Paušalno oporezivanje
Član 40
Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne
knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima
pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno
utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje).
Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:
1) osnivaču ortačke radnje;
2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, osim održavanja i
opravke motornih vozila, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s
nekretninama;
3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji
je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 3.000.000 dinara;
5) koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, odnosno koji se opredeli za plaćanje poreza
na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, preduzetniku koji trgovinsku ili
ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom
objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.
Član 41
Ako su ispunjeni uslovi iz člana 40. ovog zakona, paušalni prihod se utvrđuje, u skladu sa
sledećim kriterijumima i elementima:
1) visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, opštini, gradu i okrugu
ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod;
2) mesto na kome se radnja nalazi;
3) opremljenost radnje;
4) broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice;
5) tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja;
6) površina lokala;
7) starost obveznika i njegova radna sposobnost;
8) visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu
delatnost;

9) ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.
Kod utvrđivanja paušalnog prihoda, nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze,
činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.
Vlada Republike Srbije uređuje bliže uslove, kriterijume i elemente za paušalno
oporezivanje.
Član 42
Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30.
novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u
registar nadležnog organa.
Nadležni poreski organ dužan je da po zahtevu preduzetnika donese rešenje u roku od 30
dana od dana podnošenja zahteva.
Ako nadležni poreski organ ne reši po zahtevu u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da
je zahtev za paušalno oporezivanje prihvaćen.
Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja
koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da
izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku
vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.
Preduzetnik kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje po osnovu iz člana 40. stav 2.
tačka 5) ovog zakona, dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane
obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na
dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa.