslovnom imenu društva,
vrednosti i vrsti uloga svakog osnivača ili iznosa osnovnog kapitala koji je propisan
ovim zakonom ili o delatnosti društva;
4) minimalni iznos uloga nije uplaćen u skladu sa ovim zakonom;
5) ne postoji pravna i poslovna sposobnost svih osnivača;
6) je broj osnivača manji od broja utvrđenog ovim zakonom.
(3) Ako je osnov ništavosti registracije privrednog društva otklonjiv,
nadležni sud posle pokretanja postupka određuje rok od najduže 90 dana za
otklanjanje nedostataka i za to vreme zastaje sa postupkom.
(4) Ništavost registracije nema pravno dejstvo na pravne poslove tog
društva sa savesnim trećim licima.
(5) Utvrđenjem ništavosti registracije privrednog društva, članovi i
akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje potraživanja poverilaca društva.

Odeljak 4.
Odgovornost osnivača i drugih lica
Odgovornost za obaveze pre registracije društva
Član 12.
(1) Osnivači društva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa
osnivanjem privrednog društva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom,
ako ugovorom sa trećim licima koja imaju potraživanja po tom osnovu nije drukčije
određeno.
(2) Za obaveze iz stava 1. ovog člana privredno društvo odgovara
solidarno sa osnivačima ili drugim licima iz stava 1. ovog člana ako posle registracije
preuzme te obaveze, u skladu sa ovim zakonom.

Ulozi, imovina, osnovni kapital i odgovornost za uloge
Član 13.
(1) Ortaci, članovi i akcionari privrednog društva dužni su da ulože
svoje ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim
aktom, ugovorom ili drugim aktom društva.
(2) Na osnovu uloga iz stava 1. ovog člana ortaci, odnosno članovi
društva, stiču udeo u društvu, a akcionari akcije društva.
(3) Lica iz stava 1. ovog člana koja ne izvrše obaveze u vezi sa
osnivanjem privrednog društva ili daju netačne podatke o ulogu, odgovaraju društvu
za prouzrokovanu štetu.
(4) Na izvršenje obaveza prema privrednom društvu u vezi sa ulogom
u imovinu društva primenjuju se odredbe ovog zakona i zakona kojim se uređuju
obligacioni odnosi.
(5) Ako lica iz stava 1. ovog člana ne ulože ugovorene nenovčane
uloge, mogu odlučiti da ulože novčani iznos jednak vrednosti neuloženog
nenovčanog uloga, po prethodnoj saglasnosti društva.
(6) Kada je predmet uloga svojina, svi uneti ulozi u imovinu privrednog
društva svojina su društva i ne mogu biti korišćeni od ortaka, članova i akcionara kao
njihova lična imovina.
(7) Lica iz stava 1. ovog člana, privredno društvo ne može da oslobodi
od odgovornosti ili da im umanji obaveze po osnovu odgovornosti.
(8) Lica iz stava 1. ovog člana nemaju pravo na povraćaj uloga ili na
kamatu na ulog u privredno društvo. Plaćanja privrednog društva po osnovu
povlačenja i poništenja akcija ili sticanja sopstvenih akcija ili udela, kao i druga
plaćanja tim licima u skladu sa ovim zakonom ne smatraju se povraćajem uloga ili
plaćanjem kamate na uloge.
(9) U slučaju prenosa udela, odnosno akcija ako ovim zakonom, nije
drukčije uređeno, prenosilac i sticalac odgovorni su solidarno za obaveze prenosioca
u vezi sa ulogom nastale pre tog prenosa.
(10) Prava privrednog društva po osnovu odgovornosti iz st. 1. do 9.
ovog člana, ostvaruje društvo ili ortak, odnosno član i akcionar koji ima ili zastupa
najmanje 5% osnovnog kapitala društva.
(11) Imovinu društva u smislu ovog zakona čini pravo svojine i druga
prava koje društvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem.
(12) Osnovni kapital društva u smislu ovog zakona jeste razlika između
ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva, odnosno ukupna vrednost
udela, odnosno akcija u društvu.

Procena nenovčanih uloga
Član 14.
(1) Nenovčanim ulozima u smislu ovog zakona smatraju se ulozi u
stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim društvima.
(2) Vrednost nenovčanih uloga ortačkog društva i komanditnog
društva, kao i društva s ograničenom odgovornošću i zatvorenog akcionarskog
društva, utvrđuju sporazumno ortaci, članovi ili akcionari u skladu sa osnivačkim
aktom.
(3) Ako se vrednost nenovčanog uloga ne utvrdi na način iz stava 2.
ovog člana, ortaci, članovi ili akcionari mogu procenu vrednosti tog uloga poveriti
ovlašćenom procenjivaču ili podneti zahtev da ga u vanparničnom postupku odredi
sud.
(4) Procenu vrednosti nenovčanih uloga otvorenog akcionarskog
društva vrši ovlašćeni procenjivač koga biraju osnivači odnosno upravni odbor sa
liste ovlašćenih procenjivača ili nadležni sud u vanparničnom postupku na zahtev
osnivača ili upravnog odbora društva.
(5) Procena vrednosti nenovčanih uloga vrši se u skladu sa
odredbama zakona kojim se uređuje računovodstvo i revizija.

Zloupotreba pravnog lica
Član 15.
(1) Komanditori komanditnog društva, kao i članovi društva sa
ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva mogu prema trećim
licima lično odgovarati za obaveze društva ako zloupotrebe privredno društvo za
nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom privrednog društva raspolažu kao
sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao pravno lice ne postoji.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su za obaveze društva
solidarno.
(3) Odgovornost iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje nadležni sud, pri
čemu uzima u obzir sve okolnosti vezane za zloupotrebu, a naročito da se opšti
princip ograničene odgovornosti ne primenjuje na slučajeve iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 5.
Sedište i poslovno ime
Sedište
Član 16.
(1) Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima
društva.

(2) Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i
registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Poslovno ime
Član 17.
(1) Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje.
(2) Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenljivo sa
poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom
društvu ili o njegovoj delatnosti.

Obavezni sadržaj
Član 18.
(1) Poslovno ime ortačkog društva sadrži oznaku "ortačko društvo" ili
skraćenicu "o.d." ili "od".
(2) Poslovno ime komanditnog društva sadrži oznaku "komanditno
društvo" ili skraćenicu "k.d."ili "kd".
(3) Poslovno ime društva s ograničenom odgovornošću sadrži oznaku
"društvo s ograničenom odgovornošću" ili skraćenicu "d.o.o." ili "doo".
(4) Poslovno ime akcionarskog društva sadrži oznaku "akcionarsko
društvo" ili skraćenicu "a.d."ili "ad".
(5) Poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije sadrži i
oznaku "u likvidaciji".

Skraćeno ili modifikovano poslovno ime
Član 19.
Privredno društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da
koristi i jedno ili više modifikovanih i/ili skraćenih poslovnih imena, ako su ta imena
navedena u osnivačkom aktu, pod istim uslovima i na način pod kojima se koristi
poslovno ime.

Ograničenja korišćenja nacionalnih ili službenih imena i znakova
Član 20.
(1) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži naziv domaće
države ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastavu i druge državne ambleme ili
oznake koje ih podražavaju, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa države ili
teritorijalne jedinice.
(2) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili simbole
strane države ili međunarodne organizacije, u skladu sa propisima te države,
odnosno međunarodne organizacije.

(3) Poslovno ime ne može da sadrži ili da podražava službene
znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta.

Ograničenja korišćenja ličnih imena
Član 21.
(1) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili deo imena
fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo, uz saglasnost svih
naslednika prvog naslednog reda.
(2) Ako privredno društvo svojim poslovanjem ili na drugi način
povređuje čast i ugled lica čije je ime uneto u njegovo poslovno ime, to lice, odnosno
njegovi naslednici ako je ono umrlo, ima pravo da traži brisanje njegovog imena iz
poslovnog imena društva.

Upotreba poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima
Član 22.
(1) Poslovna pisma i drugi dokumenti privrednog društva, uključujući i
one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže sledeće podatke:
poslovno ime i pravnu formu društva; sedište; registar u koji je registrovano i broj
registracije društva; poslovno ime i sedište banke kod koje ima račun; broj računa,
kao i poreski identifikacioni broj.
(2) Poslovna pisma i drugi dokumenti društva s ograničenom
odgovornošću, zatvorenog i otvorenog akcionarskog društva, pored podataka iz
stava 1. ovog člana, sadrže i podatke o osnovnom kapitalu društva sa naznakom
koliko je od toga uplaćeni i uneti, a koliko upisani kapital.
(3) Poslovna pisma i drugi dokumenti jednočlanog društva s
ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva sadrže naznaku da se radi o
jednočlanom društvu.

Jezik i pismo poslovnog imena
Član 23.
(1) Poslovno ime privrednog društva je na srpskom jeziku i pismu koje
je u službenoj upotrebi.
(2) Poslovno ime privrednog društva može biti i na stranom jeziku,
odnosno može da sadrži i pojedine strane reči, ako one čine ime, odnosno poslovno
ime ortaka, člana ili akcionara ili njihov robni ili uslužni žig, odnosno ako su
uobičajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku,
odnosno ako se radi o rečima na mrtvom jeziku.

Ograničenja prenosa poslovnog imena
Član 24.
(1) Poslovno ime može se preneti na drugo lice samo zajedno s
prenosom privrednog društva koje pod tim poslovnim imenom posluje.

(2) Ako član privrednog društva čije je lično ime sadržano u
poslovnom imenu prestane da bude član tog privrednog društva, to privredno društvo
može nastaviti poslovanje pod istim poslovnim imenom samo uz njegovu saglasnost.
(3) Ako se privredno društvo prenese na drugo lice, za dalju upotrebu
poslovnog imena pribavlja se saglasnost lica čije je lično ime sadržano u poslovnom
imenu ili saglasnost njegovih naslednika do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji.
(4) Odluka o promeni poslovnog imena donosi se na način određen
osnivačkim aktom.

Odeljak 6.
Zastupanje i zastupnici
Zastupnici i njihova ovlašćenja
Član 25.
(1) Zastupnik privrednog društva dužan je prema privrednom društvu
da poštuje sva ograničenja ovlašćenja na zastupanje utvrđena osnivačkim aktom,
ugovorom ortaka ili članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva.
(2) Zastupnik privrednog društva koji prekorači ograničenja ovlašćenja
iz stava 1. ovog člana odgovoran je za štetu koja se time prouzrokuje privrednom
društvu ili trećem licu sa kojim je posao zaključen.
(3) Ograničenja ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, objavljena ili
neobjavljena, privredno društvo ne može isticati prema trećim licima. Ograničenja
ovlašćenja za zastupanje, koja se sastoje u zastupanju od strane dva ili više lica
zajedno, može se isticati prema trećim licima u skladu sa članom 10. ovog zakona.
(4) Pravni poslovi zastupnika privrednog društva izvan delatnosti
društva navedenih u osnivačkom aktu, obavezuju društvo, osim ako ne dokaže da je
treće lice znalo ili je prema okolnostima slučaja moglo znati da su ti poslovi izvan te
delatnosti, s tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz za to.
(5) Objavljeni podaci u vezi sa licima koja su ovlašćena da zastupaju
društvo, obavezuju društvo i kada postoje nepravilnosti u njihovom izboru, a na to se
mogu pozivati i treća lica ako društvo ne dokaže da su treća lica znala ili mogla znati
za te nepravilnosti.

Pojam prokure
Član 26.
(1) Prokura je zakonska forma ovlašćenja kojim privredno društvo
ovlašćuje jedno ili više lica za zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa
delatnošću društva.
(2) Ako u prokuri nije izričito navedeno da je data za ogranak, smatra
se da je prokura data za celo privredno društvo.

(3) Prokura ne sadrži ovlašenje za zaključivanje poslova koji se
odnose na otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Ovlašćenja iz prokure ne mogu se
ograničiti i prokura se ne može dati na određeno vreme niti se može vezati za
određene uslove.
(4) Ograničenja ovlašćenja prokuriste nemaju dejstvo prema trećim
licima.

Izdavanje i vrste
Član 27.
(1) Prokuru daje privredno društvo jednom licu ili većem broju lica kao
pojedinačnu ili zajedničku.
(2) Ako je prokura data većem broju lica kao pojedinačna, svaki
prokurista ima sva zastupnička ovlašćenja iz prokure u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ako je prokura data većem broju lica kao zajednička, pravni
poslovi koje zaključuju ili radnje koje preduzimaju punovažni su samo uz saglasnost
svih tih lica, a izjave volje trećih lica i njihove pravne radnje koje se u tom slučaju
učine prema jednom prokuristi, smatra se da su učinjene svim prokuristima.
(4) Prokura se daje u pisanom obliku.
(5) Prokura se može dati samo fizičkom licu.
(6) Prokura je neprenosiva.

Potpisivanje
Član 28.
Prokurista potpisuje privredno društvo pod svojim punim imenom, sa
jasnom naznakom svog svojstva koje proizlazi iz prokure sa oznakom "pp".

Prestanak
Član 29.
(1) Prokuru privredno društvo može da opozove u svako doba.
(2) Privredno društvo ne može da se odrekne prava da opozove
prokuru, niti da je ograniči i uslovi.
(3) Ako je prokura opozvana, prokurista može prema privrednom
društvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure
zasnovano.
(4) Prokura ne prestaje po osnovu smrti ili prestanka jedinog člana ili
akcionara društva koje je dalo prokuru.

Registracija
Član 30.
(1) Zakonski zastupnik privrednog društva izveštava registar o
izdavanju i opozivu prokure.
(2) Pri registraciji prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom koja
označava njegovo svojstvo.

Odeljak 7.
Lica koja imaju dužnost prema društvu

Osnovna načela
Član 31.
(1) Dužnosti prema privrednom društvu u skladu sa ovim zakonom
imaju:
1) ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva;
2) lica koja se u skladu sa ovim zakonom smatraju kontrolnim
članovima društva s ograničenom odgovornošću ili kontrolnim akcionarima
akcionarskog društva;
3) zastupnici društva;
4) članovi upravnog odbora, članovi izvršnog odbora, članovi
nadzornog odbora, članovi odbora revizora i interni revizor društva s ograničenom
odgovornošću i akcionarskog društva;
5) lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima
privrednog društva;
6) likvidacioni upravnik privrednog društva.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da rade u interesu privrednog
društva.
Dužnost pažnje i pravilo poslovne procene (prosuđivanje)
Član 32.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, dužna su da u tom svojstvu
izvršavaju svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom
uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana, dužna su da svoju procenu zasnivaju
na informacijama i mišljenjima lica stručnih za odgovarajuću oblast za koje veruju da
su u tom pogledu savesna i kompetentna.
(3) Lice koje postupa u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana nije odgovorno
za štetu koja iz takve procene nastane za privredno društvo.

Dužnost lojalnosti
Član 33.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, dužna su da postupaju
savesno i lojalno prema privrednom društvu.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana koja imaju lični interes, dužna su
naročito da: ne koriste imovinu privrednog društva u ličnom interesu; ne koriste
povlašćene informacije u privrednom društvu za lično bogaćenje; ne
zloupotrebljavaju pozicije u privrednom društvu za lično bogaćenje; ne koriste
poslovne mogućnosti privrednog društva za svoje lične potrebe i sl. (u daljem tekstu:
dužnost lojalnosti).

Lični interes i povezana lica
Član 34.
(1) Lični interes u smislu člana 33. ovog zakona postoji ako je lice iz
člana 31. stav 1. ovog zakona ili član njegove porodice:
1) ugovorna strana u pravnom poslu sa privrednim društvom;
2) u finansijskom odnosu sa licem iz pravnog posla ili radnje koje
zaključuje ugovor sa privrednim društvom ili koje ima finansijske interese u tom poslu
ili radnji, po osnovu kojih se razumno može očekivati da utiču na njegovo postupanje
suprotno interesu privrednog društva;
3) je pod kontrolnim uticajem strane iz pravnog posla ili radnje ili lica
koje ima finansijski interes u pravnom poslu ili radnji, tako da se osnovano može
očekivati da utiču na njegovo postupanje suprotno interesu privrednog društva.
(2) Pod članovima porodice lica iz stava 1. ovog člana, smatraju se:
1) njegov bračni drug ili/i roditelji, brat ili sestra tog bračnog druga;
2) njegovo dete, roditelji, brat, sestra, unuk ili bračni drug bilo koga
od ovih lica;
3) njegov krvni srodnik u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do drugog
stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, srodnik po tazbini zaključno sa prvim
stepenom;
4) druga lica koja sa tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.
(3) Lica iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. ovog člana, smatraju se
povezanim licima u smislu ovog zakona (u daljem tekstu: povezana lica u smislu
ovog zakona).

Odobrenje pravnog posla iz sukoba interesa
Član 35.
(1) Lice koje zaključuje pravni posao sa privrednim društvom ne
povređuje pravilo sukoba interesa iz člana 34. ovog zakona i nije odgovorno za
naknadu štete koja proizađe iz sukoba interesa, ako je pravni posao odobren u
dobroj veri:

1) od svih drugih ortaka koji nemaju lični interes (u slučaju ortačkog
društva), svih komplementara koji nemaju lični interes (u slučaju komanditnog
društva), ako osnivačkim aktom nije određeno da o tome odlučuje većina ortaka
odnosno komplementara u skladu sa osnivačkim aktom;
2) većinom glasova skupštine članova koji nemaju lični interes (u
slučaju društva s ograničenom odgovornošću);
3) većinom glasova članova upravnog odbora koji nemaju interesa u
tom poslu, a u slučaju da takva većina ne postoji, većinom glasova akcionara koji
nemaju lični interes (u slučaju akcionarskog društva).
(2) Odobrenje pravnog posla iz stava 1. ovog člana punovažno je ako
su ortacima, članovima društva, članovima upravnog odbora ili akcionarima koji o
tome odlučuju sve materijalne činjenice povezane sa ličnim interesom bile otkrivene
ili inače poznate.
(3) U slučaju odobrenja pravnog posla sa akcionarskim društvom od
strane upravnog odbora u kome postoji sukob interesa o tom odobrenju i pravnom
poslu obaveštava se skupština akcionara na prvoj narednoj sednici.
(4) Lice koje zaključuje pravni posao sa privrednim društvom ne
povređuje pravilo sukoba interesa iz člana 34. ovog zakona, odnosno nije odgovorno
za naknadu štete koja proizađe iz sukoba interesa, ako dokaže da je pravni posao u
vreme zaključenja ili u vreme izvršenja u interesu privrednog društva.
(5) Pravni posao u kome u skladu sa članom 34. ovog zakona postoji
sukob interesa a koji nije odobren u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana ili za koji nije
pružen dokaz iz stava 4. ovog člana, ništav je.
(6) Ako privredno društvo ne odobri pravni posao u kome postoji
sukob interesa, lica iz člana 13. stav 10. ovog zakona mogu ostvarivati prava
utvrđena ovim zakonom.

Zabrana konkurencije
Član 36.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, ne mogu direktno ili
indirektno biti angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti,
osim ako za to dobiju odobrenje u skladu sa članom 35. ovog zakona.
(2) Zabrana iz stava 1. ovog člana uključuje, naročito:
1) zaposlenje;
2) svojstvo preduzetnika;
3) svojstvo ortaka ili komplementara;
4) svojstvo kontrolnog člana ili akcionara;
5) svojstvo člana organa društva iz člana 31. stav 1. tačka 4) ovog
zakona;
6) zastupnike društva;
7) likvidacionog upravnika društva;

8) lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima
privrednog društva.
(3) Osnivačkim aktom privrednog društva može da se odredi da
zabrana iz st. 1. i 2. ovog člana važi i posle prestanka tih svojstava, ali ne duže od
dve godine.

Posledice povrede pravila sukoba interesa i zabrane
konkurencije
Član 37.
(1) Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom
društvu, pored prava na naknadu štete i pravo da se:
1) poslovi koje izvrši to lice za svoj račun priznaju kao poslovi izvršeni
za račun privrednog društva;
2) privrednom društvu preda svaki novčani iznos koji je ostvaren od
poslova koji su obavljeni za račun tog lica;
3) sva potraživanja koja proizlaze iz posla izvršenog za račun tog
lica, ustupe privrednom društvu.
(2) Prava koje privredno društvo ima po osnovu povrede sukoba
interesa i pravila konkurencije može ostvarivati privredno društvo i ortak, član ili
akcionar koji ima ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapitala društva, u roku od 60
dana od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno tri godine od dana učinjene
povrede.

Dužnost čuvanja poslovne tajne
Član 38.
(1) Poslovnom tajnom smatra se informacija o poslovanju određena
osnivačkim aktom, aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom članova društva, odnosno
osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva, za koju je očigledno da bi
prouzrokovala znatnu štetu privrednom društvu ako dođe u posed trećeg lica.
(2) Informacija čije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom ili
koje su u vezi sa povredom zakona, dobre poslovne prakse ili principa poslovnog
morala, uključujući i informaciju za koju postoji osnovana sumnja na postojanje
korupcije, ne može se smatrati poslovnom tajnom privrednog društva i objavljivanje
ove informacije je zakonito, ako ima za cilj da zaštiti javni interes.
(3) Lica iz člana 31. ovog zakona odgovorna su za štetu
prouzrokovanu privrednom društvu ako u pogledu čuvanja poslovne tajne, odnosno
njenog saopštavanja u skladu sa zakonima i drugim propisima.
(4) Privredno društvo dužno je da pruži potpunu zaštitu licu koje
postupajući savesno u dobroj veri ukazuje nadležnim organima na postojanje
korupcije.

Promena pravila dužnosti prema privrednom društvu
Član 39.
(1) Ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom
odgovornošću ili zatvoreno akcionarsko društvo mogu pored dužnosti prema
privrednom društvu utvrđenih u čl. 32. i 34, kao i čl. 36. i 38. ovog zakona, utvrditi i
druge dužnosti.
(2) Privredno društvo iz stava 1. ovog člana, uključujući i otvoreno
akcionarsko društvo, može osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom
članova, odnosno osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva, utvrditi
poslove, vrstu i način obavljanja poslova, kao i mesto obavljanja poslova koji ne
predstavljaju zabranu konkurencije privrednom društvu.

O d e lj a k 8.
Individualna i derivativna tužba
Individualna tužba ortaka, člana i akcionara
Član 40.
(1) Ortak, član ili akcionar privrednog društva ima pravo da podnese
individualnu tužbu u svoje ime protiv bilo kog lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona za
naknadu štete koju mu to lice prouzrokuje povredom dužnosti utvrđenih u skladu sa
ovim zakonom.
(2) U slučaju ortačkog društva, dužnosti prema društvu su
istovremeno i dužnosti prema ortacima društva, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka društva nije drukčije određeno.
(3) Tužbu iz stava 1. ovog člana podnosi jedno lice u svoje ime ili više
lica koja deluju zajedno u njihovo ime.

Derivativna tužba komanditora, člana i akcionara
Član 41.
(1) Komanditor komanditnog društva, član društva s ograničenom
odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva, imaju pravo da podnesu tužbu u
svoje ime a za račun društva protiv bilo kog lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, radi
naknade štete prouzrokovane privrednom društvu od strane tih lica povredom
dužnosti koje imaju prema društvu u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu:
derivativna tužba).
(2) Derivativnu tužbu može da podnese samo komanditor, član ili
akcionar ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako ima svojstvo komanditora, člana ili akcionara u vreme
podnošenja tužbe ili ako to svojstvo stekne po osnovu pribavljanja udela ili akcija od
lica koje je imalo to svojstvo u vreme podnošenja tužbe;

2) ako poseduje udele ili akcije u privrednom društvu koji
predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, u kom slučaju se njihovi udeli
ili akcije računaju zajedno;
3) ako je pre podnošenja tužbe pisanim putem zahtevao od
privrednog društva da podnese tužbu a taj zahtev je odbijen odnosno po tom zahtevu
nije postupljeno u roku od 30 dana od dana podnošenja.
(3) Zahtev iz stava 2. tačka 3) ovog člana podnosi se u
komanditnom društvu svim komplementarima, u društvu s ograničenom
odgovornošću i akcionarskom društvu direktoru ili članovima upravnog odbora ili
drugim licima koja imaju ovlašćenje da podnesu tužbu.
(4) Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da uz derivativnu tužbu
prilože i dokaze da su prethodno preduzela radnje iz stava 2. tačka 3) ovog člana.
(5) Postupak po derivativnoj tužbi ne može biti okončan vansudskim
putem.
(6) Ostvarena naknada štete po derivativnoj tužbi pripada privrednom
društvu, a lice koje je podnelo tužbu ima pravo na naknadu troškova.
(7) Odredbe st. 1. do 6. ovog člana ne primenjuju se na ortačko
društvo, osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije
određeno.

Istovremena individualna i derivativna tužba
Član 42.
U slučaju istovremenog podnošenja individualne i derivativne tužbe,
podnosilac tužbe može voditi istovremeno oba sudska postupka i u tom slučaju
ograničenja iz člana 41. ovog zakona ne primenjuju se na individualnu tužbu.

Odeljak 9.
Informisanje, objavljivanje i zastarelost

Pravo informisanja i uvida
Član 43.
(1) Privredno društvo dužno je da svoje ortake, članove ili akcionare
informiše o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im učini dostupnim informacije
i dokumenta koja se u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom ili statutom
moraju učiniti dostupnim.
(2) Nadležni organ ili ovlašćeno lice privrednog društva koje ne
postupi na način iz stava 1. ovog člana odgovara za štetu koja je time prouzrokovana
ortacima, članovima ili akcionarima društva.
(3) Ako nadležni organ propusti da izvrši dužnost iz stava 1. ovog
člana, ortaci, članovi i akcionari mogu podneti pisani zahtev sudu da u vanparničnom

Dostava registru i objavljivanje informacija
Član 44.
(1) Privredno društvo koje emituje hartije od vrednosti putem javne
ponude dostavlja registru radi objavljivanja informacije sadržane u dokumentima
utvrđenim zakonom kojim se reguliše tržište hartija od vrednosti.
(2) Privredno društvo informacije iz stava 1. ovog člana objavljuje i u
sredstvima javnog informisanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija
od vrednosti i aktom Komisije za hartije od vrednosti.

Zabrane izbora
Član 45.
(1) Lica koja su osuđena za određena krivična dela iz oblasti privrede
i službene dužnosti u skladu sa posebnim zakonom, u vezi sa vršenjem svojih
dužnosti u privrednom društvu, kao i lica koja su povredila odredbe ovog zakona o
ograničenjima plaćanja, ne mogu biti zastupnici, članovi upravnog odbora, prokuristi
kao ni likvidacioni upravnici dok traju pravne posledice osude.
(2) Članovi organa društva i sa njima povezana lica u smislu ovog
zakona, koji vrše funkciju nadzora u tom društvu i u sa njim povezanim društvima u
smislu ovog zakona, ne mogu da budu članovi organa koji vode poslove upravljanja i
zastupanja društva.

Rešavanje sporova
Član 46.
(1) Trgovinski sud sedišta privrednog društva nadležan je za
rešavanje sporova koji proizlaze iz ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije
drukčije određeno.
(2) U slučajevima utvrđenim ovim zakonom ili ako to proizlazi iz ovog
zakona nadležni sud odlučuje u vanparničnom postupku.
(3) U slučajevima iz stava 2. ovog člana postupak je hitan i sud prvog
stepena je dužan da donese odluku najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema
zahteva, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Rok za žalbu je osam dana. Sud
drugog stepena dužan je da odluči po žalbi u roku od trideset dana od dana prijema
zahteva.
(4) Žalba protiv odluke suda doneta u stvarima iz stava 2. ovog člana
ne zadržava izvršenje odluke.

Zastarelost
Član 47.
(1) Potraživanja ortaka, članova i akcionara prema privrednom
društvu, dok imaju to svojstvo, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za

razlog podnošenja tužbe a najkasnije u roku od tri godine od dana dospelosti, ako
zakonom za pojedina potraživanja nije drukčije uređeno.
(2) Potraživanja poverilaca privrednog društva prema ortacima,
članovima i akcionarima, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog
podnošenja tužbe, a najkasnije u roku od tri godine od dana prestanka društva ili od
dana prestanka svojstva ortaka, člana i akcionara, ako zakonom za pojedina
potraživanja nije određen drugi rok zastarelosti.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na potraživanja
privrednog društva prema ortacima, članovima i akcionarima, kao i članovima organa
društva, zastupniku i likvidacionom upravniku, po osnovu tog svojstva.

D e o d r u g i

PREDUZETNIK
Pojam i registracija
Član 48.
(1) Preduzetnik, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je
registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom
dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće
radinosti.
(2) Umetnički i stari zanati i poslovi domaće radinosti jesu, naročito:
filigranska delatnost; opančarska; grnčarska, kao i izrada predmeta koji imaju
estetsko obeležje narodnog stvaralaštva.
(3) Ministar nadležan za poslove privrede bliže određuje poslove, koji
se u smislu ovog zakona, smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima
domaće radinosti.
(4) Preduzetnik se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(5) Fizičko lice upisano u posebni registar, koje u vidu zanimanja
obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima, smatra se
preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisima to određeno.
(6) Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona,
osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Odgovornost
Član 49.
Preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti
celokupnom imovinom.

Obeležja
Član 50.
(1) Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom
nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa ovim
zakonom.
(2) Ime iz stava 1. ovog člana registruje se uz dodatak naziva
"preduzetnik" ili skraćenice "pr".

Shodna primena
Član 51.
Odredbe ovog zakona o poslovnom imenu, sedištu, delatnosti,
uslovima za obavljanje delatnosti, zastupanju, likvidaciji i zastarelosti privrednih
društava, shodno se primenjuju i na preduzetnika, ako posebnim zakonom nije
drukčije uređeno.

Prestanak
Član 52.
Preduzetnik se briše iz registra u slučaju:
1) odjave;
2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti;
3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu;
4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na
određeno vreme;
5) obavljanja delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci
nadležnog organa;
6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne
ispunjava propisane uslove;
7) izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja
uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te
uslove odnosno ne promeni delatnost;
8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u
skladu sa ovim zakonom;
9) stečaja i likvidacije.

D e o t r e ć i

PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Glava I
ORTAČKO DRUŠTVO
Odeljak 1.

Pojam i osnivanje

Pojam i odgovornost
Član 53.
(1) Ortačko društvo u smislu ovog zakona jeste privredno društvo koje
osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja
određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
(2) Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom
imovinom.
(3) Ortaci ortačkog društva odgovorni su solidarno za sve obaveze
društva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukčije ugovoreno.
(4) Ako ugovor ortaka društva sadrži odredbu suprotnu stavu 3. ovog
člana, ta odredba ugovora nema pravno dejstvo prema trećim licima.

Princip slobode ugovaranja
Član 54.
Ortaci ortačkog društva mogu svoje međusobne odnose, kao i odnose
sa ortačkim društvom urediti slobodno, osim ako je zakonom drukčije uređeno.

Osnivački akt
Član 55.
(1) Osnivački akt ortačkog društva sadrži, naročito:
1) puno ime i prebivalište svih fizičkih lica ortaka i poslovno ime i
sedište pravnog lica svakog ortaka;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;
4) označenje vrste i vrednosti uloga ortaka.
(2) Osnivački akt ortačkog društva može da sadrži i druge elemente
od značaja za društvo i ortake društva.

(3) Izmene i dopune osnivačkog akta ortačkog društva vrše se uz
saglasnost svih ortaka društva, ako tim aktom nije drukčije određeno.

Ugovor ortaka društva

Član 56.
(1) Pored osnivačkog akta ortačko društvo može da ima i ugovor
ortaka društva kojim se određuje naročito poslovanje društva i upravljanje.
(2) Ugovor ortaka ortačkog društva ne prilaže se uz prijavu za
registraciju.
(3) Ugovor ortaka ortačkog društva sačinjava se u pisanoj formi i
potpisuje ga svaki ortak.
(4) Ugovor ortaka ortačkog društva, odnosno njegove izmene i
dopune imaju pravno dejstvo među ortacima od dana kada ga potpišu svi ortaci, ako
tim ugovorom nije drukčije određeno.
Odnos između osnivačkog akta i ugovora ortaka društva
Član 57.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta ortačkog društva i
ugovora ortaka ortačkog društva, primenjuje se osnivački akt društva.

Odeljak 2.
Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom
Uređivanje osnivačkim aktom i ugovorom ortaka društva
Član 58.
Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom uređuju se
osnivačkim aktom i ugovorom ortaka društva, ako društvo ima takav ugovor.

Ulog
Član 59.
(1) Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i
pravima, kao i u radu ili uslugama, koji su izvršeni ili treba da budu izvršeni.
(2) Ortaci ortačkog društva ulažu uloge jednake vrednosti.

Posledice zakašnjenja unošenja uloga
Član 60.
(1) Ortak ortačkog društva koji u imovinu društva ne unese svoj ulog,
u skladu sa osnivačkim aktom društva, koji novac primljen za društvo ili drugu
imovinu ne preda u određenom roku društvu ili koji za sebe uzme novac ili drugu
imovinu društva bez ovlašćenja, dužan je da društvu plati ugovorenu kamatu počev
od dana kada je morao uplatiti ili uneti ulog, odnosno od dana kada je morao predati
novac ili drugu imovinu ili kada je uzeo novac ili drugu imovinu.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne isključuje pravo ortačkog društva i
na naknadu druge štete.

Povećanje i smanjenje uloga
Član 61.
(1) Ortak ortačkog društva nije dužan da poveća ulog iznad iznosa
određenog osnivačkim aktom niti je dužan da poveća ulog određen osnivačkim
aktom radi pokrivanja gubitaka društva.
(2) Ortak ortačkog društva ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti
svih ostalih ortaka.

Raspolaganje ortačkim udelom među ortacima
Član 62.
Prenos udela među ortacima ortačkog društva je slobodan.
Odlučivanje ortaka društva
Član 63.
(1) Odluke ortaka o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost
ortačkog društva donose se većinom od ukupnog broja glasova ortaka. Saglasnost
svih ortaka potrebna je za odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti
društva, kao i za odluke o prijemu novog ortaka društva.
(2) Ortaci kod kojih postoji sukob interesa u smislu čl. 34. i 35. ovog
zakona, u odnosu na odluku koja se donosi, ne učestvuju u glasanju za donošenje
takve odluke.
(3) Ortaci ortačkog društva donose odluke na sednici, što važi i za
ortake koji su ovlašćeni na poslovođenje.

Poslovođenje
Član 64.
(1) Ortak ortačkog društva ima pravo i obavezu da vodi poslove
društva (u daljem tekstu: poslovođenje).
(2) Ako je osnivačkim aktom ortačkog društva ili ugovorom ortaka
društva određeno da je poslovođenje preneto na jednog ili više ortaka društva, ostali
ortaci društva nemaju pravo na poslovođenje.

Poslovođenje od strane više ortaka
Član 65.
(1) Ako pravo na poslovođenje imaju dva ili više ortaka ortačkog
društva, svaki od tih ortaka ima pravo da postupa samostalno, osim ako se najmanje
jedan ortak usprotivi tom pravu.
(2) Ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva određeno da
ortaci društva ovlašćeni na poslovođenje mogu da postupaju zajedno, za svaki posao
potrebna je saglasnost svih ortaka društva ovlašćenih na poslovođenje, osim ako bi
odlaganje donošenja te odluke prouzrokovalo štetu društvu.
(3) Ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva
određeno da je, u slučaju poslovođenja od strane više ortaka, svaki ortak ovlašćen
na poslovođenje dužan da postupa po instrukcijama drugih ortaka ovlašćenih na
poslovođenje, svaki ortak dužan je da obavesti ostale ortake ovlašćene na
poslovođenje radi donošenja zajedničke odluke o pravnoj radnji ili poslu.
(4) Ako ortak ovlašćen na poslovođenje s obzirom na okolnosti
slučaja smatra da instrukcije u smislu stava 3. ovog člana nisu primerene, o tome
obaveštava druge ortake radi zajedničkog odlučivanja, osim ako bi odlaganje odluke
prouzrokovalo štetu društvu, kada može postupati samostalno, o čemu je dužan da
bez odlaganja obavesti ostale ortake.

Obim poslovođenja
Član 66.
(1) Poslovođenje obuhvata ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i
drugih radnji koji se redovno vrše pri obavljanju delatnosti ortačkog društva.
(2) Pravni poslovi i druge radnje koji nisu obuhvaćeni ovlašćenjem iz
stava 1. ovog člana, mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka ortačkog
društva.

Prenos prava na poslovođenje
Član 67.
(1) Ortak ortačkog društva ovlašćen na poslovođenje može preneti
pravo na poslovođenje na treće lice, ako se sa tim saglase svi ortaci društva.
(2) Ortak ortačkog društva koji prenese pravo na poslovođenje na
treće lice koje nije ortak, odgovara za izbor lica na koje je preneo pravo na
poslovođenje i za radnje tog lica u izvršavanju poslova poslovođenja.

Otkazivanje poslovođenja
Član 68.
(1) Ortak ortačkog društva može odustati od poslovođenja u
otkaznom roku koji je određen osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva, ako za
to postoji opravdan razlog, što cene ostali ortaci.

(2) Ništava je odredba osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva
kojom se ortak unapred odriče od prava na poslovođenje.
(3) Ako postoji opravdan razlog za hitno odustajanje od poslovođenja,
ortak može od tog ovlašćenja da odustane i u kraćem otkaznom roku od roka iz
stava 1. ovog člana.
(4) Ortak ortačkog društva ovlašćen na poslovođenje, pisanim putem,
blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da odustane od
poslovođenja, radi omogućavanja kontinuiteta nezavršenih poslova od ostalih ortaka
ovlašćenih na poslovođenje.
(5) Ako se ortak ortačkog društva odrekne ovlašćenja poslovođenja
suprotno st. 1. i 3. ovog člana, dužan je da ortačkom društvu nadoknadi time
prouzrokovanu štetu.

Oduzimanje ovlašćenja za poslovođenje
Član 69.
Ovlašćenje za poslovođenje može se odlukom nadležnog suda
oduzeti po tužbi društva ili preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da ortak nije
sposoban da vodi poslove društva ili da čini težu povredu dužnosti poslovođenja.

Pravo na naknadu troškova
Član 70.
(1) Ortak ortačkog društva ima pravo na naknadu svih troškova koje je
imao u vođenju poslova društva i koji su s obzirom na okolnosti slučaja bili
neophodni.
(2) Troškovi iz stava 1. ovog člana padaju na teret ortačkog društva.

Dobit i gubitak
Član 71.
(1) Na kraju poslovne godine ortaci usvajaju finansijski izveštaj kojim
se utvrđuje dobit i gubitak ortačkog društva i učešće svakog ortaka u dobiti i gubitku.
(2) Dobit ortačkog društva raspodeljuje se ortacima na jednake
delove.
(3) Gubitak ortačkog društva raspodeljuje se na ortake društva na
jednake delove.
(4) Deo dobiti koji pripada ortaku ortačkog društva u dobiti ortačkog
društva, isplaćuje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja finansijskog
izveštaja.
(5) Ako osnivački akt ortačkog društva sadrži odredbu kojom se
određuje samo udeo u dobiti ili samo udeo u gubitku, smatra se da se ona odnosi i
na dobit i na gubitak.

Primenljivost
Član 72.
Odredbe čl. 59. do 71. ovog zakona primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva nije drukčije određeno.

Odeljak 3.
Pravni odnosi društva i ortaka prema trećim licima

Pravo za zastupanje
Član 73.
(1) Ovlašćenje za zastupanje ortačkog društva ima svaki ortak, ako
osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.
(2) Ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju ortačko društvo,
svaki od ortaka ovlašćen je da postupa samostalno, ako osnivačkim aktom nije
drukčije određeno.
(3) Osnivačkim aktom društva može da se odredi da ortaci društva
mogu zastupati društvo samo zajedno.
(4) Ako su ortaci ortačkog društva, u skladu sa osnivačkim aktom
ovlašćeni za zajedničko zastupanje, mogu da ovlaste jednog ili više ortaka
ovlašćenih za zajedničko zastupanje da preduzimaju određene poslove ili određene
vrste poslova, a izjava volje trećih lica učinjena jednom od ortaka ovlašćenih da
zajedno zastupaju društvo, smatra se da je učinjena ortačkom društvu.
(5) Osnivačkim aktom ortačkog društva može da se odredi da ortaci
društva mogu zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom, kada se shodno
primenjuje odredba stava 4. ovog člana.
(6) Podaci o ortacima koji zastupaju ortačko društvo o promeni lica
ovlašćenih za zastupanje ili određivanje novih ortaka za zastupanje ortačkog društva,
kao i promene obima ovlašćenja ortaka koji zastupaju ortačko društvo, registruju se u
skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Otkazivanje ovlašćenja za zastupanje
Član 74.
(1) Ortak ortačkog društva ovlašćen za zastupanje, može otkazati
ovlašćenje za zastupanje u otkaznom roku koji je određen osnivačkim aktom ili
ugovorom ortaka društva, ako za to postoji opravdan razlog što cene ostali ortaci.
(2) Ništava je odredba osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva
kojom se ortak unapred odriče ovlašćenja za zastupanje.
(3) Ako postoji opravdan razlog za hitno odustajanje od zastupanja,
ortak može od zastupanja da odustane i u kraćem otkaznom roku od roka iz stava 1.
ovog člana.

(4) Ortak ortačkog društva ovlašćen za zastupanje, pisanim putem,
blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da odustane od
zastupanja radi omogućavanja kontinuiteta nezavršenih poslova od ostalih ortaka
ovlašćenih za zastupanje.
(5) Ako se ortak ortačkog društva odrekne ovlašćenja za zastupanje
suprotno st. 1. i 3. ovog člana, dužan je da ortačkom društvu nadoknadi time
prouzrokovanu štetu.

Oduzimanje ovlašćenja na zastupanje
Član 75.
Ovlašćenje za zastupanje može se odlukom nadležnog suda ako
osnivačkim aktom ortačkog društva nije drukčije određeno, oduzeti po tužbi društva ili
preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da ortak nije sposoban da zastupa društvo ili
da čini težu povredu dužnosti zastupanja.

Prigovori i preboj (kompenzacija)
Član 76.
(1) Ortak ortačkog društva može podneti kako lične prigovore, tako i
prigovore koje može istaći i društvo prema trećim licima.
(2) Potraživanja trećeg lica od ortaka ortačkog društva mogu se
prebijati sa potraživanjima ortaka prema društvu.

Odgovornost novog ortaka
Član 77.
(1) Lice koje posle osnivanja društva stekne svojstvo ortaka odgovara
za obaveze društva kao i postojeći ortaci, uključujući i obaveze nastale pre njegovog
pristupanja društvu.
(2) Odredbe ugovora ortaka društva koje nisu u skladu sa stavom 1.
ovog člana, nemaju pravno dejstvo prema trećim licima, osim ako se treće lice ne
saglasi sa tim.

Odeljak 4.
Ortački udeo

Prenos udela trećim licima
Član 78.
(1) Ortak ortačkog društva može preneti svoj udeo trećem licu samo
uz saglasnost ostalih ortaka.
(2) U slučaju prenosa udela trećem licu ostali ortaci ortačkog društva
imaju pravo prečeg sticanja tog udela.

(3) Ako ortaci ortačkog društva ne daju saglasnost na prenos udela
trećem licu, a ne iskoriste pravo prečeg sticanja, ortak društva može preneti svoj
udeo trećem licu i bez te saglasnosti.
(4) Davanje u zalog udela ortaka ortačkog društva smatra se
prenosom udela u smislu st. 1. do 3. ovog člana.
(5) Prenos udela na naslednike i pravne sledbenike ne smatra se
prenosom udela trećem licu u smislu st. 1. do 3. ovog člana.
(6) Prenos udela trećim licima može se osnivačkim aktom ili
ugovorom ortaka društva drukčije odrediti.

Odgovornost kod prenosa udela
Član 79.
(1) U svim slučajevima prenosa udela, prenosilac udela i sticalac
prenetog udela odgovaraju solidarno prema društvu za sve obaveze prenosioca
udela prema društvu u trenutku prenosa, osim ako se ortaci ne sporazumeju drukčije.
(2) Zahtevi od strane ili u ime ortačkog društva iz stava 1. ovog člana
zastarevaju u roku od tri godine od registracije prenosa udela.
(3) Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i na druge zahteve od
strane ili u ime ortačkog društva protiv lica koje je prestalo biti ortak.

Odeljak 5.
Prestanak ortačkog društva i istupanje ortaka
Razlozi prestanka
Član 80.
(1) Ortačko društvo prestaje:
1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja
osnivanja;
2) odlukom ortaka o prestanku;
3) stečajem društva;
4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine;
5) sudskom odlukom o prestanku;
6) nastupanjem bilo kojeg drugog događaja određenog osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva.
(2) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društa nije drukčije
određeno, svojstvo ortaka u ortačkom društvu prestaje u slučaju:
1) smrti ortaka;
2) otvaranja stečaja nad nekim od ortaka;

3) otkaza nekog ortaka;
4) donošenja odluke ortaka u skladu sa osnivačkim aktom, ugovorom
ortaka društva i ovim zakonom;
5) u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka društva.

Prećutno produženje
Član 81.
Ako je ortačko društvo osnovano na određeno vreme ili za ispunjenje
određenog cilja, a protekom tog vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja nastavi da
posluje, smatra se da je društvo prećutno dobilo saglasnost svih ortaka da je
osnovano na neodređeno vreme.

Otkaz i povlačenje ortaka

Član 82.
(1) Ortak ortačkog društva može da se povuče dobrovoljno iz društva,
podnošenjem pisanog otkaza o povlačenju.
(2) Pisani otkaz iz stava 1. ovog člana podnosi se najmanje šest
meseci pre isteka poslovne godine, osim ako je osnivačkim aktom drukčije određeno.
(3) Pravo ortaka iz stava 1. ovog člana ne može se ograničiti niti
isključiti.

Sudska odluka o prestanku društva
Član 83.
(1) Po tužbi nekog od ortaka ortačkog društva, sud donosi odluku da
društvo prestaje kada za to postoji opravdan razlog.
(2) Opravdan razlog u smislu stava 1. ovog člana postoji ako sud
nađe da: ortak društva, sa namerom ili grubom nepažnjom, povredi svoju dužnost
koja je, u smislu ovog zakona, osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva od uticaja
na poslovanje društva; je ispunjenje takve dužnosti faktički nemoguće; nije moguće
da društvo drukčije nastavi poslovanje, a da to poslovanje bude u skladu sa ovim
zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva.
(3) Ništav je sporazum kojim se isključuje ili ograničava pravo ortaka
na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana.
(4) Tužba iz stava 1. ovog člana podnosi se protiv ortačkog društva i
svih drugih ortaka kod nadležog suda.
(5) Umesto odluke o prestanku ortačkog društva u skladu sa st. 1. do
4. ovog člana, sud može, ako se u tom smislu preinači tužbeni zahtev, da isključi
ortaka društva u skladu sa članom 84. ovog zakona.

Link ka narednom delu zakona

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

Isključenje ortaka
Član 84.
(1) Na isključenje ortaka ortačkog društva shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o isključenju člana društva s ograničenom odgovornošću.
(2) Odluku o isključenju ortaka ortačkog društva donose preostali
ortaci u skladu sa članom 63. ovog zakona.

Posledice istupanja ortaka iz društva
Član 85.
(1) Udeo ortaka koji istupi iz ortačkog društva raspodeljuje se ostalim
ortacima društva na jednake delove.
(2) Ortaci koji ostaju u društvu dužni su da isplate ortaku koji istupa iz
ortačkog društva u novcu ono što bi on primio na osnovu obračuna koji bi se
napravio kada bi u vreme njegovog istupanja društvo prestalo da postoji, ne
uzimajući u obzir tekuće nezavršene poslove.
(3) Ako vrednost imovine ortačkog društva nije dovoljna za to da se
pokriju obaveze društva, ortak koji istupa iz društva plaća društvu deo nepokrivenog
iznosa srazmerno njegovom učešću u gubitku društva.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva nije drukčije određeno.

Učešće ortaka koji je istupio iz društva u nezavršenim poslovima
Član 86.
Ortak ortačkog društva koji istupa iz društva, učestvuje u dobiti i
gubitku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja još nisu bili završeni sa stanjem
na dan njegovog istupanja, ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije
drukčije određeno.

Postupak u slučaju kad ostane jedan ortak
Član 87.
(1) Ako iz bilo kog razloga ostane jedan ortak ortačkog društva, taj
ortak je dužan da preduzme sve neophodne mere da uskladi poslovanje društva
uslovima propisanim ovim zakonom ili da nastavi poslovanje kao preduzetnik,
najkasnije u roku od tri meseca od dana kada je ostao jedini ortak društva.
(2) Ako u roku iz stava 1. ovog člana jedini ortak ortačkog društva ne
uskladi svoj položaj sa odredbama ovog zakona, ortačko društvo prestaje
likvidacijom.

Nastavljanje društva sa naslednicima
Član 88.
(1) Ortačko društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog
ortaka, ako je tako određeno osnivačkim aktom i uz saglasnost naslednika.
(2) Naslednici mogu izvršavati svoja prava u skladu sa stavom 1.
ovog člana od dana saznanja za nasleđivanje ili od dana imenovanja zastupnika
nasledniku koji nema poslovnu sposobnost, zavisno od okolnosti slučaja.

Registracija prestanka društva
Član 89.
(1) Preostali ortaci ovlašćeni za zastupanje ortačkog društva
prijavljuju prestanak društva i istupanje ortaka iz društva, radi registracije i
objavljivanja.
(2) U slučaju prestanka sudskom odlukom, sud po službenoj dužnosti
prijavljuje registru prestanak ortačkog društva.


Glava II

KOMANDITNO DRUŠTVO

Odeljak 1.
Pojam i osnivanje
Pojam i odgovornost
Član 90.
(1) Komanditno društvo, u smislu ovog zakona, jeste privredno
društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi
obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih
najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a
najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga
(komanditor).
(2) Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom
imovinom.
(3) Komplementari i komanditori odgovaraju za obaveze društva u
skladu sa stavom 1. ovog člana.

Primena odredaba o ortačkom društvu
Član 91.
(1) Na komanditno društvo primenjuju se odredbe ovog zakona o
ortačkom društvu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

(2) Komplementari imaju status ortaka ortačkog društva, ako ovim
zakonom nije drukčije uređeno.

Osnivački akt
Član 92.
(1) Osnivački akt komanditnog društva sadrži naročito:
1) puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište
pravnog lica komplementara i komanditora, kao i označenje svojstva ortaka;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) označenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivača;
4) delatnost.
(2) Osnivački akt komanditnog društva može da sadrži i druge
elemente od značaja za društvo i komplementare.

Izmena osnivačkog akta
Član 93.
(1) Osnivački akt komanditnog društva menja se saglasnošću svih
komplementara i komanditora društva, ako tim aktom nije drukčije određeno.
(2) Izmene osnivačkog akta komanditnog društva kojima se
povećavaju obaveze ortaka društva određene tim aktom ili kojima se određuju nove
obaveze ortaka društva, vrše se uz saglasnost ortaka društva na koje se te izmene
odnose.

Ugovor ortaka društva
Član 94.
(1) Pored osnivačkog akta, komanditno društvo može imati i ugovor
ortaka društva kojim se određuje, naročito, poslovanje društva i upravljanje.
(2) Ugovor ortaka komanditnog društva ne prilaže se uz prijavu za
registraciju.
(3) Ugovor ortaka komanditnog društva sačinjava se u pisanoj formi i
potpisuju ga svi ortaci.
(4) Ugovor ortaka komanditnog društva i promene ugovora imaju
pravno dejstvo među ortacima danom potpisivanja svih ortaka, ako tim ugovorom nije
drukčije određeno.

Odnos između osnivačkog akta i ugovora ortaka društva
Član 95.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta komanditnog
društva i ugovora ortaka društva, primenjuje se osnivački akt.

Odeljak 2.
Pravni odnosi među ortacima i između ortaka i društva
Ulog
Član 96.
(1) Ulog komanditora u komanditno društvo može biti novčani i
nenovčani, uključujući i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu.
(2) Komanditor u komanditno društvo unosi ceo ugovoreni ulog pre
sticanja svojstva komanditora.

Prenos udela
Član 97.
(1) Komplementar komanditnog društva ne može preneti ceo ili deo
svog udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara.
(2) Komanditor komanditnog društva može preneti deo ili ceo svoj
udeo prodajom, poklonom, nasleđem ili na drugi način.

Dobit i gubitak
Član 98.
Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i snošenju
gubitka društva srazmerno procentu udela u društvu.

Primenljivost
Član 99.
Odredbe čl. 96. do 98. ovog zakona primenjuju se, ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije određeno.

Vođenje poslova društva
Član 100.
(1) Jedan ili više komlementara vode poslove komanditnog društva (u
daljem tekstu: poslovođenje).
(2) Komanditor ne može vršiti poslovođenje društva.

Odeljak 3.
Pravni odnosi komanditnog društva i ortaka prema trećim
licima
Zastupanje
Član 101.
Komanditor ne može da zastupa komanditno društvo prema trećim
licima.
Slučajevi odgovornosti komanditora kao komplementara
Član 102.
(1) Komanditor odgovara, kao i komplementar, prema trećim licima
ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneto u poslovno ime komanditnog
društva.
(2) Komanditor odgovara, kao i komplementar, ako postupa suprotno
zabrani iz člana 100. stav 2. ovog zakona.

Odeljak 4.
Promene u članstvu i status društva
Okončanje statusa ortaka i promena pravne forme
Član 103.
(1) Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, kao
ni u slučaju prestanka komanditora koji nije fizičko lice.
(2) Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari a novi
komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg
komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasno
odluku o promeni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili
akcionarsko društvo, u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ako komanditori komanditnog društva ne postupe na način i u roku
iz stava 2. ovog člana, komanditno društvo prestaje likvidacijom, u skladu sa ovim
zakonom.
(4) Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno
društvo može u skladu sa stavom 2. ovog člana nastaviti da posluje kao ortačko
društvo ili kao preduzetnik.
(5) Promene iz st. 1. do 4. ovog člana registruju se i objavljuju u
skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

G l a v a III

DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Odeljak 1.
Osnovna načela
Pojam i odgovornost
Član 104.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću u smislu ovog zakona jeste
privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova
društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
(2) Društvo s ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze
celokupnom imovinom.
(3) Član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za
obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva.
(4) Društvo s ograničenom odgovornošću može imati najviše 50
članova.
(5) Ako se broj članova društva s ograničenom odgovornošću poveća
iznad broja članova iz stava 4. ovog člana, ali ne više od 100 članova, i ako se taj
broj održi u periodu dužem od godinu dana, to društvo menja pravnu formu u formu
zatvorenog akcionarskog društva.

Načelo slobode ugovaranja
Član 105.
Članovi društva s ograničenom odgovornošću svoje međusobne
odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno ako ovim zakonom
nije drukčije uređeno.

Odeljak 2.
Osnivački akt i ugovor članova društva

Osnivački akt
Član 106.
(1) Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću sadrži,
naročito:
1) puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište
svakog pravnog lica člana društva;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;

4) iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog
osnivača i opis vrste i vrednost nenovčanog uloga;
5) način i vreme unošenja nenovčanih uloga, odnosno vreme uplate
novčanih uloga;
6) ukupan iznos troškova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih
troškova plaćenih od društva ili zaračunatih društvu u vezi osnivanja, a po potrebi i
troškove pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za početak
poslovanja;
7) odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je učestvovalo u
osnivanju društva ili u poslovima pre osnivanja društva ili utvrđivanja ispunjenosti
uslova za početak poslovanja.
(2) Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću može sadržati
i druge odredbe, uključujući i odredbe koje može sadržati i ugovor članova društva.

Ugovor članova društva
Član 107.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću, pored osnivačkog akta,
može da ima i ugovor članova društva kojim se uređuje naročito poslovanje društva i
upravljanje. Ugovor članova društva sačinjava se u pisanoj formi i naročito sadrži
odredbe o:
1) obavezama članova društva na dodatne uloge pored osnovnih
uloga, kao i o posebnim naknadama i posledicama u slučaju neispunjenja takvih
obaveza;
2) posebnim uslovima i načinu prenosa udela članova društva koji se
razlikuje od načina uređenog ovim zakonom;
3) načinu za ostvarivanje prava glasa članova društva ili prava na
dividendu (jednako pravo, pravo u skladu sa udelom u osnovnom kapitalu društva ili
pravo utvrđeno na neki drugi način);
4) postupku odlučivanja, uključujući i postupak za odlučivanje u
slučaju blokade odlučivanja među članovima društva.
(2) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću ne dostavlja
se uz prijavu za registraciju.
(3) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću, kao i
njegove izmene i dopune, proizvode pravno dejstvo danom potpisivanja od svih
članova društva, ako ugovorom nije drukčije određeno.

Odnos osnivačkog akta i ugovora
Član 108.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta društva s
ograničenom odgovornošću i ugovora članova društva primenjuje se osnivački akt
društva.

Odeljak 3.
Troškovi
Troškovi osnivanja
Član 109.
(1) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću može se
odrediti da troškove osnivanja društva snosi društvo ili osnivači.
(2) Ako osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću nije
drukčije određeno, troškove osnivanja društva snose osnivači.
(3) Ako je osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću
određeno da troškove osnivanja snosi društvo, ti troškovi nadoknađuju se osnivačima
do iznosa navedenog u osnivačkom aktu.

Odeljak 4.
Osnovne obaveze članova
O d s e k 1.
Obaveza u vezi sa ulogom
Vrste uloga
Član 110.
(1) Ulog u društvo s ograničenom odgovornošću može biti novčani ili
nenovčani, uključujući i izvršeni rad i pružene usluge društvu.
(2) Ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću ne moraju biti
jednake vrednosti.
(3) Ulozi u društvo s ograničenom odgovornošću, novčani ili
nenovčani, ulažu se u društvo u skladu sa osnivačkim aktom društva.

O d s e k 2.
Dodatni ulozi
Osnov
Član 111.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću mogu doneti odluku
o ulaganju dodatnih uloga ako je to određeno osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva.
(2) Dodatni ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću
srazmerni su udelima, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije određeno.

(3) Ako član društva s ograničenom odgovornošću ne unese dodatni
ulog u skladu sa stavom 2. ovog člana, ostali članovi obavezni su da uplate taj deo
srazmerno svojim udelima, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije određeno.
(4) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću može da
se odredi da je član društva koji ne izvrši obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana odgovoran
ostalim članovima i društvu za prouzrokovanu štetu.

Odeljak 5.
Osnovni kapital
Minimalni osnovni kapital
Član 112.
(1) Novčani deo osnovnog kapitala društva sa ograničenom
odgovornošću na dan uplate iznosi najmanje 500,00 (petstotina) evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu, od čega se najmanje polovina uplaćuje na
privremeni račun do registracije društva, a ostatak se uplaćuje na račun društva u
roku od dve godine od dana registracije.
(2) Posebnim zakonom za osnivanje finansijskih i osiguravajućih
organizacija i privrednih društava koja obavljaju zakonom određene delatnosti kao
društva s ograničenom odgovornošću može se odrediti veći minimalni osnovni
kapital.

Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala
Član 113.
(1) Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se
odlukom skupštine članova povećati novim ulozima članova ili pretvaranjem
raspoloživih rezervi za ove namene u osnovni kapital.
(2) Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se
smanjiti odlukom skupštine članova, ali ne ispod zakonom propisanog minimalnog
osnovnog kapitala.
(3) Smanjenje osnovnog kapitala društva s ograničenom
odgovornošću po jednom osnovu može se izvršiti istovremeno sa povećanjem
njegovog osnovnog kapitala po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom.
(4) Registracija povećanja i smanjenja osnovnog kapitala društva s
ograničenom odgovornošću vrši se, po pravilu, jednom godišnje i to u roku od 30
dana od dana održavanja godišnje skupštine članova društva.

Shodna primena
Član 114.
Odredbe ovog zakona o otvorenom akcionarskom društvu koje se
odnose na održavanje, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, kao i održavanje
skupštine akcionara, shodno se primenjuju i na održavanje, povećanje i smanjenje
osnovnog kapitala i održavanje skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću kod gubitka koji ne prelazi 50% osnovnog kapitala društva.

Odeljak 6.
Udeli
Princip jedan udeo jedan član
Član 115.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću stiče udeo u osnovnom
kapitalu društva srazmerno vrednosti uloga.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću može imati jedan udeo
u društvu.
(3) Ako član društva s ograničenom odgovornošću stekne jedan ili
više udela, ti udeli se spajaju sa postojećim udelom i zajedno čine jedan udeo.

Prava glasa i imovinska prava po osnovu udela
Član 116.
Pravo glasa članova društva s ograničenom odgovornošću, kao i
imovinska prava prema društvu uključujući i učešće u dobiti i raspodeli likvidacionog
viška, srazmerni su udelima članova u ukupno uplaćenom osnovnom kapitalu
društva u vreme ostvarivanja tih prava, ako osnivačkim aktom nije drukčije određeno.

Pravna priroda
Član 117.
(1) Udeli društva s ograničenom odgovornošću nisu hartije od
vrednosti.
(2) Udeli društva s ograničenom odgovornošću ne mogu se sticati, niti
se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću izdaje svakom članu
društva potvrdu kao dokaz članstva i njegovog udela, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Suvlasništvo udela
Član 118.
(1) Udeo može pripadati jednom licu ili većem broju lica (u daljem
tekstu: suvlasnici udela). Suvlasnici udela se u odnosu na društvo s ograničenom
odgovornošću smatraju jednim članom, a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa
svakog suvlasnika udela.

(2) Suvlasnici udela u društvu s ograničenom odgovornošću svoja
prava glasa i druga prava ostvaruju preko jednog zajedničkog punomoćnika, ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno. U slučaju
postojanja zajedničkog punomoćnika suvlasnici udela u društvu s ograničenom
odgovornošću dužni su da ga identifikuju radi upisa u knjigu udela.
(3) Obaveštenje koje društvo s ograničenom odgovornošću uputi
zajedničkom punomoćniku iz stava 2. ovog člana smatra se da je dato svim
suvlasnicima udela. Ako suvlasnici udela propuste da identifikuju zajedničkog
punomoćnika, obaveštenje dato od društva bilo kom suvlasniku smatra se da je dato
svim suvlasnicima.
(4) Suvlasnici udela solidarno odgovaraju društvu s ograničenom
odgovornošću za sve obaveze prema društvu koje se tiču njihovog udela.
(5) Pravne radnje društva s ograničenom odgovornošću prema
jednom suvlasniku udela imaju dejstvo prema svim suvlasnicima tog udela.

Knjiga udela
Član 119.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću dužno je da knjigu udela
drži u svom sedištu.
(2) U knjigu udela iz stava 1. ovog člana upisuju se: ime i prebivalište
odnosno poslovno ime; sedište i poreski identifikacioni broj svakog člana društva,
odnosno svakog suvlasnika i njihovog zajedničkog punomoćnika; iznos ugovorenog i
uplaćenog uloga i eventualne sporedne činidbe i dopunski ulozi pored osnovnog
uloga; opterećenja udela; broj ili procenat glasova svakog udela; podele i svi prenosi
udela uključujući i vreme prenosa i ime prenosioca i sticaoca, kao i sve eventualne
promene ovih podataka.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću podnosi registru u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata prijavu i dokumenta za
svaku promenu podataka upisanih u knjizi udela, radi registracije i objavljivanja.
(4) Članovi društva s ograničenom odgovornošću imaju pravo uvida u
knjigu udela i pravo na kopije.
(5) Direktori ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću odgovaraju društvu za tačnost podataka u knjizi udela, u skladu sa
ovim zakonom.

Značaj upisa u knjigu udela
Član 120.
(1) U odnosu na društvo s ograničenom odgovornošću, član društva
je lice koje je kao takvo upisano u knjigu udela, a u odnosu na treća lica član društva
je lice koje je kao takvo registrovano.

(2) Smatra se da je član društva upisan u knjugu udela danom prijave
za registraciju, koja sadrži sve podatke koji se upisuju u knjigu udela, bez obzira na
to kada je registracija stvarno izvršena.

Pojam i sticanje sopstvenih udela
Član 121.
(1) Sopstvenim udelom društva sa ograničenom odgovornošću u
smislu ovog zakona smatra se udeo koji društvo stekne od svojih članova.
(2) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može upisivati
sopstvene udele, direktno ili indirektno, preko trećeg lica koje ih stiče za račun
društva.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću može od svojih članova
sticati sopstvene udele koji su u celini uplaćeni, kao i udele koji nisu u celini uplaćeni.
(4) Udeli iz stava 3. ovog člana mogu se steći kupovinom od članova
društva po osnovu prinudnog prestanka svojstva člana društva ili po drugom osnovu.
(5) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može sticati sopstvene
udele suprotno odredbama ovog zakona o ograničenju plaćanja.
(6) Društvo s ograničenom odgovornošću po osnovu sopstvenih udela
nema pravo glasa niti se ti udeli računaju u kvorum glasova niti daju pravo na
dividendu.
(7) Stečeni sopstveni udeli ili delovi udela društva s ograničenom
odgovornošću kojima se ne raspolaže u roku od godinu dana od dana sticanja,
poništavaju se.

Uzimanje udela u zalogu
Član 122.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može udele uzeti u zalogu,
ako je ukupni iznos potraživanja obezbeđenih zalogom udela niži od vrednosti udela,
odnosno vrednosti uplaćenog udela.
(2) Na uzimanje udela člana društva s ograničenom odgovornošću u
zalogu od strane samog društva ili od strane lica koje deluje u svoje ime a za račun
društva, primenjuju se odredbe ovog zakona o sticanju sopstvenih udela.

Kredit društva za sticanje njegovih udela
Član 123.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može, direktno ili
indirektno, pružati finansijsku podršku bilo koje vrste za kupovinu svojih udela.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na tekuće pravne
poslove finansijskih organizacija, kao ni na davanje avansa ili kredita ili pružanja

obezbeđenja od strane društva s ograničenom odgovornošću za sticanje udela
društva od strane zaposlenih u društvu ili u povezanim društvima.
(3) Raspolaganja iz stava 2. ovog člana mogu se vršiti samo u okviru
ograničenja plaćanja propisanih ovim zakonom.

Povlačenje i poništenje udela
Član 124.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može povući i poništiti
udele u slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(2) Odluku o povlačenju i poništenju udela donosi skupština članova
društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva nije drukčije određeno.
(3) Odluka skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću o
povlačenju i poništenju udela sadrži: osnov povlačenja i poništenja, iznos koji se
plaća članu povučenog i poništenog udela i dejstvo poništenja na osnovni kapital
društva.
(4) Odluka iz stava 2. ovog člana unosi se u knjigu odluka.
(5) Član društva s ograničenom odgovornošću čiji je udeo povučen i
poništen gubi prava i obaveze koje je imao po osnovu tog udela.

Odeljak 7.
Osnovna prava članova društva
O d s e k 1.
Pravo raspolaganja udelom
Oslobađenje ograničenja prenosa
Član 125.
Udeo člana društva s ograničenom odgovornošću može se slobodno
prenositi, ako ovim zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije uređeno, i to:
1) drugom članu društva ili društvu;
2) bračnom drugu prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili
bračnom drugu potomka;
3) zakonskom zastupniku ili nasledniku člana društva nakon njegove
smrti;
4) statusnom promenom u skladu sa ovim zakonom.

Pravo prečeg sticanja udela društva
Član 126.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću pre nego što ponudi
svoj udeo ili deo udela trećem licu koje nije lice iz člana 125. ovog zakona, dužan je
da taj udeo ili deo udela ponudi društvu.
(2) Ako društvo ne iskoristi pravo prečeg sticanja u roku određenom
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, o čemu odluku donosi skupština
članova društva, ponuda se dostavlja drugim članovima društva, u skladu sa
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(3) Ako društvo s ograničenom odgovornošću, odnosno članovi
društva, ne obaveste člana društva koji prodaje udeo o odluci u roku utvrđenom
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, smatra se da je ponuda odbijena.
(4) Društvo s ograničenom odgovornošću, odnosno članovi društva
mogu dati protivponudu članu društva koji nudi prodaju udela, u kom slučaju taj član
mora dati društvu, odnosno članovima društva pisano obaveštenje o prihvatanju
protivponude u roku od 10 dana od dana prijema protivponude, a ako član društva
koji nudi prodaju udela ne odgovori u tom roku, smatra se da je protivponuda
odbijena.
(5) Društvo s ograničenom odgovornošću koje prihvati ponudu za
sticanje udela člana društva, može raspodeliti deo ili ceo stečeni udeo jednom ili
većem broju članova društva ako svi članovi društva koji su glasali za sticanje udela
odobre takvu raspodelu. Ako društvo s ograničenom odgovornošću ne može zbog
ograničenja plaćanja određenih ovim zakonom da izvrši sticanje udela člana društva,
članovi društva koji su glasali za kupovinu udela obavezni su da kupe udeo
srazmerno svom udelu u osnovnom kapitalu društva.
(6) Ako je ponuda člana društva s ograničenom odgovornošću
društvu, odnosno članovima društva za sticanje udela odbijena, taj član društva
može preneti svoj udeo ili deo ponuđenog udela trećem licu po ceni i u skladu sa
drugim uslovima svoje ponude društvu odnosno članovima društva ili po višoj ceni, u
roku od 60 dana od dana obaveštenja o odbijanju njegove ponude od strane društva
i članova društva, odnosno od dana isticanja roka za obaveštavanje o odluci
skupštine članova društva i članova društva utvrđenog osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva.

Prenos udela u sudskom izvršnom postupku
Član 127.
Pri prenosu udela člana društva s ograničenom odgovornošću u
izvršnom sudskom postupku, društvo i članovi društva imaju pravo preče kupovine u
skladu sa članom 126. ovog zakona, kao i u skladu sa zakonom kojim se uređuje
izvršni postupak.

Uslovi i posledice prenosa
Član 128.
(1) Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima
prenosioca i sticaoca. Za prenos udela nije potrebna izmena osnivačkog akta društva
s ograničenom odgovornošću, osim ako je tim aktom drukčije određeno.
(2) Prenosilac udela i sticalac udela obavezni su da bez odlaganja
prijave društvu s ograničenom odgovornošću prenos udela, promenu člana i vreme
promene, radi upisa u knjigu udela. Prenos udela ima pravno dejstvo prema društvu
s ograničenom odgovornošću od dana prijema obaveštenja o prenosu.
(3) Sticalac udela postaje član društva s ograničenom odgovornošću
kad se pisanim putem saglasi da postane član i naznači da ga obavezuju osnivački
akt i ugovor članova društva i kada se u skladu sa zakonom upiše u knjigu udela.
(4) Prenos udela na naslednike ima pravno dejstvo u skladu sa aktom
o nasleđivanju.

Deoba udela i prenos dela udela
Član 129.
(1) Udeo člana društva s ograničenom odgovornošću može se podeliti
u slučaju nasleđivanja, pravnog sledbeništva člana i prenosa na dva ili više lica.
(2) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću ili
ugovorom članova društva može se isključiti deoba udela ili se može dozvoliti samo u
određenim slučajevima kao što je prenos udela dvojici ili većem broju lica.
(3) Odredbe ovog zakona o prenosu udela primenjuju se na prenos
udela u celini ili delom.

Zalaganje udela od strane člana
Član 130.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću može dati udeo u
zalogu za obezbeđenje kredita ili druge svoje obaveze, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
(2) Davanje udela u zalogu upisuje se u registar zaloge i u knjigu
udela.
(3) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s
ograničenom odgovornošću nije drukčije određeno, zalogoprimac nema nikakvo
pravo glasa ili pravo upravljanja u društvu dok ne postane član društva.
(4) Ako je za davanje uloga u zalog osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva s ograničenom odgovornošću određeno davanje saglasnosti,
saglasnost data za davanje udela u zalogu ne znači datu saglasnost za prenos udela
trećem licu u smislu ovog zakona, osim ako u datoj saglasnosti nije drukčije
određeno.

O d s e k 2.
Pravo isplate dobiti
Finansijski izveštaji
Član 131.
(1) Direktor ili upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću
podnose godišnjoj skupštini članova društva finansijske izveštaje i izveštaje o
poslovanju, a po potrebi i izveštaj revizora, na usvajanje.
(2) Usvajanje finansijskih izveštaja ili bilo kojih drugih izveštaja od
strane skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću ne utiče na
ostvarivanje prava članova ako se kasnije pokaže da su netačni ili pogrešni.

Opšta pravila u vezi sa plaćanjem
Član 132.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može vršiti isplate
članovima društva u bilo koje vreme, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva nije drukčije određeno ili ako to plaćanje nije suprotno odredbama ovog
zakona o ograničenjima plaćanja.
(2) Svaka isplata članovima društva s ograničenom odgovornošću vrši
se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu društva u vreme donošenja odluke društva
o takvoj isplati, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije
određeno.
(3) Ugovor članova društva može da sadrži i druge odredbe u vezi sa
isplatom članovima društva, a naročito odredbe o: vremenu i iznosu isplate;
određenoj većini članova skupštine društva koja o tome odlučuje; iznosu isplate ili
ovlašćenje direktoru ili upravnom odboru za deklarisanje ili vršenje takve isplate;
danu na koji se utvrđuju članovi koji imaju pravo na isplatu dividende; dodatnim
ograničenjima plaćanja u odnosu na ograničenja plaćanja utvrđena ovim zakonom.
(4) Član društva s ograničenom odgovornošću koji stekne pravo na
određenu isplatu postaje poverilac društva u odnosu na tu isplatu.

Ograničenja plaćanja
Član 133.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može vršiti plaćanja
svojim članovima ako bi posle plaćanja:
1) neto imovina društva bila manja od njegovog osnovnog kapitala,
uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate akcionarima u skladu sa ovim
zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, a umanjenog za
iznos koji je društvo dužno da unese u rezerve za godinu u kojoj se vrše isplate;
2) društvo bilo onemogućeno da plaća svoje dugove čija se
dospelost očekuje u redovnom toku poslovanja društva.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana društvo s ograničenom
odgovornošću može izvršiti plaćanja svojim članovima, ako iz finansijskih izveštaja
pripremljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija proizlazi
da je isplata razumna u datim okolnostima. Osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva može se odrediti da se za ovakvu isplatu traže posebni finansijski izveštaji,
preciziranja standarda računovodstvene prakse i navođenja metoda procene.

Odgovornost za nedopuštena plaćanja
Član 134.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću kojima je društvo
izvršilo nedopuštene isplate suprotno članu 133. ovog zakona, ako su znali ili ako su
s obzirom na okolnosti, morali u to vreme da znaju da te isplate nisu dozvoljene,
odgovorni su društvu za vraćanje primljenih iznosa.
(2) Članovi društva s ograničenom odgovornošću, direktor ili članovi
upravnog odbora koji su odgovorni za nedopuštene isplate i koji su znali ili su s
obzirom na okolnosti morali znati da su te isplate u to vreme nedopuštene, odgovorni
su društvu za nedopuštene isplate.
(3) Ako je više od jednog lica iz st. 1. i 2. ovog člana odgovorno u vezi
sa nedopuštenim isplatama, njihova odgovornost je solidarna.
(4) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću može
odrediti da su članovi društva dužni i nadoknaditi smanjenje osnovnog kapitala
društva, ako članovi organa društva iz stava 2. ovog člana ne mogu nadoknaditi
društvu takve nedopuštene isplate.

Zajam umesto kapitala
Član 135.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću koji društvu u vreme
poslovne krize, ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da
zajam može u stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao
stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem u skladu sa zakonom kojim se
uređuje stečajni postupak.
(2) Ako treće lice da zajam društvu, u slučaju iz stava 1. ovog člana, a
član društva pruži obezbeđenje za zajam, zajmodavac koji se nije namirio iz
dobijenog obezbeđenja, može u stečajnom postupku protiv društva ostvarivati zahtev
za povraćaj zajma za iznos koji nije uspeo namiriti, kao stečajni poverilac sa
neobezbeđenim potraživanjem.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge pravne
poslove članova društva s ograničenom odgovornošću i trećih lica koje odgovaraju
davanju zajma iz st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se na člana društva
s ograničenom odgovornošću čiji udeo u društvu ne prelazi 1/10 osnovnog kapitala
društva i koji nije direktor ili član upravnog odbora društva.

(5) Ako društvo s ograničenom odgovornošću u poslednjoj godini pre
podnošenja predloga za otvaranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon
podnošenja tog predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, član
društva koji je dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos
zajma vratiti društvu.
(6) Obaveza iz stava 5. ovog člana postoji do iznosa datog
obezbeđenja člana društva za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma.
(7) Član društva s ograničenom odgovornošću oslobađa se obaveze
iz stava 5. ovog člana ako predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na
raspolaganje društvu.
(8) Odredbe st. 1. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na druge
poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa.

Odeljak 8.
Skupština
O d s e k 1.
Pojam i delokrug
Pojam i postojanje
Član 136.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću čine skupštinu.
(2) U društvu s ograničenom odgovornošću s jednim članom
ovlašćenja skupštine članova vrši taj član ili ovlašćeno lice.
(3) Član društva s ograničenom odgovornošću iz stava 2. ovog člana
po donošenju odluka iz nadležnosti skupštine društva sa ograničenom odgovornošću
sastavlja i potpisuje zapisnik i donete odluke upisuje u knjigu odluka.
(4) Sporazumi između člana iz stava 2. ovog člana i društva moraju
biti u pisanoj formi ili uneti u knjigu odluka, osim ako se radi o tekućim poslovima
zaključenim pod uobičajenim uslovima.

Delokrug
Član 137.
Ako ovim zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva
nije drukčije uređeno, skupština članova društva s ograničenom odgovornošću,
odlučuje o:
1) odobravanju poslova zaključenih u vezi sa osnivanjem društva pre
registracije;
2) izboru i razrešenju direktora ili članova upravnog odbora i
utvrđivanju njihove naknade, odnosno zarade;

3) odobravanju finansijskih izveštaja, donošenju odluke o vremenu i
iznosu isplate članovima društva;
4) imenovanju internog revizora ili revizora društva i potvrđivanju
njihovih nalaza i mišljenja, utvrđivanju naknade ili drugih uslova njihovog ugovora sa
društvom;
5) imenovanju likvidacionog upravnika i potvrđivanju likvidacionog
bilansa;
6) povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, sticanju
sopstvenih udela i povlačenju i poništenju udela, kao i o emisiji hartija od vrednosti;
7) davanju prokure i poslovnog punomoćja za sve ogranke društva;
8) odlučivanju o dopunskim ulozima od strane članova društva;
9) isključenju člana društva, prijemu novog člana i prenosu udela na
treća lica kada je odobrenje društva potrebno;
10) statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku društva;
11) davanju odobrenja na pravne poslove članova društva, odnosno
direktora i drugih lica, u skladu sa članom 35. ovog zakona;
12) sticanju, prodaji, davanju u zakup, zalaganju ili drugom
raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa ovim zakonom;
13) izmeni osnivačkog akta ili ugovora članova društva;
14) obrazovanju ogranka;
15) donošenju poslovnika o svom radu;
16) drugim pitanjima utvrđenim osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva koja su u delokrugu skupštine članova.

O d s e k 2.
Sazivanje skupštine i dnevni red
Sednice skupštine članova
Član 138.
(1) Sednica skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva se po potrebi, a obavezno u slučajevima propisanim ovim zakonom,
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(2) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva direktor ili upravni odbor, ako osnivačkim aktom i ugovorom članova društva
nije drukčije određeno. Mesto održavanja skupštine je sedište društva, ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno ili ako
skupština članova društva ne odluči drukčije.

Redovna i vanredne sednice skupštine
Član 139.
(1) Godišnja sednica skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću održava se najkasnije u roku od šest meseci nakon završetka
poslovne godine radi usvajanja finansijskih izveštaja i odlučivanja o raspodeli dobiti.
(2) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
koje se održavaju između godišnjih skupština su vanredne.
(3) Zahtev za sazivanje sednice skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću može da podnese direktoru ili upravnom odboru bilo koji
član društva, direktor društva ili član upravnog odbora u bilo koje vreme.
(4) Vanredna sednica skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću obavezno se saziva i kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi
društva koji imaju ili zastupaju 10% glasačkih prava, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno
imaju i manji procenat glasačkih prava.
(5) Zahtev iz stava 4. ovog člana upućuje se direktoru ili upravnom
odboru društva.
(6) Ako direktor ili upravni odbor društva s ograničenom
odgovornošću ne prihvati zahtev članova društva iz stava 4. ovog člana i ne sazove
vanrednu sednicu skupštine članova društva u roku od 15 dana od dana prijema
zahteva, podnosioci tog zahteva mogu uz navođenje dnevnog reda sami sazvati
skupštinu, u kom slučaju skupština odlučuje ko snosi troškove za održavanje tako
sazvane skupštine.
(7) Ako se vanredna sednica skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću po sazivu manjinskih članova iz stava 4. ovog člana ne
sastane ili nema kvorum, manjinski članovi mogu sazvati ponovljenu skupštinu u
daljem roku od sedam dana, a ako se skupština ni tada ne sastane ili nema kvorum,
oni mogu zahtevati od suda u vanparničnom postupku da odredi lice koje će u
svojstvu privremenog zastupnika sazvati sednicu skupštine i odrediti njen dnevni red.
(8) Po zahtevu manjinskih članova društva s ograničenom
odgovornošću iz stava 7. ovog člana sud je dužan da donese rešenje u roku od 48
sati od prijema zahteva.

Obaveštenje i dnevni red
Član 140.
(1) Sednica skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva se pisanim pozivom upućenom svakom članu društva na adresu koja se vodi
u knjizi članova društva, a koji uz njihovu pisanu saglasnost može biti i u
elektronskom obliku.
(2) Poziv za sednicu skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću dostavlja se svakom članu najkasnije sedam dana, a najranije 15
dana pre dana održavanja sednice skupštine.

(3) Poziv za sednicu skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću obavezno sadrži poslovno ime i sedište društva, vreme i mesto
održavanja, predlog dnevnog reda skupštine i druge podatke određene osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva. Ako je predložena izmena osnivačkog akta ili
ugovora članova društva prilaže se i tekst predloga tih akata. Uz poziv za sednicu
skupštine dostavljaju se i predlozi odluka iz tačaka dnevnog reda, predlozi ili opisi
ugovora koje skupština članova odobrava i, kad je potrebno, finansijski izveštaji,
izveštaji direktora ili upravnog odbora, kao i revizora.
(4) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
o pitanjima navedenim u dnevnom redu i o pitanjima koje predloži bilo koji član
društva koji je o tome obavestio ostale članove društva najkasnije tri dana pre dana
održavanja sednice skupštine. Pitanja koja nisu navedena u pozivu za sednicu
skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću ili o kojima nisu bili
obavešteni ostali članovi društva mogu se uvrstiti u dnevni red ako se nijedan član ne
protivi raspravi i glasanju o njima. Odluke o naknadno uključenim pitanjima
punovažne su ako svoju nesaglasnost u odnosu na njih ne izrazi nijedan odsutni
član, u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.

Isključenje prava na prigovor
Član 141.
Članovi društva s ograničenom odgovornošću koji prisustvuju sednici
skupštine, lično ili preko punomoćnika, nemaju pravo prigovora na bilo koje
nepravilnosti u postupku njenog sazivanja, osim ako o tome ne stave obrazložen
prigovor u pisanoj formi za vreme sednice ili najkasnije tri dana posle održavanja
sednice.

Poseban slučaj održavanja
Član 142.
Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću može se
održati i bez sazivanja u skladu sa članom 140. ovog zakona ako se sa tim saglase
svi prisutni članovi i ako se tome u pisanoj formi ne usprotive odsutni članovi ili ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

O d s e k 3.
Postupak odlučivanja
Zastupanje člana
Član 143.
(1) Član društva može potpisivanjem pisanog punomoćja imenovati
bilo koje drugo lice da glasa u skupštini za njega, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva nije drukčije određeno.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću ne može biti zastupljen
u skupštini sa punomoćnikom koji bi imao samo deo njegovih glasačkih prava, niti
može dati punomoćje većem broju lica.
- 50 -
(3) Zakonski zastupnici fizičkih lica i zastupnici pravnih lica u svojim
društvima zastupaju bez punomoćja iz stava 1. ovog člana.
(4) Punomoćje se daje po pravilu za jednu sednicu skupštine,
uključujući i ponovljenu skupštinu.
(5) Direktor ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću ne mogu biti punomoćnici članova koji su zaposleni u društvu i sa
njima povezanih lica u smislu ovog zakona.

Kvorum
Član 144.
(1) Za održavanje skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću potrebna je većina od ukupnog broja glasova članova društva (u
daljem tekstu: kvorum), ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
određen veći broj glasova.
(2) Ako se skupština članova društva s ograničenom odgovornošću
nije mogla održati ili odlučivati zbog nedostatka kvoruma iz stava 1. ovog člana,
ponovo se saziva sa istim predloženim dnevnim redom, najranije 10 dana i najkasnije
30 dana od dana prvog sazivanja, na način utvrđen članom 140. ovog zakona
(ponovljena skupština).
(3) Kvorum za održavanje ponovljene skupštine čini 1/3 od ukupnog
broja glasova članova društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom
ili ugovorom članova društva nije određen veći broj glasova.

Link ka narednom delu zakona

  ( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

 Način rada skupštine
Član 145.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću donosi
poslovnik skupštine kojim bliže utvrđuje način rada i odlučivanja u skladu sa ovim
zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom članova društva .
(2) Sednicom skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću može predsedavati predsedavajući skupštine koji se bira na početku
svakog zasedanja, ako osnivačkim aktom, ugovorom članova društva ili poslovnikom
skupštine nije drukčije određeno.
(3) Ovlašćenja, obaveze i odgovornosti predsedavajućeg skupštine
članova društva s ograničenom odgovornošću mogu se predvideti u osnivačkom
aktu, ugovoru članova društva ili poslovniku skupštine.
(4) Predsedavajući skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću imenuje zapisničara, dva člana koji overavaju zapisnik i članove
komisije za glasanje, osim ako osnivačkim aktom, ugovorom članova društva ili
poslovnikom o radu skupštine nije drukčije određeno.
(5) Direktor ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću, po pravilu prisustvuju sednici skupštine članova društva.
Odlučivanje
Član 146.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
prostom većinom broja glasova iz člana 144. st. 1. i 3. ovog zakona, ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva nije određeno da se odluke donose većinom
glasova svih članova.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana skupština članova
društva s ograničenom odgovornošću odlučuje saglasnošću svih članova društva,
osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije određeno da se
odlučuje većinom glasova, ali ne manjom većinom od ukupnog broja glasova o:
izmenama i dopunama osnivačkog akta i ugovora članova društva; povećanju i
smanjenju osnovnog kapitala osim dodatnih uloga članova u skladu sa osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva; statusnim promenama; promeni pravne forme i
prestanku društva; raspodeli dobiti članovima društva; sticanju sopstvenih udela
društva; raspolaganju imovinom društva velike vrednosti, u skladu sa ovim zakonom.
(3) Izuzetno od odredbe st. 1. i 2. ovog člana odluke koje umanjuju
prava jednog ili više članova društva s ograničenom odgovornošću u odnosu na
prava bilo kog drugog člana društva donose se samo uz saglasnost člana ili članova
društva na koje se odluka odnosi, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Sednice, telefonske sednice, pismeno glasanje i odlučivanje bez
sednice
Član 147.
(1) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
koje nema više od 10 članova mogu se održavati korišćenjem konferencijske veze ili
druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica koja učestvuju na
sednici mogu da se slušaju i razgovaraju jedno sa drugim. Smatra se da su lično
prisutna lica koja na ovaj način učestvuju na sednici skupštine članova društva.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću može glasati i pisanim
putem ili drugim načinom isporuke dokumenata, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva nije drukčije određeno. Osnivački akt ili ugovor članova društva
može sadržati detaljna pravila za takvo glasanje, uključujući i pravila kojima se
određuju pitanja o kojima se na ovaj način može glasati.
(3) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s
ograničenom odgovornošću nije određeno da se odluke skupštine članova društva
donose na sednici, svaka odluka može se doneti i van sednice, ukoliko je potpišu svi
članovi društva sa pravom glasa o tom pitanju.

Javno i tajno glasanje
Član 148.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
javnim glasanjem-dizanjem ruke.

(2) Tajno glasanje putem glasačkih listića o bilo kom pitanju mogu da
zahtevaju prisutni članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10% od ukupnog
broja glasova o pitanjima o kojima se glasa.

Isključenje prava glasa
Član 149.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću ne može glasati u
skupštini kad se odlučuje o:
1) oslobađanju ili smanjenju njegovih obaveza prema društvu;
2) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;
3) odobravanju poslova između njega i društva u skladu sa članom
35. ovog zakona.
(2) Odredba stava 1. ovog člana koja se odnosi na člana društva
odnosi se i na povezana lica u smislu ovog zakona.
(3) Isključenje prava glasa za člana društva s ograničenom
odgovornošću iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se kad se odlučuje o njegovom
izboru ili razrešenju ili o izboru i razrešenju sa njim povezanog lica za mesto
direktora, člana upravnog odbora ili likvidacionog upravnika društva.
(4) Glasovi člana društva s ograničenom odgovornošću čije je pravo
glasa isključeno ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma za odlučivanje o
pitanju na koje se odnosi isključenje.

Zapisnik
Član 150.
(1) Odluke skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
unose se u zapisnik.
(2) Zapisnik sadrži naročito podatke o: predsedavajućem i bilo kom
licu za overu zapisnika ili za brojanje glasova; pitanjima koja su predmet glasanja;
broju glasova za odluku i protiv odluke i broju uzdržanih od glasanja; prigovoru
članova na vođenje sednice ili izdvojenim mišljenjima pojedinih članova, prigovoru
direktora ili članova upravnog odbora na odluke.
(3) Uz zapisnik se prilažu spisak prisutnih učesnika i dokazi o
sazivanju skupštine.
(4) Zapisnik potpisuju predsedavajući skupštine i zapisničar.
(5) Nepostupanje u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana ne utiče na
punovažnost odluka skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću, ukoliko
se na drugi pouzdan način može utvrditi njihova autentičnost.
Knjiga odluka
Član 151.
(1) Odluke donete na sednici skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću unose se bez odlaganja u posebnu knjigu odluka.
(2) Odluke iz stava 1. ovog člana punovažne su od dana donošenja,
ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Pobojnost odluka skupštine
Shodna primena
Član 152.
Odredbe ovog zakona o opštim i posebnim osnovima pobojnosti
odluka skupštine akcionara, izuzecima od pobojnosti i postupku pobijanja, koje se
odnose na akcionarsko društvo, shodno se primenjuju i na pobijanje odluka
skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću.

Direktor ili upravni odbor
Statusna pitanja i način rada
Pojam
Član 153.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može da ima direktora ili
upravni odbor.
(2) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću određuje
se da li društvo ima direktora ili upravni odbor.
(3) Direktor društva s ograničenom odgovornošću može biti član
društva ili lice koje nije član društva.
(4) Ako društvo ima upravni odbor njegovi članovi mogu biti svi
članovi društva ili druga lica.
Izbor direktora ili članova upravnog odbora
Član 154.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću biraju direktora ili
članove upravnog odbora na sednici skupštine, osim prvog direktora ili članova prvog
upravnog odbora koji mogu biti određeni osnivačkim aktom.

(2) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću može se odrediti da se izbor članova upravnog odbora društva vrši
kumulativnim glasanjem, u skladu sa ovim zakonom.

Broj članova upravnog odbora i popunjavanje sastava
Član 155.
(1) Broj članova upravnog odbora određuje se osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću.
(2) Ako se broj članova upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću smanji ispod broja članova određenog osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva, preostali članovi mogu kooptacijom dopuniti upravni odbor do
potrebnog broja članova, ako je tako određeno osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva.
(3) Ako se ne izvrši kooptacija članova upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću u skladu sa stavom 2. ovog člana preostali članovi
upravnog odbora dužni su da bez odlaganja sazovu sednicu skupštine radi izbora
članova do punog broja, a do tog izbora preostali članovi obavljaju samo hitne
poslove, ako tim aktima nije drukčije određeno.

Predsednik upravnog odbora
Član 156.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću ima
predsednika koga biraju članovi upravnog odbora većinom od ukupnog broja, ako
osnivačkim aktom društva nije određena druga većina.
(2) Predsednik upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću zastupa društvo.
(3) Predsednik upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću saziva i predsedava sednicama upravnog odbora i odgovoran je za
vođenje zapisnika.
(4) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću može se odrediti da predsednik upravnog odbora predsedava i
sednicom skupštine članova i da je odgovoran je za vođenje njenog zapisnika.
Poslovi direktora ili upravnog odbora
Delokrug
Član 157.
(1) Ako osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću nije
drukčije određeno direktor ili upravni odbor nadležan je za:

1) zastupanje društva i vođenje poslova društva u skladu sa
zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom članova društva;
2) utvrđivanje predloga poslovnog plana;
3) sazivanje sednica skupštine članova društva i utvrđivanje predloga
dnevnog reda;
4) sprovođenje odluka skupštine članova;
5) određivanje dana sa kojim se utvrđuje lista članova društva sa
pravom na obaveštavanje, dan utvrđivanja dividende i dan plaćanja dividende,
glasanje i druga pitanja;
6) zaključenje ugovora o kreditu;
7) utvrđivanje dana sticanja prava na učešće u dobiti i dana isplate
učešća u dobiti, kao i dana sticanja prava glasa i drugih prava članova društva;
8) davanje i opozivanje prokure;
9) druga pitanja određena osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva.
(2) Ako je osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću
tako određeno, direktor ili upravni odbor nadležan je i za:
1) izvršenje odluke o sticanju sopstvenih udela i povlačenja i
poništenja udela;
2) utvrđivanje iznosa učešća u dobiti;
3) izdavanje obveznica ili drugih hartija od vrednosti.
(3) Direktor ili članovi upravnog odbora mogu vršenje poslova po
pitanjima iz st. 1. i 2. preneti na druga lica, ako osnivačkim aktom nije drukčije
određeno.

Odgovornost za poslovne knjige
Član 158.
Direktor ili upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću
odgovoran je za uredno vođenje poslovnih knjiga i unutrašnji nadzor poslovanja, u
skladu sa zakonom.

O d s e k 3.
Način rada upravnog odbora
Samostalno ili zajedničko postupanje članova
Član 159.
(1) Ako društvo s ograničenom odgovornošću zastupa ili poslove
društva vodi upravni odbor, svaki član ima pravo da postupa samostalno, osim ako
osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.
(2) Ako se osnivačkim aktom članova društva s ograničenom
odgovornošću odredi da lica iz stava 1. ovog člana mogu postupati samo zajedno,
potrebno je odobrenje svih lica za svaki akt ili posao, osim kad bi to zahtevalo
odlaganje odluke koje bi nanelo štetu interesima društva.
(3) Ako osnivački akt ili ugovor članova društva s ograničenom
odgovornošću odredi da je lice iz stava 1. ovog člana dužno da poštuje uputstva
drugih lica i ako to lice smatra da data uputstva nisu prikladna, obaveštava o tome
druga lica radi zajedničkog odlučivanja o poslu, osim kad bi to zahtevalo odlaganje
odluke koje bi nanelo štetu interesima društva, kada može postupati samostalno o
čemu obaveštava bez odlaganja ostale članove.
(4) U slučaju neslaganja lica stava 3. ovog člana saziva se vanredna
sednica skupštine u skladu sa odredbama ovog zakona.

Sednice
Član 160.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću održava
najmanje četiri redovne sednice godišnje, od kojih jednu neposredno pre godišnje
skupštine članova društva.
(2) Pored sednica iz stava 1. ovog člana upravni odbor društva s
ograničenom odgovornošću može održavati i vanredne sednice koje saziva
predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev člana tog odbora. Ako predsednik
upravnog odbora ne sazove sednicu odbora na pisani zahtev člana odbora sednicu
može sazvati taj član odbora.
(3) Sazivanje vanredne sednice upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću vrši se pisanim pozivom koji se dostavlja svim članovima
odbora, u kom se navode razlozi, vreme i mesto održavanja sednice.
(4) Sednice upravnog odbora mogu se održavati i korišćenjem
konferencijske telefonske veze ili korišćenjem druge audio i vizuelne komunikacijske
opreme, tako da sva lica koja učestvuju na sednici mogu da se slušaju i razgovaraju
jedno sa drugim. Lica koja na ovaj način učestvuju na sednici upravnog odbora
smatraju se prisutnim.
(5) Sednice upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
mogu se održavati i bez sprovođenja postupka iz st. 2. do 4. ovog člana ako im
prisustvuju svi njegovi članovi i ako nijedan od članova ne prigovori postupku
sazivanja i održavanja sednice, odnosno ako se član koji ne prisustvuje sednici
pisanim putem izjasni o tome da ne prigovara na postupak sazivanja i održavanja
sednice, u skladu sa osnivačkim aktom i ugovorom članova društva.
(6) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može doneti
poslovnik o radu kojim bliže uređuje način rada, koji je u skladu sa osnivačkim aktom
i ugovorom članova društva.
(7) Odredbe st. 1. do 6. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću nije drukčije
određeno.
Odlučivanje bez sednice
Član 161.
Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može odlučivati
bez sednice ako su na odluku koja je predmet odlučivanja pisanu saglasnost dali svi
članovi upravnog odbora koji imaju pravo glasa o tom pitanju, ako osnivačkim aktom i
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Kvorum i većina
Član 162.
(1) Kvorum za rad i odlučivanje upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću čini većina od ukupnog broja njegovih članova.
(2) Odluke upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
donose se većinom glasova od ukupnog broja članova odbora.
(3) Odluke upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
postaju punovažne danom donošenja. Odluke upravnog odbora unose se u knjigu
odluka.
(4) Ako su glasovi članova upravnog odbora s ograničenom
odgovornošću pri odlučivanju jednako podeljeni, odlučujući je glas predsednika
upravnog odbora koji glasa poslednji.
(5) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću nije drukčije
određeno.

Isključenje prava glasa
Član 163.
Odredbe ovog zakona o isključenju prava glasa člana društva s
ograničenom odgovornošću u skupštini članova shodno se primenjuju na isključenje
prava glasa člana upravnog odbora prilikom odlučivanja upravnog odbora.

Komisije
Član 164.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može
obrazovati jednu ili više komisija koje sačinjavaju njegovi članovi ili druga lica.
(2) Uslovi i način rada komisija iz stava 1. ovog člana određuju se
odlukom odbora u skladu sa osnivačkim aktom društva ili ugovorom članova društva.
(3) Odluke komisije iz stava 1. ovog člana upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću podležu saglasnosti tog odbora ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Zapisnik
Član 165.
(1) Na sednicama upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću i komisija odbora vodi se zapisnik, koji se podnosi na prihvatanje na
narednoj sednici odbora ili komisije. Zapisnik potpisuje predsedavajući sednici i lice
koje vodi zapisnik.
(2) Zapisnik sa sednice upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću sačinjava se najkasnije u roku od 10 dana od dana
njihovog održavanja.
(3) Zapisnik sa sednice upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću sadrži naročito: mesto i dan održavanja sednice;
prisutne na sednici; dnevni red sednice; sažeti prikaz diskusije; pitanja koja su bila
predmet glasanja i rezultat svakog glasanja, uključujući i označenje za svako lice da
li je glasalo "za" ili "protiv" ili se uzdržalo od glasanja.
(4) Nepostupanje u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana ne utiče na
punovažnost odluka i drugih radnji upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću.
Statusna odgovornost
Ostavka
Član 166.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ostavku direktora ili članova
upravnog odbora akcionarskog društva primenjuju se shodno i na ostavku direktora
ili člana upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću.