( Link ka prethodnom delu zakona )

Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama
Član 209.
(1) Preferencijalne akcije akcionarskog društva svake klase daju
akcionaru ista prava.
(2) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama određuju se
osnivačkim aktom društva.
(3) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama uključuju naročito
prednost u odnosu na obične akcije u pogledu prvenstva isplate dividende (koja kod
preferencijalnih akcija može biti participativna i kumulativna u skladu sa zakonom
kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti) i kod prvenstva naplate kod likvidacije
društva.
(4) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama mogu uključivati i
pravo pretvaranja tih akcija u obične akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija
pod uslovima i u slučajevima određenim osnivačkim aktom, kao i pravo prodaje tih
akcija akcionarskom društvu po utvrđenoj ceni i drugim uslovima određenim
osnivačkim aktom.
(5) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju i pravo jednog glasa
po akciji na bilo kojoj skupštini akcionara o pitanjima koja zahtevaju grupno glasanje
akcionara date klase preferencijalnih akcija, u skladu sa ovim zakonom.
(6) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se odrediti da
akcionari preferencijalnih akcija imaju pravo glasa sa akcionarima koji imaju obične
akcije na skupštini akcionara ako:
1) se takva preferencijalna akcija pretvara u običnu akciju (kada
mogu imati broj glasova jednak broju glasova običnih akcija u koje se mogu
pretvoriti);

2) ako dividende na preferencijalne akcije koje su stečene i čija je
isplata zahtevana nisu isplaćene, do njihove isplate.
(7) Akcionari sa preferencijalnim akcijama nemaju pravo glasa u
skupštini akcionara sa akcionarima koji imaju obične akcije, osim u slučajevima iz
stava 6. ovog člana.
(8) Broj glasova akcionara sa preferencijalnim akcijama ne može biti
jednak ili preći broj glasova akcionara sa običnim akcijama.
(9) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju prava prisustva i
učešća u raspravi u skupštini akcionara.
(10) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju ista prava kao i
akcionari običnih akcija u pogledu pristupa aktima, drugim dokumentima i
informacijama u posedu društva.

Zamenljive obveznice, obveznice i varanti

Član 210.
(1) Akcionarsko društvo može emitovati osim akcija i druge hartije od
vrednosti, uključujući i zamenljive obveznice i varante, ako osnivačkim aktom društva
nije drukčije određeno.
(2) Pod varantima u smislu ovog zakona podrazumevaju se hartije od
vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje određenog broja akcija
određene vrste i klase i po određenoj ceni.
(3) Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u većem broju od
broja odobrenih (neizdatih) akcija.
(4) Akcionarsko društvo obaveštava Centralni registar hartija od
vrednosti o broju odobrenih akcija koje su potrebne da bi se obezbedila prava
imalaca tih hartija od vrednosti.
(5) Akcionarsko društvo dužno je da održi broj odobrenih akcija iz
stava 4. ovog člana određene vrste i klase koji će biti dovoljan da obezbedi prava
imalaca tih hartija.
(6) Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica ili varanata sa
određenjem broja, vremena, cene sticanja i drugih uslova izdavanja donosi skupština
akcionara, ako se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva, u skladu sa ovim
zakonom ne ovlasti upravni odbor za donošenje takve odluke.
(7) Odluku o izdavanju obveznica sa određenjem broja, vremena,
cene sticanja i drugih uslova izdavanja donosi skupština akcionara, ako osnivačkim
aktom ili odlukom skupštine društva, u skladu sa ovim zakonom, nije ovlašćen
upravni odbor da donese takvu odluku.
(8) Zamenljive obveznice ne mogu se izdati po vrednosti koja je
manja od nominalne vrednosti akcija za koje se zamenjuju, odnosno
računovodstvene vrednosti u slučaju akcija bez nominalne vrednosti.

(9) Izdavanje obveznica i zamenljivih obveznica vrši se u skladu sa
odredbama zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i aktima Komisije za
hartije od vrednosti.
(10) Imaoci zamenljivih obveznica i varanata imaju ista prava akcionara
na informisanje i prava uvida u poslovne knjige i dokumenta društva, osim ako je u
odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti drukčije određeno ili ako je sa njima drukčije
ugovoreno.

Dividende na delimično plaćene akcije
Član 211.
Dividenda za delimično plaćene akcije isplaćuje se srazmerno
uplaćenom iznosu za akcije, računajući od dana sticanja prava na dividende.

Vrednost po kojoj se mogu izdavati akcije i druge hartije od
vrednosti
Član 212.
(1) Akcije se ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od
njihove nominalne vrednosti, odnosno računovodstvene vrednosti kada se akcije
izdaju bez nominalne vrednosti.
(2) Akcije se mogu izdavati po emisionoj ceni iznad njihove nominalne
ili računovodstvene vrednosti po kojoj se izdaju tako da iznos iznad ove vrednosti
predstavlja premiju emisije, sa namenom utvrđenom zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
(3) Akcionarsko društvo može izdavati akcije po emisionoj ceni koja je
niža od tržišne vrednosti izdavanja koju utvrdi upravni odbor, u skladu sa ovim
zakonom za:

1) izdavanje akcija po vrednosti utvrđenoj za varante ili za zamenljive
obveznice;
2) izdavanje običnih akcija u skladu sa postupkom utvrđenim ovim
zakonom za izvršenje prava prečeg upisa akcija postojećih akcionara po vrednosti
koja ne može biti niža od 90% od njihove tržišne vrednosti;
3) izdavanje akcija u postupku reorganizacije društva;
4) izdavanje akcija brokeru ili drugom posredniku u cilju njihove
preprodaje po tržišnoj vrednosti, po vrednosti koja može biti manja od tržišne
vrednosti ali ne više od iznosa posredničke provizije utvrđene kao procenat od
vrednosti po kojoj se izdaju akcije, s tim da ona ne može preći 10% tržišne vrednosti
tih akcija.

(4) Akcionarsko društvo izdaje varante ili zamenljive obveznice čija
vrednost u vreme njihovog izdavanja nije manja od tržišne vrednosti, osim za:
1) izdavanje u skladu sa postupkom utvrđenim ovim zakonom radi
izvršenja prava prečeg upisa novoizdatih akcija imalaca tih varanata ili zamenljivih
obveznica po vrednosti koja ne može biti niža od 90% od tržišne vrednosti tih akcija;

2) izdavanje brokeru ili drugom posredniku u cilju njihove preprodaje
po vrednosti koja može biti manja od tržišne vrednosti ne više od iznosa posredničke
provizije, utvrđene kao procenat od vrednosti po kojoj se izdaju akcije, s tim da ona
ne može preći 10% ukupne vrednosti tih varanata ili zamenljivih obveznica.

Pravo prečeg upisa novoizdatih akcija
Član 213.
(1) Akcionar ima pravo prečeg upisa akcija iz novih emisija akcija
akcionarskog društva srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija u
momentu izdavanja, odnosno srazmerno računovodstvenoj vrednosti akcija bez
nominalne vrednosti.
(2) Akcionari iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo prečeg upisa u
skladu sa osnivačkim aktom društva, statutom ili odlukom upravnog odbora društva.
(3) Pod akcijama iz novih emisija, u smislu stava (1) ovog člana,
podrazumevaju se i akcije koje su ranije izdate i koje je društvo ponovo steklo kao
sopstvene akcije, kao i varanti i zamenljive obveznice.
(4) Pod izdavanjem akcija u smislu ovog zakona smatra se i izdavanje
preuzimaocu emisije ili drugim finansijskim organizacijama radi dalje prodaje, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(5) O nameri izdavanja akcija iz stava 1. ovog člana društvo u pisanoj
formi obaveštava sve akcionare, u skladu sa ovim zakonom.
(6) Obaveštenje iz stava 5. ovog člana sadrži naročito: broj akcija koje
se izdaju; predloženu cenu ili metod za njeno utvrđivanje; rok i način korišćenja prava
prečeg upisa. Rok u kome se može ostvariti pravo prečeg upisa akcija ne može biti
kraći od 30 dana od dana slanja pisanog obaveštenja.
(7) Akcionar sa običnim akcijama, imalac varanta i zamenljivih
obveznica, ima pravo prečeg upisa novih emisija akcija, ako osnivačkim aktom nije
drukčije određeno.
(8) Lica iz stava 7. ovog člana nemaju pravo prečeg upisa:
1) preferencijalnih akcija, osim preferencijalnih akcija koje su
zamenljive u obične akcije ili koje nose pravo upisa ili sticanja običnih akcija;
2) odobrenih akcija određenih osnivačkim aktom akcionarskog
društva koje se izdaju u roku od šest meseci od registracije društva.
(9) Pravo prečeg upisa akcija iz novih emisija akcija iz stava 8. ovog
člana nema akcionar sa preferencijalnim akcijama.
(10) Akcije koje su predmet prava prečeg upisa koje nisu stečene od
postojećih akcionara, imalaca varanata i zamenljivih obveznica mogu biti izdate bilo
kom licu u periodu od godinu dana od dana slanja poslednje ponude licima sa tim
pravom, odnosno od dana objavljivanja obaveštenja u skladu sa ovim zakonom, po
ceni koju odredi upravni odbor s tim da ne bude niža od 90% od cene određene za
izvršenje prava prečeg upisa.

(11) Akcije iz novih emisija koje nisu stečene u skladu sa st. 7. i 10.
ovog člana u roku od godinu dana od dana emisije mogu upisivati akcionari, imaoci
varanata i zamenljivih obveznica po pravu prečeg upisa, u skladu sa st. 1, 2, 7. do 9.
ovog člana.
(12) Pravo prečeg upisa može se ograničiti ili ukinuti osnivačkim aktom,
statutom društva ili odlukom skupštine akcionara na predlog upravnog odbora.
Upravni odbor podnosi skupštini akcionara pisani izveštaj sa navođenjem razloga za
ograničenje ili ukidanje ovog prava i obrazloženje predložene cene izdavanja. Odluka
skupštine akcionara o ukidanju ili ograničenju prava prečeg upisa registruje se i
objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(13) Upravni odbor akcionarskog društva može ograničiti ili isključiti
pravo prečeg upisa pri izdavanju novih emisija akcija, u skladu sa ovlašćenjima iz
člana 205. st. 4. do 6. ovog zakona.

Akcije sa više vlasnika
Član 214.
(1) Akcija može imati jednog ili više vlasnika (u daljem tekstu:
suvlasnici akcije). Suvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom.
(2) Suvlasnici akcije ostvaruju pravo glasa i druga prava u društvu
samo preko zajedničkog punomoćnika, ako osnivačkim aktom ili statutom
akcionarskog društva nije drukčije određeno. Suvlasnici akcije o određivanju
zajedničkog punomoćnika obaveštavaju društvo pisanim putem radi upisa u knjigu
akcija i Centralni registar hartija od vrednosti.
(3) Obaveštenje dato od društva zajedničkom punomoćniku
suvlasnika akcije smatra se da je dato svim suvlasnicima akcije. Ako suvlasnici akcije
propuste da odrede zajedničkog punomoćnika i ako o tome ne obaveste društvo,
obaveštenje koje društvo da bilo kom suvlasniku smatra se da je dato svim
suvlasnicima akcije.
(4) Suvlasnici akcije solidarno su odgovorni prema društvu za
obaveze koje se odnose na akcije.
(5) Pravne radnje akcionarskog društva prema jednom suvlasniku
imaju dejstvo prema svim suvlasnicima.

Odeljak 8.
Dividende i druge isplate akcionarima
O d s e k 1.
Principi
Opšta načela
Član 215.
(1) Akcionarsko društvo može odobriti plaćanje dividendi na svoje
akcije godišnje u skladu sa odlukama redovne godišnje skupštine ili u bilo koje vreme
između godišnjih skupština, osim ako je osnivačkim aktom društva drukčije
određeno.
(2) Odluku akcionarskog društva o odobrenju plaćanja dividendi može
da donese i upravni odbor ako je to određeno osnivačkim aktom društva ili ako ga za
to ovlasti skupština akcionara, u skladu sa osnivačkim aktom.
(3) Po usvajanju finansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu
dobit te godine raspoređuje se sledećim redom:
1) za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;
2) za zakonske rezerve, ako su one predviđene posebnim zakonom;
3) za dividendu u skladu sa ovim zakonom;
4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih društvo utvrdi opštim
aktom.
(4) Posle donošenja odluke o isplati dividende akcionar kome ona
treba da bude isplaćena postaje poverilac društva za iznos pripadajuće dividende.
(5) Dividenda iz stava 3. tačka 3) ovog člana na akcije bilo koje vrste
ili klase plaća se svim akcionarima srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, odnosno
srazmerno računovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, osim u
slučaju delimično plaćenih akcija u skladu sa članom 211. ovog zakona.
(6) Sporazum ili ugovor kojim društvo daje nekim akcionarima
posebne pogodnosti u pogledu isplate dividende, ništav je.

Način plaćanja
Član 216.
(1) Dividende se mogu plaćati u novcu i u akcijama ili drugim
hartijama od vrednosti akcionarskog društva ili akcijama tog društva u drugim
društvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivačkim aktom društva drukčije
određeno.
(2) Dividende koje se plaćaju u akcijama društva bilo koje vrste ili
klase podležu sledećim pravilima:

1) dividende se plaćaju izdavanjem odgovarajućih akcija
pro-rata;
2) ako akcije određene vrste i klase treba da se izdaju kao akcije za
dividende druge vrste ili klase akcija, a akcije u kojima se plaća dividenda već
postoje, dividenda se ne može tako platiti dok nije odobrena kvalifikovanom većinom
glasova akcija vrsta i klasa u kojima dividenda treba da bude plaćena.
(3) Iznos dividende koja se plaća u akcijama jednak je nominalnoj
vrednosti akcija koje se izdaju za plaćanje dividende.

Ograničenja plaćanja privremenih dividendi otvorenog društva
Član 217.
Otvoreno akcionarsko društvo tokom poslovne godine može plaćati
dividende pod uslovom da:
1) se iz privremenih i za tu namenu sačinjenih računa vidi da su
raspoloživa sredstva dovoljna za plaćanje;
2) iznos koji se isplaćuje ne pređe ukupnu dobit od kraja poslednje
poslovne godine za koju je sačinjen finansijski izveštaj uvećan za neraspoređenu
dobit i iznose povučene iz rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjen za
utvrđene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve, u skladu sa posebnim
zakonom, osnivačkim aktom ili statutom društva.

Titulari prava na dividende i druga plaćanja
Član 218.
Osnivačkim aktom akcionarskog društva može da se odredi dan ili
metod određivanja dana kojim se utvrđuje lista akcionara koji imaju pravo na
dividende ili na druga plaćanja, uključujući i plaćanja likvidacionog udela. Ako
osnivačkim aktom akcionarskog društva nije određen dan ili metod određivanja dana
dividende, taj dan ili metod određivanja dana dividende utvrđuju se odlukom
upravnog odbora. Dividende i druga plaćanja vrše se licima koja su bila akcionari
društva na taj dan (dan dividende).

Postupak za odobrenje i isplatu dividende
Član 219.
(1) Odluka o odobrenju dividendi sadrži:
1) iznos dividendi;
2) dan dividendi za koji se sačinjava lista akcionara ovlašćenih za
isplatu dividende;
(2) Ako posle dana dividendi a pre dana plaćanja dividendi akcionar
prenese svoje akcije po osnovu kojih ima pravo na dividende zadržava pravo na
isplatu dividende.

O d s e k 2.
Sticanje i režim sopstvenih akcija
Zabrana upisa svojih akcija i akcija kontrolnog društva
Član 220.
(1) Akcionarsko društvo ne može upisivati svoje akcije, direktno ili
indirektno preko drugog lica koje ih stiče za njegov račun.
(2) Podređeno društvo ne može upisivati akcije kontrolnog društva, u
skladu sa ovim zakonom, direktno ili indirektno preko drugog lica koje ih stiče za
njegov račun.
(3) Ako je drugo lice upisalo ili steklo akcije na način suprotan st. 1. i
2. ovog člana smatra se da ih je preuzelo za svoj račun i biće lično odgovorno za
uplatu tržišnog iznosa vrednosti takvih akcija i u slučaju da ima drukčiji sporazum sa
društvom za čiji račun su one upisane ili stečene.
(4) Svaki sporazum o naknadi ili obeštećenju lica iz stava 3. ovog
člana, ništav je.

Opšta pravila u vezi sa sticanjem sopstvenih akcija
Član 221.
(1) Sopstvene akcije u smislu ovog zakona su akcije koje akcionarsko
društvo stiče od svojih akcionara.
(2) Akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije ili druge hartije
od vrednosti koje je samo izdalo od njihovih imalaca, direktno ili indirektno, preko
drugog lica koje ih stiče u svoje ime a za račun tog društva, u skladu sa
ograničenjima iz osnivačkog akta i ograničenjima plaćanja utvrđena ovim zakonom.
(3) Akcionarsko društvo može steći svoje preferencijalne akcije kao
sopstvene akcije ili druge hartije od vrednosti koje nisu obične akcije, delimično ili u
celosti.
(4) Akcionarsko društvo može steći samo deo običnih akcija, kao
sopstvene akcije.
(5) Otvoreno akcionarsko društvo može steći akcije koje je izdalo tako
da ukupna nominalna vrednost, odnosno računovodstvena vrednost kod akcija bez
nominalne vrednosti tako stečenih akcija, uključujući i ranije stečene akcije koje
duštvo drži i akcije koje su stečene indirektno, ne pređe 10% njegovog osnovnog
kapitala, osim u slučaju:

1) ako društvo ima rezerve koje se mogu koristiti za ove namene i
ako ih koristi za ova sticanja;
2) sticanja akcija bez naknade koje su u potpunosti plaćene;
3) sticanja akcija u postupku prinudne prodaje na osnovu sudske
odluke za plaćanje duga akcionarskom društvu od strane akcionara, ako nema
drugog načina naplate;
4) statusnih promena.

(6) Otvoreno akcionarsko društvo ne može sticati sopstvene akcije
sporazumom sa akcionarom već samo putem ponude svim akcionarima pro-rata, u
skladu sa ovim zakonom.
(7) Akcionarsko društvo može plaćati sticanje sopstvenih akcija ili
drugih hartija od vrednosti novcem i akcijama koje ima u drugim društvima, drugim
hartijama od vrednosti ili drugom imovinom.
(8) Akcionarsko društvo stiče sopstvene akcije ili druge hartije od
vrednosti po njihovoj vrednosti utvrđenoj u skladu sa ovim zakonom, osim ako
osnivačkim aktom ili ugovorom između akcionarskog društva i imaoca hartije od
vrednosti, u vreme kad su te hartije od vrednosti izdate, nije drukčije određeno.

Postupak odobrenja sticanja sopstvenih akcija
Član 222.
(1) Odluku o sticanju sopstvenih akcija ili drugih hartija od vrednosti
akcionarskog društva donosi skupština akcionara.
(2) Odluka skupštine akcionara iz stava 1. ovog člana sadrži:
maksimalan broj akcija koje se stiču, trajanje perioda za koji je dato ovlašćenje za
izvršenje odluke koji ne može preći 18 meseci i kupovnu cenu (ili način njenog
utvrđivanja), kao i ime akcionara čije se akcije stiču, osim ako se akcije stiču od svih
akcionara pro-rata.
(3) Odlukom iz stava 1. ovog člana može se ovlastiti upravni odbor da
odredi vreme sticanja, broj akcija koje se imaju steći, kao i da utvrdi otkupnu cenu,
postupak sticanja i druga pitanja, pod uslovom da ove odluke od strane upravnog
odbora ne budu u neskladu sa nalozima navedenim u odluci skupštine i da se
akcionari o tom sticanju izveste na prvoj sledećoj sednici.
(4) Izuzetno od stava 1. ovog člana, upravni odbor, ako osnivačkim
aktom nije određeno da je to delokrug skupštine akcionara, donosi odluku za
sticanje:

1) varanata, zamenljivih obveznica ili drugih hartija od vrednosti koje
nisu akcije;
2) do 5% bilo koje klase akcija koje se izdaju jedino radi dodele
zaposlenima u društvu ili povezanom društvu u smislu ovog zakona;
3) akcija ili drugih hartija od vrednosti, ako je sticanje nužno da se
spreči veća i neposredna šteta za društvo.

(5) U slučaju iz stava 4. ovog člana upravni odbor akcionarskog
društva dužan je da na prvoj skupštini podnese detaljan izveštaj o razlozima, broju i
nominalnoj vrednosti, odnosno računovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne
vrednosti, procentu stečenih sopstvenih akcija u odnosu na osnovni kapital, kao i
ceni po kojoj su te akcije stečene.

Postupak sticanja akcija pro-rata od svih akcionara
Član 223.
(1) Ako akcionarsko društvo stiče sopstvene akcije određene vrste ili
klase od svih akcionara dužno je da pisane ponude dostavi svim akcionarima, u
skladu sa ovim zakonom.
(2) Ponuda iz stava 1. ovog člana sadrži: broj akcija koje stiče;
kupovnu cenu (ili način njenog utvrđivanja); postupak plaćanja i datum plaćanja; kao i
postupak i krajnji rok za sve akcionare za ponudu njihovih akcija na prodaju društvu.
Ako društvo ima više od 500 akcionara, poslednji dan mora biti najmanje 30 dana od
dana dostavljanja poslednje ponude.
(3) Ako ukupan broj akcija ponuđenih na prodaju akcionarskom
društvu prelazi broj akcija koje društvo stiče, društvo će steći akcije od svakog
akcionara srazmerno broju akcija koje akcionar ponudi na prodaju, osim u slučaju
potrebe da se izbegne sticanje delimične akcije.
(4) Ako ukupan broj akcija koje su ponuđene akcionarskom društvu
na prodaju prelazi broj akcija koje je društvo ponudilo za sticanje, akcionarsko
društvo može odlučiti da stekne i veći broj akcija do ukupnog broja ponuđenog za
prodaju od strane akcionara ili nekog drugog broja koji je veći od prvobitno
predviđenog a manji od ponuđenog.

Status stečenih sopstvenih akcija
Član 224.
(1) Akcionarsko društvo koje stekne sopstvene akcije može ih ponovo
preneti drugim licima, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.
(2) Sopstvene akcije koje akcionarsko društvo stekne do iznosa od
10% dužno je da proda (otuđi) u roku od jedne godine od dana sticanja, a akcije koje
stekne u skladu sa ovim zakonom preko iznosa od 10% od osnovnog kapitala dužno
je da proda (otuđi) u roku od tri godine od dana sticanja.
(3) Ako se sopstvene akcije ne otuđe u rokovima iz stava 2. ovog
člana, upravni odbor društva je obavezan da ih bez posebne odluke skupštine
poništi, u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju smanjenje osnovnog
kapitala u redovnom postupku.
(4) Ako se poništenjem sopstvenih akcija smanjuje osnovni kapital,
poništenje tih akcija vrši se na način iz stava 3. ovog člana.
(5) Za vreme posedovanja stečenih sopstvenih akcija od strane
društva:

1) nominalna vrednost takvih akcija, odnosno računovodstvena
vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, može ostati uključena u osnovni kapital
društva ili se isključiti iz tog kapitala, u kom slučaju se za taj iznos povećavaju
rezerve koje se ne mogu isplatiti akcionarima;
2) sopstvene akcije ne daju pravo glasa niti se računaju u kvorum
skupštine akcionara;
3) sopstvene akcije ne daju pravo na dividendu ili druga primanja.

Uzimanje akcija u zalogu
Član 225.
(1) Akcionarsko društvo može, direktno ili indirektno, uzeti u zalogu
svoje akcije ili založiti plaćeni iznos akcija, ako je ukupni iznos potraživanja
obezbeđenih zalogom akcija niži od uplaćene vrednosti akcija.
(2) Uzimanje akcija akcionarskog društva u zalogu, odnosno
zalaganje plaćenih iznosa, od društva čije su akcije ili od lica koje deluje u svoje ime
a za račun tog društva, podleže ograničenjima propisanim odredbama ovog zakona
za sticanje sopstvenih akcija.

Upis u Centralni registar i knjigu akcija sticanja sopstvenih akcija
i zaloge
Član 226.
Sticanje sopstvenih akcija, direktno ili indirektno, kao i uzimanje akcija
u zalogu, odnosno zalaganje plaćenih iznosa, akcionarsko društvo prijavljuje
Centralnom registru hartija od vrednosti radi upisa, a ako akcionarsko društvo vodi
knjigu akcija, upis se vrši i u tu knjigu.

O d s e k 3.
Povlačenje i poništenje preferencijalnih akcija, varanata i
zamenljivih obveznica
Osnov povlačenja i poništenja
Član 227.
(1) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se predvideti:
1) da akcionarsko društvo ima obavezu i/ili pravo da svoje
preferencijalne akcije jedne ili više klasa, ako raspolaže odgovarajućim rezervama
koje se mogu upotrebiti za te namene, povuče i poništi u određenom periodu ili u
određenim slučajevima, u celini ili delom;
2) da su akcionari dužni da te akcije prodaju akcionarskom društvu
pod uslovima i na način iz tačke 1) ovog člana;
(2) Akcionarsko društvo može da izda i varante ili zamenljive
obveznice, pod uslovima koji obezbeđuju da društvo ima obavezu i/ili pravo, kad
raspolaže odgovarajućim rezervama koje se mogu upotrebiti za te namene, da
povuče i poništi takve hartije od vrednosti u određenom periodu ili u određenim
slučajevima, u celini ili delom.
(3) Akcionarsko društvo povlači i poništava preferencijalne akcije,
varante i zamenljive obveznice srazmerno broju akcija klase u pitanju koje poseduje
svaki imalac, osim kad bi to zahtevalo podelu akcije.
(4) Ako akcionarsko društvo nema dovoljno namenskih rezervi za
izvršenje odluke o otkupu varanata i zamenljivih obveznica, otkup se vrši čim se
utvrdi da društvo ima dovoljno namenskih rezervi.
(5) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se odrediti model
za utvrđivanje otkupne cene.
(6) Varanti i zamenljive obveznice otkupljuju se po vrednosti utvrđenoj
u vreme njihovog izdavanja.

Cena
Član 228.
Preferencijalne akcije otkupljuju se po njihovoj tržišnoj vrednosti, a u
slučaju da ona ne postoji po vrednosti koju utvrđuje upravni odbor u skladu sa ovim
zakonom ili ovlašćeni procenjivač izabran od strane skupštine akcionara, upravnog
odbora ili nesaglasnih akcionara, u skladu sa ovim zakonom, sa liste koja se vodi kod
nadležnog suda.

Upis u Centralni registar i knjigu akcija
Član 229.
Otkup preferencijalnih akcija, varanata i zamenljivih obveznica,
akcionarsko društvo prijavljuje Centralnom registru hartija od vrednosti radi upisa, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, a ako akcionarsko
društvo vodi knjigu akcija, otkup upisuje i u tu knjigu.

O d s e k 4.
Ograničenja isplate
Ograničenja plaćanja dividendi i drugih plaćanja
Član 230.
(1) Zatvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti isplate svojim
akcionarima ako bi posle izvršene isplate neto imovina društva bila manja od
njegovog osnovnog kapitala, uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate
akcionarima, u skladu s ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i
revizija.
(2) Otvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti isplate svojim
akcionarima u slučaju smanjenja osnovnog kapitala u redovnom postupku, u skladu
sa ovim zakonom, ako bi:
1) posle izvršene isplate neto imovina društva bila manja od
njegovog osnovnog kapitala, uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate
akcionarima, u skladu sa ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo
i revizija;
2) u slučaju dividendi, iznos dividendi prešao iznos dobiti društva u
protekloj poslovnoj godini uvećanoj za neraspoređenu dobit i iznos povučen iz rezervi
uvećan za iznos koji se mora uneti u rezerve u tekućoj godini, u skladu sa statutom,
ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
(3) Pored ograničenja plaćanja u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana,
zatvoreno i otvoreno akcionarsko društvo ne mogu vršiti plaćanja svojim akcionarima
ako:

1) bi nakon izvršenih plaćanja društvo bilo nesposobno za plaćanje
svojih dugova koji dospevaju u redovnom poslovanju društva ili
2) na dan plaćanja bilo koja dospela dividenda na preferencijalne
akcije ne bi bila isplaćena u celosti.

(4) Izuzetno od st. 1. do 3. ovog člana akcionarsko društvo može
izvršiti plaćanja svojim akcionarima, ako iz finansijskih izveštaja pripremljenih u
skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, proizlazi da je isplata
razumna u datim okolnostima. Osnivačkim aktom ili statutom društva može da se
odredi da se za ovakvu isplatu traže posebni finansijski izveštaji, preciziranja
standarda računovodstvene prakse i navođenja metoda procene.

Odgovornost akcionara i članova organa društva za zabranjene
isplate
Član 231.
(1) Akcionar akcionarskog društva je odgovoran za vraćanje društvu
isplate koje suprotno ovom zakonu primi od društva, ako je znao ili je prema
okolnostima morao da zna da je isplata zabranjena.
(2) Pored akcionara u slučaju iz stava 1. ovog člana odgovara i
direktor društva ili članovi upravnog odbora, u skladu sa odredbama ovog zakona
kojima se uređuje njihova imovinska odgovornost.

O d s e k 5.
Zajam i kapital
Zajam umesto kapitala
Član 232.
(1) Akcionar akcionarskog društva koji društvu u vreme poslovne krize
ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da zajam, može u
stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni
poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
stečajni postupak.
(2) Treće lice koje akcionarskom društvu u vreme iz stava 1. ovog
člana da zajam umesto da mu akcionari pribave sopstveni kapital, a kome akcionar
društva da neko obezbeđenje za povraćaj zajma, može u stečajnom postupku protiv
društva ostvarivati zahtev za povraćaj zajma za iznos koji nije uspelo namiriti iz
dobijenog obezbeđenja, kao stečajni poverilac sa neobzebeđenim potraživanjem.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge pravne
poslove akcionara akcionarskog društva i trećih lica koji odgovaraju davanju zajma iz
st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se na akcionare
društva čiji akcionarski kapital ne prelazi 1/10 osnovnog kapitala društva i koji nije
direktor, ili član upravnog odbora društva.
(5) Ako akcionarsko društvo u poslednjoj godini pre podnošenja
predloga za otvaranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon podnošenja tog
predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, akcionar društva koji je
dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos vratiti društvu.
(6) Obaveza iz stava 5. ovog člana postoji do iznosa datog
obezbeđenja akcionara za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma.
(7) Akcionar društva se oslobađa obaveze iz stava 5. ovog člana ako
predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na raspolaganje društvu.
(8) Odredbe st. 1. do 7. shodno se primenjuju i na druge pravne
poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa.

Link ka narednom delu zakona