( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način postupanja sa elektronskim
dokumentom u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i
prava, obaveze i odgovornosti privrednih društava i drugih pravnih lica, preduzetnika
i fizičkih lica (u daljem tekstu: pravna i fizička lica), državnih organa, organa
teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa, preduzeća,
ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je povereno vršenje poslova državne
uprave, odnosno javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organi vlasti) u vezi sa ovim
dokumentom.

Pojam elektronskog dokumenta
Član 2.
Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljen od slova, brojeva,
simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju,
ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi
korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred
organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili
arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.

Značenje pojedinih izraza
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
- digitalizacija je prenošenje dokumenata iz drugih oblika u elektronski
oblik;
- vremenski žig je zvanično vreme pridruženo elektronskom dokumentu ili
grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvrđuje sadržaj elektronskog dokumenta u
to vreme odnosno sadržaj svakog dokumenta u grupi;
- sistem za formiranje vremenskog žiga je softversko-hardverski sistem za
formiranje vremenskog žiga koji ima pristup tačnom vremenu u skladu sa zakonom;
- izdavalac vremenskog žiga je pravno lice koje poseduje sistem za
formiranje vremenskog žiga i koje izdaje vremenski žig;
- informacioni sistem je skup programa, informacionih i telekomunikacionih
uređaja primenjenih u postupcima izrade, slanja, prijema, provere i čuvanja
elektronskih dokumenata;
- pošiljalac je pravno ili fizičko lice, odnosno organ vlasti koji je poslao ili u
čije ime se primaocu šalje elektronski dokument;
- primalac je pravno ili fizičko lice, odnosno organ vlasti kome je namenjen
i upućen elektronski dokument i koji je taj dokument primio;

- informacioni posrednik je pravno ili fizičko lice koje u ime pošiljaoca ili
primaoca vrši prijem, prenos, dostavljanje i čuvanje elektronskih dokumenata.

Punovažnost i dokazna snaga elektronskog dokumenta
Član 4.
Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga
samo zato što je u elektronskom obliku.
Ako je propisom utvrđen pismeni oblik kao uslov punovažnosti pravnog akta,
pravnog posla ili druge pravne radnje, odgovarajući elektronski dokument potpisuje
se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
elektronski potpis.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na:
1) pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili
kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;
2) izjave stranaka i dugih učesnika u postupku za raspravljanje
zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života,
ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge
ugovore iz oblasti naslednog prava;
3) ugovore o utvrđivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova;
4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna
sposobnost;
5) ugovore o poklonu;
6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na
osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba svojeručnog potpisa u
dokumentima na papiru ili overa svojeručnog potpisa.

II. IZRADA ELEKTRONSKOG DOKUMENTA
Izrada elektronskog dokumenta
Član 5.
Elektronski dokument izrađuje se primenom bilo koje dostupne i upotrebljive
informaciono-komunikacione tehnologije, ako zakonom nije drugačije određeno.
Elektronski dokument koji predstavlja arhivsku građu izrađuje se u
standardizovanim formatima koji zadovoljavaju potrebe trajnog arhiviranja, u skladu
sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa.
Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se
originalom.
Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija
forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta.
Elektronski dokument iz stava 4. ovog člana ima istu pravnu snagu kao i
izvorni dokument, ako je:
1) digitalizaciju obavio organ vlasti u vršenju svojih nadležnosti i ovlašćenja,
odnosno pravno lice ili preduzetnik u obavljanju svojih delatnosti;

2) istovetnost sa izvornim dokumentom kvalifikovanim elektronskim
potpisom potvrdilo ovlašćeno lice organa vlasti, odnosno ovlašćeno lice pravnog lica
ili preduzetnik.

Forma prikaza elektronskog dokumenta
Član 6.
Elektronski dokument sadrži unutrašnju i spoljnu formu prikaza.
Unutrašnja forma prikaza sastoji se od tehničko-programske forme
zapisivanja sadržine elektronskog dokumenta.
Spoljna forma prikaza sastoji se od vizuelnog ili drugog razumljivog prikaza
sadržine elektronskog dokumenta na ekranu računarskog ili drugog elektronskog
uređaja.

Kopija elektronskog dokumenta
Član 7.
Elektronski dokument ne može imati kopiju u elektronskom obliku.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se overom štampanog
primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru mora da sadrži oznaku da se radi o
kopiji elektronskog dokumenta.
Overu iz stava 2. ovog člana obavlja ovlašćeno lice organa vlasti - za
elektronski dokument u okviru nadležnosti i ovlašćenja određenog organa vlasti,
odnosno ovlašćeno lice pravnog lica ili preduzetnik - za elektronski dokument iz
delatnosti pravnog lica odnosno preduzetnika.
Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana svojeručnim potpisom i pečatom
potvrđuje istovetnost kopije elektronskog dokumenta na papiru sa spoljnom formom
prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija originalnog elektronskog dokumenta ima dokaznu snagu originala,
odnosno overenog prepisa tog dokumenta.

III. DOSTAVLJANJE ELEKTRONSKIH DOKUMENATA
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta
Član 8.
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta je dokaz da je taj dokument
primljen od strane primaoca.
Potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta izdaje primalac ili informacioni
posrednik.
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta može biti sačinjena u formi
elektronskog dokumenta.
Obaveza izdavanja potvrde o prijemu elektronskog dokumenta i elementi
sadržaja potvrde uređuju se posebnim propisima ili voljom stranaka, ako zakonom
nije drugačije određeno.

Dupliranje elektronskih dokumenata
Član 9.
Svaki primljeni elektronski dokument smatra se posebnim dokumentom, osim
ako je više puta primljen istovetan dokument i primalac je znao ili je morao znati da je
reč o istovetnom dokumentu.

Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti i
stranaka
Član 10.
Podnesak izrađen kao elektronski dokument fizička i pravna lica (stranke)
dostavljaju organima vlasti putem elektronske pošte na adresu elektronske pošte
koja je od strane organa vlasti određena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim
elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Organ vlasti koji je primio podnesak iz stava 1. ovog člana, elektronskim
putem, bez odlaganja, potvrđuje stranci prijem podneska.
Podnesci, rešenja, isprave ili bilo koji drugi akti koje sačine organi vlasti
dostavljaju se strankama, na njihov zahtev, elektronskim putem.
Elektronski dokument iz stava 3. ovog člana organ vlasti dostavlja stranci na
adresu elektronske pošte koja je od strane stranke određena za prijem elektronskih
dokumenata ili posredstvom javnog poštanskog operatora.

Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti
Član 11.
Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti obavlja se putem
elektronske pošte ili drugim elektronskim putem, u skladu sa posebnim propisom.

IV. ČUVANJE I ZAŠTITA ELEKTRONSKIH DOKUMENATA
Čuvanje elektronskih dokumenata
Član 12.
Pravna i fizička lica i organi vlasti dužni su da čuvaju i arhiviraju elektronska
dokumenta u informacionom sistemu ili na medijima koji omogućavaju trajnost
elektronskog zapisa za utvrđeno vreme čuvanja, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje arhivska građa, zakonom kojim se uređuje elektronski potpis i propisima o
kancelarijskom poslovanju.
Pravna i fizička lica mogu poslove tekućeg čuvanja elektronskih dokumenata
poveriti drugom pravnom licu koje je dužno da ove poslove vrši u skladu sa ovim
zakonom, svojim aktima i zaključenim pravnim poslom.
Lice kome su povereni poslovi čuvanja elektronskih dokumenata nije
odgovorno za izvorni sadržaj ovih dokumenata.

Zaštita elektronskog dokumenta
Član 13.
U obavljanju poslova sa elektronskim dokumentima primenjuju se
odgovarajući tehnološki postupci i oprema koji obezbeđuju zaštitu tih dokumenata, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa, propisima o kancelarijskom
poslovanju i međunarodnim standardima iz oblasti upravljanja dokumentima.

V. VREMENSKI ŽIG
Sistem za formiranje vremenskog žiga
Član 14.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da na osnovu zahteva za formiranje
vremenskog žiga obezbedi formiranje propisane strukture podataka vremenskog žiga
kao i pouzdano utvrđivanje vremena njegovog nastanka i elektronsko potpisivanje
strukture podataka vremenskog žiga.
Elektronske sertifikate za potpisivanje vremenskog žiga izdaje sertifikaciono
telo upisano u evidenciju, odnosno registar kod nadležnog organa, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Ministar nadležan za informaciono društvo (u daljem tekstu: Ministar)
propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog žiga.
Član 15.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da se pre početka obavljanja poslova
izdavaoca vremenskog žiga registruje kod ministarstva nadležnog za poslove
informacionog društva (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Ako izdavalac vremenskog žiga ispunjava uslove propisane ovim zakonom,
Ministarstvo donosi rešenje o upisu u Registar izdavalaca vremenskog žiga u
Republici Srbiji (u daljem tekstu: Registar).
Rešenje se donosi na zahtev izdavaoca vremenskog žiga u roku od 30 dana
od dana podnošenja urednog zahteva.
Izdavalac vremenskog žiga može početi da obavlja poslove izdavanja
vremenskog žiga danom upisa u Registar.
Ministar propisuje sadržaj i način vođenja Registra i bliže uslove i postupak
registracije.
Ako izdavalac vremenskog žiga prestane da ispunjava uslove propisane ovim
zakonom, Ministarstvo donosi rešenje o njegovom brisanju iz Registra.
Rešenje iz st. 3. i 6. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv
njega se može pokrenuti upravni spor.

Zahtev za formiranje vremenskog žiga
Član 16.
Vremenski žig pridružuje se elektronskom dokumentu na osnovu zahteva za
formiranje vremenskog žiga.
Zahtev za formiranje vremenskog žiga sadrži određene podatke iz sadržaja
elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog potpisa.
Ministar propisuje bližu sadržinu zahteva za formiranje vremenskog žiga.

Sadržaj strukture podataka vremenskog žiga
Član 17.
Struktura podataka vremenskog žiga sadrži:
- identifikator izdavaoca vremenskog žiga;
- serijski broj vremenskog žiga;
- vreme formiranja vremenskog žiga;
- objekat za formiranje vremenskog žiga;
- elektronski potpis strukture podataka vremenskog žiga;
- identifikator algoritma za elektronski potpis vremenskog žiga;
- identifikator elektronskog sertifikata putem koga se može verifikovati
elektronski potpis vremenskog žiga.
Ministar propisuje bliži sadržaj strukture podataka vremenskog žiga.

Vreme sadržano u vremenskom žigu
Član 18.
Vreme koje je sadržano u vremenskom žigu odgovara trenutku formiranja tog
žiga, sa razlikom manjom od jedne sekunde, u odnosu na UTC (Universal Time
Coordinate) vremensku skalu.
Postupak označavanja vremena koje je sadržano u vremenskom žigu bliže
propisuje Ministar.

Čuvanje vremenskog žiga
Član 19.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da podatke o izdatim vremenskim
žigovima čuva na bezbedan način najmanje pet godina od dana izdavanja.

VI. NADZOR
Organ nadležan za nadzor
Član 20.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na
vremenski žig Ministarstvo vrši preko inspektora za elektronski potpis.
Član 21.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da u cilju sprovođenja nadzora omogući
inspektoru za elektronski potpis pristup u svoje poslovne prostorije i uvid u podatke o
poslovanju, uvid u poslovnu dokumentaciju i pristup sistemu za formiranje
vremenskog žiga, računarskoj mreži i uređajima.
Član 22.
Inspektor za elektronski potpis rešenjem:
1) zabranjuje upotrebu neadekvatnih postupaka i infrastrukture i daje rok
izdavaocu vremenskog žiga u kome je on dužan da obezbedi adekvatne postupke i
infrastrukturu;
2) privremeno zabranjuje poslovanje izdavaoca vremenskog žiga do
otklanjanja nepravilnosti iz tačke 1. ovog stava.
U slučaju privremene zabrane poslovanja, vremenski žigovi izdati do dana
nastanka uzroka zbog kojih je izrečena mera zabrane ostaju u važnosti.

VII. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 23.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj
izdavalac vremenskog žiga ako:
1) se pre početka obavljanja poslova izdavanja vremenskog žiga ne
registruje (član 15. stav 1);
2) formira vremenski žig koji ne sadrži propisane podatke (član 17);
3) ne čuva na bezbedan način i u propisanom roku podatke o izdatim
vremenskim žigovima (član 19);
4) ne omogući inspektoru za elektronski potpis pristup u poslovne prostorije
i uvid u podatke o poslovanju i poslovnu dokumentaciju, kao i pristup sistemu za
formiranje vremenskog žiga, računarskoj opremi i uređajima (član 21).
Odgovorno lice izdavaoca vremenskog žiga kazniće se za prekršaj iz stava 1.
ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 24.
Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona Ministarstvo će doneti u roku
od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 25.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom
glasniku Republike Srbije”.