( Link ka prethodnom delu zakona )
( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )
Odeljak 15.
Pitanja o kojima glasaju akcionari preferencijalnih akcija
Glasanje klase akcija (grupno glasanje)
Član 341.
Akcionari ma koje klase akcija imaju pravo da glasaju kao grupa o
pitanjima koja se odnose na:
1) povećavanje ili smanjenje ukupnog broja odobrenih akcija te grupe
(klase);
2) izmenu bilo kog prava ili privilegije akcija te grupe (klase);
3) utvrđivanje prava imalaca bilo kojih drugih akcija na zamenu ili
konverziju njihovih akcija u akcije klase koju drži ta klasa (grupa);
4) izmenu akcija akcionara te klase u različit broj akcija ili u akcije
druge klase;
5) izdavanje nove klase akcija koje imaju prava ili preferencije
nadređene ili u suštini jednake pravima te grupe, ili na povećanje prava ili
preferencije bilo koje klase akcija koje imaju prava ili preferencije u suštini iste ili
nadređene pravima te grupe (klase), ili na povećanje prava i preferencije bilo koje
klase akcija koje imaju prava i preferencije ispod ovih te grupe (klase), ako ih to
povećanje čini u biti istim ili iznad ovih te grupe;
6) limitiranje ili negiranje postojećeg prava prečeg upisa akcija te
klase;
7) poništavanje ili na druge načine koji pogađaju kumulativne
dividende akcija te grupe (klase);
8) limitiranje ili negiranje prava glasa akcija te grupe (klase);
9) druge načine kojima se menjaju prava ili preferencije akcija
akcionara te klase tako da ih pogađaju.
Odeljak 16.
Akta i dokumenta društva
Vrste
Član 342.
(1) Akcionarsko društvo čuva sledeća akta i dokumenta:
1) osnivački akt i sve njegove izmene;
2) statut, ako ga društvo ima, i sve njegove izmene;
3) rešenje o registraciji;
- 141 -
4) interna dokumenta koja su odobrena od strane skupštine i drugih
organa društva;
5) akt o obrazovanju svakog ogranka društva i zastupništva;
6) dokumenta koja dokazuju svojinska i druga prava društva;
7) zapisnike i odluke skupštine akcionara, upravnog odbora i
nadzornog odbora;
8) pisane naloge i odluke izvršnog odbora;
9) zapisnike odbora revizora i njihove pisane naloge i zaključke;
10) finansijske izveštaje, izveštaje o poslovanju i izveštaj revizora;
11) prospekt za izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti;
12) knjigovodstvenu dokumentaciju i račune;
13) listu povezanih društava u smislu ovog zakona sa podacima o
akcijama i udelima u njima, u smislu ovog zakona;
14) knjigu akcija;
15) listu sa punim imenima i adresama svih članova upravnog odbora i
svih lica koja su ovlašćena da zastupaju društvo, kao i obaveštenje o tome da li lica
ovlašćena da zastupaju društvo to čine zajedno ili pojedinačno;
16) listu sa punim imenima i adresama članova nadzornog odbora,
članova odbora revizora, internog revizora i revizora ako ga društvo ima;
17) listu svih prenosa akcija od akcionara, uključujući i zalogu i druge
prenose akcija kojima sticalac ne postaje akcionar;
18) spisak ugovora koje su sa društvom zaključili članovi upravnog
odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora.
(2) Akcionarsko društvo dužno je da čuva dokumenta i akta iz stava 1.
ovog člana u svom sedištu ili u dugim mestima poznatim i dostupnim akcionarima
društva.
(3) Akcionarsko društvo čuva osnivački akt i njegove izmene trajno, a
ostala dokumenta iz stava 1. ovog člana najmanje pet godina, a posle toga ta
dokumenta čuvaju se u skladu sa propisima o arhivskoj građi.
Pristup aktima
Član 343.
(1) Akcionarsko društvo dužno je, ako posebnim zakonom nije
drukčije propisano, da akta iz člana 342. ovog zakona stavi na raspolaganje svakom
akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kome je bio akcionar društva, radi
kopiranja i ostvarivanja prava uvida i to u radno vreme društva u prostorijama
društva.
(2) Akcionarsko društvo može odrediti da lice koje zahteva pristup
aktima treba da se identifikuje, kao i da dokaže status akcionara pre obezbeđenja
tražene informacije.
- 142 -
Pristup aktima po odluci suda
Član 344.
(1) Ako članovi upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da
stave na raspolaganje akta u skladu sa članom 343. ovog zakona, u roku od pet
dana od dana podnošenja pisanog zahteva, lice koje ima pravo na uvid može tražiti u
vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovog prava.
(2) Po zahtevu iz stava 1. ovog člana, sud donosi odluku u roku od tri
dana od dana podnošenja zahteva.
(3) Lice koje dobije tražene informacije u skladu sa st. 1. i 2. ovog
člana ne može da ih objavi ili prezentira na način kojim bi nanelo štetu društvu.
(4) Izuzetno od stava 3. ovog člana objavljivanje akata i poverljivih
informacija dozvoljeno je ako je tako uređeno zakonom.
Odeljak 17.
Prestanak društva i druge mere suda
Razlozi za prestanak
Član 345.
Akcionarsko duštvo prestaje:
1) protekom vremena za koje je osnovano;
2) pravnosnažnom odlukom skupštine akcionara koja se donosi
kvalifikovanom većinom;
3) pravnosnažnom odlukom nadležnog suda kojom se utvrđuje da je
registracija društva bila ništava i određuje brisanje društva po službenoj dužnosti;
4) odlukom stečajnog veća o otvaranju i zaključenju stečajnog
postupka kojom se odbija otvaranje glavnog stečajnog postupka zbog nemogućnosti
da se iz stečajne mase pokriju troškovi stečajnog postupka;
5) bankrotstvom (stečajem);
6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i osnivačkim aktom
društva koji su navedeni kao osnov za prestanak društva.
Prestanak društva i druge mere suda po zahtevu manjinskih
akcionara
Član 346.
(1) Po zahtevu manjinskih akcionara koji u akcionarskom društvu
poseduju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala društva nadležni sud može naložiti
prestanak društva ili druge mere ako:
1) članovi upravnog odbora društva ne mogu da vode poslove
društva, bilo zbog podele ili drugih razloga, a akcionari društva ne mogu da prekinu
blokadu, tako da se poslovi društva ne mogu više voditi u interesu akcionara društva;
- 143 -
2) su akcionari blokirani u odlučivanju i na najmanje dve uzastopne
godišnje skupštine ne uspeju da izaberu članove upravnog odbora društva, tako da
se poslovi društva ne mogu voditi u interesu društva;
3) članovi upravnog odbora društva, kao i članovi drugih organa
društva deluju protivzakonito, nepošteno ili prevarno prema akcionarima koji podnose
takav zahtev;
4) se imovina društva rasipa i umanjuje.
(2) Po podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana sud može da pokrene
postupak prestanka društva ili ako se radi o otklonjivom osnovu ostaviti rok do godinu
dana za otklanjanje nepravilnosti.
(3) Ako se u roku iz stava 2. ovog člana ne otklone nepravilnosti,
pokreće se postupak prestanka društva likvidacijom u skladu sa ovim zakonom, kada
sud ima ovlašćenje da odredi i likvidacionog upravnika.
(4) Ako sud ne pokrene postupak prestanka društva može naložiti
jednu ili više mera, a naročito:
1) razrešenje bilo kog člana upravnog odbora ili izvršnog odbora;
2) izbor člana upravnog odbora ili izvršnog odbora društva;
3) imenovanje privremenog zastupnika društva;
4) reviziju računovodstvenih izveštaja društva i popis imovine
društva;
5) plaćanje dividende;
6) kupovinu akcija manjinskih akcionara koji su podneli zahtev za
kupovinu od strane društva po vrednosti utvrđenoj od strane suda na osnovu nalaza
nezavisnog procenjivača;
7) naknadu štete bilo kom licu kome je prouzrokovana.
(5) Zahtev manjinskih akcionara iz stava 1. ovog člana podnosi se
protiv akcionarskog društva.
D e o č e t v r t i
LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
Odeljak 1.
Pojam i pokretanje postupka
Pojam
Član 347.
Likvidacija privrednog društva sprovodi se u skladu sa ovim zakonom
kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza, a
naročito:
- 144 -
1) ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga
što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a u roku određenom u izrečenoj meri
ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost;
2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje
delatnosti;
3) istekom vremena za koje je osnovano;
4) ako se broj osnivača, odnosno članova privrednog društva, osim
kod akcionarskog društva i društva s ograničenom odgovornošću svede na jedan, a
u roku od šest meseci, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, registru se ne prijavi
novi član;
5) ako nije organizovano u skladu sa ovim zakonom;
6) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno;
7) u slučaju ništavosti osnivanja društva u skladu sa zakonom.
Odluka
Član 348.
(1) Likvidacija privrednog društva sprovodi se odlukom ortaka,
članova ili akcionara, i to:
1) u slučaju ortačkog društva, jednoglasnom odlukom svih ortaka,
ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova;
2) u slučaju komanditnog društva, jednoglasnom odlukom svih
komplementara, ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom
glasova;
3) u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, odlukom koju
donosi skupština članova društva u skladu sa članom 146. stav 2. ovog zakona;
4) u slučaju akcionarskog društva, odlukom koju donosi skupština
akcionara društva, kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2. ovog
zakona.
(2) Odredbe ovog zakona, osnivačkog akta, ugovora ortaka ili članova
društva i statuta akcionarskog društva koje se odnose na obaveštavanje i postupak
odlučivanja primenjuju se i na odlučivanje o likvidaciji društva.
Registracija i objavljivanje
Član 349.
Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva registruje
se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
- 145 -
Odeljak 2.
Likvidacija i poverioci
Individualno obaveštenje poznatim poveriocima
Član 350.
(1) Privredno društvo dostavlja poznatim poveriocima pisano
obaveštenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju postupka prestanka
društva likvidacijom.
(2) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:
1) poštansku adresu gde se upućuje prijava potraživanja poverilaca;
2) rok u kome privredno društvo u likvidaciji mora primiti prijavu, koji
ne može biti kraći od 120 dana od dana dostavljanja pisanog obaveštenja;
3) upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako prijava
potraživanja ne bude podneta u određenom roku.
(3) Potraživanje protiv privrednog društva u likvidaciji je prekludirano
ako nije prijavljeno privrednom društvu u likvidaciji u roku iz stava 2. tačka 2)
ovog člana ili ako poverilac čije je potraživanje osporeno od
društva u likvidaciji ne pokrene postupak pred sudom u roku od 30 dana od dana
prijema odluke o osporavanju potraživanja.
(4) Potraživanje iz stava 3. ovog člana ne obuhvata potraživanje koje
je nastalo posle nastupanja dejstva odluke o likvidaciji privrednog društva.
Objava obaveštenja svim poveriocima
Član 351.
(1) Privredno društvo u likvidaciji objavljuje obaveštenje o odluci o
likvidaciji u skladu sa članom 349. ovog zakona.
(2) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da:
1) bude objavljeno najmanje tri puta u vremenskim razmacima ne
manjim od 15 dana niti dužim od 30 dana;
2) sadrži pozivanje na odredbe ovog člana;
3) sadrži poštansku adresu gde se šalje prijava potraživanja od
strane poverioca;
4) sadrži upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako ga
poverilac ne prijavi, odnosno ne pokrene sudski postupak u skladu sa ovim zakonom.
(3) Potraživanja poverilaca biće prekludirana:
1) ako se ne prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja
poslednjeg obaveštenja iz stava 2. tačka 1) ovog člana;
- 146 -
2) ako potraživanje bude osporeno a poverioci ne pokrenu postupak
pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o
osporavanju tih potraživanja.
Odeljak 3.
Status društva i likvidacioni upravnik
Status društva za vreme likvidacije
Član 352.
(1) Privredno društvo ne može preduzimati nove poslove, već samo
poslove vezane za sprovođenje likvidacionog postupka kao što su prodaja imovine,
plaćanje poverilaca, naplata potraživanja i druge poslove nužne za likvidaciju
društva.
(2) U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende
niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja
svih potraživanja poverilaca.
Likvidacioni upravnici
Član 353.
(1) U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vode
lica koja su imala ista ovlašćenja i pre likvidacije, ako društvo ne izabere drugo lice ili
lica.
(2) Lice ili lica koja imaju ovlašćenja u postupku likvidacije privrednog
društva nazivaju se likvidacioni upravnici.
(3) Na zahtev bilo kog lica iz stava 1. ovog člana sud može iz
opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene upravnika
izabranog od strane društva ili zajedničkog postupanja sa njima.
Razrešenje likvidacionog upravnika
Član 354.
Likvidacioni upravnik može biti razrešen na isti način na koji je
izabran, odnosno imenovan.
Registracija i objavljivanje izbora, imenovanja i razrešenja
likvidacionog upravnika
Član 355.
Izbor, određivanje ili razrešenje likvidacionog upravnika registruje se i
objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
- 147 -
Poslovi likvidacionog upravnika
Član 356.
(1) Likvidacioni upravnik privrednog društva završava tekuće
poslovanje društva, naplaćuje potraživanja, izmiruje obaveze i unovčava imovinu
društva.
(2) U okviru svojih ovlašćenja likvidacioni upravnik privrednog društva
odgovoran je za vođenje poslova društva.
(3) Likvidacioni upravnik zastupa privredno društvo u likvidaciji.
Odeljak 4.
Likvidacioni bilansi
Likvidacioni bilans stanja i finansijski izveštaji
Član 357.
(1) Likvidacioni upravnik privrednog društva sastavlja bilans stanja
najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije (početni likvidacioni bilans
stanja) i podnosi ga ortacima ili komplementarima ili skupštini članova ili akcionara na
usvajanje. U bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive društva, neophodne
radnje za sprovođenje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije.
(2) Sva imovina privrednog društva uključuje se u bilans stanja iz
stava 1. ovog člana po njenoj tržišnoj ceni ili procenjenoj vrednosti.
(3) Likvidacioni upravnik privrednog društva podnosi privremeni
izveštaj o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija
nastavlja a nije završena, kao i finansijski izveštaj, najkasnije u roku od tri meseca po
isteku svake poslovne godine, ako likvidacija traje duže od godinu dana.
Obustava likvidacije i sprovođenje stečaja
Član 358.
(1) Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog društva nije
dovoljna za to da se podmire sva potraživanja poverilaca, dužan je da odmah
obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak stečaja (bankrotstva).
(2) Ako je likvidacija obustavljena u skladu sa stavom 1. ovog člana,
likvidacioni upravnik o tome izveštava registar radi registracije i objavljivanja u skladu
sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
- 148 -
Izveštaj o sprovođenju likvidacije i predlog za deobu
likvidacionog ostatka
Član 359.
(1) Posle podmirenja dugova privrednog društva, likvidacioni upravnik
sastavlja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predlog o
podeli likvidacionog ostatka društva.
(2) Završni likvidacioni bilans stanja privrednog društva sadrži prikaz
izvora priliva i njihovu upotrebu, spisak imovine koja je otuđena i prilive koji su tako
ostvareni, izjašnjenje da li postoje još neka pitanja koja treba rešavati i predlog
njihovog rešavanja, iznos troškova likvidacije i naknade likvidacionom upravniku.
(3) Izveštaj i završni likvidacioni bilans privrednog društva usvajaju
ortaci, odnosno skupština članova ili akcionara, ako u odluci o pokretanju postupka
likvidacije ili u odluci nadležnog suda nije drukčije određeno.
Odeljak 5.
Isplate vlasnicima društva i okončanje likvidacije
Isplate ortacima, članovima ili akcionarima
Član 360.
(1) Imovina privrednog društva u likvidaciji koja preostane posle
izmirenja potraživanja poverilaca i drugih potraživanja raspodeljuje se od strane
likvidacionog upravnika ortacima, članovima i akcionarima.
(2) Ako osnivačkim aktom, ugovorom ortaka, statutom društva ili
odlukom nadležnog suda nije drukčije određeno, raspodela iz stava 1. ovog člana
vrši se u skladu sa pravilima prioriteta, i to:
1) za plaćanje ortaka, članova ili akcionara sa preferencijalnim
akcijama koji imaju pravo prioriteta na plaćanje u likvidaciji u skladu sa osnivačkim
aktom, ugovorom ortaka, članova ili akcionara društva;
2) za plaćanje ortacima (u slučaju ortačkog društva ili komanditnog
društva), članovima (u slučaju društva s ograničenom odgovornošću) srazmerno
udelima u društvu i akcionarima (u slučaju akcionarskog društva) srazmerno
posedovanim akcijama u društvu.
(3) Komanditori komanditnog društva, članovi društva s ograničenom
odgovornošću i akcionari akcionarskog društva koji su primili isplate u dobroj veri
nakon što je privredno društvo u likvidaciji postupilo u svemu u skladu sa postupkom
iz člana 350. i/ili člana 351. obavezni su na povraćaj primljenog ako je to potrebno za
namirenje poverilaca društva.
(4) U slučaju spora u vezi sa raspodelom imovine društva u likvidaciji
ortacima, članovima ili akcionarima društva, likvidacioni upravnik odlaže raspodelu
do konačnog rešenja spora, osim ako odlukom suda nije drukčije određeno.
- 149 -
Naknada likvidacionom upravniku
Član 361.
(1) Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade
troškovi koje je imao u sprovođenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu
troškova i naknade za rad određuju ortaci, odnosno skupština članova ili akcionara, a
u slučaju spora sud.
(2) U pogledu potraživanja iz stava 1. ovog člana likvidacioni upravnik
smatra se poveriocem društva u likvidaciji.
(3) Troškovi i naknade za rad likvidacionog upravnika plaćaju se za
vreme trajanja likvidacije, ako to ne utiče na podmirenje obaveza prema poveriocima
društva.
Okončanje likvidacije
Član 362.
(1) Posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva i
odobrenja finansijskog izveštaja sastavljenog sa danom završetka likvidacije i
izveštaja o sprovođenju likvidacije od ortaka, komplementara, odnosno skupštine
članova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i
odgovarajuće odluke u sedište društva i registar, zajedno sa zahtevom da društvo
bude brisano iz registra u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
(2) Ako se posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva
ortaci ili komplementari ne sastanu ili se sednica skupštine članova društva ili
akcionara zbog nedostatka kvoruma ne održi, likvidacioni upravnik završava
postupak u skladu sa stavom 1. ovog člana i bez odobrenja finansijskog izveštaja i
izveštaja o sprovođenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara ili
skupštine članova odnosno akcionara.
(3) Poslovne knjige i dokumenta privrednog društva koje je prestalo
likvidacijom čuvaju se u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.
(4) Podatak o tome kod koga se čuvaju poslovne knjige i
dokumentacija privrednog društva registruje se u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata.
(5) Zainteresovana lica mogu pregledati knjige i dokumenta društva
koje je prestalo likvidacijom, koja se u skladu sa zakonom smatraju javnim i
dostupnim.
(6) Ako se naknadno utvrdi da je potrebno sprovesti dalje radnje po
okončanju likvidacije privrednog društva, sud na predlog lica koje za to ima pravni
interes, ponovo imenuje ranijeg ili novog likvidacionog upravnika.
- 150 -
Odgovornost likvidacionog upravnika za štetu
Član 363.
(1) Likvidacioni upravnik odgovara ortacima, članovima i akcionarima
privrednog društva kao i poveriocima privrednog društva za štetu koju im prouzrokuje
u izvršenju svojih dužnosti, u skladu sa čl. 32. do 34. i čl. 36. i 37. ovog zakona.
(2) Likvidacioni upravnik ne odgovara poveriocima, kao ni ortacima,
članovima društva ili akcionarima za bilo kakve gubitke privrednog društva, obaveze
ili smanjenja vrednosti imovine koja su nastala kao rezultat donošenja savesnih i
razumnih poslovnih odluka u vezi sa sprovođenjem postupka likvidacije privrednog
društva.
(3) Zahtevi po osnovu odgovornosti likvidacionog upravnika za štetu iz
stava 1. ovog člana zastarevaju u roku od jedne godine od dana brisanja privrednog
društva iz registra.
(4) Ako je više likvidacionih upravnika odgovorno za istu štetu, oni
odgovaraju solidarno.
Odgovornost ortaka, članova i akcionara po okončanju likvidacije
Član 364.
(1) Ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva za
eventualno neizmirene obaveze ovih društava u likvidacionom postupku odgovaraju
posle okončanja tog postupka i brisanja društva iz registra solidarno.
(2) Komanditori komanditnog društva, članovi društva sa ograničenom
odgovornošću i akcionari akcionarskog društva za eventualno neizmirene obaveze
ovih društava u likvidacionom postupku, odgovaraju posle okončanja tog postupka i
brisanja društva iz registra solidarno do visine primljenog iznosa iz likvidacionog
ostatka.
Obaveštenje poreskog organa
Član 365.
Likvidacioni upravnik privrednog društva obaveštava odgovarajući
poreski organ o prestanku društva dostavljanjem izveštaja o likvidaciji i drugih
izveštaja i dokumenata u skladu sa zakonom.
- 151 -
D e o p e t i
POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Odeljak 1.
Povezana društva
Pojam i vrste
Član 366.
(1) Povezana privredna društva čine dva ili više društava u skladu sa
ovim zakonom, koja se međusobno povezuju, i to:
1) putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva
povezana kapitalom);
2) putem ugovora (društva povezana ugovorom);
3) putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).
(2) Povezana privredna društva iz stava 1. ovog člana obuhvataju
jedno kontrolno (matično) i jedno ili više podređenih (zavisnih) društava.
(3) Povezana privredna društva (putem kapitala, ugovora, mešovita)
organizuju se kao koncern, holding, grupa društava ili drugi oblik organizovanja u
skladu sa ovim zakonom.
(4) Povezana privredna društva, u smislu ovog zakona, organizuju se
kao koncern kada kontrolno društvo ima za pretežnu delatnost neku poslovnu
delatnost pored delatnosti upravljanja podređenim društvima.
(5) Povezana privredna društva, u smislu ovog zakona, organizuju se
kao holding kada kontrolno društvo ima isključivo delatnost upravljanja i finansiranja
podređenim društvima.
(6) Povezana privredna društva u smislu ovog zakona organizuju se
kao grupa društava kada kontrolno društvo obavlja delatnosti iz st. 4. i 5. ovog člana.
(7) Zabranjeno je povezivanje privrednih društava suprotno propisima
kojima se uređuje zaštita konkurencije.
Kontrolno učešće u kapitalu
Član 367.
(1) Kontrolni član ili akcionar društva s ograničenom odgovornošću ili
akcionarskog društva u smislu ovog zakona jeste lice koje samo ili sa drugim licima
koja sa njim deluju zajedno (zajedničko delovanje):
1) ima više od 50% glasačkih prava u privrednom društvu, što u
akcionarskom društvu označava vlasništvo i pravo glasa sa više od 50% običnih
akcija (većinsko učešće);
- 152 -
2) na drugi način vrši kontrolni uticaj nad upravljanjem i vođenjem
poslova privrednog društva na osnovu svog svojstva člana ili akcionara (ili na osnovu
zaključenog ugovora u skladu sa ovim zakonom).
(2) Lice koje samo ili sa jednim ili više drugih lica ima više od 20%
glasova u skupštini privrednog društva ima značajno učešće u smislu ovog zakona.
Zajedničko delovanje
Član 368.
(1) Zajedničko delovanje, u smislu ovog zakona, jeste:
1) akt dva ili više lica preduzet na osnovu međusobnog sporazuma u
cilju sticanja, ustupanja ili izvršenja glasačkih prava u određenom licu;
2) korišćenje glasačkih prava radi izvršenja zajedničkog uticaja na
upravljanje, poslovne operacije tog lica, na izbor statutarnih organa tog lica (ili većine
njegovih članova) ili vršenje tog uticaja na drugi način.
(2) Lica koja u smislu stava 1. ovog člana deluju zajedno su:
1) pravno lice i njegov organ upravljanja ili član tog organa, lica koja
su direktno potčinjena upravnom odboru ili izvršnom odboru tog pravnog lica i
zastupnici i likvidacioni upravnici tog društva ili povezana lica sa njima u smislu ovog
zakona;
2) lica koja čine povezana društva u smislu ovog zakona.
(3) Lica koja u smislu stava 1. ovog člana deluju zajedno su:
1) društvo s ograničenom odgovornošću i njegovi članovi ili samo
njegovi članovi;
2) ortačko društvo i njegovi ortaci ili samo njegovi ortaci;
3) komanditno društvo i njegovi komplementari ili svi njegovi ortaci;
4) povezana lica u smislu ovog zakona;
5) druga društva i drugi oblici organizovanja u skladu sa zakonom
kojim se uređuje njihov pravni položaj.
Odeljak 2.
Posebna pravila za društva povezana kapitalom
Obaveštavanje zavisnog društva
Član 369.
(1) Privredno društvo ili drugo lice koje postaje ili prestaje biti kontrolni
član ili kontrolni akcionar drugog društva u smislu ovog zakona dužno je da obavesti
o tome to društvo, Komisiju za hartije od vrednosti i organizaciju koja je odgovorna za
zaštitu konkurencije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita konkurencije.
- 153 -
(2) Obaveza društva ili drugog lica iz stava 1. ovog člana postoji i u
drugim situacijama u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Isticanje u poslovnom imenu
Član 370.
Podređeno društvo u svom poslovnom imenu, memorandumu i drugim
poslovnim dokumentima ističe i poslovno ime kontrolnog društva.
Odgovornost kontrolnog društva i direktora
Član 371.
(1) Na odgovornost kontrolnog društva podređenom društvu shodno
se primenjuje član 32. do 34. i čl. 36. i 37. ovog zakona.
(2) Direktori kontrolnog društva odgovorni su podređenom društvu u
skladu sa čl. 32. do 34. i čl. 36. i 37. ovog zakona.
Izveštaj članovima i akcionarima podređenog društva
Član 372.
(1) Upravni odbor podređenog društva dužan je da za godišnju
skupštinu akcionara ili članova društva pripremi pisani izveštaj o odnosima sa ostalim
članicama društava povezanih kapitalom u prethodnoj poslovnoj godini kao sastavni
deo izveštaja o poslovanju društva.
(2) Ako je revizija finansijskih izveštaja podređenog društva po zakonu
kojim se uređuje računovodstvo i revizija obavezna, to važi i za reviziju izveštaja
njegovog upravnog odbora o odnosima društva sa drugim članicama društava
povezanih kapitalom.
(3) Članovi ili akcionari društava povezanih kapitalom u smislu ovog
zakona moraju imati celovitu informaciju o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima
koja upravljaju grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o principima
rešavanja sukoba interesa pojedinog društva i drugih povezanih društava.
Odeljak 3.
Pravila za društva povezana posebnim ugovorom
Ugovor o posebnim odnosima kontrolnog i podređenog društva i
prenosu dobiti
Član 373.
(1) Ako kontrolno i podređeno društvo zaključe ugovor o posebnim
odnosima koji obuhvataju upravljanje u podređenom društvu od strane kontrolnog ili
o prenosu dobiti podređenog društva kontrolnom društvu, kontrolno društvo odgovora
za štetu koju prouzrokuje podređenom društvu neizvršenjem ili nepravilnim
izvršenjem zaključenog ugovora u skladu sa ovim zakonom.
- 154 -
(2) Ugovor iz stava 1. ovog člana registruje se kod podređenog
društva i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se reguliše registracija privrednih
subjekata čime postaje punovažan.
(3) Ugovor iz stava 1. ovog člana postaje punovažan registracijom i
objavljivanjem te registracije u skladu sa ovim zakonom.
Sadržina ugovora i shodna primena
Član 374.
(1) Ugovor iz člana 373. ovog zakona, sačinjava se u pisanoj formi, i
sadrži naročito: prava i obaveze kontrolnog društva; mere zaštite podređenog
društva; obim prenosa dobiti i kompenzacije podređenom društvu; pokrivanje
gubitaka podređenog društva od strane kontrolnog društva; zaštitu ostalih akcionara
ili članova podređenog društva; kao i mere zaštite poverilaca podređenog društva po
prestanku ugovora.
(2) Na odgovornost kontrolnog društva za naknadu prouzrokovane
štete podređenom društvu, kao i na tu odgovornost direktora kontrolnog društva i
podređenog društva i lica koja sa njima deluju zajedno, primenjuje se član 371. ovog
zakona, što ne ograničava i ne isključuje druga pravna sredstva za povredu ugovora
u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Odobrenje ugovora o posebnim odnosima kontrolnog i
podređenog društva i prenosu dobiti
Član 375.
(1) Ugovor iz člana 373. ovog zakona usvajaju skupštine kontrolnog i
svih podređenih društava kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2.
ovog zakona.
(2) Ako je ugovorna strana ortačko ili komanditno društvo, sa
ugovorom moraju da se saglase svi ortaci sa neograničenom odgovornošću, osim
ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka drukčije određeno.
(3) Svakom akcionaru ili članu društva mora biti ostavljeno dovoljno
vremena pre skupštine akcionara ili članova društva ili tokom sednice da u
prostorijama društva izvrše :
1) uvid u predloženi tekst ugovora;
2) uvid u druge značajne informacije u vezi sa ugovorom i informacije
o poslovanju svih drugih društava koja su ugovorne strane.
(4) Primerak zaključenog ugovora iz člana 373. ovog zakona prilaže
se uz zapisnik sa sednice skupštine društva.
- 155 -
Prestanak i registracija prestanka
Član 376.
(1) Ugovor iz člana 373. ovog zakona prestaje otkazom, istekom roka
ili na drugi način u skladu sa tim ugovorom i zakonom kojim se uređuju obligacioni
odnosi.
(2) Prestanak ugovora iz člana 373. ovog zakona registruje se i
objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
D e o š e s t i
REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
G l a v a I
STATUSNE PROMENE
Odeljak 1.
Osnovna načela
Pojam reorganizacije
Član 377.
Pod reorganizacijom privrednog društva u smislu ovog zakona
podrazumeva se statusna promena privrednog društva i promena pravne forme
privrednog društva.
Pojam statusne promene
Član 378.
(1) Pod statusnom promenom privrednog društva u smislu ovog
zakona podrazumeva se spajanje, podela i odvajanje.
(2) U statusnoj promeni privrednog društva mogu se kombinovati
statusne promene spajanja i podele ili statusne promene spajanja i odvajanja.
(3) Odluka o statusnoj promeni ne može se pobijati zbog utvrđene
srazmere zamene akcija ili udela u skladu sa ovim zakonom.
(4) Ako u statusnoj promeni učestvuju privredna društva različite
pravne forme, na statusnu promenu primenjuju se i odredbe ovog zakona o promeni
pravne forme društva čija se pravna forma menja statusnom promenom.
(5) Privredna društva ne mogu vršiti statusne promene suprotno
zakonu kojim se uređuje zaštita konkurencije.
- 156 -
Finansijski izveštaj
Član 379.
(1) Svako privredno društvo koje učestvuje u statusnoj promeni
sačinjava finansijski izveštaj (zaključni račun) prema stanju na dan obračuna
spajanja, podele i odvajanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i
revizija.
(2) Prijava za registraciju statusne promene podnosi se najkasnije u
roku od osam meseci od dana obračuna iz stava 1. ovog člana.
Statusne promene u likvidaciji
Član 380.
Statusne promene mogu se vršiti i ako je jedno ili više privrednih
društava, koja se spajaju ili dele, u likvidaciji, pod uslovom da ta društva nisu počela
sa podelom imovine svojim akcionarima ili članovima i da donesu odluku o okončanju
postupka likvidacije.
Odeljak 2.
Vrste statusnih promena
Spajanje
Član 381.
(1) Spajanje privrednog društva u smislu ovog zakona jeste:
1) spajanje uz pripajanje;
2) spajanje uz osnivanje.
(2) Spajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom jedno
društvo prestaje da postoji bez likvidacije (u daljem tekstu: društvo prestalo
pripajanjem) prenoseći drugom postojećem društvu celu svoju imovinu i obaveze (u
daljem tekstu: društvo sticalac), u zamenu za izdavanje akcija ili udela akcionarima ili
članovima društva prestalog spajanjem od strane društva sticaoca, a ako je potrebno
i novčanu doplatu koja ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili
njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(3) Spajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom dva ili više
privrednih društava prestaju da postoje bez likvidacije (u daljem tekstu: društvo
prestalo spajanjem) prenoseći celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje
od novog društva (u daljem tekstu: novo društvo) akcija ili udela akcionarima ili
članovima prestalog društva i ako je potrebno, novčanu doplatu, koja ne prelazi 10%
nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili njihove računovodstvene vrednosti kod
akcija bez nominalne vrednosti.
- 157 -
Podela
Član 382.
(1) Podela privrednog društva u smislu ovog zakona jeste:
1) podela uz pripajanje;
2) podela uz osnivanje;
3) podela uz pripajanje i podela uz osnivanje.
(2) Podela uz pripajanje jeste statusna promena kojom privredno
društvo prestaje da postoji bez likvidacije (u daljem tekstu: društvo prestalo podelom)
prenoseći na dva ili više postojećih društava sa kojima se spaja uz pripajanje (u
daljem tekstu: društva sticaoci) svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija
ili udela društva sticaoca akcionarima ili članovima društva prestalog podelom i, ako
je potrebno, novčano plaćanje koje ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih
akcija ili njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(3) Podela uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno
društvo prestaje da postoji bez likvidacije (u daljem tekstu: društvo prestalo podelom)
prenoseći na dva ili više novih društava koja se time osnivaju (u daljem tekstu: nova
društva) ili prenoseći na dva ili više društava koja se spajaju sa do tada postojećim
društvom u nova društva svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili
udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom i ako je
potrebno, novčanu doplatu koja ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih
akcija ili njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
Odvajanje
Član 383.
(1) Odvajanje privrednog društva u smislu ovog zakona jeste:
1) odvajanje uz pripajanje;
2) odvajanje uz osnivanje;
3) odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje.
(2) Odvajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom privredno
društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajući deo obaveza
(u daljem tekstu: društvo deljenik) na jedno ili više postojećih društava pri čemu to
društvo ostaje da postoji kao pravno lice (u daljem tekstu: društva sticaoci), a svi ili
deo njegovih akcionara, odnosno članova, uz očuvanje principa ravnopravnosti,
postaju akcionari odnosno članovi društva sticaoca uz zamenu akcija/udela
akcionarima ili članovima društva deljenika (i za taj iznos smanjenja njegovog
osnovnog kapitala bez primene odredaba ovog zakona o smanjenju tog kapitala u
redovnom postupku) za akcije/udele društva sticaoca i ako je potrebno, novčano
plaćanje koje ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili njihove
računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(3) Odvajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno
društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajući deo obaveza
(u daljem tekstu: društvo deljenik) na jedno ili više time novoosnovanih društava ili na
jedno ili više društava sa kojima se spaja u novoosnovano društvo (u daljem tekstu:
- 158 -
novo društvo), uz zamenu akcija/udela društva deljenika (i za taj iznos smanjenja
njegovog osnovnog kapitala bez primene odredaba ovog zakona o smanjenju tog
kapitala u redovnom postupku) za izdavanje akcija ili udela novih društava koja se
time osnivaju akcionarima ili članovima društva deljenika i ako je potrebno, novčano
plaćanje, koje ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili njihove
računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(4) Na odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje, ako ovim
zakonom nije drukčije uređeno, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o podeli
uz pripajanje i podeli uz osnivanje.
( Link ka prethodnom delu zakona )
( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )
Odeljak 3.
Spajanje uz pripajanje akcionarskih društava u redovnom
postupku
O d s e k 1.
Priprema
Ugovor o spajanju uz pripajanje
Član 384.
(1) Upravni odbori akcionarskih društava pripremaju nacrt ugovora o
spajanju uz pripajanje u pisanoj formi.
(2) Ugovor o spajanju uz pripajanje sadrži podatke o:
1) vrsti, poslovnom imenu društva, sedištu i adresi svakog društva
prestalog pripajanjem i društava sticaoca;
2) srazmeri zamene akcija i iznosu bilo kog novčanog plaćanja;
3) tačnom opisu načina dodele akcija akcionarima društva prestalog
pripajanjem pri njihovoj zameni;
4) danu od kojeg akcionari društva prestalog pripajanjem stiču pravo
da učestvuju u dobiti društva sticaoca po osnovu zamenjenih akcija, a po potrebi i o
drugim posebnim uslovima za ostvarivanje tog prava;
5) danu od kog se smatra da su poslovi društva prestalog
pripajanjem preduzeti za račun društva sticaoca (dan obračuna pripajanja);
6) posebnim pravima koja društvo sticalac daje imaocima akcija za
koje su vezana posebna prava i imaocima drugih hartija od vrednosti koje je izdalo
društvo prestalo pripajanjem ili o predloženim merama u vezi sa tim;
7) pravima datim direktoru ili članu upravnog odbora bilo kog društva
koje učestvuje u spajanju uz pripajanje;
8) druge podatke koje sadrži osnivački akt društva u skladu sa ovim
zakonom.
(3) Sastavni deo ugovora iz stava 1. ovog člana su i predlog izmena
osnivačkog akta i predlog statuta društva sticaoca posle spajanja pripajanjem.
- 159 -
Izveštaj upravnog odbora
Član 385.
(1) Upravni odbor svakog od društava učesnika u spajanju uz
pripajanje sačinjava detaljan pisani izveštaj sa objašnjenjem ugovora o spajanju uz
pripajanje, analizom rentabilnosti i tržišnog položaja oba učesnika i sa ukazivanjem
na zakonske i ekonomske osnove za spajanje uz pripajanje i objašnjenjem srazmere
zamene akcija.
(2) Izveštaj iz stava 1. ovog člana, ako je to potrebno, sadrži i opis
posebnih teškoća koje su nastale u proceni imovine ili kapitala društava koja se
spajaju uz pripajanje.
(3) Upravni odbor svakog od društva koje učestvuje u spajanju uz
pripajanje informiše skupštinu akcionara o značajnijim promenama imovine i obaveza
između dana potpisivanja ugovora o spajanju uz pripajanje i dana održavanja
skupštine društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje.
Izveštaj revizora
Član 386.
(1) Ugovor o spajanju uz pripajanje i izveštaj upravnog odbora
podležu reviziji jednog ili više revizora svakog društva koje učestvuje u spajanju uz
pripajanje koga imenuje nadležni sud u vanparničnom postupku po podnetom
zajedničkom predlogu upravnih odbora tih društava.
(2) Revizor spajanja uz pripajanje sastavlja pisani izveštaj o reviziji
spajanja uz pripajanje koji se podnosi društvima koja učestvuju u spajanju uz
pripajanje najkasnije u roku od dva meseca od dana postavljenja i koji sadrži
naročito:
1) obrazloženi prikaz svih važnih delova imovine i obaveza za
društva koja učestvuju u ovoj statusnoj promeni;
2) podatke o primenjenom metodu procene vrednosti svih društava
koja učestvuju u spajanju uz pripajanje, radi utvrđivanja srazmere zamene akcija,
koja je predložena u nacrtu ugovora o spajanju uz pripajanje, razloge zbog kojih je
primenjen taj metod i obrazloženje iz kojeg treba da se vidi da li je taj metod primeren
okolnostima tog slučaja;
3) podatke o posebnim teškoćama u proceni vrednosti društava koja
učestvuju u spajanju uz pripajanje, ako ih je bilo.
(3) Revizor je ovlašćen da od svih društava koja učestvuju u spajanju
uz pripajanje zatraži sve podatke i isprave potrebne za uspešno obavljanje revizije,
kao i da preduzme sve ostale radnje potrebne za proveru istinitosti podataka i
isprava dobijenih od tih društava, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
- 160 -
Izveštaj nadzornog odbora
Član 387.
Ako društva koja učestvuju u spajanju uz pripajanje imaju nadzorni
odbor, izveštaj upravnog odbora i izveštaj revizora o ugovoru o spajanju uz pripajanje
dostavlja se i nadzornom odboru koji o tim izveštajima sačinjava svoj pisani izveštaj.
O d s e k 2.
Odlučivanje
Objavljivanje ugovora
Član 388.
Nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje dostavlja se registru i objavljuje
se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i to za
svako društvo koje prestaje spajanjem uz pripajanje i društvo sticaoca najkasnije 30
dana pre dana određenog za održavanje skupštine akcionara koja o njemu odlučuje.
Uvid u isprave
Član 389.
(1) Privredno društvo koje učestvuje u spajanju uz pripajanje dužno je
da u prostorijama svog sedišta omogući akcionarima, najkasnije 30 dana pre dana
održavanja skupštine akcionara koja treba da odluči o spajanju uz pripajanje, uvid u
isprave, i to u:
1) nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje;
2) izmene osnivačkog akta i statuta društva sticaoca;
3) finansijske izveštaje svih društava koja se spajaju uz pripajanje u
poslednje tri godine;
4) poseban računovodstveni izveštaj koji izražava stanje društva
najviše tri meseca pre dana u kojem je sačinjen nacrt ugovora o spajanju uz
pripajanje, ako se poslednji finansijski izveštaj tog društva odnosi na poslovnu godinu
koja se završila više od šest meseci pre sačinjavanja nacrta ugovora o spajanju uz
pripajanje;
5) izveštaje upravnog odbora o spajanju uz pripajanje svih društava
koja učestvuju u spajanju uz pripajanje ili njihov zajednički izveštaj;
6) izveštaj o reviziji spajanja uz pripajanje svih društava koja
učestvuju u tom postupku ili zajednički izveštaj o reviziji;
7) izveštaj nadzornog odbora svih društava koja učestvuju u spajanju
uz pripajanje, ako postoji nadzorni odbor.
(2) Poseban računovodstveni izveštaj iz stava 1. tačka 4) ovog člana
sastavlja se primenom istog metoda i u istom obliku (izgledu) kao poslednji finansijski
izveštaj.
- 161 -
(3) Procene vrednosti u posebnom računovodstvenom izveštaju mogu
da se zasnivaju samo na promenama u knjigovodstvu društava koja učestvuju u
spajanju uz pripajanje, u odnosu na stanje izraženo u poslednjem finansijskom
izveštaju bez sprovođenja popisa sredstava i inventara.
(4) U posebnom računovodstvenom izveštaju se iskazuju
knjigovodstvena smanjenja i povećanja vrednosti sredstava do kojih je došlo u
vremenu posle poslednjeg finansijskog izveštaja, kao i značajnije promene stvarne
vrednosti sredstava društava koja učestvuju u spajanju uz pripajanje, koje nisu
izražene u knjigama.
(5) Društva koja učestvuju u spajanju uz pripajanje dužna su da
svakom akcionaru, na njegov zahtev, predaju besplatan prepis ili kopiju svake
isprave iz stava 1. ovog člana u celini ili izvode iz njih.
Usvajanje ugovora odlukom skupštine
Član 390.
(1) Odluka o usvajanju ugovora o spajanju uz pripajanje donosi se na
skupštini akcionara svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje
kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2. ovog zakona.
(2) Ako u društvima koja učestvuju u spajanju uz pripajanje ima više
klasa akcija, odluka o usvajanju ugovora o spajanju uz pripajanje donosi se i od
strane akcionara svake klase akcija čija su prava povređena tom odlukom na
glasanju grupe te klase u skladu sa stavom 1. ovog člana.
(3) Nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje usvajaju u istovetnom
tekstu skupštine svih društava koja učestvuju u spajanju uz pripajanje.
(4) Potpisi ovlašćenih zastupnika društava koja učestvuju u spajanju
uz pripajanje na odluci o usvajanju ugovora o spajanju uz pripajanje overavaju se.
(5) Sa odlukom o odobrenju ugovora o spajanju uz pripajanje usvajaju
se, na isti način, i sve potrebne izmene osnivačkog akta i statuta društva sticaoca.
(6) Ugovor o spajanju uz pripajanje prilaže se uz zapisnik skupštine
svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje.
Spajanje uz pripajanje bez odluke skupštine društva sticaoca
Član 391.
(1) Spajanje uz pripajanje može se vršiti na osnovu odluke upravnog
odbora društva sticaoca, bez odluke njegove skupštine akcionara, pod uslovom da:
1) nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje bude objavljen u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i to najkasnije 30 dana
pre dana kada bi sednica skupštine akcionara društva koje prestaje spajanjem uz
pripajanje trebalo da bude održana;
2) akcionarima društva sticaoca u njegovom sedištu bude omogućen
uvid u nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje, finansijske izveštaje svih društava koja
učestvuju u spajanju uz pripajanje u poslednje tri godine, poseban računovodstveni
- 162 -
izveštaj za tekuću godinu, izveštaj upravnog odbora, izveštaj o reviziji spajanja uz
pripajanje i izveštaj nadzornog odbora ako ga ima najkasnije 30 dana pre dana
održavanja skupštine akcionara društva koje prestaje pripajanjem na kojoj se
odlučuje o spajanju uz pripajanje;
3) jedan ili više akcionara društva sticaoca sa najmanje 5% učešća u
njegovom osnovnom kapitalu ne zahteva održavanje skupštine akcionara tog društva
radi odlučivanja o spajanju uz pripajanje u roku od 30 dana od dana održavanja
skupštine društva koje prestaje pripajanjem na kojoj je usvojen nacrt ugovora o
spajanju uz pripajanje.
(2) Uslovi iz stava 1. ovog člana moraju se ispuniti kumulativno.
O d s e k 3.
Sprovođenje spajanja uz pripajanje
Povećanje kapitala
Član 392.
(1) Povećanje osnovnog kapitala društva sticaoca kod spajanja uz
pripajanje sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona o povećanju osnovnog
kapitala akcionarskog društva novim ulozima, osim što se na dodelu akcija tog
društva akcionarima društava prestalih pripajanjem ne primenjuju odredbe o:
1) zabrani povećanja osnovnog kapitala dok se upisani ulozi u celosti
ne unesu u osnovni kapital;
2) uslovima za upis novih akcija, odobrenju Komisije za hartije od
vrednosti za emisiju akcija, javnoj ponudi, prospektu, dokazima da su uplaćeni
novčani ulozi odnosno uneseni nenovčani ulozi u osnovni kapital društva kao prilozi
prijavi za registraciju i druge odredbe nespojive sa zamenom akcija u spajanju uz
pripajanje društava;
3) pravima postojećih akcionara društava koja učestvuju u spajanju
uz pripajanje na prvenstvo upisa novih akcija u odnosu na treća lica.
(2) Akcionari koji su u društvima prestalim pripajanjem upisali akcije
pre zamene, ali ih do zamene za akcije društva sticaoca nisu u celosti uplatili,
nastavljaju sa uplatom upisanih akcija u tom društvu pod uslovima po kojima su ih
upisali pre zamene do visine nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno
računovodstvene vrednosti akcija kod akcija bez nominalne vrednosti, osim ako
ugovorom o spajanju uz pripajanje nije drukčije određeno.
Zabrana stvaranja prividnog kapitala
Član 393.
(1) Ako društva koja prestaju pripajanjem imaju akcije, direktno ili
indirektno, u društvu sticaocu ili obrnuto, povećanje osnovnog kapitala društva
sticaoca za iznos akcija, koje ima u tim društvima, kao i za iznos akcija, koje ta
društva imaju u društvu sticaocu nije dopušteno.
- 163 -
(2) Akcije društava koja prestaju pripajanjem u društvu sticaocu, kao i
obrnuto, smatraju se sopstvenim akcijama društva sticaoca posle registracije
spajanja uz pripajanje.
(3) Društvo sticalac ne može u spajanju uz pripajanje da izdaje svoje
akcije za:
1) akcije u društvima prestalim pripajanjem, čiji je vlasnik to društvo,
bilo lično ili preko trećeg lica, koje ih drži za njegov račun;
2) sopstvene akcije društava prestalih pripajanjem, bilo da su to
akcije tih društava direktno ili indirektno preko trećeg lica, koje ih drži za njihov račun.
(4) Sopstvenim akcijama iz stava 2. ovog člana društvo sticalac
raspolaže u skladu sa članom 224. stav 2. ovog zakona.
(5) Društvo sticalac može, uz saglasnost društava prestalih
pripajanjem, da akcionarima tih društava zameni njihove akcije za akcije društva
sticaoca koje ta društva koja prestaju pripajanjem imaju u njemu, umesto da im izda
nove akcije radi zamene u spajanju uz pripajanje u skladu sa srazmerom zamene
akcija utvrđenom ugovorom o spajanju uz pripajanje.
Osnovni kapital društva sticaoca
Član 394.
Vrednosti izkazane u finansijskom izveštaju društava koja prestaju
pripajanjem iskazuju se u finansijskom izveštaju društva sticaoca posle spajanja uz
pripajanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
O d s e k 4.
Zaštita poverilaca
Pravo na obezbeđenje i namirenje
Član 395.
(1) Poverioci čija su potraživanja nastala do objave nacrta ugovora o
spajanju uz pripajanje imaju pravo da, u roku od 30 od dana te objave, pisanim
putem zahtevaju obezbeđenje ili namirenje nenamirenih punovažnih potraživanja,
kako dospelih tako i nedospelih, od društva koje učestvuje u postupku spajanja uz
pripajanje koje im je dužnik.
(2) Poverioci koji nisu zahtevali obezbeđenje ili namirenje potraživanja
u roku iz stava 1. ovog člana, imaju pravo da u roku od šest meseci od dana
objavljivanja registracije spajanja uz pripajanje, pisanim putem zahtevaju
obezbeđenje nedospelih potraživanja ako učine verovatnim da se spajanjem uz
pripajanje ugrožava njihovo namirenje.
(3) Poverioci koji imaju dovoljno obezbeđena potraživanja, kao i
poverioci koji bi u stečaju imali prava prvenstvenog namirenja nemaju prava iz st. 1. i
2. ovog člana.
(4) U objavama iz st. 1. i 2. ovog člana poverioci se obaveštavaju o
pravu na obezbeđenja ili namirenja koje imaju povodom spajanja uz pripajanje.
- 164 -
(5) Obezbeđenje potraživanja za poverioce društava koja prestaju
pripajanjem i poverioce društva sticaoca može da bude dato različitim instrumentima
obezbeđenja.
(6) Upravni odbor društva sticaoca dužan je da upravlja imovinom
svakog od društava koja su prestala pripajanjem odvojeno sve dok se poveriocima iz
st. 1. i 2. ovog člana potraživanja ne namire ili dovoljno ne obezbede.
(7) Poverioci svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje
imaju prednost u namirenju potraživanja iz imovine tog društva koje im je prvobitni
dužnik u odnosu na poverioce ostalih društava koja se spajaju uz pripajanje.
(8) Poverioci koji smatraju da je spajanjem uz pripajanje ugroženo
namirenje njihovih potraživanja mogu nadležnom sudu podneti tužbu za pobijanje
odluke o spajanju uz pripajanje.
(9) Ako upravni odbor društva sticaoca radi zaštite prava poverilaca
ne postupi u skladu sa st. 1. do 7. ovog člana, sud može da poništi spajanje uz
pripajanje po tužbi poverilaca, ako utvrdi da je spajanjem uz pripajanje bitnije
ugroženo namirenje njihovih potraživanja.
Zaštita imalaca obveznica
Član 396.
Odredbe člana 395. ovog zakona, primenjuju se i na potraživanja
imalaca obveznica i drugih hartija od vrednosti, koje su izdala društva koja prestaju
pripajanjem, osim ako je drukčije određeno u odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti
ili ako je drukčije ugovoreno sa njihovim imaocima u skladu sa članom 210. stav 10.
ovog zakona.
Zaštita imalaca posebnih prava
Član 397.
(1) Društvo sticalac imaocima hartija od vrednosti sa posebnim
pravima, koje je izdalo društvo prestalo pripajanjem, a koje nisu akcije, kao što su
zamenljive obveznice, varanti, obveznice i druge hartije od vrednosti, obezbeđuje
najmanje ista posebna prava posle spajanja uz pripajanje, osim ako je drukčije
predviđeno u odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti ili ako je drukčije ugovoreno sa
njihovim imaocima u skladu sa članom 210. stav 10. ovog zakona.
(2) Ako društvo sticalac ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana
dužno je da imaocima hartija od vrednosti sa posebnim pravima isplati posebnu
novčanu naknadu za gubitak ili izmenu tih prava, prema njihovoj tržišnoj vrednosti, a
ako nemaju tržišnu vrednost, prema vrednosti koju potvrdi revizor spajanja uz
pripajanje.
- 165 -
O d s e k 5.
Okončanje
Prijava za upis
Član 398.
(1) Privredno društvo koje prestaje pripajanjem i društvo sticalac,
podnose prijavu za registraciju spajanja uz pripajanje, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Ako je pokrenut postupak pobijanja odluke o spajanju uz pripajanje
registar ne prekida postupak registracije spajanja uz pripajanje ako oceni da
preovlađuje interes za hitnim odlučivanjem i da su ispunjeni ostali uslovi za
registraciju spajanja uz pripajanje.
(3) Pri odlučivanju o preovlađivanju interesa za hitnim odlučivanjem
registar vodi računa o pravima koja se štite u postupku za pobijanje, verovatnosti
uspeha tužioca, kao i o šteti koja bi tim društvima nastala usled odlaganja upisa
spajanja uz pripajanje.
Registracija i objavljivanje
Član 399.
(1) Registracija spajanja uz pripajanje i objavljivanje registracije, vrši
se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Društvo sticalac povećava osnovni kapital istovremeno sa upisom
spajanja uz pripajanje i registruje ovo povećanje po osnovu spajanja uz pripajanje
osnovnog kapitala društva sticaoca.
(3) Društvo sticalac akcije koje daje akcionarima društva prestalog
pripajanjem upisuje u Centralni registar hartija od vrednosti na ime akcionara tih
društava.
Dejstvo
Član 400.
Registracijom spajanja uz pripajanje nastupaju sledeće pravne
posledice:
1) imovina društva koje prestaje pripajanjem, uključujući i
nenamirena potraživanja prema trećim licima, prelazi na društvo sticaoca;
2) dugovi i druge obaveze društva koje prestaje pripajanjem prema
trećim licima prelaze na društvo sticaoca, kao novog dužnika;
3) uzajamna potraživanja između društva koje prestaje pripajanjem i
društva sticaoca, koja još nisu namirena, gase se usled sjedinjavanja dužnika i
poverioca u istom licu;
4) akcionari društva koje prestaje pripajanjem postaju akcionari
društva sticaoca;
- 166 -
5) društvo koje se spaja uz pripajanje prestaje da postoji bez
sprovođenja postupka likvidacije;
6) akcije koje je društvo koje prestaje pripajanjem izdalo povlače se i
poništavaju uz zamenu za akcije društva sticaoca i novac, ako ugovor o spajanju uz
pripajanje tako predviđa;
7) prava trećih lica, kao što je zaloga, plodouživanje ili drugo pravo,
kojima se ograničava svojina na akcijama društva koje prestaje pripajanjem, prelaze
na akcije koje je istim akcionarima izdalo društvo sticalac umesto opterećenih akcija
ili na potraživanje novčane naknade, koje se priznaje, pored ili umesto zamene
akcija, u skladu sa ugovorom o spajanju uz pripajanje;
8) dozvole, koncesije, druge povlastice i oslobođenja data ili priznata
društvu prestalom pripajanjem prelaze na društvo sticaoca, osim ako je propisima
kojim se uređuje njihovo davanje drukčije određeno;
9) punomoćnicima akcionara društva koje prestaje pripajanjem u
skupštini društva sticaoca, članovima njegovog upravnog odbora i nadzornog odbora
i revizoru, prestaju te dužnosti u društvu sticaocu, a mogu da ih nastave u tom
društvu samo u skladu sa ugovorom o spajanju uz pripajanje;
10) lica zaposlena u društvu prestalom pripajanjem nastavljaju da rade
u društvu sticaocu u skladu sa propisima o radu i ugovorom o spajanju uz pripajanje.
Odeljak 4.
Spajanje uz pripajanje akcionarskog društva u
pojednostavljenom postupku
Pojam
Član 401.
(1) Spajanje uz pripajanje akcionarskog društva u pojednostavljenom
postupku je spajanje uz pripajanje jednog ili više podređenih društava, u kojima
društvo sticalac ima najmanje 90% akcija sa pravom glasa, samo na osnovu odluke
skupštine društva prestalog pripajanjem, a bez odluke skupštine društva sticaoca i
bez revizije spajanja uz pripajanje.
(2) Odluka skupštine društva sticaoca iz stava 1. ovog člana i izveštaj
upravnog odbora, izveštaj o reviziji spajanja uz pripajanje i izveštaj nadzornog
odbora nisu potrebni, pod uslovom da:
1) nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje bude objavljen najkasnije
30 dana pre dana održavanja skupštine akcionara podređenog društva, na kojem se
odlučuje o spajanju uz pripajanje, a ako je to društvo otvoreno akcionarsko društvo,
objavljivanje se vrši i najmanje u jednim dnevnim novinama koje se prodaju na celom
području Republike Srbije u tiražu od najmanje 100.000 primeraka;
2) akcionarima društva sticaoca u njegovom sedištu bude omogućen
uvid u nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje, finansijske izveštaje svih društava koja
prestaju pripajanjem u poslednje tri godine i poseban računovodstveni izveštaj za
tekuću godinu, ako je takav izveštaj obavezan za spajanje uz pripajanje, najmanje 30
dana pre dana održavanja skupštine akcionara društva prestalog pripajanjem na
kojem se odlučuje o spajanju uz pripajanje;
- 167 -
3) jedan ili više akcionara društva sticaoca sa najmanje 5% akcija sa
pravom glasa o spajanju uz pripajanje, ne zahteva održavanje skupštine tog društva
radi odlučivanja o spajanju uz pripajanje, u roku od 30 dana od dana održavanja
skupštine društva koje prestaje pripajanjem na kojoj je usvojen nacrt ugovora o
spajanju uz pripajanje.
(3) Smatra se da društvo sticalac ima 90% učešća u osnovnom
kapitalu podređenog društva i kad ga jedno ili više drugih lica drže u svoje ime, a za
njegov račun.
(4) Na pitanja spajanja uz pripajanje akcionarskog društva u
pojednostavljenom postupku koja nisu uređena u st. 1. do 3. ovog člana, primenjuju
se odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje u redovnom postupku.
Spajanje uz pripajanje potpuno podređenog društva
Član 402.
(1) Potpuno podređeno društvo može odlukom svoje skupštine da se
spoji uz pripajanje kontrolnom društvu, kao svom jedinom akcionaru, i društvu
sticaocu u skladu sa članom 401. ovog zakona o spajanju uz pripajanje u
pojednostavljenom postupku.
(2) Kad se potpuno podređeno društvo spaja uz pripajanje sa
kontrolnim društvom ne primenjuju se odredbe ovog zakona o odgovornosti članova
upravnog odbora, nadzornog odbora i revizora, niti društvo sticalac, kao jedini
akcionar društva koje prestaje pripajanjem, postaje sebi akcionar, kao ni druge
odredbe koje su nespojive sa prirodom ovog spajanja uz pripajanje.
Odeljak 5.
Spajanje uz pripajanje društava s ograničenom
odgovornošću
Shodna primena
Član 403.
(1) Na spajanje uz pripajanje društava s ograničenom odgovornošću
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje akcionarskog
društva, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću iz stava 1. ovog člana,
smatra se akcionarom, a njegov udeo u osnovnom kapitalu društva koje učestvuje u
spajanju uz pripajanje skupom svih akcija koje jedan akcionar ima u akcionarskom
društvu.
Priprema skupštine
Član 404.
(1) U pripremi skupštine članova upravni odbor ili direktor društava s
ograničenom odgovornošću koja učestvuju u spajanju uz pripajanje ne dostavlja
- 168 -
registru i ne objavljuje nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje u skladu sa zakonom
kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Upravni odbor ili direktor društva s ograničenom odgovornošću
koje učestvuje u spajanju uz pripajanje besplatno dostavlja lično svakom članu
društva, najkasnije 15 dana pre dana održavanja sednice skupštine članova koja
odlučuje o spajanju uz pripajanje, sledeće isprave:
1) nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje;
2) finansijske izveštaje društava koja učestvuju u spajanju uz
pripajanje u poslednje tri godine;
3) poseban računovodstveni izveštaj koji izražava stanje društava
koja učestvuju u spajanju uz pripajanje najviše tri meseca pre dana sačinjavanja
nacrta ugovora o spajanju uz pripajanje, ako se poslednji finansijski izveštaj tih
društava odnosi na poslovnu godinu koja se završila više od šest meseci pre
sačinjavanja nacrta ugovora o spajanju uz pripajanje;
4) izveštaje direktora ili upravnog odbora o spajanju uz pripajanje
svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje ili njihov zajednički izveštaj;
5) izveštaj revizora, ako je revizija za to društvo obavezna, u skladu
sa zakonom o računovodstvu i reviziji.
Odeljak 6.
Spajanje uz pripajanje akcionarskog društva i društva s
ograničenom odgovornošću
Shodna primena
Član 405.
(1) Jedno ili više akcionarskih društava može da se spaja uz
pripajanje sa društvom s ograničenom odgovornošću, kao što i jedno ili više društava
s ograničenom odgovornošću može da se spaja uz pripajanje sa akcionarskim
društvom.
(2) Odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje akcionarskih
društava shodno se primenjuju i na spajanje uz pripajanje iz stava 1. ovog člana.
Akcionarsko društvo kao društvo koje prestaje pripajanjem
Član 406.
(1) Ako je društvo s ograničenom odgovornošću društvo sticalac, a
akcionarsko društvo društvo koje prestaje pripajanjem tom društvu, ugovorom o
spajanju uz pripajanje se utvrđuje nominalna vrednost udela koji se dodeljuje svakom
akcionaru tog društva kao novom članu u društvu s ograničenom odgovornošću.
(2) Ako se otvoreno akcionarsko društvo spaja uz pripajanje društvu s
ograničenom odgovornošću, u tom spajanju uz pripajanje mora da ispuni uslove za
pretvaranje u zatvoreno društvo uređene ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje
tržište hartija od vrednosti, radi zaštite akcionara i imalaca drugih hartija od vrednosti
koje je javno izdalo.
- 169 -
(3) Ako društvo s ograničenom odgovornošću kao društvo sticalac
akcionarima akcionarskog društva koje prestaje pripajanjem, zamenjuje akcije
dodelom sopstvenih udela, umesto da im dodeli nove udele, dužno je ugovorom o
spajanju uz pripajanje da navede sve akcionare kao svoje nove članove kojima
dodeljuje sopstvene udele, kao i nominalnu vrednost svakog tako dodeljenog udela.
Društvo s ograničenom odgovornošću kao društvo koje prestaje
pripajanjem
Član 407.
Ako je akcionarsko društvo društvo sticalac, a društvo s ograničenom
odgovornošću društvo koje prestaje pripajanjem, ugovorom o spajanju uz pripajanje
utvrđuje se nominalna vrednost udela svakog člana tog društva i broj akcija, koji mu
se prema srazmeri predviđenoj ugovorom o spajanju uz pripajanje dodeljuje u
društvu sticaocu.
Odeljak 7.
Spajanje uz osnivanje
Spajanje uz osnivanje akcionarskih društava
Član 408.
(1) Na spajanje uz osnivanje akcionarskih društava shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje akcionarskih društava, ako
ovim zakonom nije drukčije uređeno.
(2) Spojena društva iz stava 1. ovog člana smatraju se društvima koja
prestaju pripajanjem, novo društvo društvom sticaocem, a ugovor o spajanju uz
osnivanje je ugovor o spajanju uz pripajanje.
(3) Spajanje uz osnivanje ne može se vršiti bez odluke skupštine
društava prestalih spajanjem niti se može vršiti primenom odredaba ovog zakona o
pripajanju u pojednostavljenom postupku.
(4) Ugovor o spajanju uz osnivanje je osnivački akt novog društva
nastalog spajanjem postojećih društava.
(5) U ugovor o spajanju uz osnivanje upisuju se kao ugovornici
spojena društva sa podacima o poslovnom imenu, sedištu, pravnoj formi i delatnosti
svakog od njih i ako spajanjem prestaju da postoje, a njihovi akcionari postaju
akcionari novog društva.
(6) Ugovor o spajanju uz osnivanje, pored elemenata ugovora o
spajanju uz pripajanje utvrđenih ovim zakonom, sadrži i elemente predviđene za
osnivački akt akcionarskog društva.
(7) U ugovor o spajanju uz osnivanje, kao osnivački akt novog
društva, unose se odredbe o posebnim pravima, troškovima osnivanja, ulozima u
stvarima i pravima i njihovom unošenju u novo društvo iz osnivačkih akata društava
prestalih spajanjem.
- 170 -
(8) Na osnivanje novog društva shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o osnivanju akcionarskog društva, s tim što za zamenu akcija društava
prestalih spajanjem za akcije novog društva nije potrebno odobrenje Komisije za
hartije od vrednosti, osim ako se istovremeno sa spajanjem uz osnivanje te akcije
prvi put javno nude na prodaju.
(9) Društva koja prestaju spajanjem uz osnivanje podnose prijavu za
registraciju prestanka spajanja i prijavu osnivanja novog društva.
(10) Danom registracije novog društva, društva prestala uz spajanje
brišu se iz registra.
Spajanje uz osnivanje društava s ograničenom odgovornošću
Član 409.
Na spajanje uz osnivanje društava s ograničenom odgovornošću
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje društava s
ograničenom odgovornošću i odredbe o spajanju uz osnivanje akcionarskih društava.
Spajanje uz osnivanje između akcionarskih društava i društava s
ograničenom odgovornošću
Član 410.
(1) Jedno ili više akcionarskih društava i jedno ili više društava s
ograničenom odgovornošću mogu se spajati uz osnivanje.
(2) Na spajanje uz osnivanje iz stava 1. ovog člana shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje između akcionarskih
društava i društava s ograničenom odgovornošću.
(3) Spojena društva se smatraju društvima koja prestaju pripajanjem,
novo društvo društvom sticaocem, a ugovor o spajanju uz osnivanje je ugovor o
spajanju uz pripajanje, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
(4) Ako se spajanjem iz stava 1. ovog člana osniva novo društvo s
ograničenom odgovornošću na učešće akcionarskog društva u spajanju uz osnivanje
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje akcionarskog
društva društvu s ograničenom odgovornošću. Ako se spajanjem uz osnivanje osniva
novo akcionarsko društvo, na učešće društva s ograničenom odgovornošću u
spajanju uz osnivanje shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz
pripajanje društva sa ograničenom odgovornošću akcionarskom društvu.
(5) Spajanje uz osnivanje ne može se vršiti bez odluke skupštine
društava koja prestaju spajanjem, niti se mogu primenjivati odredbe ovog zakona o
spajanju uz pripajanje u pojednostavljenom postupku.
(6) Ugovor o spajanju uz osnivanje je osnivački akt novog društva
koje nastaje spajanjem postojećih.
(7) U ugovor o spajanju uz osnivanje kao osnivači novog društva
upisuju se društva prestala spajanjem, sa podacima o poslovnom imenu, sedištu,
obliku i delatnosti svakog od njih iako spajanjem prestaju, a njihovi akcionari ili
članovi postaju akcionari ili članovi novog društva.
- 171 -
(8) Ugovor o spajanju uz osnivanje pored elemenata ugovora o
spajanju uz pripajanje utvrđenih ovim zakonom, sadrži i elemente osnivačkog akta
akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.
(9) U ugovor o spajanju uz osnivanje kao osnivački akt novog
akcionarskog društva unose se odredbe o posebnim pravima, troškovima osnivanja,
ulozima u stvarima i pravima i njihovom unošenju u društvo iz osnivačkih akata
društava koja prestaju spajanjem.
(10) Na spajanje uz osnivanje novog akcionarskog društva shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju akcionarskog društva, s tim što za
zamenu akcija društava prestalih uz spajanje za akcije novog društva nije potrebno
odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, osim ako se istovremeno sa spajanjem
prvi put te akcije javno nude na prodaju.
(11) Ugovor o spajanju uz osnivanje novog društva s ograničenom
odgovornošću pored elemenata ugovora o spajanju uz pripajanje utvrđenih ovim
zakonom, sadrži i elemente predviđene ovim zakonom za osnivački akt društva s
ograničenom odgovornošću.
(12) Na registraciju i objavljivanje registracije spajanja akcionarskog
društva i društva s ograničenom odgovornošću, shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o registraciji i objavljivanju registracije osnivanja akcionarskih društava.
Odeljak 8.
Podela uz pripajanje akcionarskih društava
O d s e k 1.
Osnovna načela
Shodna primena
Član 411.
Na podelu uz pripajanje akcionarskih društava shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje, ako ovim zakonom nije drukčije
uređeno.
O d s e k 2.
Nacrt ugovora o podeli uz pripajanje
Oblik i sadržina
Član 412.
(1) Upravni odbor društva prestalog podelom sačinjava ugovor o
podeli uz pripajanje u pisanom obliku.
(2) Nacrt ugovora iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:
1) poslovnom imenu, obliku i sedištu svakog društva učesnika
podele;
- 172 -
2) srazmeri zamene akcija i iznos bilo kog novčanog plaćanja;
3) načinu dodele akcija društva sticaoca;
4) danu od kojeg akcionari društva prestalog podelom stiču pravo da
učestvuju u dobiti društva sticaoca po osnovu zamenjenih im akcija, kao i sve
posebne uslove za ostvarivanje tog prava, ako tih uslova ima;
5) danu od kog se smatra da su poslovi društva koje se deli preduzeti
za račun društva sticaoca (dan obračuna);
6) posebnim pravima koja društvo sticalac obezbeđuje imaocima
preferencijalnih akcija i drugih povlašćenih hartija od vrednosti, koje je izdalo društvo
prestalo podelom ili mere predložene u vezi s tim;
7) o pravima koje imaju ili podelom dobijaju direktor ili članovi
upravnog odbora društava učesnika u podeli;
8) imovini i obavezama društva koje se deli, a koje se prenose
svakom društvu sticaocu;
9) načinu dodele akcija društva sticaoca akcionarima društva
prestalog podelom i kriterijum na kome se zasniva ova dodela.
(3) Sastavni deo nacrta ugovora iz stava 1. ovog člana je predlog
izmena osnivačkih akata i predlog izmena statuta društava sticalaca.
Neraspoređena sredstva i dugovi
Član 413.
(1) Sredstva društva prestalog podelom koja ugovorom o podeli nisu
dodeljena nijednom društvu sticaocu, niti mogu da se dodele na osnovu uslova
podele iz tog ugovora, dodeljuju se svim društvima sticaocima srazmerno učešću
svakog od njih u neto imovini društva prestalog podelom utvrđenoj ugovorom o
podeli.
(2) Za obaveze društva prestalog podelom koje ugovorom o podeli
nisu raspoređene nijednom društvu sticaocu, niti mogu da se rasporede na osnovu
uslova podele iz tog ugovora, solidarno odgovaraju sva društva sticaoci.
O d s e k 3.
Odlučivanje
Odluka
Član 414.
(1) Ugovor o podeli uz pripajanje usvaja se na sednicama skupština
akcionara društava koja učestvuju u podeli uz pripajanje, kvalifikovanom većinom u
skladu sa članom 293. stav 2. ovog zakona.
(2) Ako u društvu koje je prestalo podelom ima više klasa akcija,
ugovor o podeli uz pripajanje usvajaju akcionari svake klase akcija čija su prava
povređena podelom uz pripajanje na glasanju grupe te klase akcija u skladu sa
stavom 1. ovog člana.
- 173 -
(3) Potpisi na ugovoru ovlašćenih zastupnika svakog društva koje
učestvuje u podeli uz pripajanje overavaju se.
(4) Ugovor o podeli uz pripajanje prilaže se zapisniku skupštine
svakog društva koje učestvuje u podeli uz pripajanje.
Podela bez odluka skupština društava sticalaca
Član 415.
(1) Podela uz pripajanje može biti izvršena i na osnovu odluke
upravnog odbora društava sticalaca, bez odluke skupštine akcionara tih društava,
pod uslovom da:
1) je ugovor o podeli uz pripajanje objavljen u skladu sa članom 388.
ovog zakona najmanje mesec dana pre sednice skupštine akcionara društva
prestalog podelom na kojoj treba da se donese odluka o podeli uz pripajanje;
2) akcionarima svakog društva sticaoca je omogućeno da ostvare
uvid u sva dokumenta navedena u članu 401. ovog zakona;
3) jedan ili više akcionara nekog društva sticaoca čije je kapital
učešće najmanje 5% nije zahtevao održavanje skupštine akcionara radi donošenja
odluke o podeli uz pripajanje, u roku od 30 dana od dana održavanja skupštine
društva prestalog podelom na kojoj je usvojen nacrt ugovora o podeli uz pripajanje.
(2) Uslovi iz stava 1. ovog člana moraju se ispuniti kumulativno.
O d s e k 4.
Sprovođenje
Zamena akcija
Član 416.
Na zamenu akcija društva prestalog podelom akcijama društava
sticalaca, shodno se primenjuje član 400. stav 1. tačka 6) ovog zakona o zameni
akcija i o povlačenju i poništenju akcija u slučaju spajanja uz pripajanje.
O d s e k 5.
Zaštita poverilaca
Solidarna odgovornost
Član 417.
Za obaveze društva prestalog podelom uz pripajanje koje su postojale
pre registracije podele i njenog objavljivanja solidarno odgovara svako društvo
sticalac, osim ako je sa određenim poveriocem drukčije ugovoreno.
- 174 -
O d s e k 6.
Okončanje
Prijava za registraciju
Član 418.
(1) Društvo prestalo podelom i svako društvo sticalac podnose prijavu
za registraciju podele uz pripajanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija
privrednih subjekata.
(2) Ako je pokrenut postupak pobijanja odluke o podeli, registar ne
prekida postupak registracije, ako oceni da preovlađuje interes za hitnim
odlučivanjem i da su ispunjeni ostali uslovi za registraciju podele.
(3) Pri odlučivanju o preovlađivanju interesa iz stava 2. ovog člana
registar vodi računa o pravima koja se štite u postupku za poništaj, verovatnosti
uspeha tužioca, kao i o šteti koja bi društvima učesnicima podele nastala danom
odlaganja registracije podele.
Registracija i objavljivanje
Član 419.
Registracija podele i objavljivanje registracije vrši se u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Dejstvo
Član 420.
Danom registracije podele uz pripajanje nastupaju sledeće pravne
posledice:
1) imovina društva prestalog podelom, uključujući i nenamirena
potraživanja kao i druga prava i obaveze prema trećim licima u skladu sa ugovorom
o podeli prelazi na društva sticaoce;
2) akcionari društva prestalog podelom postaju akcionari jednog ili
više društava sticalaca, u skladu sa ugovorom o podeli uz pripajanje;
3) lica zaposlena u društvu prestalom podelom, nastavljaju da rade u
društvima sticaocima u skladu sa propisima o radu i ugovorom o podeli uz pripajanje;
4) društvo koje se deli prestaje da postoji.
- 175 -
Odeljak 9.
Podela uz osnivanje akcionarskog društva
Osnovno načelo
Član 421.
(1) Na podelu uz osnivanje novog društva shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o podeli uz pripajanje, o osnivanju odgovarajućeg oblika
društva, kao i o spajanju uz osnivanje novog društva.
(2) Ugovor o podeli uz osnivanje kao osnivački akt novog društva
usvaja skupština akcionara društva koje prestaje podelom.
(3) U ugovor o podeli uz osnivanje kao osnivač navodi se društvo
prestalo podelom, sa podacima o poslovnom imenu, sedištu, pravnoj formi i
delatnosti tog društva i svakog novog društva nastalog na toj osnovi, a akcionari
društva prestalog podelom postaju akcionari novog društva.
Odeljak 10.
Odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje
akcionarskog društva
Shodna primena
Član 422.
(1) Na odvajanje uz pripajanje akcionarskog društva shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o podeli uz pripajanje, a na odvajanje uz osnivanje
akcionarskog društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o podeli uz
osnivanje novih društava, odnosno spajanju sa postojećim društvom i osnivanju
novih društava na toj osnovi, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
(2) Nacrt ugovora o odvajanju uređuje i način smanjenja osnovnog
kapitala i akcija društva deljenika po osnovu smanjenja zbog odvajanja iz stava 1.
ovog člana.
(3) Uz nacrt ugovora o odvajanju akcionarskog društva, prilaže se
zaključni račun društva deljenika i početni bilans novog društva odnosno društava
sticalaca, kao i početni bilans društva deljenika iz kojeg se vidi stanje njegove
imovine i obaveza posle odvajanja.
(4) Od dana kad se sastavlja zaključni i početni bilans odnosno
deobni bilans iz stava 3. ovog člana do dana podnošenja prijave za registraciju ne
sme proći više od osam meseci.
(5) Osnivački akt akcionarskog društva deljenika menja se u skladu sa
odredbama ovog zakona o izmenama osnivačkog akta datog društva.
(6) U slučaju odvajanja uz osnivanje ili odvajanja uz pripajanje
akcionarskih društava, osnivanje ili spajanje uz pripajanje registruje se tek pošto se
upiše smanjenje osnovnog kapitala društva deljenika.
- 176 -
Odeljak 11.
Podela i odvajanje društava s ograničenom odgovornošću
Shodna primena
Član 423.
Odredbe ovog zakona o podeli i odvajanju akcionarskih društava
shodno se primenjuju i na podelu i odvajanje društava s ograničenom odgovornošću.
Odeljak 12.
Podela akcionarskog društva i odvajanje ogranka (dela)
društva u društvo s ograničenom odgovornošću, i obrnuto
Kombinovana podela
Član 424.
(1) Podela akcionarskog društva i odvajanje ogranka akcionarskog
društva u dva ili više društava s ograničenom odgovornošću ili kombinovanje ove dve
pravne forme društava, kao i podela i odvajanje dela društva s ograničenom
odgovornošću u dva ili više akcionarskih društava ili kombinovanje ove dve pravne
forme društava, mogu se vršiti u skladu sa ovim zakonom.
(2) Odredbe ovog zakona o podeli i odvajanju akcionarskih društava i
društava s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju i na podele i odvajanja
iz stava 1. ovog člana.
Odeljak 13.
Statusne promene i ortačko i komanditno društvo
Spajanje, podela i odvajanje sa učešćem ortačkog i komanditnog
društva
Član 425.
(1) Ortačko i komanditno društvo mogu se spajati sa društvom s
ograničenom odgovornošću i sa akcionarskim društvom.
(2) Na spajanje ortačkog i komanditnog društva sa društvom s
ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvom shodno se primenjuju odredbe
ovog zakona o spajanju društava s ograničenom odgovornošću, ako ovim zakonom
nije drukčije uređeno.
(3) Na učešće akcionarskog društva u spajanju sa ortačkim i
komanditnim društvom, bez obzira na to da li je akcionarsko društvo društvo sticalac,
društvo prestalo spajanjem uz pripajanje ili društvo prestalo spajanjem uz osnivanje,
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju akcionarskog društva, ako
ovim zakonom nije drukčije uređeno.
- 177 -
(4) Ako se otvoreno akcionarsko društvo spaja uz pripajanje ortačkom
ili komanditnom društvu ili se sa njim spaja u novo ortačko ili komanditno društvo, u
spajanju uz pripajanje odnosno spajanju uz osnivanje mora da ispuni uslove za
pretvaranje u zatvoreno društvo uređeno ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje
tržište hartija od vrednosti.
(5) Odluka o spajanju sa učešćem ortačkog ili komanditnog društva
donosi se u svakom društvu učesniku u spajanju uz saglasnost onih članova
odnosno akcionara, koji nakon spajanja postaju solidarno odgovorni prema trećim
licima za obaveze društva koje je pravni sledbenik u spajanju.
(6) Na podelu i odvajanje ortačkog i komanditnog društva, kao i na
podelu i odvajanje društva s ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva po
osnovu čega nastaje jedno ili više ortačkih ili komanditnih društava, shodno se
primenjuju st. 1. do 6. ovog člana i odredbe o podeli i odvajanju društva s
ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva.
Glava II
PROMENA PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Odeljak 1.
Osnovna načela
Pojam
Član 426.
Promena pravne forme je prelazak iz jedne pravne forme u drugu, u
skladu sa ovim zakonom.
Promena pravne forme u postupku likvidacije
Član 427.
(1) Privredno društvo nad kojim se sprovodi postupak likvidacije može
promeniti pravnu formu do početka deobe i isplate likvidacionog ostatka ortacima,
članovima ili akcionarima, koji preostane pošto se podmire poverioci društva.
(2) U slučaju donošenja odluke iz stava 1. ovog člana privredno
društvo je dužno da obustavi postupak likvidacije, da to registruje i objavi.
Registracija i objavljivanje
Član 428.
(1) Promena pravne forme privrednog društva registruje se i
objavljuje.
(2) Posle promene pravne forme privredno društvo nastavlja da
posluje kao isto pravno lice, ali druge pravne forme.
- 178 -
Shodna primena i izuzetak od pobijanja odluke
Član 429.
(1) Na promenu pravne forme privrednog društva primenjuju se
shodno odredbe ovog zakona o osnivanju date forme privrednog društva ako ovim
zakonom nije drukčije uređeno.
(2) Odluka o promeni pravne forme ne može se pobijati zbog
nepravilno utvrđene srazmere zamene akcija ili udela, u skladu sa ovim zakonom.
Odeljak 2.
Vrste promena pravne forme
O d s e k 1.
Promena pravne forme akcionarskog društva u društvo s
ograničenom odgovornošću
Član 430.
(1) Akcionarsko društvo može promeniti pravnu formu u društvo s
ograničenom odgovornošću na sledeći način:
1) upravni odbor akcionarskog društva utvrđuje predlog odluke o
promeni pravne forme utvrđene ovim zakonom. Odluku o promeni pravne forme
usvaja skupština akcionara;
2) akcionarsko društvo obaveštava akcionare o sazivu sednice
skupštine u skladu sa članom 281. ovog zakona najmanje 30 dana pre dana
održavanja skupštine akcionara.
(2) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: razlog
sazivanja skupštine, mesto u sedištu društva gde akcionari stavljaju na uvid sledeća
dokumenta:
1) predlog odluke o promeni pravne forme i izveštaj upravnog odbora
akcionarskog društva koji objašnjava uslove i zakonsku i ekonomsku osnovanost za
promenu pravne forme, kao i opis bilo kog problema koji je nastao u vezi sa uslovima
promene pravne forme;
2) preporuku upravnog odbora akcionarskog društva u vezi sa
odlukom o promeni pravne forme i razloge za takvu preporuku;
3) obaveštenje o pravima akcionara da ne prihvate odluku o promeni
pravne forme i o pravu na traženje procene i otkupa njihovih akcija od strane društva,
u skladu sa ovim zakonom.
(3) Odluka o promeni pravne forme usvaja se na skupštini akcionara
akcionarskog društva koje menja pravnu formu kvalifikovanom većinom u skladu sa
članom 293. stav 2. ovog zakona.
(4) Ako u društvu koje menja pravnu formu ima više klasa akcija,
odluku o promeni pravne forme usvajaju akcionari kvalifikovanom većinom iz stava 3.
ovog člana svake klase akcija čija se prava umanjuju promenom pravne forme na
glasanju grupe te klase akcija.
- 179 -
(5) Uz odluke o promeni pravne forme skupština akcionara usvaja
izmenu osnivačkog akta u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana.
Sadržaj odluke o promeni pravne forme
Član 431.
Odluka o promeni pravne forme sadrži naročito:
1) poslovno ime, sedište i adresu akcionarskog društva koje menja
pravnu formu i društva s ograničenom odgovornošću u koju formu se akcionarsko
društvo pretvara;
2) uslove promene pravne forme;
3) način i uslove konverzije akcija akcionarskog društva u postupku
promene pravne forme u udele u društvu s ograničenom odgovornošću ili u novac ili
drugu imovinu, kao i način kojim se ove akcije ili druga sredstva plaćanja ustupaju
akcionarima akcionarskog društva;
4) druge podatke u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom, statutom
ili ugovorom članova društva.
Registracija i objavljivanje
Član 432.
(1) Posle okončanja postupka promene pravne forme akcionarskog
društva u društvo s ograničenom odgovornošću u skladu sa članom 430. ovog
zakona, akcionarsko društvo podnosi prijavu sa prilozima, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, o promeni pravne forme, radi
registracije i objavljivanja.
(2) Po ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, registruje se i
objavljuje odluka o promeni pravne forme akcionarskog društva i osnivački akt
društva s ograničenom odgovornošću.
Pravne posledice promene pravne forme
Član 433.
Registracijom promene pravne forme akcionarskog društva u društvo
s ograničenom odgovornošću nastaju sledeće pravne posledice:
1) društvo koje učestvuje u postupku promene pravne forme je
društvo koje se u odluci o promeni pravne forme identifikuje kao društvo s
ograničenom odgovornošću, a akcionarsko društvo prestaje da postoji;
2) društvo s ograničenom odgovornošću preuzima svu imovinu i
obaveze akcionarskog društva;
3) sudski i drugi postupci i potraživanja protiv akcionarskog društva
nastavljaju se protiv društva s ograničenom odgovornošću, koje je pravni sledbenik
akcionarskog društva;
- 180 -
4) akcije akcionarskog društva konvertuju se u udele društva s
ograničenom odgovornošću, obveznice, novac ili drugu imovinu, u skladu sa članom
431. ovog zakona;
5) titularima zamenljivih obveznica, varanata, drugih obveznica i
drugih sličnih hartija od vrednosti, koje nisu akcije, obezbeđuju se najmanje ista
posebna prava nakon promene pravne forme, osim ako je odlukom o izdavanju tih
hartija drukčije predviđeno ili ako je drukčije ugovoreno sa njihovim imaocima, u
skladu sa članom 210. stav 10. ovog zakona.
O d s e k 2.
Promena pravne forme akcionarskog društva u ortačko ili
komanditno društvo
Pretpostavke
Član 434.
(1) Akcionarsko društvo može promeniti pravnu formu u ortačko ili
komanditno društvo jednoglasnom odlukom svih akcionara koji stiču status ortaka s
neograničenom odgovornošću.
(2) U odluci skupštine akcionarskog društva o promeni pravne forme
toga društva u komanditno društvo navodi se koji akcionari imaju status komanditora,
a koji komplementara.
Dejstvo registracije i objavljivanja
Član 435.
Registracijom i objavljivanjem registracije promene pravne forme
akcionarskog društva u ortačko ili komanditno društvo:
1) akcionarsko društvo nastavlja kao ortačko ili komanditno društvo i
time prestaje da postoji kao akcionarsko;
2) ortačko ili komanditno društvo je pravni sledbenik akcionarskog
društva;
3) prestaju sva ovlašćenja organa akcionarskog društva;
4) nastupaju druge pravne posledice, u skladu s prirodom ortačkog ili
komanditnog društva nastalog promenom pravne forme akcionarskog društva.
O d s e k 3.
Promena pravne forme društva s ograničenom
odgovornošću u akcionarsko društvo
Odluka o promeni pravne forme
Član 436.
(1) Odredbe ovog zakona o promeni pravne forme akcionarskog
društva u društvo s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju i na promenu
- 181 -
pravne forme društva s ograničenom odgovornošću u akcionarsko društvo, ako
odredbama ovog zakona koje se odnose na društvo sa ograničenom odgovornošću
nije drukčije uređeno.
(2) Odredbe ovog zakona o minimalnom osnovnom kapitalu
akcionarskog društva i minimalnoj nominalnoj vrednosti akcije, primenjuju se i na
promenu pravne forme društva s ograničenom odgovornošću u akcionarsko društvo.
Izbor organa i registracija
Član 437.
(1) Sa odlukom o promeni pravne forme društva s ograničenom
odgovornošću u akcionarsko društvo, za registraciju, prilaže se i odluka o izboru
upravnog odbora akcionarskog društva.
(2) Registracija promene pravne forme društva s ograničenom
odgovornošću u akcionarsko društvo objavljuje se, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata.
Konverzija udela u akcije
Član 438.
(1) Nakon registracije promene pravne forme društvo s ograničenom
odgovornošću nastavlja kao akcionarsko društvo. Udeli društva s ograničenom
odgovornošću postaju akcije akcionarskog društva. Prava trećih lica na udelima u
društvu s ograničenom odgovornošću pretvaraju se u prava trećih lica na akcijama.
(2) Udeli društva s ograničenom odgovornošću zamenjuju se za akcije
poništenjem u knjizi udela i upisom u Centralni registar hartija od vrednosti.
(3) Za konverziju udela u akcije, kao i za spajanje udela nije potrebno
odobrenje Komisije za hartije od vrednosti.
Promena pravne forme društva s ograničenom odgovornošću u
ortačko društvo ili komanditno društvo
Član 439.
Na promenu pravne forme društva s ograničenom odgovornošću u
ortačko društvo ili komanditno društvo shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
promeni pravne forme akcionarskog društva u ortačko ili komanditno društvo.
- 182 -
O d s e k 4.
Promena pravne forme ortačkog i komanditnog društva u
društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko
društvo
Pretpostavke
Član 440.
(1) Ortačko društvo i komanditno društvo mogu odlukom svih ortaka
ortačkog društva, odnosno svih komplementara promeniti pravnu formu u društvo s
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
(2) Ortaci ortačkog i komanditnog društva koji odgovaraju solidarno za
obaveze društva, ostaju sa istom odgovornošću za obaveze koje je društvo preuzelo
do registracije i objavljivanja registracije promene pravne forme, u skladu sa ovim
zakonom.
(3) Na dejstvo promene pravne forme ortačkog ili komanditnog
društva u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o promeni pravne forme tih privrednih društava.
Promena pravne forme ortačkog društva u komanditno i obrnuto
Član 441.
(1) Promena pravne forme ortačkog društva u komanditno i obrnuto,
pored ispunjenja opštih uslova za promenu pravne forme privrednog društva u skladu
sa ovim zakonom, punovažna je ako svi ortaci društva prihvate takvu promenu
pravne forme.
(2) Na dejstvo promene pravne forme ortačkog društva u komanditno i
obrnuto, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o promeni pravne forme tih
privrednih društava.
D e o s e d m i
STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE
VREDNOSTI
Pojam
Član 442.
(1) Pod sticanjem i raspolaganjem imovinom velike vrednosti
privrednog društva, u smislu ovog zakona, smatra se prenos ili više povezanih
prenosa čiji je predmet sticanje ili raspolaganje od strane privrednog društva imovine
čija tržišna vrednost u momentu donošenja odluke predstavlja najmanje 30% od
knjigovodstvene vrednosti imovine iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja.
- 183 -
(2) Sticanje ili raspolaganje u smislu ovog zakona označava sticanje ili
raspolaganje bilo kojim načinom, uključujući naročito prodaju, zakup, razmenu,
zalogu ili hipoteku.
(3) Imovina u smislu st. 1. i 2. ovog člana uključuje naročito
nepokretnosti, pokretne stvari, svojinu i druga prava, posebno i prava industrijske
svojine ili ugovorna prava, akcije kao i druge udele u drugim društvima ili novac.
Postupak sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti
akcionarskog društva
Član 443.
(1) Sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti akcionarskog
društva može se izvršiti na sledeći način:
1) upravni odbor akcionarskog društva usvaja odluku kojom
preporučuje zaključenje tog posla;
2) akcionarsko društvo obaveštava akcionare u skladu sa članom
281. ovog zakona o sazivanju skupštine najkasnije 30 dana pre dana koji je određen
za održavanje sednice.
(2) Obaveštenje iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrži razlog
sazivanja skupštine.
(3) Sastavni deo obaveštenja iz stava 1. tačka 2) ovog člana je:
1) izveštaj o uslovima posla sticanja i raspolaganja imovinom velike
vrednosti;
2) preporuka upravnog odbora u vezi sa poslom sticanja i
raspolaganja imovinom velike vrednosti, uključujući i razloge takve preporuke;
3) obaveštenje o pravima akcionara o neprihvatanju ugovora, kao i o
pravu na procenu i naknadu vrednosti njihovih akcija po tom osnovu u skladu sa
ovim zakonom.
(4) Odluku o zaključenju posla sticanja i rapolaganja imovinom velike
vrednosti donosi skupština akcionara koji imaju pravo glasa o tom pitanju
kvalifikovanom većinom i kvalifikovanom većinom akcionara svake klase akcija čija
se prava menjaju ovim poslom.
(5) Uz zapisnik sa sednice skupštine akcionara iz stava 4. ovog člana
prilaže se i primerak ugovora o sticanju ili raspolaganju imovinom velike vrednosti.
( Link ka prethodnom delu zakona )
D e o o s m i
POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA I
ČLANOVA
Prava akcionara na neslaganje i na otkup akcija od strane
akcionarskog društva
Član 444.
(1) Akcionar može da traži od društva plaćanje iznosa jednakog
tržišnoj vrednosti njegovih akcija ako glasa protiv ili se uzdrži od glasanja za:
1) promene osnivačkog akta društva koje pogađaju njegova prava, o
čemu je imao pravo glasa u skladu sa članom 341. ovog zakona;
2) reorganizaciju privrednog društva u formi statusnih promena, o
čemu je imao pravo glasa;
3) reorganizaciju privrednog društva u vidu promene pravne forme, o
čemu je imao pravo glasa;
4) posao sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti, o čemu
je imao pravo glasa;
5) bilo koju drugu odluku društva koja menja prava akcionara, ako je
osnivačkim aktom društva određeno da akcionar ima pravo na nesaglasnost i na
naknadu tržišne vrednosti akcija ili udela od društva u skladu sa ovim zakonom.
(2) Akcionar koji ima pravo iz stava 1. ovog člana, ne može osporavati
odluku društva na kojoj zasniva svoje pravo u skladu sa stavom 1. ovog člana, osim
ako je ta odluka prevarna ili ako je protivna zakonu ili predstavlja povredu člana 32.
ovog zakona.
(3) Tržišna vrednost iz stava 1. ovog člana računa se na dan kada je
doneta predmetna odluka društva na skupštini akcionara, ne uzimajući u obzir bilo
kakvo očekivano povećanje ili smanjenje vrednosti kao posledicu te odluke.
(4) Ako je odluka na osnovu koje nastaju prava iz stava 1. ovog člana
predmet glasanja na skupštini akcionara, poziv za sednicu i glasanje mora sadržati
obaveštenje da akcionari imaju ili mogu imati takva prava i upućivanje na ta prava.
(5) Akcionar društva koji namerava da koristi svoje pravo na traženje
otkupa akcija iz stava 1. ovog člana dužan je da pre odlučivanja na sednici skupštine
uputi društvu pisano obaveštenje o nameri da koristi to pravo ako se na skupštini
donese predmetna odluka. Akcionar koji ne uputi ovo obaveštenje u prekluzivnom
roku od 30 dana ili koji glasa za predloženu odluku nema pravo na otkup akcija u
skladu sa ovim zakonom.
(6) Ako je odluka na kojoj se zasnivaju prava iz stava 1. ovog člana
usvojena na skupštini akcionara, akcionari koji su podneli obaveštenje o nameri
traženja otkupa akcija od društva u skladu sa stavom 5. ovog člana, dužni su da
pošalju društvu pisani zahtev za otkup akcija sa navođenjem svog imena odnosno
poslovnog imena, prebivališta odnosno sedišta i broja i klase akcija čiji se otkup
zahteva, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke skupštine.
- 185 -
(7) Po prijemu zahteva akcionara iz stava 6. ovog člana, društvo plaća
akcije u vrednosti za koju veruje da je tržišna vrednost, u roku od 30 dana od dana
prijema zahteva.
(8) Ako se akcionaru isplate iznosi na koje ima pravo u vezi sa stavom
1. ovog člana, a akcionar smatra da je plaćeni iznos niži od tržišne vrednosti akcija
utvrđene u skladu sa ovim zakonom ili ako društvo propusti da izvrši plaćanje
naknade, ima pravo da podnese zahtev za procenu vrednosti akcija od strane
nadležnog suda, podnošenjem takvog zahteva sudu u roku od 30 dana od dana
isplate ili od dana docnje u isplati.
(9) Akcionar koji koristi prava iz stava 1. ovog člana navodi u tužbi
svoju procenu tržišne vrednosti akcija, a društvo bez odlaganja o tužbi obaveštava
druge nesaglasne akcionare u skladu sa članom 281. ovog zakona.
(10) Po podnetoj tužbi iz stava 9. ovog člana sud može za utvrđivanje
tržišne vrednosti akcija odrediti ovlašćenog procenjivača ili drugog stručnjaka u cilju
utvrđivanja saglasnosti cene koju je odredilo društvo sa tržišnom vrednošću akcija,
kao i da naloži društvu isplatu te vrednosti i snošenje troškova i naknade procene.
(11) Odluka suda iz stava 10. ovog člana odnosi se na sve nesaglasne
akcionare, ako je dosuđena vrednost veća od iznosa koje je akcionarsko društvo
ponudilo u skladu sa stavom 7. ovog člana i objavljuje se u skladu sa članom 281.
ovog zakona.
Utvrđivanje tržišne vrednosti
Član 445.
(1) U smislu ovog zakona tržišna vrednost akcija jeste njihova
prosečna cena koja se redovno objavljuje na berzi ili drugom odgovarajućem tržištu,
u periodu koji neposredno prethodi danu za koji se utvrđuje, a koji nije kraći od tri niti
duži od šest meseci. U slučaju da se akcijama ne trguje redovno ili ne postoji
odgovarajuće tržište, njihova tržišna vrednost utvrđuje se na osnovu procenjene
vrednosti kapitala društva primenom odgovarajućih metoda procene.
(2) Tržišna vrednost udela utvrđuje se na osnovu procenjene
vrednosti kapitala društva primenom odgovarajućeg metoda procene.
(3) Tržišna vrednost akcija i udela utvrđuje se odlukom upravnog
odbora društva, izuzev slučajeva kad se ovim zakonom ili osnivačkim aktom
propisuje da se utvrđuje procenom od strane suda uz korišćenje nezavisnog
procenjivača ili drugog lica ili tela.
(4) Ako jedan ili više članova upravnog odbora akcionarskog društva
ima lični interes u izvršenju posla na čijoj osnovi je plaćena tržišna vrednost
akcionaru, tu vrednost mogu da utvrde samo članovi upravnog odbora koji nemaju
lični interes u skladu sa članom 34. ovog zakona.
(5) Lica koja utvrđuju tržišnu vrednost iz st. 1. i 2. ovog člana mogu
angažovati nezavisnog procenjivača za ovo procenjivanje, a dužni su da angažuju
nezavisnog procenjivača u slučaju da je plaćanje zahtevano u skladu sa članom 444.
ovog zakona.
- 186 -
Prava članova društva s ograničenom odgovornošću i
ortaka ortačkog i komanditnog društva na neslaganje i
otkup udela od strane društva
Član 446.
(1) Posebna prava akcionara predviđena čl. 444. i 445. ovog zakona,
mogu se predvideti i kao prava članova u osnivačkom aktu društva s ograničenom
odgovornošću, ortačkog i komanditnog društva, ugovoru članova društva ili ugovoru
ortaka društva ili u ugovoru o reorganizacijama ovih društava (spajanje, podele,
odvajanje i promena pravne forme).
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, čl. 444. i 445. primenjuju se
shodno na članove i ortake, odnosno njihove udele i naknadu ovih udela u tim
društvima, do ograničenja predviđenog tim aktima.
Prinudna prodaja
Član 447.
(1) Lice koje u postupku preuzimanja javnom ponudom otkupi
najmanje 95% akcija ciljnog društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti u odnosu na ukupan broj akcija ima pravo da kupi i akcije na koje
se javna ponuda odnosila od akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi
(nesaglasni akcionar), pod uslovima iz javne ponude.
(2) Ako ponudilac ne otkupi akcije iz stava 1. ovog člana u roku od
180 dana od dana isticanja javne ponude, gubi to pravo (prinudna kupovina).
(3) Radi ostvarenja prava akcionara iz stava 1. ovog člana ponudilac
nesaglasnom akcionaru upućuje pisani zahtev za prinudnu prodaju njegovih akcija
najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka krajnjeg roka iz javne ponude, uz
navođenje uslova kupovine akcija iz javne ponude, a kopiju tog zahteva upućuje
upravnom odboru ciljnog društva, u protivnom gubi pravo na prinudni otkup akcija.
(4) Akcionar iz stava 1. ovog člana koji je u javnoj ponudi za
preuzimanje dao akcionarima ciljnog društva pravo izbora između naknade u novcu
ili u hartijama od vrednosti ili drugim oblicima imovine, to pravo mora dati i
nesaglasnom akcionaru u pisanom zahtevu.
(5) Ako akcionar iz stava 1. ovog člana ne primi odgovor o prihvatanju
zahteva za prinudnu prodaju u roku od 30 dana od dana podnošenja tog zahteva,
ima pravo da ciljnom društvu pošalje obaveštenje o otkupu akcija nesaglasnog
akcionara i da tom društvu uplati naknadu ili preda druge oblike imovine iz tog
zahteva uz ovlašćenje da tu naknadu ili druge oblike imovine ustupi nesaglasnom
akcionaru.
(6) Nakon prijema pisanog obaveštenja iz stava 5. ovog člana ciljno
društvo je dužno da upiše u Centralni registar hartija od vrednosti ponudioca kao
akcionara prinudno otkupljenih akcija, kao i u registar u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata i da primljenu naknadu drži u svoje ime a za
račun nesaglasnog akcionara, dok je ne primi taj akcionar.
- 187 -
Prinudna kupovina
Član 448.
(1) Akcionar koji stekne 95% akcija drugog društva (većinski
akcionar), obavezan je da kupi akcije preostalih akcionara na njihov zahtev
(manjinski akcionar).
(2) Manjinski akcionar iz stava 1. ovog člana može podneti pisani
zahtev većinskom akcionaru najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja
većinskog paketa od 95% akcija, obaveštavajući ga o vrsti, klasi i broju akcija koje
nudi na prodaju.
(3) Većinski akcionar iz stava 1. ovog člana dužan je da najkasnije u
roku od 30 dana od dana prijema zahteva za prinudnu kupovinu pošalje pisani
odgovor na taj zahtev.
(4) Većinski akcionar iz stava 1. ovog člana dužan je da otkupi akcije
manjinskih akcionara po ceni poslednje akcije po kojoj je stekao 95% akcija.
(5) Prinudna kupovina registruje se u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata i upisuje u Centralni registar hartija od
vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Sudska zaštita
Član 449.
Po zahtevu nesaglasnog akcionara podnetom u roku od 30 dana od
dana prijema pisanog zahteva za prinudnu prodaju nadležni sud je dužan da u
vanparničnom postupku u roku od 30 dana od dana prijema zahteva zabrani
ponudiocu iz javne ponude za preuzimanje tu kupovinu pod uslovima koji su različiti
od uslova iz javne ponude za preuzimanje.
D e o d e v e t i
KAZNENE ODREDBE
Privredni prestupi privrednog društva i odgovornog lica
Član 450.
(1) Novčanom kaznom od 10.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za
privredni prestup privredno društvo:
1) ako obavlja delatnost suprotno ovom zakonu (član 5. stav 2);
2) ako suprotno ovom zakonu zloupotrebi pravno lice (član 15. stav
1);
3) ako u svom poslovanju koristi skraćeno ili modifikovano poslovno
ime, suprotno ovom zakonu (član 19);
- 188 -
4) ako zastupnik privrednog društva zaključi pravni posao izvan
delatnosti društva navedenih u osnivačkom aktu (član 25. stav 4);
5) ako suprotno ovom zakonu povredi dužnost nekonkurencije
privrednom društvu (član 36);
6) ako suprotno ovom zakonu ne uplati u propisanom roku najmanje
polovinu novčanog dela osnovnog kapitala (čl. 112. st. 1. i čl. 192. st. 3);
7) ako smanji osnovni kapital suprotno ovom zakonu (čl. 113, 233. st.
5, čl. 261. do 274);
8) ako suprotno ovom zakonu ne održava vrednost osnovnog
kapitala (čl. 113, čl. 233. stav 5. i čl. 236);
9) ako ne vodi knjigu udela i knjigu odluka na način utvrđen ovim
zakonom (čl. 119, čl. 136. st. 3. i 4, čl. 151, čl. 290. st. 2);
10) ako suprotno ovom zakonu pruža finansijsku podršku za sticanje
udela ili akcija (čl. 123. st. 1. i čl. 190. st. 1);
11) ako vrši plaćanja svojim članovima i akcionarima suprotno ovom
zakonu (čl. 133. i 230);
12) ako ne vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (čl. 158. i
314),
13) ako izda akcije u iznosu manjem od iznosa propisanog ovim
zakonom (član 234);
14) ako ne drži i ne čuva akta i dokumenta na način propisan ovim
zakonom (čl. 174. i 342);
15) ako za vreme likvidacije preduzima nove poslove ili plaća
dividende ortacima, članovima ili akcionarima (član 352);
16) ako ne sastavi izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni
likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka u slučaju propisanom ovim
zakonom (član 357);
17) ako ne sačini pisani izveštaj o odnosima sa ostalim članicama
društva, kao sastavni deo izveštaja o poslovanju društva (član 372);
18) ako suprotno ovom zakonu povredi zabranu stvaranja prividnog
kapitala (član 393);
19) ako stiče i raspolaže imovinom velike vrednosti na način suprotan
ovom zakonu (član 443);
20) ako povredi prava akcionara na neslaganje i na otkup akcija
suprotno ovom zakonu (čl. 444. i 446);
21) ako suprotno ovom zakonu povredi pravo akcionara na prinudnu
prodaju akcija (član 447);
22) ako se ne uskladi sa odredbama ovog zakona ili se ne uskladi u
propisanom roku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 452).
(2) Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i
odgovorno lice u privrednom društvu novčanom kaznom od 2.000 do 200.000 dinara.
- 189 -
Prekršaj privrednog društva i odgovornog lica
Član 451.
(1) Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za
prekršaj privredno društvo:
1) ako osnivački akt nema sadržinu utvrđenu ovim zakonom (čl. 7. st.
5, čl. 55. st. 1, čl. 92. st. 1. i čl. 106. st. 1. i čl. 185. st. 1);
2) ako zastupnik privrednog društva ne poštuje ograničenja
ovlašćenja na zastupanje propisana ovim zakonom (član 25. stav 1);
3) ako zaključi ugovor ili drugi pravni posao u slučaju postojanja
sukoba interesa (član 34);
4) ako ne čuva poslovnu tajnu (član 38);
5) ako povredi zabranu izbora suprotno ovom zakonu (član 45);
6) ako ne izabere lice ovlašćeno na zastupanje (čl. 73, 91, 159. i
323);
7) ako izmeni i dopuni osnivački akt suprotno ovom zakonu (čl. 55. st.
3, čl. 93, 173, 338. i 339);
8) ako ne vrati upisnicima uplaćene iznose u slučaju neuspelog
osnivanja društva (član 200);
9) ako ne sazove osnivačku skupštinu na način propisan ovim
zakonom (član 198);
10) ako ne sazove sednicu skupštine na način propisan ovim zakonom
(čl. 138, 139, 276, 277. i 280).
(2) Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i
odgovorno lice u privrednom društvu novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
D e o d e s e t i
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postojeća privredna društva i preduzetnici
Član 452.
(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona, postojeća privredna
društva, preduzetnici i drugi oblici povezivanja i organizovanja za obavljanje
privredne delatnosti, nastavljaju da rade na način i pod uslovima pod kojima su
upisani u registar.
(2) Privredna društva, preduzetnici i drugi oblici povezivanja i
organizovanja za obavljanje privredne delatnosti dužni su da svoju pravnu formu,
organe, akcionare i članove, osnovni kapital, akcije i udele, poslovno ime,
memorandume, delove preduzeća sa određenim ovlašćenjima u pravnom prometu,
kao i svoje opšte akte i osnivačke ugovore usklade sa odredbama ovog zakona u
roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako ovim zakonom nije
drukčije uređeno.
- 190 -
(3) Ako se postojeća privredna društva, preduzetnici i drugi oblici
povezivanja i organizovanja za obavljanje privredne delatnosti organizuju kao društvo
s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, nisu dužna da uz prijavu za
prevođenje u registar podnose dokaz o ispunjenju uslova u pogledu novčanog dela
osnovnog kapitala utvrđenog ovim zakonom.
(4) Postojeća privredna društva, preduzetnici i drugi oblici povezivanja
i organizovanja za obavljanje privredne delatnosti, koji ne postupe na način i u roku iz
stava 2. ovog člana, prestaju sa radom posle sprovedenog postupka likvidacije o
trošku subjekta likvidacije, koji po službenoj dužnosti pokreće registar i brišu se iz
registra.
Postojeća javna preduzeća
Član 453.
(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona, postojeća javna
preduzeća nastavljaju sa radom u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana
stupanja na snagu ovog zakona i osnivačkim aktom.
(2) Usklađivanje organizacije javnih preduzeća sa odredbama ovog
zakona izvršiće se u rokovima određenim propisima iz stava 1. ovog člana.
Započeti postupci
Član 454.
Ako su registru do dana stupanja na snagu ovog zakona podnete
prijave osnivanja ili promene osnivača, ortaka, akcionara i člana društva, isključenja
ortaka ili člana društva, kao i prijave postupka izbora organa i donošenja opštih akata
privrednih društava i drugih oblika organizovanja za obavljanje privredne delatnosti,
postupak po ovim prijavama okončaće se po odredbama propisa koji su bili na snazi
u vreme podnošenja te prijave registru.
Ograničenja osnivanja
Član 455.
(1) Od dana stupanja na snagu ovog zakona, osnivači i ortaci
ortačkog i komplementari komanditnog društva ne mogu biti:
1) društvena preduzeća;
2) preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom;
3) društvo s ograničenom odgovornošću, odnosno akcionarsko
društvo koja nemaju najmanje jednog člana, odnosno najmanje jednog akcionara sa
značajnim učešćem kapitala u smislu ovog zakona.
(2) Od dana stupanja na snagu ovog zakona, osnivači i ortaci
ortačkog i komplementari komanditnog društva ne mogu biti ni privredna društva čiji
su osnivači preduzeća ili privredna društva iz stava 1. tačka 3) ovog člana.
- 191 -
Prestanak važenja postojećih propisa
Član 456.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o
preduzećima ("Službeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02),
osim čl. 392 do 399. i čl. 400a, 400b, 400v i 421a koji ostaju na snazi do isteka
rokova za privatizaciju utvrđenih zakonom kojim se uređuje privatizacija.
Stupanje na snagu
Član 457.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Službenom glasniku Republike Srbije".
O ELEKTRONSKOM DOKUMENTU
( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način postupanja sa elektronskim
dokumentom u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i
prava, obaveze i odgovornosti privrednih društava i drugih pravnih lica, preduzetnika
i fizičkih lica (u daljem tekstu: pravna i fizička lica), državnih organa, organa
teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa, preduzeća,
ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je povereno vršenje poslova državne
uprave, odnosno javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organi vlasti) u vezi sa ovim
dokumentom.
Pojam elektronskog dokumenta
Član 2.
Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljen od slova, brojeva,
simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju,
ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi
korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred
organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili
arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.
Značenje pojedinih izraza
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
- digitalizacija je prenošenje dokumenata iz drugih oblika u elektronski
oblik;
- vremenski žig je zvanično vreme pridruženo elektronskom dokumentu ili
grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvrđuje sadržaj elektronskog dokumenta u
to vreme odnosno sadržaj svakog dokumenta u grupi;
- sistem za formiranje vremenskog žiga je softversko-hardverski sistem za
formiranje vremenskog žiga koji ima pristup tačnom vremenu u skladu sa zakonom;
- izdavalac vremenskog žiga je pravno lice koje poseduje sistem za
formiranje vremenskog žiga i koje izdaje vremenski žig;
- informacioni sistem je skup programa, informacionih i telekomunikacionih
uređaja primenjenih u postupcima izrade, slanja, prijema, provere i čuvanja
elektronskih dokumenata;
- pošiljalac je pravno ili fizičko lice, odnosno organ vlasti koji je poslao ili u
čije ime se primaocu šalje elektronski dokument;
- primalac je pravno ili fizičko lice, odnosno organ vlasti kome je namenjen
i upućen elektronski dokument i koji je taj dokument primio;
- informacioni posrednik je pravno ili fizičko lice koje u ime pošiljaoca ili
primaoca vrši prijem, prenos, dostavljanje i čuvanje elektronskih dokumenata.
Punovažnost i dokazna snaga elektronskog dokumenta
Član 4.
Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga
samo zato što je u elektronskom obliku.
Ako je propisom utvrđen pismeni oblik kao uslov punovažnosti pravnog akta,
pravnog posla ili druge pravne radnje, odgovarajući elektronski dokument potpisuje
se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
elektronski potpis.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na:
1) pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili
kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;
2) izjave stranaka i dugih učesnika u postupku za raspravljanje
zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života,
ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge
ugovore iz oblasti naslednog prava;
3) ugovore o utvrđivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova;
4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna
sposobnost;
5) ugovore o poklonu;
6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na
osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba svojeručnog potpisa u
dokumentima na papiru ili overa svojeručnog potpisa.
II. IZRADA ELEKTRONSKOG DOKUMENTA
Izrada elektronskog dokumenta
Član 5.
Elektronski dokument izrađuje se primenom bilo koje dostupne i upotrebljive
informaciono-komunikacione tehnologije, ako zakonom nije drugačije određeno.
Elektronski dokument koji predstavlja arhivsku građu izrađuje se u
standardizovanim formatima koji zadovoljavaju potrebe trajnog arhiviranja, u skladu
sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa.
Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se
originalom.
Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija
forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta.
Elektronski dokument iz stava 4. ovog člana ima istu pravnu snagu kao i
izvorni dokument, ako je:
1) digitalizaciju obavio organ vlasti u vršenju svojih nadležnosti i ovlašćenja,
odnosno pravno lice ili preduzetnik u obavljanju svojih delatnosti;
2) istovetnost sa izvornim dokumentom kvalifikovanim elektronskim
potpisom potvrdilo ovlašćeno lice organa vlasti, odnosno ovlašćeno lice pravnog lica
ili preduzetnik.
Forma prikaza elektronskog dokumenta
Član 6.
Elektronski dokument sadrži unutrašnju i spoljnu formu prikaza.
Unutrašnja forma prikaza sastoji se od tehničko-programske forme
zapisivanja sadržine elektronskog dokumenta.
Spoljna forma prikaza sastoji se od vizuelnog ili drugog razumljivog prikaza
sadržine elektronskog dokumenta na ekranu računarskog ili drugog elektronskog
uređaja.
Kopija elektronskog dokumenta
Član 7.
Elektronski dokument ne može imati kopiju u elektronskom obliku.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se overom štampanog
primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru mora da sadrži oznaku da se radi o
kopiji elektronskog dokumenta.
Overu iz stava 2. ovog člana obavlja ovlašćeno lice organa vlasti - za
elektronski dokument u okviru nadležnosti i ovlašćenja određenog organa vlasti,
odnosno ovlašćeno lice pravnog lica ili preduzetnik - za elektronski dokument iz
delatnosti pravnog lica odnosno preduzetnika.
Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana svojeručnim potpisom i pečatom
potvrđuje istovetnost kopije elektronskog dokumenta na papiru sa spoljnom formom
prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija originalnog elektronskog dokumenta ima dokaznu snagu originala,
odnosno overenog prepisa tog dokumenta.
III. DOSTAVLJANJE ELEKTRONSKIH DOKUMENATA
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta
Član 8.
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta je dokaz da je taj dokument
primljen od strane primaoca.
Potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta izdaje primalac ili informacioni
posrednik.
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta može biti sačinjena u formi
elektronskog dokumenta.
Obaveza izdavanja potvrde o prijemu elektronskog dokumenta i elementi
sadržaja potvrde uređuju se posebnim propisima ili voljom stranaka, ako zakonom
nije drugačije određeno.
Dupliranje elektronskih dokumenata
Član 9.
Svaki primljeni elektronski dokument smatra se posebnim dokumentom, osim
ako je više puta primljen istovetan dokument i primalac je znao ili je morao znati da je
reč o istovetnom dokumentu.
Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti i
stranaka
Član 10.
Podnesak izrađen kao elektronski dokument fizička i pravna lica (stranke)
dostavljaju organima vlasti putem elektronske pošte na adresu elektronske pošte
koja je od strane organa vlasti određena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim
elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Organ vlasti koji je primio podnesak iz stava 1. ovog člana, elektronskim
putem, bez odlaganja, potvrđuje stranci prijem podneska.
Podnesci, rešenja, isprave ili bilo koji drugi akti koje sačine organi vlasti
dostavljaju se strankama, na njihov zahtev, elektronskim putem.
Elektronski dokument iz stava 3. ovog člana organ vlasti dostavlja stranci na
adresu elektronske pošte koja je od strane stranke određena za prijem elektronskih
dokumenata ili posredstvom javnog poštanskog operatora.
Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti
Član 11.
Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti obavlja se putem
elektronske pošte ili drugim elektronskim putem, u skladu sa posebnim propisom.
IV. ČUVANJE I ZAŠTITA ELEKTRONSKIH DOKUMENATA
Čuvanje elektronskih dokumenata
Član 12.
Pravna i fizička lica i organi vlasti dužni su da čuvaju i arhiviraju elektronska
dokumenta u informacionom sistemu ili na medijima koji omogućavaju trajnost
elektronskog zapisa za utvrđeno vreme čuvanja, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje arhivska građa, zakonom kojim se uređuje elektronski potpis i propisima o
kancelarijskom poslovanju.
Pravna i fizička lica mogu poslove tekućeg čuvanja elektronskih dokumenata
poveriti drugom pravnom licu koje je dužno da ove poslove vrši u skladu sa ovim
zakonom, svojim aktima i zaključenim pravnim poslom.
Lice kome su povereni poslovi čuvanja elektronskih dokumenata nije
odgovorno za izvorni sadržaj ovih dokumenata.
Zaštita elektronskog dokumenta
Član 13.
U obavljanju poslova sa elektronskim dokumentima primenjuju se
odgovarajući tehnološki postupci i oprema koji obezbeđuju zaštitu tih dokumenata, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa, propisima o kancelarijskom
poslovanju i međunarodnim standardima iz oblasti upravljanja dokumentima.
V. VREMENSKI ŽIG
Sistem za formiranje vremenskog žiga
Član 14.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da na osnovu zahteva za formiranje
vremenskog žiga obezbedi formiranje propisane strukture podataka vremenskog žiga
kao i pouzdano utvrđivanje vremena njegovog nastanka i elektronsko potpisivanje
strukture podataka vremenskog žiga.
Elektronske sertifikate za potpisivanje vremenskog žiga izdaje sertifikaciono
telo upisano u evidenciju, odnosno registar kod nadležnog organa, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Ministar nadležan za informaciono društvo (u daljem tekstu: Ministar)
propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog žiga.
Član 15.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da se pre početka obavljanja poslova
izdavaoca vremenskog žiga registruje kod ministarstva nadležnog za poslove
informacionog društva (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Ako izdavalac vremenskog žiga ispunjava uslove propisane ovim zakonom,
Ministarstvo donosi rešenje o upisu u Registar izdavalaca vremenskog žiga u
Republici Srbiji (u daljem tekstu: Registar).
Rešenje se donosi na zahtev izdavaoca vremenskog žiga u roku od 30 dana
od dana podnošenja urednog zahteva.
Izdavalac vremenskog žiga može početi da obavlja poslove izdavanja
vremenskog žiga danom upisa u Registar.
Ministar propisuje sadržaj i način vođenja Registra i bliže uslove i postupak
registracije.
Ako izdavalac vremenskog žiga prestane da ispunjava uslove propisane ovim
zakonom, Ministarstvo donosi rešenje o njegovom brisanju iz Registra.
Rešenje iz st. 3. i 6. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv
njega se može pokrenuti upravni spor.
Zahtev za formiranje vremenskog žiga
Član 16.
Vremenski žig pridružuje se elektronskom dokumentu na osnovu zahteva za
formiranje vremenskog žiga.
Zahtev za formiranje vremenskog žiga sadrži određene podatke iz sadržaja
elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog potpisa.
Ministar propisuje bližu sadržinu zahteva za formiranje vremenskog žiga.
Sadržaj strukture podataka vremenskog žiga
Član 17.
Struktura podataka vremenskog žiga sadrži:
- identifikator izdavaoca vremenskog žiga;
- serijski broj vremenskog žiga;
- vreme formiranja vremenskog žiga;
- objekat za formiranje vremenskog žiga;
- elektronski potpis strukture podataka vremenskog žiga;
- identifikator algoritma za elektronski potpis vremenskog žiga;
- identifikator elektronskog sertifikata putem koga se može verifikovati
elektronski potpis vremenskog žiga.
Ministar propisuje bliži sadržaj strukture podataka vremenskog žiga.
Vreme sadržano u vremenskom žigu
Član 18.
Vreme koje je sadržano u vremenskom žigu odgovara trenutku formiranja tog
žiga, sa razlikom manjom od jedne sekunde, u odnosu na UTC (Universal Time
Coordinate) vremensku skalu.
Postupak označavanja vremena koje je sadržano u vremenskom žigu bliže
propisuje Ministar.
Čuvanje vremenskog žiga
Član 19.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da podatke o izdatim vremenskim
žigovima čuva na bezbedan način najmanje pet godina od dana izdavanja.
VI. NADZOR
Organ nadležan za nadzor
Član 20.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na
vremenski žig Ministarstvo vrši preko inspektora za elektronski potpis.
Član 21.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da u cilju sprovođenja nadzora omogući
inspektoru za elektronski potpis pristup u svoje poslovne prostorije i uvid u podatke o
poslovanju, uvid u poslovnu dokumentaciju i pristup sistemu za formiranje
vremenskog žiga, računarskoj mreži i uređajima.
Član 22.
Inspektor za elektronski potpis rešenjem:
1) zabranjuje upotrebu neadekvatnih postupaka i infrastrukture i daje rok
izdavaocu vremenskog žiga u kome je on dužan da obezbedi adekvatne postupke i
infrastrukturu;
2) privremeno zabranjuje poslovanje izdavaoca vremenskog žiga do
otklanjanja nepravilnosti iz tačke 1. ovog stava.
U slučaju privremene zabrane poslovanja, vremenski žigovi izdati do dana
nastanka uzroka zbog kojih je izrečena mera zabrane ostaju u važnosti.
VII. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 23.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj
izdavalac vremenskog žiga ako:
1) se pre početka obavljanja poslova izdavanja vremenskog žiga ne
registruje (član 15. stav 1);
2) formira vremenski žig koji ne sadrži propisane podatke (član 17);
3) ne čuva na bezbedan način i u propisanom roku podatke o izdatim
vremenskim žigovima (član 19);
4) ne omogući inspektoru za elektronski potpis pristup u poslovne prostorije
i uvid u podatke o poslovanju i poslovnu dokumentaciju, kao i pristup sistemu za
formiranje vremenskog žiga, računarskoj opremi i uređajima (član 21).
Odgovorno lice izdavaoca vremenskog žiga kazniće se za prekršaj iz stava 1.
ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 24.
Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona Ministarstvo će doneti u roku
od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 25.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom
glasniku Republike Srbije”.
O ELEKTRONSKOM POTPISU
( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se upotreba elektronskog potpisa u pravnim
poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, kao i prava, obaveze i
odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima, ako posebnim zakonima nije
drugačije određeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na opštenje organa, opštenje
organa i stranaka, dostavljanje i izradu odluke organa u elektronskom obliku u
upravnom, sudskom i drugom postupku pred državnim organom - ako je zakonom
kojim se uređuje taj postupak propisana upotreba elektronskog potpisa.
Član 2.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "Elektronski dokument" - dokument u elektronskom obliku koji se
koristi u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i
drugom postupku pred državnim organom;
2) "Elektronski potpis" - skup podataka u elektronskom obliku koji su
pridruženi ili su logički povezani sa elektronskim dokumentom i koji služe za
identifikaciju potpisnika;
3) "Kvalifikovani elektronski potpis" - elektronski potpis kojim se
pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i
onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj, i koji ispunjava
uslove utvrđene ovim zakonom;
4) "Potpisnik" - lice koje poseduje sredstva za elektronsko
potpisivanje i vrši elektronsko potpisivanje u svoje ime ili u ime pravnog ili fizičkog
lica;
5) "Podaci za formiranje elektronskog potpisa" - jedinstveni podaci,
kao što su kodovi ili privatni kriptografski ključevi, koje potpisnik koristi za izradu
elektronskog potpisa;
6) "Sredstva za formiranje elektronskog potpisa" - odgovarajuća
tehnička sredstva (softver i hardver) koja se koriste za formiranje elektronskog
potpisa, uz korišćenje podataka za formiranje elektronskog potpisa;
7) "Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa" -
sredstva za formiranje elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrđene ovim
zakonom;
8) "Podaci za proveru elektronskog potpisa" - podaci, kao što su
kodovi ili javni kriptografski ključevi, koji se koriste za proveru i overu elektronskog
potpisa;
9) "Sredstva za proveru elektronskog potpisa" - odgovarajuća
tehnička sredstva (softver i hardver) koja služe za proveru elektronskog potpisa, uz
korišćenje podataka za proveru elektronskog potpisa;
10) "Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa" -
sredstva za proveru elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrđene ovim
zakonom;
11) "Elektronski sertifikat" - elektronski dokument kojim se potvrđuje
veza između podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika;
12) "Kvalifikovani elektronski sertifikat" - elektronski sertifikat koji je
izdat od strane sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata
i sadrži podatke predviđene ovim zakonom;
13) "Korisnik" - pravno lice, preduzetnik, državni organ, organ
teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave ili fizičko lice kome se izdaje
elektronski sertifikat;
14) "Sertifikaciono telo" - pravno lice koje izdaje elektronske sertifikate
u skladu sa odredbama ovog zakona.
Član 3.
Elektronskom dokumentu se ne može osporiti punovažnost ili dokazna
snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku.
Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na:
1) pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na
nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na
nepokretnostima;
2) izjave stranaka i drugih učesnika u postupku za raspravljanje
zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli
imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume
u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog
prava;
3) ugovore o uređivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova;
4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna
sposobnost;
5) ugovore o poklonu;
6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili
na osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba
svojeručnog potpisa u dokumentima na papiru ili overa
svojeručnog potpisa.
Član 4.
Ako je zakonom ili drugim propisom predviđeno da određeni
dokument treba čuvati, to se može učiniti i u elektronskom obliku, pod uslovom da je
elektronski dokument:
1) dostupan i da je na raspolaganju za kasniju upotrebu;
2) sačuvan u obliku u kome je formiran ili primljen;
3) sačuvan na način koji omogućava identifikaciju vremena i mesta
nastanka ili prijema, i lica koje ga je formiralo;
4) formiran primenom tehnologije i postupaka koji omogućavaju da
se na pouzdan način može utvrditi bilo kakva izmena u
elektronskom dokumentu.
Obaveza čuvanja dokumenta iz stava 1. ovog člana, ne odnosi se na
podatke čiji je jedini cilj da omoguće prijem ili slanje elektronskog dokumenta
(komunikacioni podaci).
Član 5.
Lica koja čuvaju elektronske dokumente koji su elektronski potpisani,
dužna su da čuvaju podatke i sredstva za proveru elektronskog potpisa onoliko
vremena koliko se čuvaju sami dokumenti.
II. ELEKTRONSKI POTPIS I KVALIFIKOVANI ELEKTRONSKI
POTPIS
Član 6.
Elektronski potpis može imati pravno dejstvo i može se koristiti kao
dokazno sredstvo u zakonom uređenom postupku, osim kada se, u skladu sa
posebnim zakonom, zahteva da samo svojeručni potpis ima pravno dejstvo i
dokaznu snagu.
Član 7.
Kvalifikovani elektronski potpis, mora da zadovolji sledeće uslove:
1) isključivo je povezan sa potpisnikom;
2) nedvosmisleno identifikuje potpisnika;
3) nastaje korišćenjem sredstava kojima potpisnik može samostalno
da upravlja i koja su isključivo pod nadzorom potpisnika;
4) direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi, i to na način
koji nedvosmisleno omogućava uvid u bilo koju izmenu izvornih
podataka;
5) formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog
potpisa;
6) proverava se na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata
potpisnika.
Član 8.
Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa su
sredstva koja moraju da obezbede:
1) da se podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa
mogu pojaviti samo jednom i da je obezbeđena njihova
poverljivost;
2) da se iz podataka za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa,
ne mogu u razumno vreme i trenutno dostupnim sredstvima, dobiti
podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa;
3) da kvalifikovani elektronski potpis bude zaštićen od falsifikovanja,
upotrebom trenutno dostupne tehnologije;
4) da podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa budu
pouzdano zaštićeni od neovlašćenog korišćenja.
Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, prilikom
formiranja potpisa, ne smeju promeniti podatke koji se potpisuju ili onemogućiti
potpisniku uvid u te podatke pre procesa formiranja kvalifikovanog elektronskog
potpisa.
Član 9.
Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa su sredstva
koja obezbeđuju:
1) pouzdano utvrđivanje da podaci korišćeni za proveru elektronskog
potpisa odgovaraju podacima prikazanim licu koje vrši proveru;
2) pouzdano verifikovanje potpisa i korektno prikazivanje rezultata
provere;
3) omogućavanje pouzdanog uvida u sadržaj potpisanih podataka;
4) pouzdano verifikovanje autentičnosti i validnosti elektronskog
sertifikata potpisnika u trenutku provere elektronskog potpisa;
5) korektno prikazivanje identiteta potpisnika;
6) da se bilo koje izmene u potpisanim podacima pouzdano otkriju.
Član 10.
Kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom
obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno
svojeručni potpis i pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku.
Član 11.
Ministarstvo nadležno za informaciono društvo (u daljem tekstu:
nadležni organ) propisuje tehničko-tehnološke postupke za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa i kriterijume koje treba da ispune sredstva za formiranje
kvalifikovanog elektronskog potpisa.
III. ELEKTRONSKI SERTIFIKATI I SERTIFIKACIONA TELA
Član 12.
Elektronski sertifikat, u smislu ovog zakona, je elektronska potvrda
kojom se potvrđuje veza između podataka za proveru elektronskog potpisa i
identiteta potpisnika.
Elektronske sertifikate izdaje sertifikaciono telo.
Sertifikaciono telo u smislu ovog zakona jeste pravno lice koje drugim
pravnim i fizičkim licima pruža usluge izdavanja elektronskih sertifikata, kao i druge
usluge povezane sa ovom delatnošću.
Član 13.
Sertifikacionim telima nije potrebna posebna dozvola za izdavanje
elektronskih sertifikata.
Član 14.
Nadležni organ vodi evidenciju sertifikacionih tela.
Član 15.
Sertifikaciono telo je dužno da nadležnom organu prijavi početak
obavljanja usluga izdavanja elektronskih sertifikata, najmanje 15 dana pre početka
rada.
Član 16.
Nadležni organ evidentira sertifikaciono telo odmah nakon podnošenja
prijave kojom se nadležni organ obaveštava o početku obavljanja usluga.
Nadležni organ propisuje sadržaj i način vođenja evidencije, obrasce
prijave za upis u evidenciju, prijave za upis promena kao i vrstu, sadržaj i način
dostavljanja dokumentacije neophodne za uvođenje u evidenciju.
Član 17.
Kvalifikovani elektronski sertifikat, u smislu ovog zakona, je elektronski
sertifikat koji izdaje sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih
sertifikata i koji mora da sadrži:
1) oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom elektronskom
sertifikatu;
2) skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje
sertifikat;
3) skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika;
4) podatke za proveru elektronskog potpisa, koji odgovaraju
podacima za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa a koji su
pod kontrolom potpisnika;
5) podatke o početku i kraju važenja elektronskog sertifikata;
6) identifikacionu oznaku izdatog elektronskog sertifikata;
7) kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo
kvalifikovani elektronski sertifikat;
8) ograničenja vezana za upotrebu sertifikata, ako ih ima.
Član 18.
Sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata
mora ispunjavati sledeće uslove:
1) sposobnost za pouzdano obavljanje usluga izdavanja elektronskih
sertifikata;
2) bezbedno i ažurno vođenje registra korisnika kao i sprovođenje
bezbednog i trenutnog opoziva elektronskog sertifikata;
3) obezbeđivanje tačnog utvrđivanja datuma i vremena izdavanja ili
opoziva elektronskog sertifikata;
4) da izvršava proveru identiteta i, ako je potrebno, drugih dodatnih
obeležja licu kojem se izdaje sertifikat, na pouzdan način i u
skladu sa propisima;
5) da ima zaposlena lica sa specijalističkim znanjima, iskustvom i
stručnim kvalifikacijama potrebnim za vršenje usluge izdavanja
elektronskih sertifikata, a naročito u odnosu na: upravljačke
sposobnosti, stručnost u primeni tehnologija elektronskog potpisa i
odgovarajućih sigurnosnih procedura i bezbednu primenu
odgovarajućih administrativnih i upravljačkih postupaka koji su
usaglašeni sa priznatim standardima;
6) da koristi pouzdane sisteme i proizvode koji su zaštićeni od
neovlašćenih izmena i koji obezbeđuju tehničku i kriptografsku
sigurnost procesa;
7) da preduzima mere protiv falsifikovanja elektronskih sertifikata, a u
slučajevima u kojima generiše podatke za formiranje elektronskog
potpisa da garantuje tajnost procesa formiranja tih podataka;
8) da obezbedi finansijske resurse za osiguranje od rizika i
odgovornosti za moguću štetu nastalu vršenjem usluge izdavanja
elektronskih sertifikata;
9) da obezbedi čuvanje svih relevantnih informacija koje se odnose
na elektronske sertifikate u propisanom vremenskom periodu i to u
izvornom obliku;
10) da ne čuva i ne kopira podatke za formiranje elektronskog potpisa
za lica u čije ime pruža tu uslugu;
11) da obezbedi sisteme za fizičku zaštitu uređaja, opreme i podataka,
i sigurnosna rešenja za zaštitu od neovlašćenog pristupa;
12) da informiše lica koja traže izdavanje kvalifikovanog elektronskog
sertifikata o tačnim uslovima izdavanja i korišćenja tog sertifikata,
uključujući bilo koja ograničenja u korišćenju, kao i o postupcima
za rešavanje sporova. Takve informacije, koje mogu biti
dostavljene elektronski, moraju biti napisane i pripremljene u
razumljivom obliku na srpskom jeziku. Odgovarajući delovi tih
informacija moraju biti raspoloživi na zahtev trećim licima koja
koriste elektronski sertifikat;
13) da koristi pouzdan sistem upravljanja elektronskim sertifikatima u
obliku koji omogućava njihovu proveru kako bi:
(a) unos i promene radila samo ovlašćena lica;
(b) mogla biti proverena autentičnost informacija iz sertifikata;
(v) elektronski sertifikati bili javno raspoloživi za pretraživanje
samo u onim slučajevima za koje je vlasnik sertifikata dao
saglasnost;
(g) bilo koja tehnička promena koja bi mogla da naruši
bezbednosne zahteve bila poznata sertifikacionom telu.
Nadležni organ propisuje bliže uslove i način provere ispunjenosti
uslova iz stava 1. ovog člana.
Član 19.
Nadležni organ vodi Registar sertifikacionih tela za izdavanje
kvalifikovanih elektronskih sertifikata u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Registar).
Nadležni organ propisuje sadržaj i način vođenja Registra, način
podnošenja zahteva za upis u Registar, potrebnu dokumentaciju uz zahtev, obrazac
zahteva, kao i način objavljivanja podataka iz Registra.
Član 20.
Ako sertifikaciono telo ispunjava uslove iz člana 18. ovog zakona,
nadležni organ donosi rešenje o upisu u Registar.
Rešenje se donosi na zahtev sertifikacionog tela, u roku od 30 dana
od dana podnošenja urednog zahteva.
Rešenje mora da sadrži registarski broj pod kojim je sertifikaciono telo
upisano u Registar i datum upisa u Registar.
Sertifikaciono telo može početi da pruža usluge izdavanja
kvalifikovanih elektronskih sertifikata danom upisa u Registar.
Sertifikaciona tela koja su upisana u Registar mogu tu činjenicu da
naznače u izdatim kvalifikovanim sertifikatima.
Član 21.
Izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata može obavljati i organ
državne uprave, u skladu sa posebnim propisima.
Član 22.
Registar i evidencija sertifikacionih tela dostupni su javnosti.
IV. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI KORISNIKA I
SERTIFIKACIONIH TELA
Član 23.
Elektronski sertifikat se može izdati korisniku na njegov zahtev, o
čemu se zaključuje poseban ugovor.
Korisnik je slobodan u izboru sertifikacionog tela, osim u slučajevima
predviđenim posebnim propisima.
Korisnik može koristiti usluge sertifikacije jednog ili više sertifikacionih
tela.
Član 24.
Kvalifikovani elektronski sertifikat može se izdati svakom licu na
njegov zahtev, na osnovu nesumnjivo utvrđenog identiteta i ostalih podataka o licu
koje je podnelo zahtev.
Član 25.
Korisnik je dužan da čuva sredstva i podatke za formiranje
elektronskog potpisa od neovlašćenog pristupa i upotrebe, i iste koristi u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Član 26.
Korisnik je dužan da dostavi sertifikacionom telu sve potrebne podatke
i informacije o promenama koje utiču ili mogu uticati na tačnost utvrđivanja identiteta
potpisnika odmah, a najkasnije u roku od sedam dana od dana nastanka promene.
Korisnik je dužan da odmah zatraži opoziv svog sertifikata u svim
slučajevima gubitka ili oštećenja sredstava ili podataka za formiranje elektronskog
potpisa.
Član 27.
Korisnik odgovara za nepravilnosti koje su nastale zbog
neispunjavanja obaveza utvrđenih odredbama čl. 25. i 26. ovog zakona.
Korisnik može biti oslobođen odgovornosti u slučajevima kada se
može dokazati da oštećeno lice nije preduzelo ili je pogrešno preduzelo radnje za
proveru elektronskog potpisa i elektronskog sertifikata.
Član 28.
Sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata
dužno je da:
1) obezbedi da svaki izdati kvalifikovani elektronski sertifikat sadrži
sve potrebne podatke u skladu sa članom 17. ovog zakona;
2) izvrši potpunu proveru identiteta korisnika za koga vrši usluge
sertifikacije;
3) obezbedi tačnost i celovitost podataka koje unosi u evidenciju
izdatih sertifikata;
4) unese u svaki sertifikat osnovne podatke o svom identitetu;
5) omogući svakom zainteresovanom licu uvid u identifikacione
podatke sertifikacionog tela i uvid u rešenje za izdavanje
kvalifikovanih elektronskih sertifikata;
6) vodi ažurnu, tačnu i bezbednim merama zaštićenu evidenciju
izdatih elektronskih sertifikata koja mora da bude javno dostupna,
osim u slučajevima kada vlasnik sertifikata izričito zahteva da
njegovi podaci ne budu javno dostupni;
7) vodi tačnu i bezbednim merama zaštićenu evidenciju nevažećih
elektronskih sertifikata;
8) obezbedi vidljiv podatak o tačnom datumu i vremenu (sat i minut)
izdavanja odnosno opoziva elektronskih sertifikata u evidenciji
izdatih elektronskih sertifikata;
9) postupa po odredbama zakona i drugih propisa kojima je uređena
zaštita ličnih podataka.
Član 29.
Sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata je
dužno da, pre zaključivanja ugovora iz člana 23. stav 1. ovog zakona, obavesti lice
koje je podnelo zahtev za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata o svim
važnim okolnostima njegove upotrebe.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) izvod iz sadržaja važećih propisa, internih pravila i drugih uslova
koji se odnose na upotrebu elektronskog sertifikata;
2) podatke o eventualnim ograničenjima upotrebe elektronskog
sertifikata;
3) podatke o odgovarajućim pravnim lekovima u slučaju spora;
4) podatke o merama koje treba da realizuju korisnici sertifikata i o
potrebnoj tehnologiji za bezbedno elektronsko potpisivanje i
proveravanje elektronskih potpisa.
Član 30.
Sertifikaciono telo je dužno da prekine uslugu sertifikacije, odnosno
izvrši opoziv izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata, u slučajevima kad:
1) opoziv sertifikata zahteva vlasnik sertifikata ili njegov punomoćnik;
2) vlasnik sertifikata izgubi poslovnu sposobnost, ili je prestao da
postoji ili su se promenile okolnosti koje bitno utiču na važenje
sertifikata;
3) utvrdi da je podatak u sertifikatu pogrešan ili je sertifikat izdat na
osnovu pogrešnih podataka;
4) utvrdi da su podaci za proveru elektronskog potpisa ili informacioni
sistem sertifikacionog tela ugroženi na način koji utiče na
bezbednost i pouzdanost sertifikata;
5) utvrdi da su podaci za elektronsko potpisivanje ili informacioni
sistem vlasnika sertifikata ugroženi na način koji utiče na
pouzdanost i bezbednost izrade elektronskog potpisa;
6) prestaje sa radom ili mu je rad zabranjen, a izdati sertifikati su
važeći.
Sertifikaciono telo je dužno da ažurno vodi evidenciju svih opozvanih
elektronskih sertifikata.
Sertifikaciono telo je dužno da obavesti korisnika o opozivu
elektronskog sertifikata u roku od 24 časa od primljenog obaveštenja odnosno
nastanka okolnosti zbog kojih se elektronski sertifikat opoziva.
Član 31.
Sertifikaciono telo koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate je
dužno da čuva kompletnu dokumentaciju o izdatim i opozvanim elektronskim
sertifikatima kao sredstvo za dokazivanje i verifikaciju u upravnim, sudskim i drugim
postupcima najmanje deset godina po prestanku važenja kvalifikovanih elektronskih
sertifikata.
Podaci iz stava 1. ovog člana mogu se čuvati u elektronskom obliku.
Član 32.
Sertifikaciono telo je dužno da o raskidu ugovora zbog potrebe
odnosno namere prestanka obavljanja delatnosti, obavesti svakog korisnika i
nadležni organ najmanje tri meseca pre nastanka ovih okolnosti.
Sertifikaciono telo je dužno da obezbedi kod drugog sertifikacionog
tela nastavak obavljanja usluge sertifikacije za korisnike kojima je izdalo sertifikate, a
ukoliko za to nema mogućnosti, dužno je da opozove sve izdate sertifikate i o tome
odmah obavesti nadležni organ.
Sertifikaciono telo koje prekida sa obavljanjem poslova sertifikacije
dužno je da dostavi svu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem usluge sertifikacije
drugom sertifikacionom telu na koga prenosi obaveze obavljanja usluge sertifikacije,
odnosno nadležnom organu ako nema drugog sertifikacionog tela.
Nadležni organ mora odmah, na trošak sertifikacionog tela, izvršiti
opoziv svih sertifikata koje je izdalo sertifikaciono telo koje je iz bilo kojih razloga
prekinulo obavljanje sertifikacije, a nije obezbedilo nastavljanje obavljanja sertifikacije
kod drugog sertifikacionog tela i nije opozvalo izdate sertifikate.
Član 33.
Nadležni organ propisuje najniži iznos osiguranja od rizika i
odgovornosti za moguću štetu nastalu vršenjem usluge izdavanja elektronskih
sertifikata.
Član 34.
Sertifikaciono telo koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate ili
garantuje za kvalifikovane elektronske sertifikate drugog sertifikacionog tela,
odgovorno je za štetu pričinjenu licu koje se pouzdalo u taj sertifikat, ako:
1) informacija koju sadrži kvalifikovani elektronski sertifikat nije tačna
u trenutku njegovog izdavanja;
2) sertifikat ne sadrži sve elemente propisane za kvalifikovani
elektronski sertifikat;
3) nije proverilo da potpisnik u trenutku izdavanja sertifikata poseduje
podatke za izradu elektronskog potpisa koji odgovaraju podacima
za proveru elektronskog potpisa koji su dati, odnosno
identifikovani u sertifikatu;
4) ne obezbedi da se podaci za izradu i podaci za proveru
elektronskog potpisa mogu koristiti komplementarno, u slučaju
kada te podatke generiše sertifikaciono telo;
5) propusti da opozove sertifikat u skladu sa odredbama člana 30.
ovog zakona;
6) sertifikat ne sadrži informacije o ograničenjima koja se odnose na
upotrebu sertifikata, a koja su sadržana u ugovoru sa korisnikom.
Sertifikaciono telo nije odgovorno za štetu iz stava 1. ovog člana, ako
dokaže da je postupalo u skladu sa zakonom i svojim opštim i internim pravilima
rada.
Sertifikaciono telo nije odgovorno za štetu koja je nastala zbog
korišćenja sertifikata izvan ograničenja, ukoliko su ta ograničenja jasno naznačena u
sertifikatu.
Član 35.
Elektronski sertifikati koje izdaje strano sertifikaciono telo ravnopravni
su sa domaćim elektronskim sertifikatima.
Kvalifikovani elektronski sertifikati izdati od strane inostranih
sertifikacionih tela ravnopravni su sa domaćim:
1) ako je inostrano sertifikaciono telo dobilo rešenje od nadležnog
organa, u skladu sa odredbama čl. 18. i 20. ovog zakona; ili
2) ako potiču iz zemlje sa kojom postoji bilateralni sporazum o
međusobnom priznavanju kvalifikovanih elektronskih sertifikata.
V. NADZOR
Član 36.
Nadležni organ vrši inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i
radom sertifikacionih tela.
Nadzor nad radom sertifikacionih tela na poslovima prikupljanja,
upotrebe i zaštite ličnih podataka korisnika vrše organi određeni zakonom i drugim
propisima kojima se uređuje zaštita ličnih podataka.
Član 37.
U okviru inspekcijskog nadzora registrovanih i evidentiranih
sertifikacionih tela nadležni organ:
1) utvrđuje da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i
propisima donetim za sprovođenje ovog zakona;
2) kontroliše pravilnost primene propisanih postupaka i
organizaciono-tehničkih mera, primenu internih pravila koja su u
vezi sa uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za
sprovođenje ovog zakona;
3) vrši kontrolu postupka izdavanja, čuvanja i opoziva elektronskih
sertifikata;
4) vrši kontrolu zakonitosti obavljanja drugih usluga sertifikacionih
tela.
Član 38.
U vršenju inspekcijskog nadzora nad radom sertifikacionih tela
ovlašćena lica nadležnog organa imaju pravo i dužnost da:
1) pregledaju akte i svu dokumentaciju koja je povezana sa tom
delatnošću;
2) provere njegove poslovne prostorije, informacioni sistem,
računarsku mrežu, ostalu opremu, tehničku dokumentaciju, kao i
sigurnosne mere koje se preduzimaju;
3) izvrše uvid u celokupnu dokumentaciju, radi obezbeđivanja dokaza
ili tačnog utvrđivanja eventualne neregularnosti.
Ovlašćeno lice nadležnog organa je dužno da čuva kao službenu
tajnu sve podatke o sertifikatima i lične podatke o korisniku sertifikata.
Član 39.
Ovlašćeno lice nadležnog organa rešenjem:
1) zabranjuje upotrebu neadekvatnih postupaka i infrastrukture, i daje
rok sertifikacionom telu u kojem je ono dužno da obezbedi
adekvatne postupke i infrastrukturu;
2) privremeno zabranjuje poslovanje sertifikacionog tela do
otklanjanja neadekvatnosti postupaka i infrastrukture;
3) naređuje privremeni opoziv nekog ili svih sertifikata izdatih od
strane sertifikacionog tela, ako postoji osnovana sumnja da se radi
o neadekvatnom postupku ili falsifikatu.
U slučaju privremene zabrane poslovanja, sertifikati izdati do dana
nastanka uzroka zbog kojih je izrečena mera zabrane, ostaju u važnosti.
Član 40.
Ako sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih
sertifikata prestane da ispunjava uslove propisane ovim zakonom nadležni organ
donosi rešenje o njegovom brisanju iz registra sertifikacionih tela za izdavanje
kvalifikovanih elektronskih sertifikata.
Rešenje iz stava 1. ovog člana konačno je i protiv njega se može
voditi upravni spor.
Član 41.
Sertifikaciono telo je dužno da u cilju sprovođenja nadzora omogući
ovlašćenim licima nadležnog organa pristup u svoje poslovne prostorije i uvid u
podatke o poslovanju, uvid u poslovnu dokumentaciju, pristup registru korisnika i
primenjenoj računarskoj opremi i uređajima.
VI. KAZNENE ODREDBE
Član 42.
Novčanom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara kazniće se za
prekršaj korisnik - pravno lice:
1) koje ne čuva sredstva i podatke za formiranje elektronskog potpisa
od neovlašćenog pristupa i upotrebe i ako iste ne koristi u skladu
sa odredbama ovog zakona (član 25);
2) koje u propisanom roku ne dostavi sertifikacionom telu potrebne
podatke i informacije o promenama koje utiču ili mogu uticati na
tačnost utvrđivanja identiteta potpisnika (član 26. stav 1);
3) koje odmah ne dostavi sertifikacionom telu zahtev za opoziv
elektronskog sertifikata (član 26. stav 2).
Korisnik - preduzetnik kazniće se za prekršaje iz stava 1. ovog člana
novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne
autonomije i organu lokalne samouprave kazniće se za prekršaje iz stava 1. ovog
člana novčanom kaznom od 12.000 do 20.000 dinara.
Korisnik - fizičko lice kazniće se za prekršaje iz stava 1. ovog člana
novčanom kaznom od 12.000 do 20.000 dinara.
Član 43.
Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se za
prekršaj sertifikaciono telo ako:
1) ne prijavi nadležnom organu početak obavljanja usluga izdavanja
elektronskih sertifikata (član 15);
2) izda kvalifikovani elektronski sertifikat koji ne sadrži sve potrebne
podatke (član 17);
3) čuva i kopira podatke za formiranje elektronskog potpisa za lica u
čije ime pruža tu uslugu (član 18. stav 1. tačka 10);
4) ne obavesti korisnika kome izdaje elektronski sertifikat o svim
tačnim uslovima izdavanja i korišćenja elektronskog sertifikata
(član 18. stav 1. tačka 12);
5) ne ispunjava obaveze propisane članom 28. ovog zakona;
6) ne prekine usluge sertifikacije odnosno ne izvrši opoziv izdatih
kvalifikovanih elektronskih sertifikata u propisanim slučajevima
(član 30. stav 1);
7) ne vodi ažurno evidenciju svih opozvanih elektronskih sertifikata
(član 30. stav 2);
8) ne obavesti korisnika o opozivu elektronskog sertifikata u
propisanom roku (član 30. stav 3);
9) ne čuva kompletnu dokumentaciju o izdatim i opozvanim
kvalifikovanim elektronskim sertifikatima u predviđenom roku (član
31. stav 1);
10) blagovremeno ne obavesti korisnike kojima je izdalo elektronske
sertifikate i nadležni organ o okolnostima koje mogu dovesti do
prestanka obavljanja usluga sertifikacije (član 32. stav 1);
11) ne omogući ovlašćenim licima nadležnog organa pristup u svoje
poslovne prostorije i uvid u podatke o poslovanju, uvid u poslovnu
dokumentaciju, pristup registru korisnika, računarskoj opremi i
uređajima (član 38).
Odgovorno lice u sertifikacionom telu kazniće se za prekršaje iz stava
1. ovog člana novčanom kaznom od 15.000 do 20.000 dinara.
Član 44.
Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se za
prekršaj - pravno lice u slučaju da ne čuva podatke i sredstva za proveru
elektronskog potpisa onoliko vremena koliko se čuvaju sama elektronska dokumenta
(član 5).
Preduzetnik kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom
kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne
autonomije i organu lokalne samouprave kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog
člana novčanom kaznom od 12.000 do 20.000 dinara.
VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 45.
Nadležni organ donosi podzakonska akta za sprovođenje ovog
zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 46.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
″Službenom glasniku Republike Srbije″.
Ova je odluka poslednji put objavljena u Sluzbenom glasniku u Decembru 2008. godine.
Treba voditi racuna o tome da je ove godine donet Zakon o sprecavanju pranja novca i finansiranja terorizma kojim se , pored ostalog zabranjuje placanje gotovinom u iznosima preko 15000 evra i jos neke novine , o kojima cu vise kazati uz sledeci post.
На основу члана 3. став 5. Закона о платном промету ("Службени
лист СРЈ", бр. 3/2002 и 5/2003 и ''Службени гласник РС'', бр. 43/2004),
гувернер Народне банке Србије доноси
О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ПЛАЋАЊА У ГОТОВОМ НОВЦУ У
ДИНАРИМА ЗА ПРАВНА ЛИЦА И ЗА ФИЗИЧКА ЛИЦА КОЈА
ОБАВЉАЈУ ДЕЛАТНОСТ
( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )
1. Правна лица и физичка лица која обављају делатност могу, без
ограничења, плаћати готовим новцем, односно вршити исплате у
готовом новцу у динарима са свог текућег рачуна.
Плаћања, односно исплате из става 1. ове тачке врше се на
основу оригиналне документације, из које се могу утврдити износ, основ
и намена тог плаћања (решење, уговор, рачун и др.), а која се банци
обавезно подноси на увид и оверу (датум пријема, печат и потпис).
Изузетно од става 2. ове тачке, плаћања, односно исплате до
износа од 100.000 динара дневно вршиће се без подношења на увид
документације из тог става.
Дипломатске и конзуларне мисије и организације у оквиру
Организације уједињених нација могу готов новац подизати са свог
текућег рачуна без подношења документације из става 2. ове тачке.
Правна лица и физичка лица која обављају делатност дужни су
да документацију о извршеним исплатама у готовом новцу чувају у
роковима утврђеним законом – ради пружања на увид надлежним
органима.
2. Правна лица и физичка лица која обављају делатност дужни су
да подизање готовог новца у износу већем од 1.300.000 динара, осим
када су у питању исплате зарада и других личних примања на које се, у
складу с прописима, плаћају порези и доприноси – најаве банци три
радна дана раније.
Банка може готов новац у износу већем од износа из става 1. ове
тачке исплатити и без најаве – ако располаже довољном количином
готовог новца.
3. Банка је дужна да свакодневно надлежни орган обавештава о
свим исплатама готовог новца извршеним претходног дана са рачуна
правних лица и физичких лица која обављају делатност.
Даном, у смислу ове тачке, сматра се дан кад банка обавља
готовински платни промет.
4. Правна лица и физичка лица која обављају делатност дужни су
да истог, а најкасније наредног радног дана, готов новац примљен по
било ком основу уплате на свој рачун код банке.
Под готовим новцем у смислу става 1. ове тачке не подразумева
се износ динара неопходан за обављање делатности овлашћеног
мењача – и то у висини троструког просечног износа динара којима је
вршен откуп ефективног страног новца у претходном месецу.
4а. Одредбе ове одлуке односе се и на правна лица – нерезиденте
када подижу готов новац са свог динарског нерезидентног рачуна
отвореног у складу са одлуком Народне банке Србије којом се уређују
услови отварања и начин вођења рачуна нерезидената.
5. Банком, у смислу ове одлуке, сматра се банка из члана 2. тачка
10. одредбе под а) Закона о платном промету.
6. Даном почетка примене ове одлуке престаје да важи Одлука о
условима и начину плаћања у готовом новцу у динарима за правна лица
и за физичка лица која обављају делатност ("Службени лист СРЈ", бр.
65/2002 и ''Службени гласник РС'', бр. 11/2003).
7. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у
"Службеном гласнику РС", а примењиваће се од 1. јуна 2004. године.
О. бр. 29
18. маја 2004. године
Б е о г р а д
Г у в е р н е р Народне банке Србије
Радован Јелашић, с.р.
