Kategorije
Calendar
« Maj 2009 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

« besplatna obuka iz knjigovodstva - zakon o porezu na dohodak gradjana sa izmenama i dopunama za 2009.godinu - 25.05.2009. ( deo prvi ) | besplatna obuka iz knjigovodstva - zakon o porezu na dohodak gradjana sa izmenama i dopunama za 2009.godinu - 25.05.2009.( deo treci ) »

besplatna obuka iz knjigovodstva - zakon o porezu na dohodak gradjana sa izmenama i dopunama za 2009.godinu - 25.05.2009.( deo drugi )
jelence | 25 Maj, 2009 09:11

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

 ( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

 

PITANJA I ODGOVORI SU PREBACENI NA FORUM

 

Члан 36.
Лицима повезаним са предузетником, поред физичких и правних лица
која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез
на добит предузећа, сматрају се и:
1) чланови породице обвезника;
2) браћа и сестре обвезника;
3) родитељи брачног друга и пасторци.
Члан 37.
Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који
обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата и припадајући
трошкови који се признају у расходе у пореском билансу не могу бити већи од
оних који би настали да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети
кредит у обрачунском периоду.
Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита
који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући
трошкови који улазе у приходе у пореском билансу не могу бити мањи од оних
који би се остварили да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања,
односно одобрити кредит у обрачунском периоду.
Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између
повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.
Члан 37а
Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају:
1) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално
осигурање по основу самосталне делатности;
2) трошкови службеног путовања до висине износа из члана 18. став 1.
тач. 2) до 4) овог закона.
Члан 37б
Узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне
потребе има третман пословног прихода.
Улагање личне имовине у пословну имовину, осим улагања у сталну
имовину, има третман пословног расхода предузетника.
Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у
новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу
са начелом сталности.
Пореска стопа
Члан 38.
Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.
Порески подстицаји
Члан 39.
Порески подстицаји по основу убрзане амортизације сталних средстава,
улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност, улагања у
складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду
Републике и по основу запошљавања нових радника на неодређено време
признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним
лицима по закону којим се уређује порез на добит предузећа.
Паушално опорезивање
Члан 40.
Предузетник који с обзиром на околности није у стању да води пословне
књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење
отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе
од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту:
паушално опорезивање).
Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику:
1) оснивачу ортачке радње;
2) који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на
мало, осим одржавања и оправке моторних возила, хотела и ресторана,
финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;
3) у чију делатност улажу и друга лица;
4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се
утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање
делатности - већи од 3.000.000 динара,
5) који је обвезник пореза на додату вредност, односно који се определи
за плаћање пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује
порез на додату вредност.
Изузетно од одредбе става 2. тачка 2) овог члана, предузетнику који
трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или
сличном монтажном или покретном објекту може се, на његов захтев, одобрити
да порез плаћа на паушално утврђен приход.
Члан 41.
Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, паушални приход се
утврђује, у складу са следећим критеријумима и елементима:
1) висина просечне месечне зараде по запосленом у Републици, општини,
граду и округу остварене у години која претходи години за коју се утврђује
паушални приход;
2) место на коме се радња налази;
3) опремљеност радње;
4) број запослених радника и ангажованих чланова породице;
5) тржишни услови у којима се делатност обавља;
6) површина локала;
7) старост обвезника и његова радна способност;
8) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима
обавља исту или сличну делатност;
9) остале околности које утичу на остваривање добити.
Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у
обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на
други начин.
Влада Републике Србије уређује ближе услове, критеријуме и елементе
за паушално опорезивање.
Члан 42.
Захтев за паушално опорезивање може се поднети надлежном пореском
органу до 30. новембра текуће године за наредну годину, односно у року од 15
дана од дана уписа у регистар надлежног органа.
Надлежни порески орган дужан је да по захтеву предузетника донесе
решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Ако надлежни порески орган не реши по захтеву у року из става 2. овог
члана, сматра се да је захтев за паушално опорезивање прихваћен.
Предузетник коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај
начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за
паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на
паушално опорезивање.
У случају из става 4. овог члана, надлежни порески орган ће решењем
наложити предузетнику вођење пословних књига од половине текуће године
или од почетка наредне године.
Предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу
из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге
најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са
законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе
вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.
Пословне књиге и књиговодствене исправе
Члан 43.
Предузетници су дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују
пословне промене на начин одређен овим законом.
Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у
складу са овим законом или по систему двојног књиговодства у складу са
законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.
Предузетници - оснивачи ортачке радње дужни су да воде пословне
књиге по систему двојног књиговодства.
Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су
да воде само пословну књигу о оствареном промету.
Члан 43а
Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у
складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство и
ревизија.
Члан 44.
У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се
подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са
калкулативним отписом, као и други подаци, у складу са овим законом и
прописом из члана 49. овог закона.
Члан 45.
Предузетник је дужан да пословне књиге из члана 44. овог закона води
ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења,
чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.
Књижење прихода врши се најкасније наредног дана од дана када је
приход остварен, књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог
настанка, а остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и
прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који
уређују рачуноводство и ревизија.
Члан 46.
Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и
трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених
исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже
одговарајуће податке за књижење.
Члан 47.
Предузетник је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене
исправе држи у пословној просторији.
Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој
фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у
просторијама те фирме.
Члан 48.
Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година
од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије
одређено.
Члан 49.
Министар финансија ближе прописује врсте и садржину пословних
књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства,
начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.
Порески биланс
Члан 50.
Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног
књиговодства састављају годишњи порески биланс.
Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог
састављања доноси министар финансија.
Евидентирање прихода и расхода код банке
Члан 51.
Предузетник је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва
плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том
рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом
којим се уређује платни промет.
Глава четврта
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА, ПРАВА
СРОДНИХ АУТОРСКОМ ПРАВУ И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ
Предмет опорезивања
Члан 52.
Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари
по основу:
1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга
дела, студије, рецензије и слично);
2) говорних дела;
3) драмских и драмско-музичких дела;
4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено
писмено или на неки други начин;
5) музичких дела са речима или без њих;
6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан
кинематографији;
7) дела ликовне уметности;
8) картографских дела;
9) идејних пројеката, скица, цртежа и пластичних дела која се односе на
архитектуру, географију, топографију или коју другу област науке или
уметности;
10) стрипова, укрштеница и слично;
11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе,
представљају самосталну духовну творевину;
12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде
ауторских дела;
13) награда на конкурсима за израду уметничких, научних, стручних и
осталих ауторских дела, награда на конкурсима за израду идејних пројеката, као
и награда за постигнути успех у науци и уметности, ако овим законом није
друкчије одређено;
14) извођења музичких, књижевних и других дела;
15) коришћења изведених музичких материјала;
16) израда прототипа уметничких предмета који се уступају предузећима
као модели за умножавање (производњу) таквих предмета;
17) ликовних дела из области примењених уметности;
18) осталих ауторских дела.
Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17)
овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли
- у нацрту или у материјалу - у гранама примењених уметности, као што су:
1) пластична дела од разних материјала (камен, драго камење, дрво,
метал, племенити метали, стакло, пластика и друго);
2) уметничка керамика;
3) радови из области унутрашње архитектуре, фасадне архитектуре,
обликовања простора, као и обављање надзора над извођењем тих радова;
4) уметничка решења из области хортикултуре;
5) зидно сликарство и сликарство у простору (у техникама: фреска,
графика, мозаик, интарзија, витраж, емајл и сл.), као и интарзирани предмети и
предмети од емајла;
6) уметничка графичка решења (плакати, пригодна графика, сериграфија,
опрема књига, часописа и листова, амбалажа, годишњаци, каталози, проспекти,
алманаси и сл.);
7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним
фотографији;
8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);
9) уметничка решења за сценографију и костимографију;
10) модно креаторство;
11) решења за индустријско обликовање;
12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и
уметности;
13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати
прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали
карактер оригинала.
Члан 52а
Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна
права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:
1) права интерпретатора;
2) права произвођача фонограма;
3) права произвођача видеограма;
4) права произвођача емисије;
5) права произвођача базе података.
Члан 53.
Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју
обвезник оствари по основу:
1) патената;
2) малих патената;
3) жигова;
4) модела и узорака;
5) техничких унапређења.
Порески обвезник
Члан 54.
Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине је физичко лице које као аутор, носилац сродних права,
односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу
ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.
Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и
права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду
по тим основама.
Пореска основица
Члан 55.
Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске
својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао
при остваривању и очувању прихода, осим ако овим законом није друкчије
прописано.
Нормирани трошкови
Члан 56.
Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи
нормирани трошкови:
1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику,
мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у
простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и
емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду
текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) - 50% од бруто прихода;
2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са
израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација,
радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање
простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над
извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања
простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за
сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење,
односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и
конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких
дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање
филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у
материјалу - 43% од бруто прихода;
3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и
народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу
емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису
наведена у тач. 1) и 2) овог члана - 34% од бруто прихода.
Члан 56а
Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних
трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57.
став 1. овог закона.
Стварни трошкови
Члан 57.
Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном
износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији,
организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим
правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.
Обвезнику - аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев уместо
нормираних, признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и
очувању прихода, ако за то поднесе доказе.
Обвезнику - власнику права индустријске својине, признају се као
трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:
1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената,
жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног
органа за њихову заштиту;
2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената,
жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део
пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди
стручног лица које је израдило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о
реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација
проналазача;
3) трошкови за израду прототипа, потребног да би се патент, мали
патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да
су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу,
односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је
прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни
трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа
струковна организација проналазача.
Пореска стопа
Члан 58.
Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине износи 20%.
Временско разграничење прихода
Члан 59.
Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине
које је обвезник - аутор, носилац сродних права или власник права индустријске
својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом
утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова
колико је година дело стварано, а не дуже од пет.
У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни
део прихода.
Процена пореске основице
Члан 60.
Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаџер или друго
ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или
другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са
организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од
уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом
који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без
признавање нормираних, односно стварних трошкова.
Глава пета
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД КАПИТАЛА
Предмет опорезивања
Члан 61.
Приходом од капитала сматрају се:
1) камата по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по
виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности;
2) дивиденде и удели у добити;
3) примања запослених и чланова управе привредног друштва по основу
учешћа у добити - у новцу или путем доделе или опцијске куповине сопствених
акција;
4) узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од
стране власника привредног друштва за њихове приватне потребе, извршене у
складу са законом (у даљем тексту: узимање из имовине привредног друштва);
5) примање члана отвореног инвестиционог фонда по основу права на
сразмерни део прихода од инвестиционе јединице тог фонда.
Каматом, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, сматра се и део прихода
остварен код отуђења или откупа дисконтне дужничке хартије од вредности
који представља разлику између набавне и продајне цене, односно између
набавне и откупне цене дисконтне дужничке хартије од вредности.
За дисконтну дужничку хартију од вредности из става 2. овог члана
сматра се и безкупонска дужничка хартија од вредности.
Каматом по купонској дужничкој хартији од вредности не сматра се онај
део разлике у цени који представља капитални добитак.
Министар финансија ближе уређује начин утврђивања камате и
капиталног добитка из става 4. овог члана.
Члан 61а
Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за
износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног
капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се
уређују услови и поступак промене власништва друштвеног односно државног
капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене
дивиденде.
Порески обвезник
Члан 62.
Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује
те приходе.
Пореска основица
Члан 63.
Опорезиви приход од капитала чини остварена камата из члана 61. став
1. тачка 1) овог закона, као и позитивна разлика остварена отуђењем или
откупом дисконтне дужничке хартије од вредности из члана 61. ст. 2. и 3. овог
закона, за период од дана стицања до дана отуђења или откупа те хартије.
Опорезиви приход од капитала из члана 61. став 1. тач. 2) до 5) овог
закона чини приход исплаћен (расподељен) обвезнику, односно остварен
узимањем из имовине привредног друштва , као и примање по основу права
члана отвореног инвестиционог фонда на сразмерни део прихода од
инвестиционе јединице. Ако је примање остварено у неновчаном облику,
вредност тог примања се процењује према упоредивој тржишној вредности.
Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од капитала по
основу дивиденди и удела у добити, односно по основу права на сразмеран део
прихода инвестиционе јединице, из члана 61. став 1. тач. 2) и 5) овог закона, за
резидента Републике чини 80% бруто дивиденди или удела у добити
исплаћених (расподељених) обвезнику, односно прихода од инвестиционе
јединице по основу сразмерног дела.
Пореска стопа
Члан 64.
Стопа пореза на приходе од капитала износи 20%.
Пореска ослобођења
Члан 65.
Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:
1) на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених
или по виђењу);
2) по основу дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима
је уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената,
чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне
самоуправе или Народна банка Србије.
Глава шеста
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
Предмет опорезивања
Члан 66.
Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари
издавањем у закуп или подзакуп непокретности, а нарочито: земљишта,
стамбених и пословних зграда, делова тих зграда, станова, делова станова,
пословних просторија и гаража.
Приходе од непокретности из става 1. овог члана чине остварена
закупнина и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао
закупац, односно подзакупац.
Порески обвезник
Члан 67.
Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које
издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.
Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се предузетник који
непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване
самосталне делатности.
Пореска основица
Члан 68.
Опорезиви приход од непокретности чини бруто приход из члана 66.
став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.
Изузетно од става 1. овог члана, код утврђивања опорезивог прихода од
непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља
путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани
трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.
Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо
нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при
остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.
Стварним трошковима сматра се и износ једногодишње амортизације,
обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из номенклатуре
средстава за амортизацију.
Ако је обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, од
закупнине коју остварује одбија се закупнина коју плаћа закуподавцу.
Пореска стопа
Члан 69.
Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.
Паушално опорезивање
Члан 70.
Ако је пријављени приход од непокретности мањи од оног који би се
могао постићи на тржишту, надлежни порески орган ће приход од
непокретности утврдити у висини прихода који се могу постићи на тржишту.
Као приход из става 1. овог члана узима се закупнина која се може
постићи према месним приликама, упоређивањем са закупнином за сличне
објекте који се издају у закуп под приближно сличним условима.
Временско разграничење прихода
Члан 71.
Приходи од непокретности у виду закупнине која је примљена за више
година одједном, приликом утврђивања прихода, деле се на захтев обвезника на
онолико једнаких делова колики је број година за коју је закупнина плаћена, а
не дуже од пет.
У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни
део прихода.
Глава седма
ПОРЕЗ НА КАПИТАЛНЕ ДОБИТКЕ
Појам капиталног добитка и капиталног губитка
Члан 72.
Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари
продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):
1) стварних права на непокретностима;
2) трајног права коришћења и права градње на градском грађевинском
земљишту;
3) ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске
својине;
4) удела у имовини правних лица, акција и осталих хартија од вредности,
осим дужничких хартија од вредности;
5) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог
фонда, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове;
6) инвестиционе јединице добровољног пензијског фонда;
7) акумулираних средстава по основу програмиране исплате са рачуна
члана добровољног пензијског фонда.
Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, капиталним добитком по
основу купонске дужничке хартије од вредности сматра се онај део разлике у
цени који је утврђен на начин прописан актом из члана 61. став 5. овог закона.
Капиталним добитком сматра се онај приход који обвезник, као члан
отвореног, затвореног, односно приватног инвестиционог фонда, оствари као
разлику између куповне и откупне цене инвестиционе јединице, акција, односно
удела, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.
Капиталним добитком сматра се онај део разлике између акумулираних
средстава повучених једнократном исплатом, програмираном исплатом или
куповином ануитета из добровољног пензијског фонда и висине уплаћеног
пензијског доприноса.
Капитални добитак представља разлику између продајне цене права,
удела, односно хартија од вредности и њихове набавне цене усклађене према
одредбама овог закона.
Кад је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални
губитак.
Обвезник који је право, удео или хартију од вредности пре продаје
држао у свом портфељу пре 24. јануара 1994. године не остварује капитални
добитак њиховом продајом.
Члан 72а
Капитални добитак се не утврђује и не опорезује код преноса права,
удела или хартија од вредности у следећим случајевима:
1) брисана («Службени гласник РС», бр. 31/09)
2) ако се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у
правој линији;
3) ако се пренос врши између разведених брачних другова, а у
непосредној је вези са разводом брака.
Капитални добитак се не утврђује и не опорезује на приход остварен по
основу преноса дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима је
уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената,
чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне
самоуправе или Народна банка Србије.
Члан 72б
Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који
изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у
складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске
планове, не сматра се капиталним добитком.
Одређивање капиталног добитка
Члан 73.
За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона,
продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју
утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од
тржишне.
Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се
цена без пореза на пренос апсолутних права.
Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се
сматра тржишна цена права које се даје у размену.
Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена
инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног
друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за
откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је
друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе
фондове.
Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског
фонда, продајном ценом се сматра износ исплаћених акумулираних средстава
члану пензијског фонда на име његовог удела у нето имовини пензијског фонда,
сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске
планове.
Члан 74.
За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона,
набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео, или
хартију од вредности, односно цена коју је утврдио порески орган у складу са
овим законом.
Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности
имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за
накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно
закону који уређује инвестиционе фондове.
Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског
фонда, набавном ценом се сматра износ новчаних средстава по основу
пензијских доприноса уплаћених у добровољни пензијски фонд, односно износ
новчаних средстава уплаћених у добровољни пензијски фонд који одговара
проценту средстава повучених програмираном исплатом.
Код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену
из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже
износ трошкова изградње, тржишна цена непокретности која је узета или могла
бити узета као основица пореза на имовину у години настанка обавезе по
основу пореза на имовину.
Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог
члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана продаје.
Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавном ценом из
става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно
плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се
трговало у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности.
Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавном ценом
из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно
плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност.
Набавна цена из става 1. овог члана увећава се индексом раста цена на
мало од дана стицања до дана продаје, према подацима републичког органа
надлежног за послове статистике, а у случају непокретности и умањује по
основу амортизације, обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из
номенклатуре средстава за амортизацију.
Члан 75.
Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном
или наслеђем после 24. јануара 1994. године, набавном ценом из члана 74. став
1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац
стекао то право, удео или хартију од вредности, ако се не може утврдити та цена
онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије
од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца.
Ако је обвезник из става 1. овог члана, право, удео или хартију од
вредности стекао од поклонодавца, односно оставиоца који је то право, удео
или хартију од вредности стекао пре 24. јануара 1994. године, набавна цена
утврдиће се према тржишној вредности тог права, удела или хартије од
вредности на дан 24. јануара 1994. године.
Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао уговором о
доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона
сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или
могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту
њиховог стицања од стране обвезника.
Пореска основица
Члан 76.
Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини
капитални добитак утврђен на начин из чл. 72. до 75. овог закона.
Пореска стопа
Члан 77.
Стопа пореза на капитални добитак износи 20%.
Пребијање капиталних добитака и капиталних губитака
Члан 78.
Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од
вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом
другог права, удела или хартије од вредности у истој години.
Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални
губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година на рачун
будућих капиталних добитака.
Пореско ослобођење
Члан 79.
Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 90
дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног
питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа се пореза на
остварени капитални добитак.
Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности,
средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог
члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.
Министар финансија ближе уређује критеријуме за остваривање права
на пореско ослобођење из става 1. овог члана.
Члан 79а
Повлачење акумулираних средстава по основу удела члана у нето
имовини добровољног пензијског фонда која се, по налогу и за рачун члана
фонда улаже у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који
уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, ослобађа се пореза
на капитални добитак.
Порески кредит
Члан 80.
Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог
закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, пореска
обавеза му се сразмерно умањује.
Глава осма
ПОРЕЗ НА ОСТАЛЕ ПРИХОДЕ
Предмет опорезивања
Члан 81.
Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем
у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од
игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских
стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.
Приходи од давања у закуп покретних ствари
Члан 82.
Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних
средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у
закуп.
Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и
других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредност свих
реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.
Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се
одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.
Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо
нормираних трошкова признати трошкове амортизације, финансирања,
инвестиционог и текућег одржавања имовине и друге стварне трошкове које је
имао у вези са стварима које је дао у закуп.
Ако је пријављени приход од давања у закуп покретних ствари мањи од
оног који би уобичајено могао да се постигне на тржишту, надлежни порески
орган ће овај приход утврдити у висини прихода који би се могао постићи на
тржишту, у складу са чланом 70. овог закона.


( L  #
Add Comment
Dodaj komentar





Zapamti me