( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

 

 Отпочињање обављања делатности
Члан 38.
Обвезник може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, после фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.

Престанак обављања делатности
Члан 39.
Орган надлежан за вођење одговарајућег регистра може извршити брисање обвезника из тог регистра, када обвезник поднесе доказ о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности обвезника.
Доказ из става 1. овог члана је решење Пореске управе о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности обвезника.
Пре добијања решења из става 2. овог члана, обвезник је дужан да фискалну касу преда овлашћеном сервису.
Овлашћени сервисер у присуству овлашћеног радника Пореске управе скида фискални модул и преузима све податке из фискалне меморије фискалне касе, о чему се саставља записник.
Обвезник има право да присуствује преузимању података из фискалне меморије.
Овлашћени сервис је дужан да фискални модул заливен за кућиште фискалне касе чува док Пореска управа писмено не одобри његово уништавање.
Фискални модул заливен за кућиште фискалне касе уништава овлашћени сервис у присуству комисије за уништавање фискалног модула, коју образује Пореска управа од представника овлашћеног сервиса и Пореске управе.
О извршеном уништавању фискалног модула, комисија из става 7. овог члана саставља записник.
Одредбе ст. 3, 4, 5, 6, 7. и 8. овог члана примењују се и приликом замене фискалног модула.
Орган надлежан за вођење одговарајућег регистра не може извршити брисање обвезника из тог регистра, у случају када је Пореска управа изрекла меру забране обављања делатности прописане овим законом, док траје изречена мера забране обављања делатности.

Крађа и уништење и оштећење фискалне касе услед више силе
Члан 40.
У случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), обвезник је дужан да у року од три дана од дана крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, писмено обавести Пореску управу, а по добијању записника надлежног органа, односно организације исти достави Пореској управи у року од три дана од дана пријема записника.
У случају из става 1. овог члана Пореска управа укида решење о фискализацији украдене, односно оштећене или уништене фискалне касе услед више силе, на основу кога се конкретна каса брише из регистра фискализованих каса.
Решење из става 2. овог члана Пореска управа доставља овлашћеном сервису.
Овлашћени сервис је дужан да досије конкретне фискалне касе, за коју је Пореска управа донела решење из става 2. овог члана, одвојено чува.
У случају крађе фискалне касе, обвезник је дужан да најкасније у року од осам дана од дана крађе отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе.
У случају уништења или оштећења фискалне касе услед више силе, обвезник је дужан да у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе.
До фискализације нове фискалне касе у случају из става 1. овог члана, обвезник је дужан да евидентирање промета врши на начин из члана 12. став 8. овог закона.
У случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту, обвезник, односно произвођач је дужан да поступи на начин из става 1. овог члана.

VIII. РЕФУНДАЦИЈА КУПЦУ ДОБАРА, ОДНОСНО КОРИСНИКУ УСЛУГА ДЕЛА ПДВ ИСКАЗАНОГ У ФИСКАЛНОМ ИСЕЧКУ
Члан 41.
Физичко лице - купац добара, односно корисник услуга, може остварити право на рефундацију дела ПДВ исказаног у фискалном исечку за купљена добра, односно пружене услуге, која су евидентирана преко фискалне касе.
Влада, на предлог министарства финансија, ближе уређује висину, начин, поступак и динамику остваривања права из става 1. овог члана.

IX. НАДЗОР
Члан 42.
Надзор над применом овог закона врши Пореска управа и министарство трговине.

X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји
Члан 43.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - обвезник, ако:
1) терминал за даљинско очитавање у време рада фискалне касе не држи прикључен на фискалну касу преко њеног интерфејса (члан 7. став 3.);
2) не обезбеди даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода помоћу терминала за даљинско очитавање (члан 7. став 4.);
3) у фактуру не унесе редни број фискалног исечка на основу кога је евидентиран промет у фискалној каси, или у објекту, односно месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге, не држи копије издатих фактура, или евидентирани промет преко фискалне касе за који се плаћање врши на основу фактуре не исказује у књизи дневног извештаја, или не евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења или оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним законом, или фискални рачун не чува најмање три године (члан 12. ст. 5, 6, 7, 8. и 10.);
4) не формира и не штампа једном дневно, на крају рада дневни извештај из фискалне касе, или не формира и не штампа на крају рада, последњег дана сваког пореског периода периодични извештај из фискалне касе, или на захтев Пореске управе не формира и не одштампа пресек стања из свих фискалних исечака формираних и одштампаних од тренутка формирања и штампања претходног дневног извештаја (чл. 13, 14. и 15.);
5) истовремено са штампањем фискалних докумената не штампа и њихов садржај на контролној траци фискалне касе копирним путем или путем двоструког штампача, или за штампање фискалних докумената не користи папир наведен у корисничком упутству произвођача за конкретан тип фискалне касе, или контролну траку, дневни извештај и периодични извештај не чува најмање три године (члан 17. ст. 3, 7. и 8.);
6) сваки појединачни промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима не евидентира преко фискалне касе, или не одштампа и изда купцу добара, односно кориснику услуга фискални исечак фискалне касе преко које је евидентиран промет, без обзира да ли је купац добара, односно корисник услуга то захтевао или не, или не издаје фискалне исечке са свим обавезним подацима, или на видном месту у објекту у коме врши промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима, не истакне обавештење о обавези издавања фискалног исечка од стране обвезника, о обавези узимања фискалног исечка, као и о праву купца добара, односно корисника услуга да за купљена добра, односно примљене услуге не плати обвезнику, ако му обвезник не одштампа и изда фискални исечак, или у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држи другу регистар касу осим фискалне (члан 18. ст. 1, 2, 3. и 6.);
7) не води књигу дневних извештаја за сваку фискалну касу, или одштампане дневне извештаје не евидентира и одлаже у књигу дневних извештаја хронолошким редом, не чува књигу дневних извештаја на месту где врши промет добара на мало, односно месту пружања услуга, или књигу дневних извештаја не чува три године (члан 20. ст. 1, 2, 3. и 4.);
8) не обезбеди евидентирање промета преко друге фискалне касе у случају неисправности фискалне касе дуже од 15 радних дана укупно у току календарске године, или у случају неисправности фискалне касе предузима радње на фискалној каси, односно у прописаном року не обавести овлашћени сервис о неисправности фискалне касе (члан 21. ст. 3. и 12.);
9) не поднесе захтев за фискализацију фискалне касе Пореској управи, преко овлашћеног сервиса, у прописаном року, или не изврши доделу ознаке пореске стопе у складу са чланом 5. овог закона, у бази података оперативне меморије, уз сваки назив производа, односно услуге, или у оперативну меморију фискалне касе не унесе једнозначно и недвосмислено идентификован целокупан асортиман добара и услуга са којима је задужен објекат или друго место на коме се врши промет, или решење о фискализацији не чува уз фискалну касу на коју се односи (члан 27. ст. 10, 14, 15. и 17.);
10) не закључи уговор о сервисирању са другим овлашћеним сервисом, у прописаном року (члан 28. став 17.);
11) ако се у поступку вештачења утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету, односно да је користио несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у софтверској апликацији (члан 29. ст. 7. и 8.);
12) не обавља технички преглед фискалне касе у прописаном року (члан 30. став 1.);
13) не чува сервисну књижицу уз фискалну касу на коју се односи (члан 31. став 3.);
14) не евидентира промет на начин из члана 12. став 8. овог закона (члан 33. став 8.);
15) на захтев Пореске управе не одштампа периодични извештај за одређени период и пресек стања, или врши евидентирање промета преко нефискализоване касе, или врши евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, или онемогући даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода преко терминала за даљинско очитавање, а фискална каса је била исправна, или се подаци из дневног извештаја за конкретни дан одштампани из базе података Пореске управе формирани на основу достављених података путем терминала за даљинско очитавање не слажу са подацима из дневног извештаја за исти дан уложеном у књигу дневних извештаја, или за конкретан дан није у књизи дневних извештаја евидентиран дневни извештај, или дневни извештај није евидентиран на контролној траци фискалне касе, или издаје исечке траке који имају изглед фискалног исечка, а ти исечци не садрже све прописане елементе, односно садрже погрешно унете елементе фискалног исечка, или сакрије, оштети, уништи или учини неупотребљивом контролну траку фискалне касе на којој су забележени подаци о евидентирању промета у оквиру обављања делатности за коју је законом прописано евидентирање промета преко фискалне касе, пре истека законског рока за њено чување, или врши неовлашћено ресете фискалне касе, или не учини доступним Пореској управи, на њен захтев друге податке који нису дефинисани у фискалним документима (члан 34. ст. 2, 5, 6, 8, 9, 10, 11, 14. и 24.);
16) не поднесе захтев за фискализацију Пореској управи преко овлашћеног сервиса, у року од три дана пре промене места продаје добара, односно пружања услуга (члан 37. став 1.);
17) отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима пре фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет (члан 38. став 1.);
18) фискалну касу не преда овлашћеном сервису пре добијања решења Пореске управе о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности (члан 39. став 3.);
19) у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), лично или преко лица које га заступа, о томе писмено не обавести Пореску управу, или не достави записник надлежног органа, у прописаном року, или не отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе најкасније у року од осам дана од дана крађе фискалне касе, или не отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, у случају оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, или у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.) не врши евидентирање промета издавањем фискалног рачуна, или у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе
при транспорту, писмено не обавести Пореску управу у прописаном року (члан 40. ст. 1, 5, 6, 7. и 8.);
20) користи софтверску апликацију за задавање команди фискалној каси преко њеног интерфејса за коју није издат сертификат за њено стављање у промет (члан 55. ст. 1. и 2.);
21) не обезбеди и не прикључи терминал за даљинско очитавање на интерфејс фискалне касе (члан 55. ст. 3, 4, 5. и 6.);
22) не омогући купцима добара, односно корисницима услуга плаћање помоћу платне картице (члан 55. ст. 7. и 8.).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.
Члан 44.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за
прекршај правно лице - произвођач, ако:
1) не упише у фискалну меморију фискалне касе идентификациони број фискалног модула (члан 9. став 1. тачка 2);
2) стави фискалну касу у промет за коју није издата сагласност за стављање фискалне касе у промет (члан 22. став 1.);
3) организацију сервисне и дистрибутивне мреже, коју је поднео уз захтев за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет, смањи пре истека прописаног рока (члан 22. став 8.);
4) стави у промет фискалну касу на којој су вршене измене техничких и функционалних карактеристика за коју није издато уверење о допуни уверења о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе (члан 23. став 9.);
5) по добијању сагласности за стављање фискалне касе у промет, а пре почетка стављања фискалне касе у промет не закључи уговор са министарством трговине (члан 24. став 1.);
6) у прописаном року, не достави Пореској управи - Централи податке за претходни календарски месец кумулативно од прве продаје, податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава (члан 24. став 5.);
7) ИБ фискалне касе на видљив начин и трајно не обележи на горњој страници сваке произведене фискалне касе, или ако са једним ИБ трајно обележи више фискалних каса и исти упише у фискалну меморију тих каса, или ако уз захтев за доделу ИБ Пореској управи - Централи не достави изглед произвођачке пломбе и сервисних пломби овлашћених сервиса којима је до подношења захтева дато овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, или ако у случају доделе новог овлашћења овлашћеном сервису у прописаном року не достави изглед њихове сервисне пломбе Пореској управи - Централи, или ако фискалну касу пре њене фискализације непосредно не испоручи овлашћеном сервису (члан 27. ст. 2, 3, 5, 6. и 7.);
8) не води евиденцију о сервисима којима је дао овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, као и обуку и пружање техничке подршке обвезнику за коришћење фискалне касе, или ако не овласти други сервис за сервисирање и поправку фискалне касе, у случају престанка рада овлашћеног сервиса коме је дато овлашћење за сервисирање и поправку
фискалних каса, или у прописаном року не обавести министарство трговине, Пореску управу - Централу и обвезника о давању овлашћења новом сервису (члан 28. ст. 1, 13. и 14.);
9) Пореској управи - Централи, не достави у прописаном року податке из евиденције о овлашћеним сервисерима, или ако у прописаном року писмено не обавести Пореску управу - Централу о давању овлашћења новом сервису, или ако у прописаном року писмено не обавести Пореску управу - Централу о произвођачу који преузима даљу обавезу обезбеђења сервисирања фискалних каса коме треба предати сервисне пломбе и досијеа за фискалне касе за чије стављање у промет је одузета сагласност (члан 28. ст. 12, 14. и 16.);
10) министарство трговине у поступку контроле утврди да одређени тип фискалне касе не одговара техничким и функционалним карактеристикама, или садржи скривене функције које нису наведене у документацији, или у прописаном року не отклони недостатке код свих произведених фискалних каса тог типа код којих се утврди постојање недостатака, или не замени, о свом трошку, фискалну касу са недостатком новом фискалном касом одговарајућег и одобреног типа, или ако у прописаном року, писмено не обавести све овлашћене сервисе о утврђеним недостацима на одређеном типу фискалне касе, и не наложи им да, у прописаном року, сачине списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом и о томе у истом року доставе списак произвођачу, или у прописаном року не сачини извештај или исти не достави министарству трговине и Пореској управи, у прописаном року (члан 33. ст. 2, 4. и 5.);
11) не сачини посебно упутство за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима и исто не достави Пореској управи - Централи, у прописаном року, или ако не сачини ново упутство за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима и исто не достави Пореској управи - Централи, у прописаном року (члан 34. ст. 3. и 4.);
12) не организује сервисну мрежу у обиму, кадровски и технички у складу са организацијом сервисне мреже достављене уз захтев за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет (члан 35. став 2.);
13) не достави организацију нове сервисне мреже министарству трговине и Пореској управи - Централи, у прописаном року (члан 35. став 4.);
14) не врши интерну контролу рада овлашћених сервиса, или ако овлашћеном сервису који не поступи у складу са овим законом не одузме овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, у прописаном року (члан 36. ст. 1. и 2.);
15) на захтев Пореске управе не одузме овлашћење овлашћеном сервису за сервисирање и поправку фискалне касе, када Пореска управа утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са овим законом, или ако не обавести министарство трговине, Пореску управу и обвезника у прописаном року о одузимању датог овлашћења овлашћеном сервису због тога што не поступа у складу са одредбама овог закона, или ако у прописаном року обвезнику не
обезбеди други овлашћени сервис у случају одузимања датог овлашћења сервисеру за сервисирање и поправку фискалне касе (члан 36. ст. 3, 4. и 5.);
16) у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту о томе не обавести Пореску управу, у прописаном року (члан 40. став 8.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - произвођачу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Члан 45.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - овлашћени сервис, ако:
1) у фискалну меморију фискалне касе у поступку фискализације не упише ПИБ обвезника и дан, месец, годину, сат и минут почетка евидентирања промета преко фискалне касе (члан 9. став 5.);
2) у случају неисправности фискалне касе, у сервисну књижицу не упише датум пријема фискалне касе у сервис, односно датум интервенције на лицу места, врсту неисправности и датум до када је фискална каса била на поправци или сервисирању (члан 21. став 2.);
3) у прописаном року писмено не обавести обвезника са којим је закључен уговор о сервисирању да је фискална каса испоручена у сервис, или ако по извршеној фискализацији, као и после интервенције на фискалном модулу и програмској меморији, односно фискалном модулу или програмској меморији, на фискалну касу не стави своју сервисну пломбу (члан 27. ст. 8. и 13.);
4) пре почетка сервисирања не утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да ли сервисна пломба није оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, не утврди да ли софтверска апликација има сертификат, или ако после сваке интервенције због које је скидана сервисна пломба на фискалној каси, не стави и у сервисну књижицу не упише код нове сервисне пломбе коју ставља на фискалну касу, или писмено не обавести Пореску управу о свим случајевима неоснованог пријављивања неисправности фискалне касе, или ако не води евиденцију о овлашћеним сервисерима од стране произвођача (члан 28. ст. 8, 9, 10. и 11.);
5) не изврши сервисирање фискалне касе у року од два дана од дана пријаве неисправности, или ако изврши уклањање пломбе фискалног модула и пломбе програмске меморије, односно пломбе фискалног модула или пломбе програмске меморије, без одобрења овлашћеног радника Пореске управе, или ако пре почетка сервисирања фискалне касе у сервису, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, односно да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, не сачини записник и исти одмах, а најкасније у року од два дана од дана утврђених неправилности, не достави Пореској управи, и ако фискалну касу не задржи у сервису, или ако пре почетка сервисирања фискалне касе у објекту, односно месту на коме обвезник врши промет добара, односно пружа услуге, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, или да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у
сертификованој софтверској апликацији, не сачини записник и одмах телефоном не позове Пореску управу и не сачека долазак овлашћеног радника Пореске управе (члан 29. ст. 1, 2, 4. и 5.);
6) не изврши технички преглед фискалне касе у прописаном року и исти не упише у сервисну књижицу, или изврши технички преглед фискалне касе у прописаном року и исти не упише у сервисну књижицу (члан 30. став 3.);
7) не отвори досије фискалне касе и не изда сервисну књижицу фискалне касе, или ако у досије фискалне касе и у сервисну књижицу фискалне касе не упише прописане податке (члан 31. ст. 2. и 4.);
8) у прописаном року, не сачини списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом, односно исти не достави произвођачу (члан 33. став 4.);
9) на лицу места, пре почетка евидентирања промета на новом месту продаје добара, односно пружања услуга, у присуству овлашћеног радника Пореске управе, не изврши одговарајућу промену података у оперативној меморији фискалне касе и исте не упише у сервисну књижицу (члан 37. став 2.);
10) скине фискални модул и преузме све податке из фискалне меморије фискалне касе, без присуства овлашћеног радника Пореске управе, или ако не чува фискални модул заливен за кућиште фискалне касе док Пореска управа писмено не одобри његово уништење, или ако уништи фискални модул заливен за кућиште фискалне касе без присуства комисије (члан 39. ст. 4, 6. и 7.);
11) досије фискалне касе, за коју је Пореска управа донела решење о укидању решења о фискализацији, одвојено не чува (члан 40. став 4.).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се одговорно лице у правном лицу - овлашћеном сервису новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник - овлашћени сервис новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.
Члан 46.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - овлашћени дистрибутер, ако не испоручи фискалну касу непосредно овлашћеном сервису из уговора о куповини фискалне касе, пре њене фискализације (члан 27. став 7.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - овлашћеном дистрибутеру новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник - овлашћени дистрибутер новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара.
Члан 47.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - произвођач терминала, ако пре стављања у промет терминала за даљинско очитавање, није добио уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика терминала за даљинско очитавање (члан 7. став 5.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - произвођачу терминала, новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Члан 48.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице:
1) у органу надлежном за вођење одговарајућег регистра које дозволи или изврши брисање обвезника који је у складу са овим законом дужан да евидентирање промета врши преко фискалне касе из одговарајућег регистра, пре него што обвезник поднесе доказ о његовом брисању из регистра фискализованих каса, због престанка обављања делатности (члан 39. став 1.);
2) у органу надлежном за вођење одговарајућег регистра, ако дозволи или изврши брисање из одговарајућег регистра обвезника пре истека рока за који му је решењем Пореске управе изречена мера забране обављања делатности у складу са овим законом (члан 39. став 10.).
Члан 49.
Захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 43, члана 44. став 1. тач. 1), 6), 7), 9), 11), 12), 14), 16) и 17) и став 2, члана 45. став 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 9), 10) и 11) и ст. 2. и 3. и чл. 46, 47. и 48. овог закона, подноси порески инспектор.
Прекршајни поступак за изрицање новчаних казни за прекршаје из става 1. овог члана, води Пореска управа, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС", бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03 и 55/04).
Члан 50.
Захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 44. ст. 1. тач. 2), 3), 4), 5), 8), 10), 13) и 15) и става 2. и члана 45. став 1. тачка 8) и ст. 2. и 3. овог закона, подноси овлашћени радник министарства трговине надлежном органу за прекршаје.
Наплате новчане казне на лицу места
Члан 51.
Новчана казна у износу од 1.000 динара наплатиће се на лицу места купцу добара, односно кориснику услуга, ако не узме и не сачува фискални исечак у кругу од 20 метара по изласку из објекта, односно напуштању места на коме се врши промет добара, односно услуга, и не покаже га овлашћеном раднику министарства трговине који обавља послове контроле, на његов усмени захтев (члан 18. став 5.).
Новчану казну из става 1. овог члана, изриче и наплаћује овлашћени радник министарства трговине.
Мера забране обављања делатности
Члан 52.
Мера забране обављања делатности прописана овим законом (члан 18. став 7, члан 29. ст. 8. и 9. и члан 34. ст. 5, 7, 8, 9, 10, 11. и 12) извршава се у току контроле, одмах по њеном изрицању, печаћењем печатом Пореске управе објекта обвезника коме је мера изречена.
Објекат из става 1. овог члана, видно се означава ознаком Пореске управе.
Начин означавања, садржину и изглед ознаке из става 2. овог члана, ближе уређује министар финансија.

XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 53.
Остају на снази и после ступања на снагу овог закона:
1) решења Владе о давању сагласности произвођачима о испуњености услова из члана 20. ст. 1. и 2. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
2) решења Пореске управе - Централе о додели идентификационих бројева за тип и модел фискалне касе произвођачима донета на основу члана 2. Правилника о поступку фискализације, облику и садржини и начину вођења евиденција, изгледу и садржини сервисне књижице регистар каса са фискалном меморијом ("Службени гласник РС", број 78/03);
3) овлашћења издата овлашћеним сервисима од стране произвођача у складу са чланом 21. став 1. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
4) овлашћења овлашћеним сервисерима издата од стране овлашћених сервиса у складу са Уредбом о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
5) решења Пореске управе о извршеној фискализацији фискалних каса и одређивању евиденционог броја фискалне касе донета на основу члана 28. став 4. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04).
За фискалне касе за које је донето решење Пореске управе о извршеној фискализацији из става 1. тачка 5) овог члана, рок за обављање техничког прегледа из члана 30. став 1. овог закона, рачуна се од дана фискализације.
Члан 54.
До почетка примене акта Владе из члана 3. став 4. овог закона остаје на снази Уредба о одређивању лица на која се, услед специфичности делатности које обављају, не односи обавеза евидентирања промета преко фискалне касе ("Службени гласник РС", бр. 100/04 и 106/04).
Подзаконски акти донети на основу Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар касе са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04) примењиваће се до почетка примене одговарајућих подзаконских аката донетих на основу овлашћења из овог закона.
Евиденције произвођача, уговори закључени између произвођача и министарства трговине, као и јавни позив за подношење захтева за давање сагласности Владе Републике Србије за стављање у промет фискалне касе,
ускладиће се са овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 55.
Обвезник који је до 31. марта 2005. године фискалну касу повезао са рачунаром ради задавања команди преко интерфејса фискалне касе, дужан је да набави и отпочне да користи софтверску апликацију из члана 6. став 3. овог закона за задавање команди фискалној каси преко њеног интерфејса за коју је издат сертификат за њено стављање у промет, најкасније до 31. марта 2005. године.
Обвезник који отпочиње обављање делатности после 31. марта 2005. године, а који фискалну касу повеже са рачунаром ради задавања команди преко интерфејса фискалне касе, може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по инсталирању софтверске апликације из члана 6. став 3. овог закона у рачунар из тог става.
Обвезници који су у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија, разврстани у велика и средња правна лица, као и обвезници који имају више од три објекта у којима се врши промет добара на мало и пружају услуге физичким лицима у оквиру регистроване делатности, дужни су да обезбеде и прикључе терминал за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе, најкасније до 31. марта 2005. године.
Обвезници из става 3. овог члана, после 31. марта 2005. године могу да отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по прикључивању терминала за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.
Обвезници који не спадају у обвезнике из става 3. овог члана дужни су да обезбеде и прикључе терминал за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе, најкасније до 30. јуна 2005. године.
Обвезници из става 5. овог члана, после 30. јуна 2005. године могу да отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по прикључивању терминала за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.
Правна лица из члана 6. став 2. овог закона која су отпочела обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима до 1. јануара 2005. године, дужна су да на местима продаје добара, односно пружања услуга, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице, најкасније до 30. јуна 2005. године.
Правна лица из члана 6. став 2. овог закона која отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима после 1. јануара 2005. године, дужна су да на местима продаје добара, односно пружања услуга, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице најкасније у року од шест месеци од дана отпочињања обављања делатности.
Члан 56.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење
подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

 

 

Члан 1.
Овом уредбом одређују се делатности код чијег обављања, полазећи од
техничких и функционалних карактеристика фискалне касе и специфичности
обављања тих делатности, не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне
касе из члана 3. ст. 1. и 2. Закона о фискалним касама („Службени гласник РС”, број
135/04-у даљем тексту: Закон).
Члан 2.
Делатностима, за које у смислу члана 1. ове уредбе нe постоји обавеза
евидентирања промета преко фискалне касе, сматрају се делатности из следећих грана
и подгрупа класификације делатности из Закона о класификацији делатности и о
регистру јединица разврставања („Службени лист СРЈ”, бр. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98 и
74/99), и то:

1) Делатности у оквиру следећих грана, односно подгрупа:

52610 Трговина на мало у продавницама које поштом достављају
наручену робу, за робу испоручену поштом;
52710 Oправка обуће и осталих предмета од коже;
60100 Железнички саобраћај;
60211 Превоз путника у друмском саобраћају;
60212 Превоз путника у градском саобраћају;


60230 Остали превоз путника у друмском саобраћају;
60250 Превоз робе у друмском саобраћају;
61200 Саобраћај унутрашњим воденим путевима;
62100 Ваздушни саобраћај, линијски;

62200 Ваздушни саобраћај, ванредни (чартер);
63211 Одржавање и нега кола;
63212 Одржавање пруга;
63213 Одржавање уређаја на железници;

641 Поштанске активности и превоз и испорука
поштанских пошиљки;
642 Телекомуникације;
651 Монетарне институције;
652 Остало финансијско посредовање;
660 Осигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног
осигурања;
671 Помоћне активности у финансијском посредовању;

672 Помоћне активности за осигурање и пензијске фондове;
75300 Обавезно социјално осигурање;
851 Здравствена заштита становништва-здравствене услуге које
се  обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања;
853 Социјална заштита;
91310 Делатност верских организација;
92130 Приказивање филмова;
92310 Уметничко и књижевно стваралаштво и сценска уметност;
92320 Рад уметничких установа;
92511 Делатност библиотека;
92512 Делатност архива;
92521 Делатност музеја, галерија и збирки;
92530 Делатност ботаничких и зоолошких вртова и других
природних резервата;
926 Спортске активности;
92710 Коцкање и клађење;

2) Поједине делатности у оквиру следећих подгрупа, и то:

52630 Остала трговина на мало изван продавница:
- продаја преко аутомата,
- продаја преко путујућих продаваца - улична продаја
лозова, кокица и штампе - колпортери;
63214 Услуге у друмском саобраћају - пратеће активности везане за
рад путева, мостова, тунела, паркиралишта или гаража и
паркиралишта за бицикле и др.;
85200 Примарна теренска здравствена заштита животиња, послови
из Програма мера здравствене заштите животиња, послови
дезинфекције и дератизације у објектима у којима се држе и
узгајају животиње и активности на спречавању појављивања,
ширења и сузбијања заразних болести животиња;
93050 Остале услужне активности, на другом месту непоменуте -
делатност чистача ципела, носача и лица за паркирање
аутомобила.

Члан 3.
Делатностима за које, у смислу члана 1. ове уредбе, на постоји обавеза
евидентирања промета преко фискалне касе сматрају се и:

- делатности из Закона о комуналним делатностима („Службени гласник
РС”, бр. 16/97 и 42/98), осим пружања услуга на пијацама: издавање у закуп објеката,
тезги и простора на њима;
- послови из Правилника о одређивању послова који се сматрају
уметничким и старим занатима, односно пословима домаће радиности („Службени
гласник РС”, број 21/05 у даљем тексту: Правилник), осим каменорезачког заната из
члана 3. став 2. тачка 22) Правилника.

Члан 4.
Ова уредба примењиваће се од 1. априла 2009. године.

Изузетно од става 1. овог члана, лица која по Уредби о одређивању лица на
која се, услед специфичности делатности које обављају, не односи обавеза
евидентирања промета преко фискалне касе („Службени гласник РС”, бр. 100/04 и
106/04) нису била у обавези да евидентирају промет преко фискалне касе, а обављају
делатности које нису обухваћене одредбама чл. 2. и 3. ове Уредбе, нису у обавези да
отпочну евидентирање сваког појединачно оствареног промета преко фискалне касе до
следећег датума, и то:

1) до 31. маја 2009. године за делатности:
18220 Производња остале одеће;
52740 Оправка на другом месту непоменута-оправка одеће;
63300 Делатност путничких агенцијa и туроператора;
851 Здравствена заштита становништва, осим здравствених услуга које се
обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања;
852 Ветеринарске активности, осим примарне теренске здравствене заштите
животиња, послови из Програма мера здравствене заштите животиња, послови
дезинфекције и дератизације у објектима у којима се држе и узгајају животиње и
активности на спречавању појављивања, ширења и сузбијања заразних болести
животиња.
2) до 31. децембра 2009. године за делатности:
60220 Такси превоз;
3) до 28. фебруара 2010. године за делатности:
52630 Остала трговина на мало изван продавница:
- продаја преко путујућих продаваца-улична продаја сладоледа;
52730 Оправка сатова, часовника и накита;
74111 Адвокатски послови;
74700 Чишћење објеката;
801 Основно образовање;
802 Средње образовање;
803 Више и високо образовање.
 

 

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

 Р е п у б л и к а С р б и ј а

-
СПИСАК ПРОИЗВОЂАЧА ФИСКАЛНИХ КАСА
који имају сагласност Владе за стављање фискалних каса у промет

1. DIGITRON IST d.o.o Београд, Милентија Поповића 11-13
контакт особа Милета Аџић, тел:2140-300;
2. АД ТЕЛЕФОНИЈА Београд, Кумодрашка 24
контакт особа Небојша Симовић, тел:308-0003;
3. INTRACOM d.o.o Београд, Трећи булевар 23
контакт особа Томислав Бајевић, тел:20-40-500;
4. GALEB GROUP d.o.o, Шабац,Поцерска 11
контакт особа Наташа Веселиновић, тел: 015-367-700;
5. ЕИ Корпорација-ЕИ Информатика д.о.о Ниш,
Бул.Цара Константина 80-84
контакт особа Љубиша Богдановић, тел:018-550-921;
6. RB GENERALEKONOMIK d.o.o Београд, 29.новембра 59а
контакт особа Борисав Бојковић, тел:3340-591;
7. ТП БЕОГРАДЕЛЕКТРО ад Београд. Кнез Михаилова 9
контакт особа Миленко Арежина, тел:20-23002;
8. CTSYSTEMS d.o.o Београд, Савски насип 7
контакт особа Срђан Станковић, тел: 20-15-671;
9. VG OPTIMA d.o.o. Београд, Михајла Пупина 10-з
контакт особа Слађана Добрковић, тел:30-16-810;
10. SHOLLEX d.o.o. Београд, Војводе Степе 118
контакт особа Давид Шошкић, тел: 397-11-57;
11. PUPIN TELECOM DKTS, Београд, Батајнички пут 23
контакт особа Братислав Павлов, тел: 316-20-57;
12. Енергопројект-Енергодата ад, Београд, Михаила Пупина 12
контакт особа Миомир Ракић, тел: 311-33-51;
13. MD & PROFY d.o.o. Београд, Обреновачки пут 3
контакт особа Драган Алексић, тел: 55-87-86;
14. INT Raster d.o.o. Београд, Војводе Степе 56
контакт особа Бојан Ражнатовић, тел: 397-42-48.
15. HCP d.o.o. Крушевац, Мирка Томића-Пасаж,
контакт особа Миломир Трошић, тел: 037-44-83-50.

 

 Закон о порезу на додату вредност  

(Закон је објављен у «Службеном гласнику РС», бр.84/04, 86/04, 61/05 и 61/07 )

 ( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уводи се порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ) у Републици Србији (у даљем тексту: Република).
ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Члан 2.
Приход од ПДВ припада буџету Републике.

II. ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА

Члан 3.
Предмет опорезивања ПДВ су:
1) испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности;
2) увоз добара у Републику.

Промет добара и услуга
Члан 4.
Промет добара, у смислу овог закона, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено.
Добрима се сматрају и вода, електрична енергија, гас и топлотна енергија.
Прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и:
1) пренос права располагања на добрима уз накнаду на основу прописа државног органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;
2) предаја добара по основу уговора о лизингу, у складу са законом, или на основу уговора о продаји са одложеним плаћањем којим је утврђено да се право располагања преноси најкасније отплатом последње рате;
3) пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара примаоцу;
4) испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при продаји;
5) пренос добара од стране власника консигнатеру и од консигнатера примаоцу добара;
6) испорука добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала испоручиоца, ако се не ради само о додацима или другим споредним материјалима;
7) први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;
7а) први пренос власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;
8) размена добара за друга добра или услуге.
Са прометом добара уз накнаду изједначава се:
1) узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, запослених или других лица;
2) сваки други промет добара без накнаде;
3) исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом који доноси Влада Републике Србије.
Узимање добара, односно сваки други промет добара из става 4. овог члана сматра се прометом добара уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или сразмерно.
Ако се уз испоруку добара врши споредна испорука добара или споредно пружање услуга, сматра се да је извршена једна испорука добара.
Код испоруке у низу једног истог добра, код које први испоручилац преноси право располагања непосредно последњем примаоцу добра, свака испорука добара у низу сматра се посебном испоруком.
Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар) ближе уређује шта се сматра новоизграђеним грађевинским објектима из става 3. тачка 7) овог члана, као и шта се сматра узимањем добара која су део пословне имовине пореског обвезника, као и сваки други промет без накнаде из става 4. овог члана.

Члан 5.
Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона.
Промет услуга је и свако нечињење и трпљење.

Прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и:
1) пренос и уступање ауторских права, као и пренос, уступање и стављање на располагање патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине;
2) пружање услуга уз накнаду на основу прописа државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;
3) предаја добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала наручиоца;
4) размена услуга за добра или услуге;
5) предаја јела и пића за конзумацију на лицу места;
6) - брисана -
7) уступање удела или права.
Са прометом услуга уз накнаду изједначава се:
1) употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, запослених или других лица;
2) пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, запослених или других лица;
3) свако друго пружање услуга без накнаде.
Употреба добара из става 4. тачка 1) овог члана сматра се прометом услуга уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра може одбити у потпуности или сразмерно.
Ако се уз услугу врши споредно пружање услуга или споредна испорука добара, сматра се да је пружена једна услуга.
Министар ближе уређује шта се сматра употребом добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, запослених или других лица и пружањем услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, запослених или других лица из става 4. овог члана.

Члан 6.
Прометом добара и услуга, у смислу овог закона, не сматра се:
1) пренос целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту делатност;
2) промет путничких аутомобила, мотоцикала, пловних објеката и ваздухоплова за које при набавци обвезник ПДВ није имао право на одбитак претходног пореза у потпуности или сразмерно;
2а) замена добара у гарантном року;
3) бесплатно давање пословних узорака у уобичајеним количинама за ту намену купцима или будућим купцима;
4) давање поклона мање вредности, ако се дају повремено различитим лицима.
Код преноса целокупне или дела имовине из става 1. тачка 1) овог члана сматра се да стицалац ступа на место преносиоца.
Министар ближе уређује поступак замене добара у гарантном року, шта се сматра преносом целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, из става 1. тачка 1), као и шта се сматра уобичајеним количинама пословних узорака и поклоном мање вредности из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.

Увоз добара
Члан 7.
Увоз је сваки унос добара у царинско подручје Републике.

 

III. ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК И ПОРЕСКИ ДУЖНИК

Порески обвезник
Члан 8.
Порески обвезник (у даљем тексту: обвезник) је лице које самостално обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности.
Делатност из става 1. овог члана је трајна активност произвођача, трговца или пружаоца услуга у циљу остваривања прихода, укључујући и делатности експлоатације природних богатстава, пољопривреде, шумарства и самосталних занимања.
Сматра се да обвезник обавља делатност и када је врши у оквиру пословне јединице.
Обвезник је лице у чије име и за чији рачун се врши испорука добара или пружање услуга.
Обвезник је лице које врши испоруку добара, односно пружање услуга у своје име, а за рачун другог лица.

Члан 9.
Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и правна лица основана законом у циљу обављања послова државне управе, нису обвезници у смислу овог закона ако обављају промет добара и услуга из делокруга органа, односно у циљу обављања послова државне управе.
Република, органи, односно правна лица из става 1. овог члана обвезници су, ако обављају промет добара и услуга изван делокруга органа, односно ван обављања послова државне управе, а који су опорезиви у складу са овим законом.

Порески дужник
Члан 10.
Порески дужник, у смислу овог закона, је:
1) обвезник из члана 8. и члана 9. став 2. овог закона;
2) порески пуномоћник кога одреди страно лице које у Републици нема седиште ни сталну пословну јединицу, а које обавља промет добара и услуга у Републици;
3) прималац добара и услуга, ако страно лице из тачке 2) овог става не одреди пореског пуномоћника;
4) лице које у рачуну или другом документу који служи као рачун (у даљем тексту: рачун) искаже ПДВ, а у складу са овим законом није дужан да обрачуна и плаћа ПДВ;
5) лице које увози добро;.
Ако је порески дужник из става 1. тач. 2) и 3) овог члана и обвезник, дужан је да испуни обавезе које су овим законом прописане за обвезника, осим издавања рачуна.

IV. МЕСТО И ВРЕМЕ ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА И НАСТАНАК ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

Место промета добара
Члан 11.
Место промета добара је место:
1) у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца или, по његовом налогу, до трећег лица, ако добро шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по његовом налогу;
2) уградње или монтаже добра, ако се оно уграђује или монтира од стране испоручиоца или, по његовом налогу, од стране трећег лица;
3) у којем се добро налази у тренутку испоруке, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;
4) пријема воде, електричне енергије, гаса и топлотне енергије.
У случају промета добара у оквиру комисионих или консигнационих послова, место промета добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана, и за испоруку комисионару или консигнатеру.

Место промета услуга
Члан 12.
Место промета услуга је место у којем пружалац услуга обавља своју делатност.
Ако се промет услуга врши преко пословне јединице, местом промета услуга сматра се место пословне јединице.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, местом промета услуга сматра се место:
1) у којем се налази непокретност, ако се ради о промету услуге која је непосредно повезана са том непокретношћу, укључујући делатност посредовања и процене у вези непокретности, као и пројектовање, припрему и извођење грађевинских радова и надзор над њима;
2) где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству (у даљем тексту: међународни транспорт), одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици;
3) где је услуга стварно пружена, ако се ради о:
(1) услугама из области културе, уметности, спорта, науке и образовања, забавно - естрадним и сличним услугама, укључујући услуге организатора приредби, као и са њима повезане услуге;
(2) споредним услугама у области транспорта, као што су утовар, истовар, претовар и сличне услуге;
(3) услугама процене покретних ствари;
(4) радовима на покретним стварима;
4) има седиште или пребивалиште, ако се ради о услугама: у којем прималац услуге обавља делатност или има пословну јединицу за коју се пружа услуга, односно место у којем прималац услуге има седиште или пребивалиште, ако се ради о услугама:
(1) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава на основу rent a car уговора;
(2) пружања телекомуникационих услуга;
(3) преузимања обавезе да се у потпуности или делимично одустане од вршења неке делатности или коришћења неког права;
(4) у области економске пропаганде;
(5) преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине;
(6) банкарског, финансијског пословања и пословања у области осигурања и реосигурања, осим изнајмљивања сефова;
(7) саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга;
(8) обраде података и уступања информација;
(9) стављања на располагање особља;
(10) пруженим електронским путем, као и радио-телевизијским услугама;
(11) посредовања приликом пружања услуга из подтач. (1) - (10) ове тачке.
Место промета услуга посредовања, осим услуга посредовања из
става 3. тачка 4) подтачка (11) овог члана, одређује се према месту промета добара и услуга који је предмет посредовања.

Место увоза добара
Члан 13.
Место увоза добара је место у којем је увезено добро унето у царинско подручје Републике.

Време промета добара
Члан 14.
Промет добара настаје даном:
1) отпочињања слања или превоза добара примаоцу или трећем лицу, по његовом налогу, ако добра шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по њиховом налогу;
2) преузимања добара од стране примаоца у случају уградње или монтаже добара од стране испоручиоца или, по његовом налогу, трећег лица;
3) преноса права располагања на добрима примаоцу, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;
4) очитавања стања примљене воде, електричне енергије, гаса и топлотне енергије које врши испоручилац, у циљу обрачуна потрошње;
5) када је добро унето у царинско подручје Републике.
У комисионим или консигнационим пословима, време испоруке добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана и за испоруку комисионару или консигнатеру.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на делимичне испоруке.
Делимичне испоруке из става 3. овог члана постоје ако је за испоруку одређених делова економски дељиве испоруке посебно уговорена накнада.

Време промета услуга
Члан 15.
Услуга се сматра пруженом даном када је:
1) завршено појединачно пружање услуге;
2) престао правни однос који је основ пружања услуге - у случају пружања временски ограничених или неограничених услуга.
У случају пружања временски ограничених или неограничених услуга чије је трајање дуже од годину дана, обавезно се издаје периодични рачун, с тим што период за који се издаје тај рачун не може бити дужи од годину дана.
Ако се за пружање услуга издају периодични рачуни, промет услуга сматра се извршеним последњег дана периода за који се издаје рачун.
Делимична услуга сматра се извршеном у време када је окончано пружање тог дела услуге.
Делимична услуга из става 4. овог члана постоји ако је за одређене делове економски дељиве услуге посебно уговорена накнада.

Настанак пореске обавезе
Члан 16.
Пореска обавеза настаје даном када се најраније изврши једна од следећих радњи:
1) промет добара и услуга;
2) наплата ако је накнада или део накнаде наплаћен пре промета добара и
услуга;
3) настанак обавезе плаћања царинског дуга, код увоза добара, а ако те
обавеза нема, даном у којем би настала обавеза плаћања тог дуга.

V. ПОРЕСКА ОСНОВИЦА И ПОРЕСКА СТОПА

Пореска основица код промета добара и услуга
Члан 17.
Пореска основица (у даљем тексту: основица) код промета добара и услуга јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са ценом тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано.
У основицу се урачунавају и:
1) акцизе, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;
2) сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга.
Основица не садржи:
1) попусте и друга умањења цене, који се примаоцу добара или услуга одобравају у моменту вршења промета добара или услуга;
2) износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату.
Ако накнада или део накнаде није изражен у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.
Код промета добара или услуга, које чине улог у приредно друштво, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.
Члан 18.
Основицом код промета добара и услуга из члана 4. став 4. и члана 5. став 4. овог закона сматра се набавна цена, односно цена коштања тих или сличних добара и услуга, у моменту промета.
У случају из става 1. овог члана ПДВ се не урачунава у основицу.
У случају превоза путника аутобусима, који врши лице које нема место стварне управе у Републици, основицу чини просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз.
Начин утврђивања накнаде из става 3. овог члана ближе уређује министар.

Основица код увоза добара
Члан 19.
Основица код увоза добара је вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима.
У основицу из става 1. овог члана урачунава се и:
1) акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;
2) сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици.
Првим одредиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се место које је назначено у отпремници или другом превозном документу, а ако није назначено, место првог претовара добара у Републици.

Члан 20.
Код увоза добара, које је обвезник привремено извезао ради оплемењивања, обраде, дораде или прераде (у даљем тексту: оплемењивање), оправке или уградње, основицу чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за оплемењивање, оправку или уградњу, а ако се та накнада не плаћа, основицу чини пораст вредности настао оплемењивањем, оправком или уградњом.
У случају из става 1. овог члана примењују се одредбе члана 19. став 2. овог закона.

Измена пореске основице
Члан 21.
Ако се измени основица за промет добара и услуга који је опорезив ПДВ, обвезник који је испоручио добра или услуге дужан је да износ ПДВ, који дугује по том основу, исправи у складу са изменом.
Обавеза из става 1. овог члана односи се и на лица из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) овог закона.
Ако се основица накнадно измени – смањи, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга.
Ако је испорука добара и услуга извршена обвезнику који нема право на одбитак претходног ПДВ, односно лицу које није обвезник ПДВ, измену из става 3. овог члана обвезник може да изврши ако поседује документ о смањењу накнаде за извршени промет добара и услуга тим лицима.
Обвезник може да измени основицу за износ накнаде који није наплаћен само на основу правноснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању.
Ако обвезник који је изменио основицу у складу са ставом 5. овог члана прими накнаду или део накнаде за испоручена добра и услуге у вези са којима је дозвољена измена основице, дужан је да на примљени износ накнаде обрачуна ПДВ.
Измена основице из ст. 1-5. овог члана врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.
Ако се у складу са царинским прописима измени основица за увоз добара која подлежу ПДВ, примењују се одредбе овог закона.

Обрачун вредности исказаних у страним валутама
Члан 22.
Ако је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењује се средњи курс централне банке који важи на дан настанка пореске обавезе.
Ако је основица за увоз добара изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењују се царински прописи који утврђују царинску вредност, а који важе на дан настанка пореске обавезе.

Пореска стопа
Члан 23.
Општа стопа ПДВ за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 18%.
По посебној стопи ПДВ од 8% опорезује се промет добара и услуга или увоз добара, и то:
1) хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда;
1а) воде за пиће, осим флаширане;
2) свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, укључујући и изнутрице и друге кланичне производе, рибе и јаја;
2а) житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице;
3) лекова, укључујући и лекове за употребу у ветерини;
4) ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава - производа који се хирушки уграђују у организам;
5) материјала за дијализу;
6) ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, комплетне крмне смеше за исхрану стоке и живе стоке;
7) уџбеника и наставних средстава;
7а) персоналних рачунара и компоненти од којих се састоје персонални рачунари;
8) дневних новина;
9) монографских и серијских публикација;
10) огревног дрвета;
11) услуга смештаја у хотелима, мотелима, одмаралиштима, домовима и камповима;
12) комуналних услуга;
12а) услуга које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте (музичке догађаје), изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и зоолошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен ПДВ;
13) природног гаса;
14) први пенос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима (у дањем тексту: стан).
Министар ближе уређује шта се, у смислу овог закона, сматра добрима и услугама из става 2. тач. 1), 2а) и 4) - 12) овог члана.

VI. ПОРЕСКА ОСЛОБОЂЕЊА

Пореска ослобођења за промет добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза
Члан 24.
ПДВ се не плаћа на:
1) превозне и остале услуге, које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19. став 2. овог закона;
2) промет добара која обвезник или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;
3) промет добара која инострани прималац или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;
4) промет добара која инострани прималац отпрема у пртљагу који носи са собом у иностранство, ако:
(1) се добра отпремају пре истека три календарска месеца по испоруци тих добара;
(2) је укупна вредност испоручених добара већа од 150 EUR, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, укључујући ПДВ;
5) унос добара у слободну зону, за која би обвезник – стицалац добара имао право на одбитак претходног пореза када би та добра набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне;
6) пружање превозних и других услуга корисницима слободних зона које су непосредно повезане са уносом добара у слободну зону из тачке 5) овог става, а за које би обвезник – прималац услуге имао право на одбитак претходног пореза када би те услуге користио за потребе обављања делатности ван слободне зоне;
6а) отпремање добара у слободне царинске продавнице отворене на ваздухопловним пристаништима отвореним за међународни саобраћај на којима је организована пасошка и царинска контрола ради продаје путницима у складу са царинским прописима (у даљем тексту: слободне царинске продавнице), као и на испоруку добара из слободних царинских продавница;
7) услуге радова на покретним добрима набављеним од стране иностраног примаоца услуге у Републици, или која су увезена ради оплемењивања, оправке или уградње, а која после оплемењивања, оправке или уградње, испоручилац услуге, инострани прималац или треће лице, по њиховом налогу, превози или отпрема у иностранство;
8) превозне и остале услуге које су у непосредној вези са извозом, транзитом или привременим увозом добара, осим услуга које су ослобођене од ПДВ без права на порески одбитак у складу са овим законом;
9) услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности;
10) испоруке летилица, сервисирање, поправке, одржавање, чартерисање и изнајмљивање летилица, које се претежно користе уз накнаду у међународном ваздушном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих летилица;
11) промет добара и услуга намењених непосредним потребама летилица из тачке 10) овог става;
12) услуге међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају, с тим што за нерезидентно предузеће које врши међународни превоз лица бродовима у речном саобраћају, пореско ослобођење важи само у случају узајамности;
13) испоруке бродова, сервисирање, поправке, одржавање и изнајмљивање бродова, који се претежно користе уз накнаду у међународном речном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих бродова;
14) промет добара и услуга намењених непосредним потребама бродова из тачке 13) овог става;
15) испоруке злата Народној банци Србије;
16) добра и услуге намењене за:
(1) службене потребе дипломатских и конзуларних представништава;
(2) службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором;
(3) личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица;
(4) личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором;
16а) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, а тим уговором је предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза;
16б) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту, односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе у којем се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза;
16в) промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из тач. 16а) и 16б) овог става;
17) услуге посредовања које се односе на промет добара и услуга из тач. 1) - 16) овог става.
Пореско ослобођење из става 1. овог члана примењује се и ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета.
Пореско ослобођење из става 1. тачка 3) овог члана не односи се на промет добара која инострани прималац сам превезе ради опремања или
снабдевања спортских чамаца, спортских авиона и осталих превозних средстава за приватне потребе.
Ослобођење из става 1. тачка 16) подтач. (1) и (3) овог члана се остварује под условом реципроцитета, а на основу потврде министарства надлежног за иностране послове.
Иностраним примаоцем добара или услуга, у смислу овог члана, сматра се лице које:
1) је обвезник, а чије је место стварне управе ван Републике;
2) није обвезник, а има пребивалиште или седиште ван Републике.
Начин и поступак остваривања пореског ослобођења из ст. 1-3. овог члана прописује министар.

Пореска ослобођења за промет добара и услуга без права на одбитак претходног пореза
Члан 25.
ПДВ се не плаћа у промету новца и капитала, и то код:
1) пословања и посредовања у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користи као законско средство плаћања или има нумизматичку вредност;
2) пословања и посредовања у пословању акцијама, уделима у друштвима и удружењима, обвезницама и другим хартијама од вредности, осим пословања које се односи на чување и управљање хартијама од вредности;
3) кредитних послова, укључујући посредовање, као и новчаних позајмица;
3а) услуга оцене кредитне способности физичких и правних лица;
4) преузимања обавеза, гаранција и других средстава обезбеђења, укључујући посредовање;
5) пословања и посредовања у пословању депозитима, текућим и жиро рачунима, налозима за плаћање, као и платним прометом и дознакама;
6) пословања и посредовања у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица;
7) пословања друштава за управљање инвестиционим фондовима у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови;
8) пословања друштава за управљање добровољним пензијским фондовима у складу са прописима којима се уређују добровољни пензијски фондови и пензијски планови.
ПДВ се не плаћа и на промет:
1) услуга осигурања и реосигурања, укључујући пратеће услуге посредника и агента (заступника) у осигурању;
2) земљишта (пољопривредног, шумског, грађевинског, изграђеног или неизграђеног), као и на давање у закуп тог земљишта;
3) објеката, осим првог преноса права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и првог преноса власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;
4) услуга закупа станова, ако се користе за стамбене потребе;
5) удела, хартија од вредности, поштанских вредносница, таксених и других важећих вредносница по њиховој утиснутој вредности у Републици, осим власничких удела из члана 4. овог закона;
6) поштанских услуга од стране јавног предузећа, као и са њима повезаних испорука добара;
7) услуга које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту, укључући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама, осим апотека и апотекарских установа;
8) услуга које пружају лекари, стоматолози или друга лица у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту;
9) услуга и испоруке зубне протетике у оквиру делатности зубног техничара, као и испорука зубне протетике од стране стоматолога;
10) људских органа, ткива, телесних течности и ћелија, крви и мајчиног млека;
11) услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности;
12) услуга смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезан промет добара и услуга;
13) услуга образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и професионалне преквалификације, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности, ако се ове делатности обављају у складу са прописима који уређују ту област;
14) услуга из области културе и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;
15) услуга из области науке и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;
16) услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга;
17) услуга јавног радиодифузног сервиса, осим услуга комерцијалног карактера;
18) услуга приређивања игара на срећу;
19) услуга из области спорта и физичког васпитања лицима која се баве
спортом и физичким васпитањем, од стране лица чија делатност није
усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност.
Министар ближе уређује начин и поступак остваривања права на пореска ослобођења из става 2. тач. 7), 11), 12), 13), 14), 15) и 18) овог члана.

Пореска ослобођења код увоза добара
Члан 26.
ПДВ се не плаћа на увоз добара:
1) чији промет је у складу са чланом 24. став 1. тач. 5), 10), 11) и 13 – 16в) и чланом 25. став 1. тач. 1) и 2) и став 2. тач. 5) и 10) овог закона ослобођен ПДВ;
1а) која се увозе на основу уговора о донацији, односно као хуманитарна помоћ;
1б) која су извезена, а која се у Републику враћају непродата или зато што не одговарају обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег су била извезена;
1в) која се, у оквиру царинског поступка, уносе у слободне царинске продавнице;
2) која се, у оквиру царинског поступка, привремено увозе и поново извозе, као и стављају у царински поступак активног оплемењивања са системом одлагања;
3) која се, у оквиру царинског поступка, привремено извозе и у непромењеном стању поново увозе;
4) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак прераде под царинском контролом;
5) у оквиру царинског поступка, над транзитом робе;
6) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак царинског складиштења;
7) за која је у складу са чланом 192. и чланом 193. став 1. тачка 6) Царинског закона ("Службени гласник РС",

Link ka narednom delu zakona

 

 

 

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

 ( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

 

VII. ПРЕТХОДНИ ПОРЕЗ

Појам
Члан 27.
Претходни порез је износ ПДВ обрачунат у претходној фази промета добара и услуга, односно плаћен при увозу добара, а који обвезник може да одбије од ПДВ који дугује.

Услови за одбитак претходног пореза
Члан 28.
Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако добра набављена у Републици или из увоза, укључујући и набавку опреме, као и објеката за вршење делатности и економски дељивих целина у оквиру тих објеката (у даљем тексту: објекти за вршење делатности), односно примљене услуге, користи или ће их користити за промет добара и услуга:
1) који је опорезив ПДВ;
2) за који у складу са чланом 24. овог закона постоји ослобођење од плаћања ПДВ;
3) који је извршен у иностранству, ако би за тај промет постојало право на одбитак претходног пореза да је извршен у Републици.
Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако поседује:
1) рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу претходног пореза, у складу са овим законом;
2) документ о извршеном увозу добара, у којем је исказан претходни порез, односно којим се потврђује да је прималац или увозник тако исказани ПДВ платио приликом увоза.

У пореском периоду у којем су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана обвезник може да одбије претходни порез од дугованог ПДВ, и то:
1) обрачунати и исказани ПДВ за промет добара и услуга, који је или ће му бити извршен од стране другог обвезника у промету;
2) ПДВ који је плаћен приликом увоза добара.
Право на одбитак претходног пореза настаје даном испуњења услова из ст. 1-3. овог члана.
Право на одбитак претходног пореза може да оствари и порески дужник из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) овог закона, под условом да је на накнаду за примљена добра и услуге обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да примљена добра и услуге користи за промет добара и услуга из става 1. овог члана.

Изузимање од одбитка претходног пореза
Члан 29.
Обвезник нема право на одбитак претходног пореза по основу:
1) набавке, производње и увоза путничких аутомобила, мотоцикала, пловних објеката и ваздухоплова, резервних делова, горива и потрошног материјала за њихове потребе, као и изнајмљивања, одржавања, поправки и других услуга, које су повезане са коришћењем ових превозних средстава;
2) издатака за репрезентацију обвезника;
3) набавке или увоза тепиха, електричних апарата за домаћинство, телевизијских и радио пријемника, уметничких дела ликовне и примењене уметности и других украсних предмета, који се користе за опремање административних просторија.
Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, обвезник има право на одбитак претходног пореза ако превозна средства и друга добра користи искључиво за обављање делатности:
1) промета и изнајмљивања наведених превозних средстава и других добара;
2) превоза лица и добара или обуку возача за управљање наведеним превозним средствима.

Подела претходног пореза и сразмерни порески одбитак
Члан 30.
Ако обвезник користи испоручена или увезена добра или прима услуге, за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза, као и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, дужан је да изврши поделу претходног пореза према економској припадности на део који има право и део који нема право да одбије од ПДВ који дугује.
Ако за поједина испоручена или увезена добра или примљене услуге обвезник не може да изврши поделу претходног пореза на начин из става 1. овог члана, а које користи за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, може да одбије сразмерни део претходног пореза који одговара учешћу промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ, у укупном промету у који није укључен ПДВ (у даљем тексту: сразмерни порески одбитак).
Сразмерни порески одбитак утврђује се применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза у пореском периоду, умањеног за износе који су опредељени на начин из става 1. овог члана, као и за износ претходног пореза за који обвезник нема право на одбитак у смислу члана 29. став 1. овог закона.
Проценат сразмерног пореског одбитка за порески период утврђује се стављањем у однос промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ и укупног промета добара и услуга у који није укључен ПДВ, извршеног од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава.
У промет добара за утврђивање процента сразмерног пореског одбитка из става 4. овог члана не урачунава се промет опреме и објеката за вршење делатности.
У последњем пореском периоду, односно у последњем пореском периоду календарске године, обвезник ПДВ врши исправку сразмерног пореског одбитка применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза из свих пореских периода у календарској години.
Министар ближе уређује начин утврђивања и исправку сразмерног пореског одбитка.

Исправка одбитка претходног пореза код измене основице
Члан 31.
Ако дође до измене основице опорезивог промета добара и услуга, обвезник коме је извршен промет добара и услуга дужан је да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио.
Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана односи се и на примаоца добара или услуга из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) овог закона.
Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана врши се и на основу овереног преписа записника о судском поравнању, у складу са чланом 21. ст. 3. и 5. овог закона.
Ако је ПДВ за увоз добара, који је одбијен као претходни порез, повећан, смањен, рефундиран или обвезник ослобођен обавезе плаћања, обвезник је дужан да, на основу царинског документа или одлуке царинског органа, исправи одбитак претходног пореза у складу са том изменом.
Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем је измењена основица.

Исправка одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности
Члан 32.
Обвезник који је остварио право на одбитак претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности, дужан је да изврши исправку одбитка претходног пореза ако престане да испуњава услове за остваривање овог права, и то у року краћем од пет година од момента прве употребе за опрему, односно десет година од момента прве употребе за објекте.
Исправка одбитка претходног пореза врши се за период који је једнак разлици између рокова из става 1. овог члана и периода у којем је обвезник испуњавао услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.
Изузетно од става 1. овог члана, обвезник не врши исправку одбитка претходног пореза у случају промета опреме за вршење делатности, као и у случају преноса имовине или дела имовине из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона.
У случају преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона не прекидају се рокови из става 1. овог члана.
Преносилац имовине из става 4. овог члана дужан је да достави стицаоцу неопходне податке за спровођење исправке из става 1. овог члана.
Стицалац имовине из става 4. овог члана врши исправку одбитка претходног пореза који је за објекте и опрему за вршење делатности остварио преносилац имовине ако престане да испуњава услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.
Министар ближе уређује шта се сматра опремом и објектима за вршење делатности у смислу овог закона, као и начин спровођења исправке одбитка претходног пореза.

VIII. ПОСЕБАН ПОСТУПАК ОПОРЕЗИВАЊА

Мали порески обвезници
Члан 33.
Лице чији укупан промет добара и услуга, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан промет) у претходних 12 месеци није већи од 4.000.000 динара, односно ако при отпочињању или у току обављања делатности процени да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 2.000.000 динара (у даљем тексту: мали обвезник), не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга.
Мали обвезник нема право исказивања ПДВ у рачунима или другим документима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом.
Мали обвезник, који је у претходних 12 месеци остварио или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет већи од 2.000.000 динара, може се определити за обавезу плаћања ПДВ на почетку календарске године подношењем пријаве за ПДВ (у даљем тексту: евиденциона пријава) прописане у складу са овим законом, надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара текуће године.
У случају из става 3. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две календарске године.
По истеку рока из става 4. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу, најкасније до
15. јануара текуће године.

Пољопривредници
Члан 34.
Обвезници пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства на основу катастарског прихода (у даљем тексту: пољопривредници), имају право на надокнаду по основу ПДВ (у даљем тексту: ПДВ надокнада), под условима и на начин одређен овим законом.
ПДВ надокнада признаје се пољопривредницима који изврше промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга обвезницима.
Ако пољопривредници изврше промет добара и услуга из става 2. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ надокнаду у износу од 5% на вредност примљених добара и услуга, о чему издаје документ за обрачун (у даљем тексту: признаница), као и да обрачунату ПДВ надокнаду исплати пољопривредницима у новцу (уплатом на текући рачун, рачун штедње или у готовом).
Обвезници из става 3. овог члана имају право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику.
Пољопривредник може да се на почетку календарске године определи за обавезу плаћања ПДВ, подношењем евиденционе пријаве прописане овим законом, надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара текуће године, под условом да је у претходних 12 месеци остварио укупан промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга у износу већем од 2.000.000 динара.
У случају из става 5. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две календарске године.
По истеку рока из става 6. овог члана, пољопривредник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу, најкасније до 15. јануара текуће године.

Туристичка агенција
Члан 35.
Туристичком агенцијом, у смислу овог закона, сматра се обвезник који путницима пружа туристичке услуге и у односу на њих иступа у своје име, а за организацију путовања прима добра и услуге других обвезника које путници непосредно користе (у даљем тексту: претходне туристичке услуге).
Туристичке услуге које пружа туристичка агенција сматрају се, у смислу овог закона, јединственом услугом.
Место вршења јединствене туристичке услуге утврђује се у складу са чланом 12. ст. 1. и 2. овог закона.
Основица јединствене туристичке услуге коју пружа туристичка агенција је износ који представља разлику између укупне накнаде коју плаћа путник и стварних трошкова које туристичка агенција плаћа за претходне туристичке услуге, уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.
У случајевима из члана 5. став 4. овог закона, као укупна накнада у смислу става 4. овог члана сматра се вредност из члана 18. овог закона.
Туристичка агенција може да утврди основицу у складу са ст. 4. и 5. овог члана за групе туристичких услуга или за све туристичке услуге пружене у току пореског периода.
Туристичка агенција за туристичке услуге из става 1. овог члана не може да исказује ПДВ у рачунима или другим документима и нема право на одбитак претходног пореза на основу претходних туристичких услуга које су јој исказане у рачуну.

Половна добра, уметничка дела, колекционарска добра и антиквитети
Члан 36.
Обвезници који се баве прометом половних добара, укључујући половна моторна возила, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, утврђују основицу као разлику између продајне и набавне цене добра (у даљем тексту: опорезивање разлике), уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.
Основица из става 1. овог члана примењује се ако код набавке добара њихов испоручилац није дуговао ПДВ или је користио опорезивање разлике из става 1. овог члана.
У случајевима из члана 4. став 4. овог закона, као продајна цена за израчунавање разлике сматра се вредност из члана 18. овог закона.
Код промета добара из става 1. овог члана, обвезник не може исказивати ПДВ у рачунима или другим документима и нема право на одбитак претходног пореза.
Министар ближе уређује шта се сматра уметничким делом, колекционарским добром и антиквитетом из става 1. овог члана.

IX. ОБАВЕЗЕ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА КОД ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА
Члан 37.
Обвезник је дужан да:
1) поднесе евиденциону пријаву;
2) издаје рачуне о извршеном промету добара и услуга;
3) води евиденцију у складу са овим законом;
4) обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореске пријаве.

Евидентирање и брисање из евиденције обвезника ПДВ
Члан 38.
Обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 4.000.000 динара дужан је да, најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве, поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу.
Евиденциону пријаву подноси и обвезник који при отпочињању обављања делатности процени да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет већи од 4.000.000 динара, у року из става 1. овог члана.
Надлежни порески орган обвезнику издаје потврду о извршеном евидентирању за ПДВ.
Обвезник је дужан да писмено обавести надлежни порески орган о изменама свих података из евиденционе пријаве, најкасније у року од пет дана од дана настанка измене.
Обвезник је дужан да наведе порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) у свим документима у складу са овим законом.

Члан 39.
На захтев обвезника из члана 33. став 3. и члана 34. став 5. овог закона за престанак обавезе плаћања ПДВ, надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.
Надлежни порески орган, по службеној дужности, а по спроведеном поступку, извршиће брисање обвезника из евиденције за ПДВ ако је обвезник остварио укупан промет у претходној календарској години у износу мањем од 2.000.000 динара, о чему издаје потврду из става 1. овог члана.

Члан 40.
Пре брисања из регистра привредних субјеката, односно другог регистра у складу са законом (у даљем тексту: регистар) код органа надлежног за вођење регистра, обвезник који престане са обављањем делатности дужан је да, најкасније у року од 15 дана пре брисања из регистра надлежном пореском органу поднесе захтев за брисање из евиденције обвезника за ПДВ.
Надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.
Орган надлежан за вођење регистра не може извршити брисање обвезника из регистра без потврде из става 2. овог члана.
Потврда из члана 38. став 3. и члана 39. овог закона и из става 2. овог члана садржи следеће податке:
1) назив и адресу обвезника;
2) датум издавања потврде о извршеном евидентирању за ПДВ, односно брисању из евиденције за ПДВ;
3) ПИБ;
4) датум отпочињања обављања делатности, евидентирања за ПДВ, односно датум брисања из евиденције за ПДВ.
Надлежни порески орган води евиденцију о свим обвезницима којима су издате потврде из става 4. овог члана.
Члан 41.
Министар прописује образац евиденционе пријаве и поступак евидентирања и брисања из евиденције обвезника за ПДВ.

Издавање рачуна
Члан 42.
Обвезник је дужан да изда рачун или други документ који служи као рачун (у даљем тексту: рачун) за сваки промет добара и услуга другим обвезницима.
Обавеза издавања рачуна из става 1. овог члана постоји и ако обвезник наплати накнаду или део накнаде пре него што је извршен промет добара и услуга (авансно плаћање), с тим што се у коначном рачуну одбијају авансна плаћања у којима је садржан ПДВ.
Рачун нарочито садржи следеће податке:
1) назив, адресу и ПИБ обвезника - издаваоца рачуна;
2) место и датум издавања и редни број рачуна;
3) назив, адресу и ПИБ обвезника - примаоца рачуна;
4) врсту и количину испоручених добара или врсту и обим услуга;
5) датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања;
6) износ основице;
7) пореску стопу која се примењује;
8) износ ПДВ који је обрачунат на основицу;
9) напомену о пореском ослобођењу.
Рачун се издаје у најмање два примерка, од којих један задржава издавалац рачуна, а остали се дају примаоцу добара и услуга.

Члан 43.
Рачун из члана 42. став 1. овог закона је и документ о обрачуну који издаје обвезник као прималац добара и услуга, којим се обрачунава накнада за промет добара и услуга, ако:
1) обвезник - прималац добара и услуга има право да искаже ПДВ у рачуну;
2) између обвезника који издаје и обвезника који прима документ о обрачуну постоји сагласност да обрачун промета добара и услуга изврши прималац добара и услуга;
3) је документ о обрачуну достављен обвезнику који је испоручио добра или услугу;
4) се обвезник који је испоручио добра и услуге писмено сагласио са исказаним ПДВ.
Члан 44.
Ако обвезник у рачуну за испоручена добра и услуге искаже већи ПДВ од оног који у складу са овим законом дугује, дужан је да тако исказан ПДВ плати, док у новом рачуну не исправи износ ПДВ.
Код исправке рачуна, у складу са овим законом, примењује се члан 21. став 7. овог закона.
Лице које искаже ПДВ у рачуну или неком другом документу, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара и услуга или нема право да искаже ПДВ, дугује исказани ПДВ.

Члан 45.
Министар ближе уређује у којим случајевима нема обавезе издавања рачуна или могу да се изоставе поједини подаци у рачуну, односно да се предвиде додатна поједностављења у вези са издавањем рачуна.

Обавеза вођења евиденције
Члан 46.
Обвезник је дужан да, ради правилног обрачунавања и плаћања ПДВ, води евиденцију која обезбеђује вршење контроле.
Министар ближе уређује облик, садржину и начин вођења евиденције.

Члан 47.
Обвезник је дужан да чува евиденцију из члана 46. овог закона најмање 10 година по истеку календарске године на коју се евиденција односи.

Порески период, подношење пореске пријаве, обрачун и плаћање ПДВ
Члан 48.
Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарски месец за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 20.000.000 динара или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет већи од 20.000.000 динара.
Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарско тромесечје за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет мањи од 20.000.000 динара или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет мањи од 20.000.000 динара.
За обвезника из става 2. овог члана који у календарском тромесечју оствари укупан промет већи од 20.000.000 динара, порески период је календарски месец почев од месеца по истеку календарског тромесечја.
Обвезник из става 2. овог члана, може да поднесе надлежном пореском органу захтев за промену пореског периода у календарски месец, најкасније до 15. јануара текуће календарске године.
Одобрени порески период из става 3. овог члана траје најмање 12 месеци.
За обвезнике који први пут започну обављање делатности у текућој календарској години, за текућу и наредну календарску годину порески период је календарски месец.

Члан 49.
Обвезник је дужан да обрачунава ПДВ за одговарајући порески период на основу промета добара и услуга у том периоду, ако је за њих, у складу са чланом 16. овог закона настала пореска обавеза, а обвезник је истовремено и порески дужник.
При обрачуну ПДВ узимају се у обзир и исправке из члана 21. и члана 44. став 1. овог закона.
ПДВ обрачунат у складу са ст. 1. и 2. овог члана умањује се за износ претходног пореза у складу са чл. 28, 30. и 34. овог закона.
Код обрачуна износа претходног пореза из става 3. овог члана узимају се у обзир и исправке из чл. 31. и 32. овог закона.
ПДВ код увоза одбија се од ПДВ у пореском периоду у којем је плаћен.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у случају превоза путника аутобусима, који врше страни обвезници ако се прелази државна граница, надлежни царински орган обрачунава ПДВ за сваки превоз (у даљем тексту: појединачно опорезивање превоза), под условом узајамности.

Члан 50.

Обвезник подноси пореску пријаву надлежном пореском органу на прописаном обрасцу, у року од 10 дана по истеку пореског периода.
Обвезник подноси пореску пријаву независно од тога да ли у пореском периоду има обавезу плаћања ПДВ.
Пореску пријаву дужни су да поднесу и порески дужници из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) и члана 44. став 3. овог закона.
Пореска пријава из става 3. овог члана подноси се за порески период у којем је настала обавеза по основу ПДВ, у року из става 1. овог члана.

Члан 51.
Обвезник је дужан да за сваки порески период плати ПДВ који је једнак позитивној разлици између укупног износа пореске обавезе и износа преходног пореза, у року за подношење пореске пријаве из члана 50. став 1. овог закона.
Обавеза плаћања ПДВ односи се и на пореске дужнике из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) и члана 44. став 3. овог закона.

X. ПОВРАЋАЈ, РЕФАКЦИЈА И РЕФУНДАЦИЈА ПОРЕЗА

Повраћај пореза
Члан 52.
Ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике.
Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит.
Порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период.
Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана.
Влада Републике Србије прописује критеријуме на основу којих се утврђује шта се, у смислу овог закона, сматра претежним прометом добара у иностранство.
Министар ближе уређује поступак остваривања права на повраћај ПДВ, као и поступак и услове за повраћај ПДВ уместо пореског кредита..

Рефакција ПДВ страном обвезнику
Члан 53.
Право на рефакцију ПДВ, под условом узајамности, на основу поднетог захтева, има страни обвезник који излаже на сајмовима у Републици, по условима:
1) да у Републици не врши промет добара и услуга;
2) да је платио рачун.
Уз захтев из става 1. овог члана страни обвезник подноси потврду надлежног пореског органа земље у којој је регистрован као обвезник ПДВ.
Рефакција ПДВ страном обвезнику може се извршити за добра која му се испоручују, односно за услуге које му се пружају у Републици, и то за:
1) изнајмљивање, уређење, израду и поправку изложбеног простора;
2) добра потребна за уређење изложбеног простора;
3) електричну енергију, воду, плин, грејање, хлађење, телефонске и телекомуникационе прикључке, за потребе изложбеног простора;
4) паркирање;
5) услуге смештаја.

Хуманитарне организације
Члан 54.
Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају организације регистроване за хуманитарну делатност, за добра која им се испоручују у Републици, под условом да:
1) је промет добара опорезив;
2) је ПДВ за испоручена добра исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен;
3) су набављена добра отпремљена у иностранство, где се користе у хуманитарне, добротворне или образовне сврхе.

Традиционалне цркве и верске заједнице
Члан 55.
Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају традиционалне цркве и верске заједнице – Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка Евангеличка црква а.в, Јеврејска заједница, Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. (у даљем тексту: традиционалне цркве и верске заједнице), за добра која им се испоручују у Републици или која увозе, као и за услуге које им се пружају, а који су непосредно повезани са верском делатношћу, под условом да је:
1) промет добара и услуга, односно увоз добара опорезив;
2) ПДВ за испоручена добра, односно пружене услуге исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен, односно да је ПДВ који се дугује по основу увоза добара претходно плаћен.

Рефакција ПДВ дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама
Члан 55а
Ако се дипломатско, односно конзуларно представништво или међународна организација, односно лице из члана 24. став 1. тачка 16) овог закона не определи да изврши набавку или увоз добара, односно прими услуге, намењене њиховим службеним, односно личним потребама, уз пореско ослобођење, има право на рефакцију ПДВ.
Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, а под условима који су овим законом прописани за остваривање пореског ослобођења, лица из става 1. овог члана могу да остваре ако:
1) су испоруке или увоз добара, односно пружене услуге опорезиве ПДВ;
2) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са овим законом, и ако је рачун плаћен, односно ако је ПДВ који се дугује по основу увоза добара плаћен;
3) је укупна вредност добара или услуга, исказана у рачуну, односно вредност добара исказана у царинском документу, већа од 50 ЕUR, без ПДВ, осим за набавку горива за моторна возила.

Рефакција ПДВ страном држављанину
Члан 56.
На захтев страног држављанина који није обвезник и нема пребивалиште у Републици извршиће се рефакција ПДВ под условима из члана 24. став 1. тачка 4) овог закона.

Рефундација ПДВ купцу првог стана
Члан 56а
Право на рефундацију ПДВ за куповину првог стана, на основу поднетог захтева, има физичко лице – пунолетни држављанин Републике, са пребивалиштем на територији Републике, који купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана).
Купац првог стана може да оствари рефундацију ПДВ из става 1. овог члана, под следећим условима:
1) да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на
основу којег стиче први стан није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике;
2) да је уговорена цена стана са ПДВ у потпуности исплаћена продавцу.
Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана може се остварити за стан чија површина за купца првог стана износи до 40 м2, а за чланове његовог породичног домаћинства до 15 м2 по сваком члану који није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике у периоду из става 2. тачка 1) овог члана.
Ако купац првог стана купује стан површине која је већа од површине за коју у складу са ставом 3. овог члана има право на рефундацију ПДВ, право на рефундацију ПДВ може да оствари до износа који одговара површини стана из става 3. овог члана.
Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 3. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана нема:
1) купац стана који је остварио рефундацију ПДВ по основу куповине првог стана;
2) члан породичног домаћинства купца првог стана за којег је купац
првог стана остварио рефундацију ПДВ, у случају када тај члан породичног домаћинства купује стан;
3) купац стана који је стекао први стан без обавезе продавца
да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину;
4) члан породичног домаћинства купца стана који је стекао први стан без обавезе продавца да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину, а за кога је остварено то пореско ослобођење.
Надлежни порески орган, по спроведеном поступку, доноси решење о
рефундацији ПДВ купцу првог стана.
Надлежни порески орган води евиденцију о купцима првог стана и члановима породичних домаћинстава купаца првог стана за које су купци првог стана остварили рефундацију ПДВ, као и о износу остварене рефундације ПДВ.

Члан 57.
Начин рефакције и рефундације пореза из чл. 53-56а овог закона, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском
делатношћу у смислу члана 55. овог закона ближе уређује министар.

XI. ПОСЕБНИ ПРОПИСИ ЗА УВОЗ ДОБАРА
Члан 58.
На ПДВ при увозу добара примењују се царински прописи, ако овим законом није друкчије одређено.
Члан 59.
За обрачун и наплату ПДВ при увозу добара надлежан је царински орган
који спроводи царински поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

XII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 60.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
обвезник - правно лице, ако:
1) не испуни овим законом прописане обавезе (члан 10. став 2);
2) не исправи износ ПДВ који дугује или не обрачуна ПДВ у случају измене пореске основице (члан 21);
3) користи право на одбитак претходног пореза, а за то не поседује потребну документацију (члан 28. став 2);
4) одбије претходни порез за испоруку добара и пружање услуга, а на то нема право (члан 29. став 1);
5) не исправи одбитак претходног пореза (члан 31);
6) не изврши исправку одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности (члан 32. ст. 1 - 3);
7) не пружи стицаоцу неопходне податке за усклађивање претходног пореза (члан 32. став 5);
8) искаже ПДВ на рачуну или другом документу или одбије претходни порез, а није имао на то право (члан 33. став 2. и члан 35. став 7);
9) одбије износ ПДВ надокнаде као претходни порез, а ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга није платио (члан 34. став 4);
10) не изда рачун (члан 37. тачка 2) и члан 42);
11) не води прописану евиденцију (члан 37. тачка 3) и члан 46);
12) не обрачуна ПДВ (члан 37. тачка 4) и члан 49);
13) не плати ПДВ у прописаном року (члан 37. тачка 4) и члан 51);
14) не преда евиденциону пријаву у прописаном року (члан 38. став 1. и члан 63);
15) не обавести Пореску управу о изменама података у својој евиденционој пријави или о престанку обављања делатности (члан 38. став 4. и члан 40. став 1);
16) не наведе ПИБ у свим документима које прописује овај закон (члан 38. став 5);
17) не чува евиденцију у прописаном року (члан 47).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.
За прекршаје из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном од 12.500 до 500.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник - физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у суду, органу јединице локалне самоуправе, адвокатској комори, професионалном удружењу, као и другом органу или организацији надлежној за упис у регистар, ако без потврде из члана 40. став 3. овог закона изврши брисање обвезника из регистра.
Члан 60а
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај порески дужник – правно лице које није обвезник, ако не плати ПДВ у прописаном року (члан 51. став 2).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се порески дужник – предузетник који није обвезник новчаном казном од 12.500 до 500.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се порески дужник – физичко лице које није обвезник новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

XIII. ПРЕЛАЗНИ РЕЖИМ
Члан 61.
Влада Републике Србије уредиће извршавање овог закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН број 1244.

Link ka narednom delu zakona

 

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

 

XIV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 62.
Одредбе овог закона примењују се на сав промет добара и услуга и увоз добара, који се врше од 1. јануара 2005. године.
Ако је обвезник за издате рачуне или примљене авансе закључно са 31. децембром 2004. године, платио порез на промет, а промет добара, односно услуга је настао од 1. јануара 2005. године, може да умањи пореску обавезу по
основу пореза на додату вредност за испоручена добра и услуге у пореском периоду, за износ плаћеног пореза на промет.
Ако се добра или услуге испоручују у деловима у смислу члана 14. став 4. и члана 15. став 3. овог закона, одредбе овог закона примењују се на онај део промета добара и услуга извршен од 1. јануара 2005. године, а одредбе закона којим се уређује порез на промет на део који је извршен закључно са 31. децембром 2004. године.
Порески обвезник је дужан да сачини списак издатих рачуна и примљених аванса из става 2. овог члана и списак достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.
Члан 63.
Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из члана 37. тачка 1) овог закона остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 2.000.000 динара, обавезно је да надлежном пореском органу поднесе евиденциону пријаву за ПДВ најкасније до 30. септембра 2004. године.
Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из става 1. овог члана остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 1.000.000 динара, може надлежном пореском органу да поднесе евиденциону пријаву најкасније до 30. септембра 2004. године.
Члан 64.
Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом, дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис затечених залиха дуванских прерађевина, алкохолних пића, кафе, моторног бензина, дизел горива и лож-уља, намењених даљем промету и утврде износ пореза на промет производа садржаног у тим залихама који је обрачунат при набавци, а који је плаћен преко куповне цене или при увозу.
Утврђени износ пореза из става 1. овог члана, обвезник може да користи као претходни порез, у складу са одредбама овог закона, ако те производе користи за вршење промета добара и услуга, а има право на одбитак претходног пореза.
Одбитак претходног пореза из става 2. овог члана може се остварити у износу који одговара сразмерно извршеном промету добара и услуга у наредним пореским периодима.
Обвезник нема право на повраћај утврђеног износа пореза на промет из става 1. овог члана.
Пописне листе из става 1. овог члана, као и списак добављача, односно увозних царинских декларација за производе из става 1. овог члана, обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.
Министар ближе уређује начин остваривања права на одбитак пореза на промет као претходног пореза.
Члан 65.
Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис новоизграђених грађевинских објеката и грађевинских објеката чија је изградња у току.
Новоизграђени грађевински објекти који до 31. децембра 2004. године нису испоручени или нису плаћени, опорезују се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.
За грађевински објекат чија је изградња у току, а који се испоручује од 1. јануара 2005. године, утврђује се вредност на дан 31. децембра 2004. године и опорезује се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.
Вредност објекта из става 3. овог члана настала од 1. јануара 2005. године, опорезује се у складу са овим законом.
Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.
Члан 66.
На обавезе обрачунавања и плаћања пореза на промет производа и услуга настале до 31. децембра 2004. године примењује се Закон о порезу на промет ("Службени гласник РС", бр. 22/01, 73/01, 80/02 и 70/03).
Члан 67.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезу на додату вредност ("Службени лист СРЈ", бр. 74/99, 4/00, 9/00, 69/00 и 70/01).
1. јануара 2005. године престаје да важи Закон о порезу на промет ("Службени гласник РС", бр. 22/01, 73/01, 80/02 и 70/03) и прописи донети на основу тог закона, с тим што ће се Уредба о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04 и 31/04) и прописи донети на основу те уредбе примењивати до почетка примене закона којим ће се уредити увођење и евидентирање промета преко фискалних каса.
Члан 68.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба члана 37. тачка 1), члана 63. и одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.
Одредбе Закона о изменама и допунама Закона
о порезу на додату вредност
(«Службени гласник РС», бр. 61/05)
које нису ушле у печишћен текст
Члан 30.
Лица која обављају промет добара и услуга из члана 25. став 2. тачка 7) Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04 и 86/04) за која је министарство надлежно за послове здравља платило ПДВ, за добра која су предмет уговора о донацији и хуманитарној помоћи, имају право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара у Републици, односно при увозу, од 1. јануара 2005. године до ступања на снагу овог закона.
Право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара и услуга у Републици, односно при увозу добара, у роковима из става 1. овог члана, имају
и традиционалне цркве и верске заједнице за добра и услуге који су непосредно повезани са верском делатношћу.
Министар надлежан за послове финансија ближе одређује поступак остваривања права на рефундацију ПДВ, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу, у смислу овог члана.
Члан 31.
Одредбе члана 14. овог закона у делу који се односи на поделу претходног пореза и начин утврђивања сразмерног пореског одбитка примењује се од 1. октобра 2005. године, а у делу који се односи на исправку сразмерног пореског одбитка од 1. јануара 2006. године.
Одредбе Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност
(«Службени гласник РС», бр. 61/07)
које нису ушле у пречишћен текст
Члан 25.
Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет добара и услуга, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан промет), мањи од 2.000.000 динара, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.
Члан 26.
Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет већи од 2.000.000 динара, а мањи од 4.000.000 динара, може да се определи за обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ ако надлежном пореском органу достави писмено обавештење у року за подношење пореске пријаве за последњи порески период 2007. године.
Писмено обавештење из става 1. овог члана садржи податке о:
1) називу, адреси и ПИБ –у обвезника;
2) месту и датуму обавештења;
3) износу оствареног промета у 2007. години.
Обвезник из става 1. овог члана који није доставио писмено
обавештење надлежном пореском органу у року из става 1. овог члана, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.
Члан 27.
Обвезник из члана 25. и члана 26. став 3. овог закона дужан је да са стањем на дан 31. децембра 2007. године изврши попис добара при чијој је набавци остварио право на одбитак претходног пореза, и то:
1) залиха добара набављених од 1. јануара 2005. године;
2) опреме и објеката за вршење делатности за које на дан 1. јануара
2008. године постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза;
3) добара, осим добара из тач. 1) и 2) овог става, набављених од дана
ступања на снагу овог закона.
Обвезник из става 1. овог члана дужан је да утврди износ оствареног одбитка претходног пореза за добра из става 1. тач. 1) и 3) овог члана, да изврши исправку одбитка претходног пореза за добра из става 1. тачка 2) овог
члана и да за та добра утврди износ исправљеног одбитка претходног пореза у складу са законом.
Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 20. јануара 2008. године.
Утврђени износ оствареног одбитка претходног пореза и износ исправљеног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати до 20. фебруара 2008. године.
Министар надлежан за послове финансија ће уредити садржину пописних листи из става 1. овог члана, као и начин утврђивања износа оствареног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана.
Члан 28.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај обвезник – правно лице, ако:
1) не утврди износ оствареног и износ исправљеног одбитка претходног
пореза (члан 27. став 2. овог закона);
2) не достави пописне листе у прописаном року (члан 27. став 3. овог
закона);
3) не плати утврђени износ оствареног и износ исправљеног
одбитка претходног пореза у прописаном року (члан 27. став 4. овог закона).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 дианра.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – предузетник новчаном казном од 12.500 до 500.000 дианра.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 дианра.
Члан 29.
Право на рефундацију ПДВ из члана 22. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји стана овереног после ступања на снагу овог закона.
Члан 30.
Пропис из члана 27. став 5. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 31.
Одредбе члана 11, члана 12. став 2, члана 14. ст. 1. и 2. и члана 15. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.
Члан 32.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном гласнику Републике Србије».



 

 

D e o p r v i
OSNOVNE ODREDBE

Odeljak 1.
Osnovna načela
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se osnivanje privrednih društava i
preduzetnika, upravljanje društvima, prava i obaveze osnivača, ortaka, članova i
akcionara, povezivanje i reorganizacija (statusne promene i promene pravne forme
privrednih društava, reorganizacija), prestanak preduzetnika i likvidacija privrednih
društava.

Pojam i pravne forme privrednih društava
Član 2.
(1) Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom
pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
(2) Pravne forme privrednih društava u smislu ovog zakona su ortačko
društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko
društvo (otvoreno i zatvoreno).
(3) Pored pravnih formi privrednih društava iz stava 2. ovog člana,
posebnim zakonom mogu se odrediti i druge pravne forme društava, odnosno
preduzeća.

Ogranak
Član 3.
(1) Privredno društvo, domaće ili strano, može obrazovati jedan ili više
ogranaka.
(2) Ogranak je organizacioni deo privrednog društva koji nema
svojstvo pravnog lica. Ogranak ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa
trećim licima obavlja u ime i za račun privrednog društva.
(3) Ogranak se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.

Vreme trajanja privrednog društva
Član 4.
Privredno društvo osniva se na neodređeno vreme, ako u osnivačkom
aktu nije određeno da društvo traje do određenog vremena, nastupanja određenog
događaja ili postizanja određenog cilja.

Delatnost privrednog društva

Član 5.
(1) Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene
delatnosti.
(2) Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati
samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu se
obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa.
(3) Delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju
u odeđenoj pravnoj formi privrednog društva, ne mogu se obavljati u drugoj pravnoj
formi društva.

Uslovi za obavljanje delatnosti
Član 6.
(1) Privredno društvo može da obavlja delatnost u prostoru koji
ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i
unapređenja životne sredine, kao i druge propisane uslove.
(2) Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana proverava nadležni
organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
(3) Privredno društvo može da otpočne obavljanje delatnosti koja
obuhvata proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladištenje materija opasnih i
štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ako nadležni organ rešenjem utvrdi
ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 2.
Osnivanje
Osnivački akt i drugi akti
Član 7.
(1) Privredna društva osnivaju se osnivačkim aktom koji ima formu
ugovora o osnivanju ako ga osniva više osnivača ili odluke o osnivanju ako ga osniva
jedan osnivač.
(2) Lica koja u smislu ovog zakona osnivaju privredno društvo su
osnivači društva. Svi osnivači privrednog društva potpisuju osnivački akt.

(3) Potpisi osnivača na osnivačkom aktu privrednog društva overavaju
se.
(4) Osnivački akt privrednog društva ima sadržinu utvrđenu ovim
zakonom za tu pravnu formu privrednog društva.
(5) Pored osnivačkog akta, ortačko i komanditno društvo mogu imati i
ugovor ortaka društva, društvo s ograničenom odgovornošću i ugovor članova
društva, a akcionarsko društvo i statut.
(6) Osnivači i lica koja u skladu sa ovim zakonom posle osnivanja
pristupe ortačkom društvu su ortaci, komanditnom društvu -ortaci odnosno
komplementari i komanditori, društvu s ograničenom odgovornošću - članovi društva,
a akcionarskom društvu - akcionari.

Odeljak 3.
Registracija i objavljivanje registracije
Sticanje svojstva pravnog lica
Član 8.
Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o
tom društvu u Registar koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata (u daljem tekstu: registar).
Registracija i objavljivanje
Član 9.
Registracija podataka o privrednom društvu i objavljivanje registracije
vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Dejstvo registracije i objavljivanja u odnosu na treća lica
Član 10.
(1) Smatra se da treća lica znaju za registrovane podatke o
privrednom društvu posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda iz tih podataka
ili dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija sa upućivanjem na njih.
(2) Smatra se da treća lica znaju ili da prema okolnostima slučaja
mogu znati za podatke i dokumenta iz stava 1. ovog člana i pre objavljivanja a posle
deponovanja u registar, ako privredno društvo to dokaže.
(3) Ako se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih podataka, za
privredno društvo se kao tačan uzima podatak iz registra, tako da ono u odnosima sa
trećim licima ne može isticati podatke koji su objavljeni, ako su se treća lica pouzdala
u podatke iz registra.

Ništavost registracije osnivanja
Član 11.
(1) Registracija osnivanja privrednog društva ništava je u slučajevima
propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
(2) Registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog
društva ništava je ako:
1) osnivački akt nije sastavljen u propisanoj formi;
2) je delatnost društva nezakonita ili suprotna javnom interesu;
3) osnivački akt ne sadrži podatke o poslovnom imenu društva,
vrednosti i vrsti uloga svakog osnivača ili iznosa osnovnog kapitala koji je propisan
ovim zakonom ili o delatnosti društva;
4) minimalni iznos uloga nije uplaćen u skladu sa ovim zakonom;
5) ne postoji pravna i poslovna sposobnost svih osnivača;
6) je broj osnivača manji od broja utvrđenog ovim zakonom.
(3) Ako je osnov ništavosti registracije privrednog društva otklonjiv,
nadležni sud posle pokretanja postupka određuje rok od najduže 90 dana za
otklanjanje nedostataka i za to vreme zastaje sa postupkom.
(4) Ništavost registracije nema pravno dejstvo na pravne poslove tog
društva sa savesnim trećim licima.
(5) Utvrđenjem ništavosti registracije privrednog društva, članovi i
akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje potraživanja poverilaca društva.

Odeljak 4.
Odgovornost osnivača i drugih lica
Odgovornost za obaveze pre registracije društva
Član 12.
(1) Osnivači društva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa
osnivanjem privrednog društva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom,
ako ugovorom sa trećim licima koja imaju potraživanja po tom osnovu nije drukčije
određeno.
(2) Za obaveze iz stava 1. ovog člana privredno društvo odgovara
solidarno sa osnivačima ili drugim licima iz stava 1. ovog člana ako posle registracije
preuzme te obaveze, u skladu sa ovim zakonom.

Ulozi, imovina, osnovni kapital i odgovornost za uloge
Član 13.
(1) Ortaci, članovi i akcionari privrednog društva dužni su da ulože
svoje ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim
aktom, ugovorom ili drugim aktom društva.
(2) Na osnovu uloga iz stava 1. ovog člana ortaci, odnosno članovi
društva, stiču udeo u društvu, a akcionari akcije društva.
(3) Lica iz stava 1. ovog člana koja ne izvrše obaveze u vezi sa
osnivanjem privrednog društva ili daju netačne podatke o ulogu, odgovaraju društvu
za prouzrokovanu štetu.
(4) Na izvršenje obaveza prema privrednom društvu u vezi sa ulogom
u imovinu društva primenjuju se odredbe ovog zakona i zakona kojim se uređuju
obligacioni odnosi.
(5) Ako lica iz stava 1. ovog člana ne ulože ugovorene nenovčane
uloge, mogu odlučiti da ulože novčani iznos jednak vrednosti neuloženog
nenovčanog uloga, po prethodnoj saglasnosti društva.
(6) Kada je predmet uloga svojina, svi uneti ulozi u imovinu privrednog
društva svojina su društva i ne mogu biti korišćeni od ortaka, članova i akcionara kao
njihova lična imovina.
(7) Lica iz stava 1. ovog člana, privredno društvo ne može da oslobodi
od odgovornosti ili da im umanji obaveze po osnovu odgovornosti.
(8) Lica iz stava 1. ovog člana nemaju pravo na povraćaj uloga ili na
kamatu na ulog u privredno društvo. Plaćanja privrednog društva po osnovu
povlačenja i poništenja akcija ili sticanja sopstvenih akcija ili udela, kao i druga
plaćanja tim licima u skladu sa ovim zakonom ne smatraju se povraćajem uloga ili
plaćanjem kamate na uloge.
(9) U slučaju prenosa udela, odnosno akcija ako ovim zakonom, nije
drukčije uređeno, prenosilac i sticalac odgovorni su solidarno za obaveze prenosioca
u vezi sa ulogom nastale pre tog prenosa.
(10) Prava privrednog društva po osnovu odgovornosti iz st. 1. do 9.
ovog člana, ostvaruje društvo ili ortak, odnosno član i akcionar koji ima ili zastupa
najmanje 5% osnovnog kapitala društva.
(11) Imovinu društva u smislu ovog zakona čini pravo svojine i druga
prava koje društvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem.
(12) Osnovni kapital društva u smislu ovog zakona jeste razlika između
ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva, odnosno ukupna vrednost
udela, odnosno akcija u društvu.

Procena nenovčanih uloga
Član 14.
(1) Nenovčanim ulozima u smislu ovog zakona smatraju se ulozi u
stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim društvima.
(2) Vrednost nenovčanih uloga ortačkog društva i komanditnog
društva, kao i društva s ograničenom odgovornošću i zatvorenog akcionarskog
društva, utvrđuju sporazumno ortaci, članovi ili akcionari u skladu sa osnivačkim
aktom.
(3) Ako se vrednost nenovčanog uloga ne utvrdi na način iz stava 2.
ovog člana, ortaci, članovi ili akcionari mogu procenu vrednosti tog uloga poveriti
ovlašćenom procenjivaču ili podneti zahtev da ga u vanparničnom postupku odredi
sud.
(4) Procenu vrednosti nenovčanih uloga otvorenog akcionarskog
društva vrši ovlašćeni procenjivač koga biraju osnivači odnosno upravni odbor sa
liste ovlašćenih procenjivača ili nadležni sud u vanparničnom postupku na zahtev
osnivača ili upravnog odbora društva.
(5) Procena vrednosti nenovčanih uloga vrši se u skladu sa
odredbama zakona kojim se uređuje računovodstvo i revizija.

Zloupotreba pravnog lica
Član 15.
(1) Komanditori komanditnog društva, kao i članovi društva sa
ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva mogu prema trećim
licima lično odgovarati za obaveze društva ako zloupotrebe privredno društvo za
nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom privrednog društva raspolažu kao
sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao pravno lice ne postoji.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su za obaveze društva
solidarno.
(3) Odgovornost iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje nadležni sud, pri
čemu uzima u obzir sve okolnosti vezane za zloupotrebu, a naročito da se opšti
princip ograničene odgovornosti ne primenjuje na slučajeve iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 5.
Sedište i poslovno ime
Sedište
Član 16.
(1) Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima
društva.

(2) Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i
registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Poslovno ime
Član 17.
(1) Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje.
(2) Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenljivo sa
poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom
društvu ili o njegovoj delatnosti.

Obavezni sadržaj
Član 18.
(1) Poslovno ime ortačkog društva sadrži oznaku "ortačko društvo" ili
skraćenicu "o.d." ili "od".
(2) Poslovno ime komanditnog društva sadrži oznaku "komanditno
društvo" ili skraćenicu "k.d."ili "kd".
(3) Poslovno ime društva s ograničenom odgovornošću sadrži oznaku
"društvo s ograničenom odgovornošću" ili skraćenicu "d.o.o." ili "doo".
(4) Poslovno ime akcionarskog društva sadrži oznaku "akcionarsko
društvo" ili skraćenicu "a.d."ili "ad".
(5) Poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije sadrži i
oznaku "u likvidaciji".

Skraćeno ili modifikovano poslovno ime
Član 19.
Privredno društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da
koristi i jedno ili više modifikovanih i/ili skraćenih poslovnih imena, ako su ta imena
navedena u osnivačkom aktu, pod istim uslovima i na način pod kojima se koristi
poslovno ime.

Ograničenja korišćenja nacionalnih ili službenih imena i znakova
Član 20.
(1) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži naziv domaće
države ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastavu i druge državne ambleme ili
oznake koje ih podražavaju, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa države ili
teritorijalne jedinice.
(2) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili simbole
strane države ili međunarodne organizacije, u skladu sa propisima te države,
odnosno međunarodne organizacije.

(3) Poslovno ime ne može da sadrži ili da podražava službene
znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta.

Ograničenja korišćenja ličnih imena
Član 21.
(1) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili deo imena
fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo, uz saglasnost svih
naslednika prvog naslednog reda.
(2) Ako privredno društvo svojim poslovanjem ili na drugi način
povređuje čast i ugled lica čije je ime uneto u njegovo poslovno ime, to lice, odnosno
njegovi naslednici ako je ono umrlo, ima pravo da traži brisanje njegovog imena iz
poslovnog imena društva.

Upotreba poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima
Član 22.
(1) Poslovna pisma i drugi dokumenti privrednog društva, uključujući i
one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže sledeće podatke:
poslovno ime i pravnu formu društva; sedište; registar u koji je registrovano i broj
registracije društva; poslovno ime i sedište banke kod koje ima račun; broj računa,
kao i poreski identifikacioni broj.
(2) Poslovna pisma i drugi dokumenti društva s ograničenom
odgovornošću, zatvorenog i otvorenog akcionarskog društva, pored podataka iz
stava 1. ovog člana, sadrže i podatke o osnovnom kapitalu društva sa naznakom
koliko je od toga uplaćeni i uneti, a koliko upisani kapital.
(3) Poslovna pisma i drugi dokumenti jednočlanog društva s
ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva sadrže naznaku da se radi o
jednočlanom društvu.

Jezik i pismo poslovnog imena
Član 23.
(1) Poslovno ime privrednog društva je na srpskom jeziku i pismu koje
je u službenoj upotrebi.
(2) Poslovno ime privrednog društva može biti i na stranom jeziku,
odnosno može da sadrži i pojedine strane reči, ako one čine ime, odnosno poslovno
ime ortaka, člana ili akcionara ili njihov robni ili uslužni žig, odnosno ako su
uobičajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku,
odnosno ako se radi o rečima na mrtvom jeziku.

Ograničenja prenosa poslovnog imena
Član 24.
(1) Poslovno ime može se preneti na drugo lice samo zajedno s
prenosom privrednog društva koje pod tim poslovnim imenom posluje.

(2) Ako član privrednog društva čije je lično ime sadržano u
poslovnom imenu prestane da bude član tog privrednog društva, to privredno društvo
može nastaviti poslovanje pod istim poslovnim imenom samo uz njegovu saglasnost.
(3) Ako se privredno društvo prenese na drugo lice, za dalju upotrebu
poslovnog imena pribavlja se saglasnost lica čije je lično ime sadržano u poslovnom
imenu ili saglasnost njegovih naslednika do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji.
(4) Odluka o promeni poslovnog imena donosi se na način određen
osnivačkim aktom.

Odeljak 6.
Zastupanje i zastupnici
Zastupnici i njihova ovlašćenja
Član 25.
(1) Zastupnik privrednog društva dužan je prema privrednom društvu
da poštuje sva ograničenja ovlašćenja na zastupanje utvrđena osnivačkim aktom,
ugovorom ortaka ili članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva.
(2) Zastupnik privrednog društva koji prekorači ograničenja ovlašćenja
iz stava 1. ovog člana odgovoran je za štetu koja se time prouzrokuje privrednom
društvu ili trećem licu sa kojim je posao zaključen.
(3) Ograničenja ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, objavljena ili
neobjavljena, privredno društvo ne može isticati prema trećim licima. Ograničenja
ovlašćenja za zastupanje, koja se sastoje u zastupanju od strane dva ili više lica
zajedno, može se isticati prema trećim licima u skladu sa članom 10. ovog zakona.
(4) Pravni poslovi zastupnika privrednog društva izvan delatnosti
društva navedenih u osnivačkom aktu, obavezuju društvo, osim ako ne dokaže da je
treće lice znalo ili je prema okolnostima slučaja moglo znati da su ti poslovi izvan te
delatnosti, s tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz za to.
(5) Objavljeni podaci u vezi sa licima koja su ovlašćena da zastupaju
društvo, obavezuju društvo i kada postoje nepravilnosti u njihovom izboru, a na to se
mogu pozivati i treća lica ako društvo ne dokaže da su treća lica znala ili mogla znati
za te nepravilnosti.

Pojam prokure
Član 26.
(1) Prokura je zakonska forma ovlašćenja kojim privredno društvo
ovlašćuje jedno ili više lica za zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa
delatnošću društva.
(2) Ako u prokuri nije izričito navedeno da je data za ogranak, smatra
se da je prokura data za celo privredno društvo.

(3) Prokura ne sadrži ovlašenje za zaključivanje poslova koji se
odnose na otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Ovlašćenja iz prokure ne mogu se
ograničiti i prokura se ne može dati na određeno vreme niti se može vezati za
određene uslove.
(4) Ograničenja ovlašćenja prokuriste nemaju dejstvo prema trećim
licima.

Izdavanje i vrste
Član 27.
(1) Prokuru daje privredno društvo jednom licu ili većem broju lica kao
pojedinačnu ili zajedničku.
(2) Ako je prokura data većem broju lica kao pojedinačna, svaki
prokurista ima sva zastupnička ovlašćenja iz prokure u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ako je prokura data većem broju lica kao zajednička, pravni
poslovi koje zaključuju ili radnje koje preduzimaju punovažni su samo uz saglasnost
svih tih lica, a izjave volje trećih lica i njihove pravne radnje koje se u tom slučaju
učine prema jednom prokuristi, smatra se da su učinjene svim prokuristima.
(4) Prokura se daje u pisanom obliku.
(5) Prokura se može dati samo fizičkom licu.
(6) Prokura je neprenosiva.

Potpisivanje
Član 28.
Prokurista potpisuje privredno društvo pod svojim punim imenom, sa
jasnom naznakom svog svojstva koje proizlazi iz prokure sa oznakom "pp".

Prestanak
Član 29.
(1) Prokuru privredno društvo može da opozove u svako doba.
(2) Privredno društvo ne može da se odrekne prava da opozove
prokuru, niti da je ograniči i uslovi.
(3) Ako je prokura opozvana, prokurista može prema privrednom
društvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure
zasnovano.
(4) Prokura ne prestaje po osnovu smrti ili prestanka jedinog člana ili
akcionara društva koje je dalo prokuru.

Registracija
Član 30.
(1) Zakonski zastupnik privrednog društva izveštava registar o
izdavanju i opozivu prokure.
(2) Pri registraciji prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom koja
označava njegovo svojstvo.

Odeljak 7.
Lica koja imaju dužnost prema društvu

Osnovna načela
Član 31.
(1) Dužnosti prema privrednom društvu u skladu sa ovim zakonom
imaju:
1) ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva;
2) lica koja se u skladu sa ovim zakonom smatraju kontrolnim
članovima društva s ograničenom odgovornošću ili kontrolnim akcionarima
akcionarskog društva;
3) zastupnici društva;
4) članovi upravnog odbora, članovi izvršnog odbora, članovi
nadzornog odbora, članovi odbora revizora i interni revizor društva s ograničenom
odgovornošću i akcionarskog društva;
5) lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima
privrednog društva;
6) likvidacioni upravnik privrednog društva.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da rade u interesu privrednog
društva.
Dužnost pažnje i pravilo poslovne procene (prosuđivanje)
Član 32.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, dužna su da u tom svojstvu
izvršavaju svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom
uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana, dužna su da svoju procenu zasnivaju
na informacijama i mišljenjima lica stručnih za odgovarajuću oblast za koje veruju da
su u tom pogledu savesna i kompetentna.
(3) Lice koje postupa u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana nije odgovorno
za štetu koja iz takve procene nastane za privredno društvo.

Dužnost lojalnosti
Član 33.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, dužna su da postupaju
savesno i lojalno prema privrednom društvu.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana koja imaju lični interes, dužna su
naročito da: ne koriste imovinu privrednog društva u ličnom interesu; ne koriste
povlašćene informacije u privrednom društvu za lično bogaćenje; ne
zloupotrebljavaju pozicije u privrednom društvu za lično bogaćenje; ne koriste
poslovne mogućnosti privrednog društva za svoje lične potrebe i sl. (u daljem tekstu:
dužnost lojalnosti).

Lični interes i povezana lica
Član 34.
(1) Lični interes u smislu člana 33. ovog zakona postoji ako je lice iz
člana 31. stav 1. ovog zakona ili član njegove porodice:
1) ugovorna strana u pravnom poslu sa privrednim društvom;
2) u finansijskom odnosu sa licem iz pravnog posla ili radnje koje
zaključuje ugovor sa privrednim društvom ili koje ima finansijske interese u tom poslu
ili radnji, po osnovu kojih se razumno može očekivati da utiču na njegovo postupanje
suprotno interesu privrednog društva;
3) je pod kontrolnim uticajem strane iz pravnog posla ili radnje ili lica
koje ima finansijski interes u pravnom poslu ili radnji, tako da se osnovano može
očekivati da utiču na njegovo postupanje suprotno interesu privrednog društva.
(2) Pod članovima porodice lica iz stava 1. ovog člana, smatraju se:
1) njegov bračni drug ili/i roditelji, brat ili sestra tog bračnog druga;
2) njegovo dete, roditelji, brat, sestra, unuk ili bračni drug bilo koga
od ovih lica;
3) njegov krvni srodnik u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do drugog
stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, srodnik po tazbini zaključno sa prvim
stepenom;
4) druga lica koja sa tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.
(3) Lica iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. ovog člana, smatraju se
povezanim licima u smislu ovog zakona (u daljem tekstu: povezana lica u smislu
ovog zakona).

Odobrenje pravnog posla iz sukoba interesa
Član 35.
(1) Lice koje zaključuje pravni posao sa privrednim društvom ne
povređuje pravilo sukoba interesa iz člana 34. ovog zakona i nije odgovorno za
naknadu štete koja proizađe iz sukoba interesa, ako je pravni posao odobren u
dobroj veri:

1) od svih drugih ortaka koji nemaju lični interes (u slučaju ortačkog
društva), svih komplementara koji nemaju lični interes (u slučaju komanditnog
društva), ako osnivačkim aktom nije određeno da o tome odlučuje većina ortaka
odnosno komplementara u skladu sa osnivačkim aktom;
2) većinom glasova skupštine članova koji nemaju lični interes (u
slučaju društva s ograničenom odgovornošću);
3) većinom glasova članova upravnog odbora koji nemaju interesa u
tom poslu, a u slučaju da takva većina ne postoji, većinom glasova akcionara koji
nemaju lični interes (u slučaju akcionarskog društva).
(2) Odobrenje pravnog posla iz stava 1. ovog člana punovažno je ako
su ortacima, članovima društva, članovima upravnog odbora ili akcionarima koji o
tome odlučuju sve materijalne činjenice povezane sa ličnim interesom bile otkrivene
ili inače poznate.
(3) U slučaju odobrenja pravnog posla sa akcionarskim društvom od
strane upravnog odbora u kome postoji sukob interesa o tom odobrenju i pravnom
poslu obaveštava se skupština akcionara na prvoj narednoj sednici.
(4) Lice koje zaključuje pravni posao sa privrednim društvom ne
povređuje pravilo sukoba interesa iz člana 34. ovog zakona, odnosno nije odgovorno
za naknadu štete koja proizađe iz sukoba interesa, ako dokaže da je pravni posao u
vreme zaključenja ili u vreme izvršenja u interesu privrednog društva.
(5) Pravni posao u kome u skladu sa članom 34. ovog zakona postoji
sukob interesa a koji nije odobren u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana ili za koji nije
pružen dokaz iz stava 4. ovog člana, ništav je.
(6) Ako privredno društvo ne odobri pravni posao u kome postoji
sukob interesa, lica iz člana 13. stav 10. ovog zakona mogu ostvarivati prava
utvrđena ovim zakonom.

Zabrana konkurencije
Član 36.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, ne mogu direktno ili
indirektno biti angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti,
osim ako za to dobiju odobrenje u skladu sa članom 35. ovog zakona.
(2) Zabrana iz stava 1. ovog člana uključuje, naročito:
1) zaposlenje;
2) svojstvo preduzetnika;
3) svojstvo ortaka ili komplementara;
4) svojstvo kontrolnog člana ili akcionara;
5) svojstvo člana organa društva iz člana 31. stav 1. tačka 4) ovog
zakona;
6) zastupnike društva;
7) likvidacionog upravnika društva;

8) lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima
privrednog društva.
(3) Osnivačkim aktom privrednog društva može da se odredi da
zabrana iz st. 1. i 2. ovog člana važi i posle prestanka tih svojstava, ali ne duže od
dve godine.

Posledice povrede pravila sukoba interesa i zabrane
konkurencije
Član 37.
(1) Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom
društvu, pored prava na naknadu štete i pravo da se:
1) poslovi koje izvrši to lice za svoj račun priznaju kao poslovi izvršeni
za račun privrednog društva;
2) privrednom društvu preda svaki novčani iznos koji je ostvaren od
poslova koji su obavljeni za račun tog lica;
3) sva potraživanja koja proizlaze iz posla izvršenog za račun tog
lica, ustupe privrednom društvu.
(2) Prava koje privredno društvo ima po osnovu povrede sukoba
interesa i pravila konkurencije može ostvarivati privredno društvo i ortak, član ili
akcionar koji ima ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapitala društva, u roku od 60
dana od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno tri godine od dana učinjene
povrede.

Dužnost čuvanja poslovne tajne
Član 38.
(1) Poslovnom tajnom smatra se informacija o poslovanju određena
osnivačkim aktom, aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom članova društva, odnosno
osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva, za koju je očigledno da bi
prouzrokovala znatnu štetu privrednom društvu ako dođe u posed trećeg lica.
(2) Informacija čije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom ili
koje su u vezi sa povredom zakona, dobre poslovne prakse ili principa poslovnog
morala, uključujući i informaciju za koju postoji osnovana sumnja na postojanje
korupcije, ne može se smatrati poslovnom tajnom privrednog društva i objavljivanje
ove informacije je zakonito, ako ima za cilj da zaštiti javni interes.
(3) Lica iz člana 31. ovog zakona odgovorna su za štetu
prouzrokovanu privrednom društvu ako u pogledu čuvanja poslovne tajne, odnosno
njenog saopštavanja u skladu sa zakonima i drugim propisima.
(4) Privredno društvo dužno je da pruži potpunu zaštitu licu koje
postupajući savesno u dobroj veri ukazuje nadležnim organima na postojanje
korupcije.

Promena pravila dužnosti prema privrednom društvu
Član 39.
(1) Ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom
odgovornošću ili zatvoreno akcionarsko društvo mogu pored dužnosti prema
privrednom društvu utvrđenih u čl. 32. i 34, kao i čl. 36. i 38. ovog zakona, utvrditi i
druge dužnosti.
(2) Privredno društvo iz stava 1. ovog člana, uključujući i otvoreno
akcionarsko društvo, može osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom
članova, odnosno osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva, utvrditi
poslove, vrstu i način obavljanja poslova, kao i mesto obavljanja poslova koji ne
predstavljaju zabranu konkurencije privrednom društvu.

O d e lj a k 8.
Individualna i derivativna tužba
Individualna tužba ortaka, člana i akcionara
Član 40.
(1) Ortak, član ili akcionar privrednog društva ima pravo da podnese
individualnu tužbu u svoje ime protiv bilo kog lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona za
naknadu štete koju mu to lice prouzrokuje povredom dužnosti utvrđenih u skladu sa
ovim zakonom.
(2) U slučaju ortačkog društva, dužnosti prema društvu su
istovremeno i dužnosti prema ortacima društva, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka društva nije drukčije određeno.
(3) Tužbu iz stava 1. ovog člana podnosi jedno lice u svoje ime ili više
lica koja deluju zajedno u njihovo ime.

Derivativna tužba komanditora, člana i akcionara
Član 41.
(1) Komanditor komanditnog društva, član društva s ograničenom
odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva, imaju pravo da podnesu tužbu u
svoje ime a za račun društva protiv bilo kog lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, radi
naknade štete prouzrokovane privrednom društvu od strane tih lica povredom
dužnosti koje imaju prema društvu u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu:
derivativna tužba).
(2) Derivativnu tužbu može da podnese samo komanditor, član ili
akcionar ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako ima svojstvo komanditora, člana ili akcionara u vreme
podnošenja tužbe ili ako to svojstvo stekne po osnovu pribavljanja udela ili akcija od
lica koje je imalo to svojstvo u vreme podnošenja tužbe;

2) ako poseduje udele ili akcije u privrednom društvu koji
predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, u kom slučaju se njihovi udeli
ili akcije računaju zajedno;
3) ako je pre podnošenja tužbe pisanim putem zahtevao od
privrednog društva da podnese tužbu a taj zahtev je odbijen odnosno po tom zahtevu
nije postupljeno u roku od 30 dana od dana podnošenja.
(3) Zahtev iz stava 2. tačka 3) ovog člana podnosi se u
komanditnom društvu svim komplementarima, u društvu s ograničenom
odgovornošću i akcionarskom društvu direktoru ili članovima upravnog odbora ili
drugim licima koja imaju ovlašćenje da podnesu tužbu.
(4) Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da uz derivativnu tužbu
prilože i dokaze da su prethodno preduzela radnje iz stava 2. tačka 3) ovog člana.
(5) Postupak po derivativnoj tužbi ne može biti okončan vansudskim
putem.
(6) Ostvarena naknada štete po derivativnoj tužbi pripada privrednom
društvu, a lice koje je podnelo tužbu ima pravo na naknadu troškova.
(7) Odredbe st. 1. do 6. ovog člana ne primenjuju se na ortačko
društvo, osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije
određeno.

Istovremena individualna i derivativna tužba
Član 42.
U slučaju istovremenog podnošenja individualne i derivativne tužbe,
podnosilac tužbe može voditi istovremeno oba sudska postupka i u tom slučaju
ograničenja iz člana 41. ovog zakona ne primenjuju se na individualnu tužbu.

Odeljak 9.
Informisanje, objavljivanje i zastarelost

Pravo informisanja i uvida
Član 43.
(1) Privredno društvo dužno je da svoje ortake, članove ili akcionare
informiše o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im učini dostupnim informacije
i dokumenta koja se u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom ili statutom
moraju učiniti dostupnim.
(2) Nadležni organ ili ovlašćeno lice privrednog društva koje ne
postupi na način iz stava 1. ovog člana odgovara za štetu koja je time prouzrokovana
ortacima, članovima ili akcionarima društva.
(3) Ako nadležni organ propusti da izvrši dužnost iz stava 1. ovog
člana, ortaci, članovi i akcionari mogu podneti pisani zahtev sudu da u vanparničnom

Dostava registru i objavljivanje informacija
Član 44.
(1) Privredno društvo koje emituje hartije od vrednosti putem javne
ponude dostavlja registru radi objavljivanja informacije sadržane u dokumentima
utvrđenim zakonom kojim se reguliše tržište hartija od vrednosti.
(2) Privredno društvo informacije iz stava 1. ovog člana objavljuje i u
sredstvima javnog informisanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija
od vrednosti i aktom Komisije za hartije od vrednosti.

Zabrane izbora
Član 45.
(1) Lica koja su osuđena za određena krivična dela iz oblasti privrede
i službene dužnosti u skladu sa posebnim zakonom, u vezi sa vršenjem svojih
dužnosti u privrednom društvu, kao i lica koja su povredila odredbe ovog zakona o
ograničenjima plaćanja, ne mogu biti zastupnici, članovi upravnog odbora, prokuristi
kao ni likvidacioni upravnici dok traju pravne posledice osude.
(2) Članovi organa društva i sa njima povezana lica u smislu ovog
zakona, koji vrše funkciju nadzora u tom društvu i u sa njim povezanim društvima u
smislu ovog zakona, ne mogu da budu članovi organa koji vode poslove upravljanja i
zastupanja društva.

Rešavanje sporova
Član 46.
(1) Trgovinski sud sedišta privrednog društva nadležan je za
rešavanje sporova koji proizlaze iz ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije
drukčije određeno.
(2) U slučajevima utvrđenim ovim zakonom ili ako to proizlazi iz ovog
zakona nadležni sud odlučuje u vanparničnom postupku.
(3) U slučajevima iz stava 2. ovog člana postupak je hitan i sud prvog
stepena je dužan da donese odluku najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema
zahteva, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Rok za žalbu je osam dana. Sud
drugog stepena dužan je da odluči po žalbi u roku od trideset dana od dana prijema
zahteva.
(4) Žalba protiv odluke suda doneta u stvarima iz stava 2. ovog člana
ne zadržava izvršenje odluke.

Zastarelost
Član 47.
(1) Potraživanja ortaka, članova i akcionara prema privrednom
društvu, dok imaju to svojstvo, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za

razlog podnošenja tužbe a najkasnije u roku od tri godine od dana dospelosti, ako
zakonom za pojedina potraživanja nije drukčije uređeno.
(2) Potraživanja poverilaca privrednog društva prema ortacima,
članovima i akcionarima, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog
podnošenja tužbe, a najkasnije u roku od tri godine od dana prestanka društva ili od
dana prestanka svojstva ortaka, člana i akcionara, ako zakonom za pojedina
potraživanja nije određen drugi rok zastarelosti.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na potraživanja
privrednog društva prema ortacima, članovima i akcionarima, kao i članovima organa
društva, zastupniku i likvidacionom upravniku, po osnovu tog svojstva.

 

D e o d r u g i

PREDUZETNIK
Pojam i registracija
Član 48.
(1) Preduzetnik, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je
registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom
dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće
radinosti.
(2) Umetnički i stari zanati i poslovi domaće radinosti jesu, naročito:
filigranska delatnost; opančarska; grnčarska, kao i izrada predmeta koji imaju
estetsko obeležje narodnog stvaralaštva.
(3) Ministar nadležan za poslove privrede bliže određuje poslove, koji
se u smislu ovog zakona, smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima
domaće radinosti.
(4) Preduzetnik se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(5) Fizičko lice upisano u posebni registar, koje u vidu zanimanja
obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima, smatra se
preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisima to određeno.
(6) Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona,
osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Odgovornost
Član 49.
Preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti
celokupnom imovinom.

Obeležja
Član 50.
(1) Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom
nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa ovim
zakonom.
(2) Ime iz stava 1. ovog člana registruje se uz dodatak naziva
"preduzetnik" ili skraćenice "pr".

Shodna primena
Član 51.
Odredbe ovog zakona o poslovnom imenu, sedištu, delatnosti,
uslovima za obavljanje delatnosti, zastupanju, likvidaciji i zastarelosti privrednih
društava, shodno se primenjuju i na preduzetnika, ako posebnim zakonom nije
drukčije uređeno.

Prestanak
Član 52.
Preduzetnik se briše iz registra u slučaju:
1) odjave;
2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti;
3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu;
4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na
određeno vreme;
5) obavljanja delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci
nadležnog organa;
6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne
ispunjava propisane uslove;
7) izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja
uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te
uslove odnosno ne promeni delatnost;
8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u
skladu sa ovim zakonom;
9) stečaja i likvidacije.

D e o t r e ć i

PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Glava I
ORTAČKO DRUŠTVO
Odeljak 1.

Pojam i osnivanje

Pojam i odgovornost
Član 53.
(1) Ortačko društvo u smislu ovog zakona jeste privredno društvo koje
osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja
određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
(2) Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom
imovinom.
(3) Ortaci ortačkog društva odgovorni su solidarno za sve obaveze
društva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukčije ugovoreno.
(4) Ako ugovor ortaka društva sadrži odredbu suprotnu stavu 3. ovog
člana, ta odredba ugovora nema pravno dejstvo prema trećim licima.

Princip slobode ugovaranja
Član 54.
Ortaci ortačkog društva mogu svoje međusobne odnose, kao i odnose
sa ortačkim društvom urediti slobodno, osim ako je zakonom drukčije uređeno.

Osnivački akt
Član 55.
(1) Osnivački akt ortačkog društva sadrži, naročito:
1) puno ime i prebivalište svih fizičkih lica ortaka i poslovno ime i
sedište pravnog lica svakog ortaka;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;
4) označenje vrste i vrednosti uloga ortaka.
(2) Osnivački akt ortačkog društva može da sadrži i druge elemente
od značaja za društvo i ortake društva.

(3) Izmene i dopune osnivačkog akta ortačkog društva vrše se uz
saglasnost svih ortaka društva, ako tim aktom nije drukčije određeno.

Ugovor ortaka društva

Član 56.
(1) Pored osnivačkog akta ortačko društvo može da ima i ugovor
ortaka društva kojim se određuje naročito poslovanje društva i upravljanje.
(2) Ugovor ortaka ortačkog društva ne prilaže se uz prijavu za
registraciju.
(3) Ugovor ortaka ortačkog društva sačinjava se u pisanoj formi i
potpisuje ga svaki ortak.
(4) Ugovor ortaka ortačkog društva, odnosno njegove izmene i
dopune imaju pravno dejstvo među ortacima od dana kada ga potpišu svi ortaci, ako
tim ugovorom nije drukčije određeno.
Odnos između osnivačkog akta i ugovora ortaka društva
Član 57.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta ortačkog društva i
ugovora ortaka ortačkog društva, primenjuje se osnivački akt društva.

Odeljak 2.
Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom
Uređivanje osnivačkim aktom i ugovorom ortaka društva
Član 58.
Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom uređuju se
osnivačkim aktom i ugovorom ortaka društva, ako društvo ima takav ugovor.

Ulog
Član 59.
(1) Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i
pravima, kao i u radu ili uslugama, koji su izvršeni ili treba da budu izvršeni.
(2) Ortaci ortačkog društva ulažu uloge jednake vrednosti.

Posledice zakašnjenja unošenja uloga
Član 60.
(1) Ortak ortačkog društva koji u imovinu društva ne unese svoj ulog,
u skladu sa osnivačkim aktom društva, koji novac primljen za društvo ili drugu
imovinu ne preda u određenom roku društvu ili koji za sebe uzme novac ili drugu
imovinu društva bez ovlašćenja, dužan je da društvu plati ugovorenu kamatu počev
od dana kada je morao uplatiti ili uneti ulog, odnosno od dana kada je morao predati
novac ili drugu imovinu ili kada je uzeo novac ili drugu imovinu.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne isključuje pravo ortačkog društva i
na naknadu druge štete.

Povećanje i smanjenje uloga
Član 61.
(1) Ortak ortačkog društva nije dužan da poveća ulog iznad iznosa
određenog osnivačkim aktom niti je dužan da poveća ulog određen osnivačkim
aktom radi pokrivanja gubitaka društva.
(2) Ortak ortačkog društva ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti
svih ostalih ortaka.

Raspolaganje ortačkim udelom među ortacima
Član 62.
Prenos udela među ortacima ortačkog društva je slobodan.
Odlučivanje ortaka društva
Član 63.
(1) Odluke ortaka o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost
ortačkog društva donose se većinom od ukupnog broja glasova ortaka. Saglasnost
svih ortaka potrebna je za odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti
društva, kao i za odluke o prijemu novog ortaka društva.
(2) Ortaci kod kojih postoji sukob interesa u smislu čl. 34. i 35. ovog
zakona, u odnosu na odluku koja se donosi, ne učestvuju u glasanju za donošenje
takve odluke.
(3) Ortaci ortačkog društva donose odluke na sednici, što važi i za
ortake koji su ovlašćeni na poslovođenje.

Poslovođenje
Član 64.
(1) Ortak ortačkog društva ima pravo i obavezu da vodi poslove
društva (u daljem tekstu: poslovođenje).
(2) Ako je osnivačkim aktom ortačkog društva ili ugovorom ortaka
društva određeno da je poslovođenje preneto na jednog ili više ortaka društva, ostali
ortaci društva nemaju pravo na poslovođenje.

Poslovođenje od strane više ortaka
Član 65.
(1) Ako pravo na poslovođenje imaju dva ili više ortaka ortačkog
društva, svaki od tih ortaka ima pravo da postupa samostalno, osim ako se najmanje
jedan ortak usprotivi tom pravu.
(2) Ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva određeno da
ortaci društva ovlašćeni na poslovođenje mogu da postupaju zajedno, za svaki posao
potrebna je saglasnost svih ortaka društva ovlašćenih na poslovođenje, osim ako bi
odlaganje donošenja te odluke prouzrokovalo štetu društvu.
(3) Ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva
određeno da je, u slučaju poslovođenja od strane više ortaka, svaki ortak ovlašćen
na poslovođenje dužan da postupa po instrukcijama drugih ortaka ovlašćenih na
poslovođenje, svaki ortak dužan je da obavesti ostale ortake ovlašćene na
poslovođenje radi donošenja zajedničke odluke o pravnoj radnji ili poslu.
(4) Ako ortak ovlašćen na poslovođenje s obzirom na okolnosti
slučaja smatra da instrukcije u smislu stava 3. ovog člana nisu primerene, o tome
obaveštava druge ortake radi zajedničkog odlučivanja, osim ako bi odlaganje odluke
prouzrokovalo štetu društvu, kada može postupati samostalno, o čemu je dužan da
bez odlaganja obavesti ostale ortake.

Obim poslovođenja
Član 66.
(1) Poslovođenje obuhvata ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i
drugih radnji koji se redovno vrše pri obavljanju delatnosti ortačkog društva.
(2) Pravni poslovi i druge radnje koji nisu obuhvaćeni ovlašćenjem iz
stava 1. ovog člana, mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka ortačkog
društva.

Prenos prava na poslovođenje
Član 67.
(1) Ortak ortačkog društva ovlašćen na poslovođenje može preneti
pravo na poslovođenje na treće lice, ako se sa tim saglase svi ortaci društva.
(2) Ortak ortačkog društva koji prenese pravo na poslovođenje na
treće lice koje nije ortak, odgovara za izbor lica na koje je preneo pravo na
poslovođenje i za radnje tog lica u izvršavanju poslova poslovođenja.

Otkazivanje poslovođenja
Član 68.
(1) Ortak ortačkog društva može odustati od poslovođenja u
otkaznom roku koji je određen osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva, ako za
to postoji opravdan razlog, što cene ostali ortaci.

(2) Ništava je odredba osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva
kojom se ortak unapred odriče od prava na poslovođenje.
(3) Ako postoji opravdan razlog za hitno odustajanje od poslovođenja,
ortak može od tog ovlašćenja da odustane i u kraćem otkaznom roku od roka iz
stava 1. ovog člana.
(4) Ortak ortačkog društva ovlašćen na poslovođenje, pisanim putem,
blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da odustane od
poslovođenja, radi omogućavanja kontinuiteta nezavršenih poslova od ostalih ortaka
ovlašćenih na poslovođenje.
(5) Ako se ortak ortačkog društva odrekne ovlašćenja poslovođenja
suprotno st. 1. i 3. ovog člana, dužan je da ortačkom društvu nadoknadi time
prouzrokovanu štetu.

Oduzimanje ovlašćenja za poslovođenje
Član 69.
Ovlašćenje za poslovođenje može se odlukom nadležnog suda
oduzeti po tužbi društva ili preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da ortak nije
sposoban da vodi poslove društva ili da čini težu povredu dužnosti poslovođenja.

Pravo na naknadu troškova
Član 70.
(1) Ortak ortačkog društva ima pravo na naknadu svih troškova koje je
imao u vođenju poslova društva i koji su s obzirom na okolnosti slučaja bili
neophodni.
(2) Troškovi iz stava 1. ovog člana padaju na teret ortačkog društva.

Dobit i gubitak
Član 71.
(1) Na kraju poslovne godine ortaci usvajaju finansijski izveštaj kojim
se utvrđuje dobit i gubitak ortačkog društva i učešće svakog ortaka u dobiti i gubitku.
(2) Dobit ortačkog društva raspodeljuje se ortacima na jednake
delove.
(3) Gubitak ortačkog društva raspodeljuje se na ortake društva na
jednake delove.
(4) Deo dobiti koji pripada ortaku ortačkog društva u dobiti ortačkog
društva, isplaćuje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja finansijskog
izveštaja.
(5) Ako osnivački akt ortačkog društva sadrži odredbu kojom se
određuje samo udeo u dobiti ili samo udeo u gubitku, smatra se da se ona odnosi i
na dobit i na gubitak.

Primenljivost
Član 72.
Odredbe čl. 59. do 71. ovog zakona primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva nije drukčije određeno.

Odeljak 3.
Pravni odnosi društva i ortaka prema trećim licima

Pravo za zastupanje
Član 73.
(1) Ovlašćenje za zastupanje ortačkog društva ima svaki ortak, ako
osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.
(2) Ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju ortačko društvo,
svaki od ortaka ovlašćen je da postupa samostalno, ako osnivačkim aktom nije
drukčije određeno.
(3) Osnivačkim aktom društva može da se odredi da ortaci društva
mogu zastupati društvo samo zajedno.
(4) Ako su ortaci ortačkog društva, u skladu sa osnivačkim aktom
ovlašćeni za zajedničko zastupanje, mogu da ovlaste jednog ili više ortaka
ovlašćenih za zajedničko zastupanje da preduzimaju određene poslove ili određene
vrste poslova, a izjava volje trećih lica učinjena jednom od ortaka ovlašćenih da
zajedno zastupaju društvo, smatra se da je učinjena ortačkom društvu.
(5) Osnivačkim aktom ortačkog društva može da se odredi da ortaci
društva mogu zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom, kada se shodno
primenjuje odredba stava 4. ovog člana.
(6) Podaci o ortacima koji zastupaju ortačko društvo o promeni lica
ovlašćenih za zastupanje ili određivanje novih ortaka za zastupanje ortačkog društva,
kao i promene obima ovlašćenja ortaka koji zastupaju ortačko društvo, registruju se u
skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Otkazivanje ovlašćenja za zastupanje
Član 74.
(1) Ortak ortačkog društva ovlašćen za zastupanje, može otkazati
ovlašćenje za zastupanje u otkaznom roku koji je određen osnivačkim aktom ili
ugovorom ortaka društva, ako za to postoji opravdan razlog što cene ostali ortaci.
(2) Ništava je odredba osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva
kojom se ortak unapred odriče ovlašćenja za zastupanje.
(3) Ako postoji opravdan razlog za hitno odustajanje od zastupanja,
ortak može od zastupanja da odustane i u kraćem otkaznom roku od roka iz stava 1.
ovog člana.

(4) Ortak ortačkog društva ovlašćen za zastupanje, pisanim putem,
blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da odustane od
zastupanja radi omogućavanja kontinuiteta nezavršenih poslova od ostalih ortaka
ovlašćenih za zastupanje.
(5) Ako se ortak ortačkog društva odrekne ovlašćenja za zastupanje
suprotno st. 1. i 3. ovog člana, dužan je da ortačkom društvu nadoknadi time
prouzrokovanu štetu.

Oduzimanje ovlašćenja na zastupanje
Član 75.
Ovlašćenje za zastupanje može se odlukom nadležnog suda ako
osnivačkim aktom ortačkog društva nije drukčije određeno, oduzeti po tužbi društva ili
preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da ortak nije sposoban da zastupa društvo ili
da čini težu povredu dužnosti zastupanja.

Prigovori i preboj (kompenzacija)
Član 76.
(1) Ortak ortačkog društva može podneti kako lične prigovore, tako i
prigovore koje može istaći i društvo prema trećim licima.
(2) Potraživanja trećeg lica od ortaka ortačkog društva mogu se
prebijati sa potraživanjima ortaka prema društvu.

Odgovornost novog ortaka
Član 77.
(1) Lice koje posle osnivanja društva stekne svojstvo ortaka odgovara
za obaveze društva kao i postojeći ortaci, uključujući i obaveze nastale pre njegovog
pristupanja društvu.
(2) Odredbe ugovora ortaka društva koje nisu u skladu sa stavom 1.
ovog člana, nemaju pravno dejstvo prema trećim licima, osim ako se treće lice ne
saglasi sa tim.

Odeljak 4.
Ortački udeo

Prenos udela trećim licima
Član 78.
(1) Ortak ortačkog društva može preneti svoj udeo trećem licu samo
uz saglasnost ostalih ortaka.
(2) U slučaju prenosa udela trećem licu ostali ortaci ortačkog društva
imaju pravo prečeg sticanja tog udela.

(3) Ako ortaci ortačkog društva ne daju saglasnost na prenos udela
trećem licu, a ne iskoriste pravo prečeg sticanja, ortak društva može preneti svoj
udeo trećem licu i bez te saglasnosti.
(4) Davanje u zalog udela ortaka ortačkog društva smatra se
prenosom udela u smislu st. 1. do 3. ovog člana.
(5) Prenos udela na naslednike i pravne sledbenike ne smatra se
prenosom udela trećem licu u smislu st. 1. do 3. ovog člana.
(6) Prenos udela trećim licima može se osnivačkim aktom ili
ugovorom ortaka društva drukčije odrediti.

Odgovornost kod prenosa udela
Član 79.
(1) U svim slučajevima prenosa udela, prenosilac udela i sticalac
prenetog udela odgovaraju solidarno prema društvu za sve obaveze prenosioca
udela prema društvu u trenutku prenosa, osim ako se ortaci ne sporazumeju drukčije.
(2) Zahtevi od strane ili u ime ortačkog društva iz stava 1. ovog člana
zastarevaju u roku od tri godine od registracije prenosa udela.
(3) Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i na druge zahteve od
strane ili u ime ortačkog društva protiv lica koje je prestalo biti ortak.

Odeljak 5.
Prestanak ortačkog društva i istupanje ortaka
Razlozi prestanka
Član 80.
(1) Ortačko društvo prestaje:
1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja
osnivanja;
2) odlukom ortaka o prestanku;
3) stečajem društva;
4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine;
5) sudskom odlukom o prestanku;
6) nastupanjem bilo kojeg drugog događaja određenog osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva.
(2) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društa nije drukčije
određeno, svojstvo ortaka u ortačkom društvu prestaje u slučaju:
1) smrti ortaka;
2) otvaranja stečaja nad nekim od ortaka;

3) otkaza nekog ortaka;
4) donošenja odluke ortaka u skladu sa osnivačkim aktom, ugovorom
ortaka društva i ovim zakonom;
5) u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka društva.

Prećutno produženje
Član 81.
Ako je ortačko društvo osnovano na određeno vreme ili za ispunjenje
određenog cilja, a protekom tog vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja nastavi da
posluje, smatra se da je društvo prećutno dobilo saglasnost svih ortaka da je
osnovano na neodređeno vreme.

Otkaz i povlačenje ortaka

Član 82.
(1) Ortak ortačkog društva može da se povuče dobrovoljno iz društva,
podnošenjem pisanog otkaza o povlačenju.
(2) Pisani otkaz iz stava 1. ovog člana podnosi se najmanje šest
meseci pre isteka poslovne godine, osim ako je osnivačkim aktom drukčije određeno.
(3) Pravo ortaka iz stava 1. ovog člana ne može se ograničiti niti
isključiti.

Sudska odluka o prestanku društva
Član 83.
(1) Po tužbi nekog od ortaka ortačkog društva, sud donosi odluku da
društvo prestaje kada za to postoji opravdan razlog.
(2) Opravdan razlog u smislu stava 1. ovog člana postoji ako sud
nađe da: ortak društva, sa namerom ili grubom nepažnjom, povredi svoju dužnost
koja je, u smislu ovog zakona, osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva od uticaja
na poslovanje društva; je ispunjenje takve dužnosti faktički nemoguće; nije moguće
da društvo drukčije nastavi poslovanje, a da to poslovanje bude u skladu sa ovim
zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva.
(3) Ništav je sporazum kojim se isključuje ili ograničava pravo ortaka
na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana.
(4) Tužba iz stava 1. ovog člana podnosi se protiv ortačkog društva i
svih drugih ortaka kod nadležog suda.
(5) Umesto odluke o prestanku ortačkog društva u skladu sa st. 1. do
4. ovog člana, sud može, ako se u tom smislu preinači tužbeni zahtev, da isključi
ortaka društva u skladu sa članom 84. ovog zakona.

Link ka narednom delu zakona

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

Isključenje ortaka
Član 84.
(1) Na isključenje ortaka ortačkog društva shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o isključenju člana društva s ograničenom odgovornošću.
(2) Odluku o isključenju ortaka ortačkog društva donose preostali
ortaci u skladu sa članom 63. ovog zakona.

Posledice istupanja ortaka iz društva
Član 85.
(1) Udeo ortaka koji istupi iz ortačkog društva raspodeljuje se ostalim
ortacima društva na jednake delove.
(2) Ortaci koji ostaju u društvu dužni su da isplate ortaku koji istupa iz
ortačkog društva u novcu ono što bi on primio na osnovu obračuna koji bi se
napravio kada bi u vreme njegovog istupanja društvo prestalo da postoji, ne
uzimajući u obzir tekuće nezavršene poslove.
(3) Ako vrednost imovine ortačkog društva nije dovoljna za to da se
pokriju obaveze društva, ortak koji istupa iz društva plaća društvu deo nepokrivenog
iznosa srazmerno njegovom učešću u gubitku društva.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva nije drukčije određeno.

Učešće ortaka koji je istupio iz društva u nezavršenim poslovima
Član 86.
Ortak ortačkog društva koji istupa iz društva, učestvuje u dobiti i
gubitku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja još nisu bili završeni sa stanjem
na dan njegovog istupanja, ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije
drukčije određeno.

Postupak u slučaju kad ostane jedan ortak
Član 87.
(1) Ako iz bilo kog razloga ostane jedan ortak ortačkog društva, taj
ortak je dužan da preduzme sve neophodne mere da uskladi poslovanje društva
uslovima propisanim ovim zakonom ili da nastavi poslovanje kao preduzetnik,
najkasnije u roku od tri meseca od dana kada je ostao jedini ortak društva.
(2) Ako u roku iz stava 1. ovog člana jedini ortak ortačkog društva ne
uskladi svoj položaj sa odredbama ovog zakona, ortačko društvo prestaje
likvidacijom.

Nastavljanje društva sa naslednicima
Član 88.
(1) Ortačko društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog
ortaka, ako je tako određeno osnivačkim aktom i uz saglasnost naslednika.
(2) Naslednici mogu izvršavati svoja prava u skladu sa stavom 1.
ovog člana od dana saznanja za nasleđivanje ili od dana imenovanja zastupnika
nasledniku koji nema poslovnu sposobnost, zavisno od okolnosti slučaja.

Registracija prestanka društva
Član 89.
(1) Preostali ortaci ovlašćeni za zastupanje ortačkog društva
prijavljuju prestanak društva i istupanje ortaka iz društva, radi registracije i
objavljivanja.
(2) U slučaju prestanka sudskom odlukom, sud po službenoj dužnosti
prijavljuje registru prestanak ortačkog društva.


Glava II

KOMANDITNO DRUŠTVO

Odeljak 1.
Pojam i osnivanje
Pojam i odgovornost
Član 90.
(1) Komanditno društvo, u smislu ovog zakona, jeste privredno
društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi
obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih
najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a
najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga
(komanditor).
(2) Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom
imovinom.
(3) Komplementari i komanditori odgovaraju za obaveze društva u
skladu sa stavom 1. ovog člana.

Primena odredaba o ortačkom društvu
Član 91.
(1) Na komanditno društvo primenjuju se odredbe ovog zakona o
ortačkom društvu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

(2) Komplementari imaju status ortaka ortačkog društva, ako ovim
zakonom nije drukčije uređeno.

Osnivački akt
Član 92.
(1) Osnivački akt komanditnog društva sadrži naročito:
1) puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište
pravnog lica komplementara i komanditora, kao i označenje svojstva ortaka;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) označenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivača;
4) delatnost.
(2) Osnivački akt komanditnog društva može da sadrži i druge
elemente od značaja za društvo i komplementare.

Izmena osnivačkog akta
Član 93.
(1) Osnivački akt komanditnog društva menja se saglasnošću svih
komplementara i komanditora društva, ako tim aktom nije drukčije određeno.
(2) Izmene osnivačkog akta komanditnog društva kojima se
povećavaju obaveze ortaka društva određene tim aktom ili kojima se određuju nove
obaveze ortaka društva, vrše se uz saglasnost ortaka društva na koje se te izmene
odnose.

Ugovor ortaka društva
Član 94.
(1) Pored osnivačkog akta, komanditno društvo može imati i ugovor
ortaka društva kojim se određuje, naročito, poslovanje društva i upravljanje.
(2) Ugovor ortaka komanditnog društva ne prilaže se uz prijavu za
registraciju.
(3) Ugovor ortaka komanditnog društva sačinjava se u pisanoj formi i
potpisuju ga svi ortaci.
(4) Ugovor ortaka komanditnog društva i promene ugovora imaju
pravno dejstvo među ortacima danom potpisivanja svih ortaka, ako tim ugovorom nije
drukčije određeno.

Odnos između osnivačkog akta i ugovora ortaka društva
Član 95.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta komanditnog
društva i ugovora ortaka društva, primenjuje se osnivački akt.

Odeljak 2.
Pravni odnosi među ortacima i između ortaka i društva
Ulog
Član 96.
(1) Ulog komanditora u komanditno društvo može biti novčani i
nenovčani, uključujući i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu.
(2) Komanditor u komanditno društvo unosi ceo ugovoreni ulog pre
sticanja svojstva komanditora.

Prenos udela
Član 97.
(1) Komplementar komanditnog društva ne može preneti ceo ili deo
svog udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara.
(2) Komanditor komanditnog društva može preneti deo ili ceo svoj
udeo prodajom, poklonom, nasleđem ili na drugi način.

Dobit i gubitak
Član 98.
Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i snošenju
gubitka društva srazmerno procentu udela u društvu.

Primenljivost
Član 99.
Odredbe čl. 96. do 98. ovog zakona primenjuju se, ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije određeno.

Vođenje poslova društva
Član 100.
(1) Jedan ili više komlementara vode poslove komanditnog društva (u
daljem tekstu: poslovođenje).
(2) Komanditor ne može vršiti poslovođenje društva.

Odeljak 3.
Pravni odnosi komanditnog društva i ortaka prema trećim
licima
Zastupanje
Član 101.
Komanditor ne može da zastupa komanditno društvo prema trećim
licima.
Slučajevi odgovornosti komanditora kao komplementara
Član 102.
(1) Komanditor odgovara, kao i komplementar, prema trećim licima
ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneto u poslovno ime komanditnog
društva.
(2) Komanditor odgovara, kao i komplementar, ako postupa suprotno
zabrani iz člana 100. stav 2. ovog zakona.

Odeljak 4.
Promene u članstvu i status društva
Okončanje statusa ortaka i promena pravne forme
Član 103.
(1) Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, kao
ni u slučaju prestanka komanditora koji nije fizičko lice.
(2) Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari a novi
komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg
komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasno
odluku o promeni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili
akcionarsko društvo, u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ako komanditori komanditnog društva ne postupe na način i u roku
iz stava 2. ovog člana, komanditno društvo prestaje likvidacijom, u skladu sa ovim
zakonom.
(4) Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno
društvo može u skladu sa stavom 2. ovog člana nastaviti da posluje kao ortačko
društvo ili kao preduzetnik.
(5) Promene iz st. 1. do 4. ovog člana registruju se i objavljuju u
skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

G l a v a III

DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Odeljak 1.
Osnovna načela
Pojam i odgovornost
Član 104.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću u smislu ovog zakona jeste
privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova
društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
(2) Društvo s ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze
celokupnom imovinom.
(3) Član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za
obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva.
(4) Društvo s ograničenom odgovornošću može imati najviše 50
članova.
(5) Ako se broj članova društva s ograničenom odgovornošću poveća
iznad broja članova iz stava 4. ovog člana, ali ne više od 100 članova, i ako se taj
broj održi u periodu dužem od godinu dana, to društvo menja pravnu formu u formu
zatvorenog akcionarskog društva.

Načelo slobode ugovaranja
Član 105.
Članovi društva s ograničenom odgovornošću svoje međusobne
odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno ako ovim zakonom
nije drukčije uređeno.

Odeljak 2.
Osnivački akt i ugovor članova društva

Osnivački akt
Član 106.
(1) Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću sadrži,
naročito:
1) puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište
svakog pravnog lica člana društva;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;

4) iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog
osnivača i opis vrste i vrednost nenovčanog uloga;
5) način i vreme unošenja nenovčanih uloga, odnosno vreme uplate
novčanih uloga;
6) ukupan iznos troškova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih
troškova plaćenih od društva ili zaračunatih društvu u vezi osnivanja, a po potrebi i
troškove pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za početak
poslovanja;
7) odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je učestvovalo u
osnivanju društva ili u poslovima pre osnivanja društva ili utvrđivanja ispunjenosti
uslova za početak poslovanja.
(2) Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću može sadržati
i druge odredbe, uključujući i odredbe koje može sadržati i ugovor članova društva.

Ugovor članova društva
Član 107.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću, pored osnivačkog akta,
može da ima i ugovor članova društva kojim se uređuje naročito poslovanje društva i
upravljanje. Ugovor članova društva sačinjava se u pisanoj formi i naročito sadrži
odredbe o:
1) obavezama članova društva na dodatne uloge pored osnovnih
uloga, kao i o posebnim naknadama i posledicama u slučaju neispunjenja takvih
obaveza;
2) posebnim uslovima i načinu prenosa udela članova društva koji se
razlikuje od načina uređenog ovim zakonom;
3) načinu za ostvarivanje prava glasa članova društva ili prava na
dividendu (jednako pravo, pravo u skladu sa udelom u osnovnom kapitalu društva ili
pravo utvrđeno na neki drugi način);
4) postupku odlučivanja, uključujući i postupak za odlučivanje u
slučaju blokade odlučivanja među članovima društva.
(2) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću ne dostavlja
se uz prijavu za registraciju.
(3) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću, kao i
njegove izmene i dopune, proizvode pravno dejstvo danom potpisivanja od svih
članova društva, ako ugovorom nije drukčije određeno.

 

Odnos osnivačkog akta i ugovora
Član 108.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta društva s
ograničenom odgovornošću i ugovora članova društva primenjuje se osnivački akt
društva.

Odeljak 3.
Troškovi
Troškovi osnivanja
Član 109.
(1) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću može se
odrediti da troškove osnivanja društva snosi društvo ili osnivači.
(2) Ako osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću nije
drukčije određeno, troškove osnivanja društva snose osnivači.
(3) Ako je osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću
određeno da troškove osnivanja snosi društvo, ti troškovi nadoknađuju se osnivačima
do iznosa navedenog u osnivačkom aktu.

Odeljak 4.
Osnovne obaveze članova
O d s e k 1.
Obaveza u vezi sa ulogom
Vrste uloga
Član 110.
(1) Ulog u društvo s ograničenom odgovornošću može biti novčani ili
nenovčani, uključujući i izvršeni rad i pružene usluge društvu.
(2) Ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću ne moraju biti
jednake vrednosti.
(3) Ulozi u društvo s ograničenom odgovornošću, novčani ili
nenovčani, ulažu se u društvo u skladu sa osnivačkim aktom društva.

O d s e k 2.
Dodatni ulozi
Osnov
Član 111.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću mogu doneti odluku
o ulaganju dodatnih uloga ako je to određeno osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva.
(2) Dodatni ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću
srazmerni su udelima, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije određeno.

(3) Ako član društva s ograničenom odgovornošću ne unese dodatni
ulog u skladu sa stavom 2. ovog člana, ostali članovi obavezni su da uplate taj deo
srazmerno svojim udelima, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije određeno.
(4) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću može da
se odredi da je član društva koji ne izvrši obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana odgovoran
ostalim članovima i društvu za prouzrokovanu štetu.

Odeljak 5.
Osnovni kapital
Minimalni osnovni kapital
Član 112.
(1) Novčani deo osnovnog kapitala društva sa ograničenom
odgovornošću na dan uplate iznosi najmanje 500,00 (petstotina) evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu, od čega se najmanje polovina uplaćuje na
privremeni račun do registracije društva, a ostatak se uplaćuje na račun društva u
roku od dve godine od dana registracije.
(2) Posebnim zakonom za osnivanje finansijskih i osiguravajućih
organizacija i privrednih društava koja obavljaju zakonom određene delatnosti kao
društva s ograničenom odgovornošću može se odrediti veći minimalni osnovni
kapital.

Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala
Član 113.
(1) Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se
odlukom skupštine članova povećati novim ulozima članova ili pretvaranjem
raspoloživih rezervi za ove namene u osnovni kapital.
(2) Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se
smanjiti odlukom skupštine članova, ali ne ispod zakonom propisanog minimalnog
osnovnog kapitala.
(3) Smanjenje osnovnog kapitala društva s ograničenom
odgovornošću po jednom osnovu može se izvršiti istovremeno sa povećanjem
njegovog osnovnog kapitala po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom.
(4) Registracija povećanja i smanjenja osnovnog kapitala društva s
ograničenom odgovornošću vrši se, po pravilu, jednom godišnje i to u roku od 30
dana od dana održavanja godišnje skupštine članova društva.

Shodna primena
Član 114.
Odredbe ovog zakona o otvorenom akcionarskom društvu koje se
odnose na održavanje, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, kao i održavanje
skupštine akcionara, shodno se primenjuju i na održavanje, povećanje i smanjenje
osnovnog kapitala i održavanje skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću kod gubitka koji ne prelazi 50% osnovnog kapitala društva.

Odeljak 6.
Udeli
Princip jedan udeo jedan član
Član 115.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću stiče udeo u osnovnom
kapitalu društva srazmerno vrednosti uloga.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću može imati jedan udeo
u društvu.
(3) Ako član društva s ograničenom odgovornošću stekne jedan ili
više udela, ti udeli se spajaju sa postojećim udelom i zajedno čine jedan udeo.

Prava glasa i imovinska prava po osnovu udela
Član 116.
Pravo glasa članova društva s ograničenom odgovornošću, kao i
imovinska prava prema društvu uključujući i učešće u dobiti i raspodeli likvidacionog
viška, srazmerni su udelima članova u ukupno uplaćenom osnovnom kapitalu
društva u vreme ostvarivanja tih prava, ako osnivačkim aktom nije drukčije određeno.

Pravna priroda
Član 117.
(1) Udeli društva s ograničenom odgovornošću nisu hartije od
vrednosti.
(2) Udeli društva s ograničenom odgovornošću ne mogu se sticati, niti
se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću izdaje svakom članu
društva potvrdu kao dokaz članstva i njegovog udela, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Suvlasništvo udela
Član 118.
(1) Udeo može pripadati jednom licu ili većem broju lica (u daljem
tekstu: suvlasnici udela). Suvlasnici udela se u odnosu na društvo s ograničenom
odgovornošću smatraju jednim članom, a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa
svakog suvlasnika udela.

(2) Suvlasnici udela u društvu s ograničenom odgovornošću svoja
prava glasa i druga prava ostvaruju preko jednog zajedničkog punomoćnika, ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno. U slučaju
postojanja zajedničkog punomoćnika suvlasnici udela u društvu s ograničenom
odgovornošću dužni su da ga identifikuju radi upisa u knjigu udela.
(3) Obaveštenje koje društvo s ograničenom odgovornošću uputi
zajedničkom punomoćniku iz stava 2. ovog člana smatra se da je dato svim
suvlasnicima udela. Ako suvlasnici udela propuste da identifikuju zajedničkog
punomoćnika, obaveštenje dato od društva bilo kom suvlasniku smatra se da je dato
svim suvlasnicima.
(4) Suvlasnici udela solidarno odgovaraju društvu s ograničenom
odgovornošću za sve obaveze prema društvu koje se tiču njihovog udela.
(5) Pravne radnje društva s ograničenom odgovornošću prema
jednom suvlasniku udela imaju dejstvo prema svim suvlasnicima tog udela.

Knjiga udela
Član 119.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću dužno je da knjigu udela
drži u svom sedištu.
(2) U knjigu udela iz stava 1. ovog člana upisuju se: ime i prebivalište
odnosno poslovno ime; sedište i poreski identifikacioni broj svakog člana društva,
odnosno svakog suvlasnika i njihovog zajedničkog punomoćnika; iznos ugovorenog i
uplaćenog uloga i eventualne sporedne činidbe i dopunski ulozi pored osnovnog
uloga; opterećenja udela; broj ili procenat glasova svakog udela; podele i svi prenosi
udela uključujući i vreme prenosa i ime prenosioca i sticaoca, kao i sve eventualne
promene ovih podataka.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću podnosi registru u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata prijavu i dokumenta za
svaku promenu podataka upisanih u knjizi udela, radi registracije i objavljivanja.
(4) Članovi društva s ograničenom odgovornošću imaju pravo uvida u
knjigu udela i pravo na kopije.
(5) Direktori ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću odgovaraju društvu za tačnost podataka u knjizi udela, u skladu sa
ovim zakonom.

Značaj upisa u knjigu udela
Član 120.
(1) U odnosu na društvo s ograničenom odgovornošću, član društva
je lice koje je kao takvo upisano u knjigu udela, a u odnosu na treća lica član društva
je lice koje je kao takvo registrovano.

(2) Smatra se da je član društva upisan u knjugu udela danom prijave
za registraciju, koja sadrži sve podatke koji se upisuju u knjigu udela, bez obzira na
to kada je registracija stvarno izvršena.

Pojam i sticanje sopstvenih udela
Član 121.
(1) Sopstvenim udelom društva sa ograničenom odgovornošću u
smislu ovog zakona smatra se udeo koji društvo stekne od svojih članova.
(2) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može upisivati
sopstvene udele, direktno ili indirektno, preko trećeg lica koje ih stiče za račun
društva.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću može od svojih članova
sticati sopstvene udele koji su u celini uplaćeni, kao i udele koji nisu u celini uplaćeni.
(4) Udeli iz stava 3. ovog člana mogu se steći kupovinom od članova
društva po osnovu prinudnog prestanka svojstva člana društva ili po drugom osnovu.
(5) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može sticati sopstvene
udele suprotno odredbama ovog zakona o ograničenju plaćanja.
(6) Društvo s ograničenom odgovornošću po osnovu sopstvenih udela
nema pravo glasa niti se ti udeli računaju u kvorum glasova niti daju pravo na
dividendu.
(7) Stečeni sopstveni udeli ili delovi udela društva s ograničenom
odgovornošću kojima se ne raspolaže u roku od godinu dana od dana sticanja,
poništavaju se.

Uzimanje udela u zalogu
Član 122.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može udele uzeti u zalogu,
ako je ukupni iznos potraživanja obezbeđenih zalogom udela niži od vrednosti udela,
odnosno vrednosti uplaćenog udela.
(2) Na uzimanje udela člana društva s ograničenom odgovornošću u
zalogu od strane samog društva ili od strane lica koje deluje u svoje ime a za račun
društva, primenjuju se odredbe ovog zakona o sticanju sopstvenih udela.

Kredit društva za sticanje njegovih udela
Član 123.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može, direktno ili
indirektno, pružati finansijsku podršku bilo koje vrste za kupovinu svojih udela.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na tekuće pravne
poslove finansijskih organizacija, kao ni na davanje avansa ili kredita ili pružanja

obezbeđenja od strane društva s ograničenom odgovornošću za sticanje udela
društva od strane zaposlenih u društvu ili u povezanim društvima.
(3) Raspolaganja iz stava 2. ovog člana mogu se vršiti samo u okviru
ograničenja plaćanja propisanih ovim zakonom.

Povlačenje i poništenje udela
Član 124.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može povući i poništiti
udele u slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(2) Odluku o povlačenju i poništenju udela donosi skupština članova
društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva nije drukčije određeno.
(3) Odluka skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću o
povlačenju i poništenju udela sadrži: osnov povlačenja i poništenja, iznos koji se
plaća članu povučenog i poništenog udela i dejstvo poništenja na osnovni kapital
društva.
(4) Odluka iz stava 2. ovog člana unosi se u knjigu odluka.
(5) Član društva s ograničenom odgovornošću čiji je udeo povučen i
poništen gubi prava i obaveze koje je imao po osnovu tog udela.

Odeljak 7.
Osnovna prava članova društva
O d s e k 1.
Pravo raspolaganja udelom
Oslobađenje ograničenja prenosa
Član 125.
Udeo člana društva s ograničenom odgovornošću može se slobodno
prenositi, ako ovim zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije uređeno, i to:
1) drugom članu društva ili društvu;
2) bračnom drugu prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili
bračnom drugu potomka;
3) zakonskom zastupniku ili nasledniku člana društva nakon njegove
smrti;
4) statusnom promenom u skladu sa ovim zakonom.

Pravo prečeg sticanja udela društva
Član 126.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću pre nego što ponudi
svoj udeo ili deo udela trećem licu koje nije lice iz člana 125. ovog zakona, dužan je
da taj udeo ili deo udela ponudi društvu.
(2) Ako društvo ne iskoristi pravo prečeg sticanja u roku određenom
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, o čemu odluku donosi skupština
članova društva, ponuda se dostavlja drugim članovima društva, u skladu sa
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(3) Ako društvo s ograničenom odgovornošću, odnosno članovi
društva, ne obaveste člana društva koji prodaje udeo o odluci u roku utvrđenom
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, smatra se da je ponuda odbijena.
(4) Društvo s ograničenom odgovornošću, odnosno članovi društva
mogu dati protivponudu članu društva koji nudi prodaju udela, u kom slučaju taj član
mora dati društvu, odnosno članovima društva pisano obaveštenje o prihvatanju
protivponude u roku od 10 dana od dana prijema protivponude, a ako član društva
koji nudi prodaju udela ne odgovori u tom roku, smatra se da je protivponuda
odbijena.
(5) Društvo s ograničenom odgovornošću koje prihvati ponudu za
sticanje udela člana društva, može raspodeliti deo ili ceo stečeni udeo jednom ili
većem broju članova društva ako svi članovi društva koji su glasali za sticanje udela
odobre takvu raspodelu. Ako društvo s ograničenom odgovornošću ne može zbog
ograničenja plaćanja određenih ovim zakonom da izvrši sticanje udela člana društva,
članovi društva koji su glasali za kupovinu udela obavezni su da kupe udeo
srazmerno svom udelu u osnovnom kapitalu društva.
(6) Ako je ponuda člana društva s ograničenom odgovornošću
društvu, odnosno članovima društva za sticanje udela odbijena, taj član društva
može preneti svoj udeo ili deo ponuđenog udela trećem licu po ceni i u skladu sa
drugim uslovima svoje ponude društvu odnosno članovima društva ili po višoj ceni, u
roku od 60 dana od dana obaveštenja o odbijanju njegove ponude od strane društva
i članova društva, odnosno od dana isticanja roka za obaveštavanje o odluci
skupštine članova društva i članova društva utvrđenog osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva.

Prenos udela u sudskom izvršnom postupku
Član 127.
Pri prenosu udela člana društva s ograničenom odgovornošću u
izvršnom sudskom postupku, društvo i članovi društva imaju pravo preče kupovine u
skladu sa članom 126. ovog zakona, kao i u skladu sa zakonom kojim se uređuje
izvršni postupak.

Uslovi i posledice prenosa
Član 128.
(1) Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima
prenosioca i sticaoca. Za prenos udela nije potrebna izmena osnivačkog akta društva
s ograničenom odgovornošću, osim ako je tim aktom drukčije određeno.
(2) Prenosilac udela i sticalac udela obavezni su da bez odlaganja
prijave društvu s ograničenom odgovornošću prenos udela, promenu člana i vreme
promene, radi upisa u knjigu udela. Prenos udela ima pravno dejstvo prema društvu
s ograničenom odgovornošću od dana prijema obaveštenja o prenosu.
(3) Sticalac udela postaje član društva s ograničenom odgovornošću
kad se pisanim putem saglasi da postane član i naznači da ga obavezuju osnivački
akt i ugovor članova društva i kada se u skladu sa zakonom upiše u knjigu udela.
(4) Prenos udela na naslednike ima pravno dejstvo u skladu sa aktom
o nasleđivanju.

Deoba udela i prenos dela udela
Član 129.
(1) Udeo člana društva s ograničenom odgovornošću može se podeliti
u slučaju nasleđivanja, pravnog sledbeništva člana i prenosa na dva ili više lica.
(2) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću ili
ugovorom članova društva može se isključiti deoba udela ili se može dozvoliti samo u
određenim slučajevima kao što je prenos udela dvojici ili većem broju lica.
(3) Odredbe ovog zakona o prenosu udela primenjuju se na prenos
udela u celini ili delom.

Zalaganje udela od strane člana
Član 130.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću može dati udeo u
zalogu za obezbeđenje kredita ili druge svoje obaveze, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
(2) Davanje udela u zalogu upisuje se u registar zaloge i u knjigu
udela.
(3) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s
ograničenom odgovornošću nije drukčije određeno, zalogoprimac nema nikakvo
pravo glasa ili pravo upravljanja u društvu dok ne postane član društva.
(4) Ako je za davanje uloga u zalog osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva s ograničenom odgovornošću određeno davanje saglasnosti,
saglasnost data za davanje udela u zalogu ne znači datu saglasnost za prenos udela
trećem licu u smislu ovog zakona, osim ako u datoj saglasnosti nije drukčije
određeno.

O d s e k 2.
Pravo isplate dobiti
Finansijski izveštaji
Član 131.
(1) Direktor ili upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću
podnose godišnjoj skupštini članova društva finansijske izveštaje i izveštaje o
poslovanju, a po potrebi i izveštaj revizora, na usvajanje.
(2) Usvajanje finansijskih izveštaja ili bilo kojih drugih izveštaja od
strane skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću ne utiče na
ostvarivanje prava članova ako se kasnije pokaže da su netačni ili pogrešni.

Opšta pravila u vezi sa plaćanjem
Član 132.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može vršiti isplate
članovima društva u bilo koje vreme, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva nije drukčije određeno ili ako to plaćanje nije suprotno odredbama ovog
zakona o ograničenjima plaćanja.
(2) Svaka isplata članovima društva s ograničenom odgovornošću vrši
se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu društva u vreme donošenja odluke društva
o takvoj isplati, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije
određeno.
(3) Ugovor članova društva može da sadrži i druge odredbe u vezi sa
isplatom članovima društva, a naročito odredbe o: vremenu i iznosu isplate;
određenoj većini članova skupštine društva koja o tome odlučuje; iznosu isplate ili
ovlašćenje direktoru ili upravnom odboru za deklarisanje ili vršenje takve isplate;
danu na koji se utvrđuju članovi koji imaju pravo na isplatu dividende; dodatnim
ograničenjima plaćanja u odnosu na ograničenja plaćanja utvrđena ovim zakonom.
(4) Član društva s ograničenom odgovornošću koji stekne pravo na
određenu isplatu postaje poverilac društva u odnosu na tu isplatu.

Ograničenja plaćanja
Član 133.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može vršiti plaćanja
svojim članovima ako bi posle plaćanja:
1) neto imovina društva bila manja od njegovog osnovnog kapitala,
uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate akcionarima u skladu sa ovim
zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, a umanjenog za
iznos koji je društvo dužno da unese u rezerve za godinu u kojoj se vrše isplate;
2) društvo bilo onemogućeno da plaća svoje dugove čija se
dospelost očekuje u redovnom toku poslovanja društva.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana društvo s ograničenom
odgovornošću može izvršiti plaćanja svojim članovima, ako iz finansijskih izveštaja
pripremljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija proizlazi
da je isplata razumna u datim okolnostima. Osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva može se odrediti da se za ovakvu isplatu traže posebni finansijski izveštaji,
preciziranja standarda računovodstvene prakse i navođenja metoda procene.

Odgovornost za nedopuštena plaćanja
Član 134.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću kojima je društvo
izvršilo nedopuštene isplate suprotno članu 133. ovog zakona, ako su znali ili ako su
s obzirom na okolnosti, morali u to vreme da znaju da te isplate nisu dozvoljene,
odgovorni su društvu za vraćanje primljenih iznosa.
(2) Članovi društva s ograničenom odgovornošću, direktor ili članovi
upravnog odbora koji su odgovorni za nedopuštene isplate i koji su znali ili su s
obzirom na okolnosti morali znati da su te isplate u to vreme nedopuštene, odgovorni
su društvu za nedopuštene isplate.
(3) Ako je više od jednog lica iz st. 1. i 2. ovog člana odgovorno u vezi
sa nedopuštenim isplatama, njihova odgovornost je solidarna.
(4) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću može
odrediti da su članovi društva dužni i nadoknaditi smanjenje osnovnog kapitala
društva, ako članovi organa društva iz stava 2. ovog člana ne mogu nadoknaditi
društvu takve nedopuštene isplate.

Zajam umesto kapitala
Član 135.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću koji društvu u vreme
poslovne krize, ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da
zajam može u stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao
stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem u skladu sa zakonom kojim se
uređuje stečajni postupak.
(2) Ako treće lice da zajam društvu, u slučaju iz stava 1. ovog člana, a
član društva pruži obezbeđenje za zajam, zajmodavac koji se nije namirio iz
dobijenog obezbeđenja, može u stečajnom postupku protiv društva ostvarivati zahtev
za povraćaj zajma za iznos koji nije uspeo namiriti, kao stečajni poverilac sa
neobezbeđenim potraživanjem.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge pravne
poslove članova društva s ograničenom odgovornošću i trećih lica koje odgovaraju
davanju zajma iz st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se na člana društva
s ograničenom odgovornošću čiji udeo u društvu ne prelazi 1/10 osnovnog kapitala
društva i koji nije direktor ili član upravnog odbora društva.

(5) Ako društvo s ograničenom odgovornošću u poslednjoj godini pre
podnošenja predloga za otvaranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon
podnošenja tog predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, član
društva koji je dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos
zajma vratiti društvu.
(6) Obaveza iz stava 5. ovog člana postoji do iznosa datog
obezbeđenja člana društva za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma.
(7) Član društva s ograničenom odgovornošću oslobađa se obaveze
iz stava 5. ovog člana ako predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na
raspolaganje društvu.
(8) Odredbe st. 1. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na druge
poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa.

Odeljak 8.
Skupština
O d s e k 1.
Pojam i delokrug
Pojam i postojanje
Član 136.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću čine skupštinu.
(2) U društvu s ograničenom odgovornošću s jednim članom
ovlašćenja skupštine članova vrši taj član ili ovlašćeno lice.
(3) Član društva s ograničenom odgovornošću iz stava 2. ovog člana
po donošenju odluka iz nadležnosti skupštine društva sa ograničenom odgovornošću
sastavlja i potpisuje zapisnik i donete odluke upisuje u knjigu odluka.
(4) Sporazumi između člana iz stava 2. ovog člana i društva moraju
biti u pisanoj formi ili uneti u knjigu odluka, osim ako se radi o tekućim poslovima
zaključenim pod uobičajenim uslovima.

Delokrug
Član 137.
Ako ovim zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva
nije drukčije uređeno, skupština članova društva s ograničenom odgovornošću,
odlučuje o:
1) odobravanju poslova zaključenih u vezi sa osnivanjem društva pre
registracije;
2) izboru i razrešenju direktora ili članova upravnog odbora i
utvrđivanju njihove naknade, odnosno zarade;

3) odobravanju finansijskih izveštaja, donošenju odluke o vremenu i
iznosu isplate članovima društva;
4) imenovanju internog revizora ili revizora društva i potvrđivanju
njihovih nalaza i mišljenja, utvrđivanju naknade ili drugih uslova njihovog ugovora sa
društvom;
5) imenovanju likvidacionog upravnika i potvrđivanju likvidacionog
bilansa;
6) povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, sticanju
sopstvenih udela i povlačenju i poništenju udela, kao i o emisiji hartija od vrednosti;
7) davanju prokure i poslovnog punomoćja za sve ogranke društva;
8) odlučivanju o dopunskim ulozima od strane članova društva;
9) isključenju člana društva, prijemu novog člana i prenosu udela na
treća lica kada je odobrenje društva potrebno;
10) statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku društva;
11) davanju odobrenja na pravne poslove članova društva, odnosno
direktora i drugih lica, u skladu sa članom 35. ovog zakona;
12) sticanju, prodaji, davanju u zakup, zalaganju ili drugom
raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa ovim zakonom;
13) izmeni osnivačkog akta ili ugovora članova društva;
14) obrazovanju ogranka;
15) donošenju poslovnika o svom radu;
16) drugim pitanjima utvrđenim osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva koja su u delokrugu skupštine članova.

O d s e k 2.
Sazivanje skupštine i dnevni red
Sednice skupštine članova
Član 138.
(1) Sednica skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva se po potrebi, a obavezno u slučajevima propisanim ovim zakonom,
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(2) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva direktor ili upravni odbor, ako osnivačkim aktom i ugovorom članova društva
nije drukčije određeno. Mesto održavanja skupštine je sedište društva, ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno ili ako
skupština članova društva ne odluči drukčije.

Redovna i vanredne sednice skupštine
Član 139.
(1) Godišnja sednica skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću održava se najkasnije u roku od šest meseci nakon završetka
poslovne godine radi usvajanja finansijskih izveštaja i odlučivanja o raspodeli dobiti.
(2) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
koje se održavaju između godišnjih skupština su vanredne.
(3) Zahtev za sazivanje sednice skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću može da podnese direktoru ili upravnom odboru bilo koji
član društva, direktor društva ili član upravnog odbora u bilo koje vreme.
(4) Vanredna sednica skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću obavezno se saziva i kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi
društva koji imaju ili zastupaju 10% glasačkih prava, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno
imaju i manji procenat glasačkih prava.
(5) Zahtev iz stava 4. ovog člana upućuje se direktoru ili upravnom
odboru društva.
(6) Ako direktor ili upravni odbor društva s ograničenom
odgovornošću ne prihvati zahtev članova društva iz stava 4. ovog člana i ne sazove
vanrednu sednicu skupštine članova društva u roku od 15 dana od dana prijema
zahteva, podnosioci tog zahteva mogu uz navođenje dnevnog reda sami sazvati
skupštinu, u kom slučaju skupština odlučuje ko snosi troškove za održavanje tako
sazvane skupštine.
(7) Ako se vanredna sednica skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću po sazivu manjinskih članova iz stava 4. ovog člana ne
sastane ili nema kvorum, manjinski članovi mogu sazvati ponovljenu skupštinu u
daljem roku od sedam dana, a ako se skupština ni tada ne sastane ili nema kvorum,
oni mogu zahtevati od suda u vanparničnom postupku da odredi lice koje će u
svojstvu privremenog zastupnika sazvati sednicu skupštine i odrediti njen dnevni red.
(8) Po zahtevu manjinskih članova društva s ograničenom
odgovornošću iz stava 7. ovog člana sud je dužan da donese rešenje u roku od 48
sati od prijema zahteva.

Obaveštenje i dnevni red
Član 140.
(1) Sednica skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva se pisanim pozivom upućenom svakom članu društva na adresu koja se vodi
u knjizi članova društva, a koji uz njihovu pisanu saglasnost može biti i u
elektronskom obliku.
(2) Poziv za sednicu skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću dostavlja se svakom članu najkasnije sedam dana, a najranije 15
dana pre dana održavanja sednice skupštine.

(3) Poziv za sednicu skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću obavezno sadrži poslovno ime i sedište društva, vreme i mesto
održavanja, predlog dnevnog reda skupštine i druge podatke određene osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva. Ako je predložena izmena osnivačkog akta ili
ugovora članova društva prilaže se i tekst predloga tih akata. Uz poziv za sednicu
skupštine dostavljaju se i predlozi odluka iz tačaka dnevnog reda, predlozi ili opisi
ugovora koje skupština članova odobrava i, kad je potrebno, finansijski izveštaji,
izveštaji direktora ili upravnog odbora, kao i revizora.
(4) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
o pitanjima navedenim u dnevnom redu i o pitanjima koje predloži bilo koji član
društva koji je o tome obavestio ostale članove društva najkasnije tri dana pre dana
održavanja sednice skupštine. Pitanja koja nisu navedena u pozivu za sednicu
skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću ili o kojima nisu bili
obavešteni ostali članovi društva mogu se uvrstiti u dnevni red ako se nijedan član ne
protivi raspravi i glasanju o njima. Odluke o naknadno uključenim pitanjima
punovažne su ako svoju nesaglasnost u odnosu na njih ne izrazi nijedan odsutni
član, u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.

Isključenje prava na prigovor
Član 141.
Članovi društva s ograničenom odgovornošću koji prisustvuju sednici
skupštine, lično ili preko punomoćnika, nemaju pravo prigovora na bilo koje
nepravilnosti u postupku njenog sazivanja, osim ako o tome ne stave obrazložen
prigovor u pisanoj formi za vreme sednice ili najkasnije tri dana posle održavanja
sednice.

Poseban slučaj održavanja
Član 142.
Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću može se
održati i bez sazivanja u skladu sa članom 140. ovog zakona ako se sa tim saglase
svi prisutni članovi i ako se tome u pisanoj formi ne usprotive odsutni članovi ili ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

O d s e k 3.
Postupak odlučivanja
Zastupanje člana
Član 143.
(1) Član društva može potpisivanjem pisanog punomoćja imenovati
bilo koje drugo lice da glasa u skupštini za njega, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva nije drukčije određeno.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću ne može biti zastupljen
u skupštini sa punomoćnikom koji bi imao samo deo njegovih glasačkih prava, niti
može dati punomoćje većem broju lica.
- 50 -
(3) Zakonski zastupnici fizičkih lica i zastupnici pravnih lica u svojim
društvima zastupaju bez punomoćja iz stava 1. ovog člana.
(4) Punomoćje se daje po pravilu za jednu sednicu skupštine,
uključujući i ponovljenu skupštinu.
(5) Direktor ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću ne mogu biti punomoćnici članova koji su zaposleni u društvu i sa
njima povezanih lica u smislu ovog zakona.

Kvorum
Član 144.
(1) Za održavanje skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću potrebna je većina od ukupnog broja glasova članova društva (u
daljem tekstu: kvorum), ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
određen veći broj glasova.
(2) Ako se skupština članova društva s ograničenom odgovornošću
nije mogla održati ili odlučivati zbog nedostatka kvoruma iz stava 1. ovog člana,
ponovo se saziva sa istim predloženim dnevnim redom, najranije 10 dana i najkasnije
30 dana od dana prvog sazivanja, na način utvrđen članom 140. ovog zakona
(ponovljena skupština).
(3) Kvorum za održavanje ponovljene skupštine čini 1/3 od ukupnog
broja glasova članova društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom
ili ugovorom članova društva nije određen veći broj glasova.

Link ka narednom delu zakona

 

 

  ( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" ) 

 Način rada skupštine
Član 145.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću donosi
poslovnik skupštine kojim bliže utvrđuje način rada i odlučivanja u skladu sa ovim
zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom članova društva .
(2) Sednicom skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću može predsedavati predsedavajući skupštine koji se bira na početku
svakog zasedanja, ako osnivačkim aktom, ugovorom članova društva ili poslovnikom
skupštine nije drukčije određeno.
(3) Ovlašćenja, obaveze i odgovornosti predsedavajućeg skupštine
članova društva s ograničenom odgovornošću mogu se predvideti u osnivačkom
aktu, ugovoru članova društva ili poslovniku skupštine.
(4) Predsedavajući skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću imenuje zapisničara, dva člana koji overavaju zapisnik i članove
komisije za glasanje, osim ako osnivačkim aktom, ugovorom članova društva ili
poslovnikom o radu skupštine nije drukčije određeno.
(5) Direktor ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću, po pravilu prisustvuju sednici skupštine članova društva.
Odlučivanje
Član 146.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
prostom većinom broja glasova iz člana 144. st. 1. i 3. ovog zakona, ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva nije određeno da se odluke donose većinom
glasova svih članova.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana skupština članova
društva s ograničenom odgovornošću odlučuje saglasnošću svih članova društva,
osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije određeno da se
odlučuje većinom glasova, ali ne manjom većinom od ukupnog broja glasova o:
izmenama i dopunama osnivačkog akta i ugovora članova društva; povećanju i
smanjenju osnovnog kapitala osim dodatnih uloga članova u skladu sa osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva; statusnim promenama; promeni pravne forme i
prestanku društva; raspodeli dobiti članovima društva; sticanju sopstvenih udela
društva; raspolaganju imovinom društva velike vrednosti, u skladu sa ovim zakonom.
(3) Izuzetno od odredbe st. 1. i 2. ovog člana odluke koje umanjuju
prava jednog ili više članova društva s ograničenom odgovornošću u odnosu na
prava bilo kog drugog člana društva donose se samo uz saglasnost člana ili članova
društva na koje se odluka odnosi, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Sednice, telefonske sednice, pismeno glasanje i odlučivanje bez
sednice
Član 147.
(1) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
koje nema više od 10 članova mogu se održavati korišćenjem konferencijske veze ili
druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica koja učestvuju na
sednici mogu da se slušaju i razgovaraju jedno sa drugim. Smatra se da su lično
prisutna lica koja na ovaj način učestvuju na sednici skupštine članova društva.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću može glasati i pisanim
putem ili drugim načinom isporuke dokumenata, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva nije drukčije određeno. Osnivački akt ili ugovor članova društva
može sadržati detaljna pravila za takvo glasanje, uključujući i pravila kojima se
određuju pitanja o kojima se na ovaj način može glasati.
(3) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s
ograničenom odgovornošću nije određeno da se odluke skupštine članova društva
donose na sednici, svaka odluka može se doneti i van sednice, ukoliko je potpišu svi
članovi društva sa pravom glasa o tom pitanju.

Javno i tajno glasanje
Član 148.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
javnim glasanjem-dizanjem ruke.

(2) Tajno glasanje putem glasačkih listića o bilo kom pitanju mogu da
zahtevaju prisutni članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10% od ukupnog
broja glasova o pitanjima o kojima se glasa.

Isključenje prava glasa
Član 149.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću ne može glasati u
skupštini kad se odlučuje o:
1) oslobađanju ili smanjenju njegovih obaveza prema društvu;
2) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;
3) odobravanju poslova između njega i društva u skladu sa članom
35. ovog zakona.
(2) Odredba stava 1. ovog člana koja se odnosi na člana društva
odnosi se i na povezana lica u smislu ovog zakona.
(3) Isključenje prava glasa za člana društva s ograničenom
odgovornošću iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se kad se odlučuje o njegovom
izboru ili razrešenju ili o izboru i razrešenju sa njim povezanog lica za mesto
direktora, člana upravnog odbora ili likvidacionog upravnika društva.
(4) Glasovi člana društva s ograničenom odgovornošću čije je pravo
glasa isključeno ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma za odlučivanje o
pitanju na koje se odnosi isključenje.

Zapisnik
Član 150.
(1) Odluke skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
unose se u zapisnik.
(2) Zapisnik sadrži naročito podatke o: predsedavajućem i bilo kom
licu za overu zapisnika ili za brojanje glasova; pitanjima koja su predmet glasanja;
broju glasova za odluku i protiv odluke i broju uzdržanih od glasanja; prigovoru
članova na vođenje sednice ili izdvojenim mišljenjima pojedinih članova, prigovoru
direktora ili članova upravnog odbora na odluke.
(3) Uz zapisnik se prilažu spisak prisutnih učesnika i dokazi o
sazivanju skupštine.
(4) Zapisnik potpisuju predsedavajući skupštine i zapisničar.
(5) Nepostupanje u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana ne utiče na
punovažnost odluka skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću, ukoliko
se na drugi pouzdan način može utvrditi njihova autentičnost.
Knjiga odluka
Član 151.
(1) Odluke donete na sednici skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću unose se bez odlaganja u posebnu knjigu odluka.
(2) Odluke iz stava 1. ovog člana punovažne su od dana donošenja,
ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Pobojnost odluka skupštine
Shodna primena
Član 152.
Odredbe ovog zakona o opštim i posebnim osnovima pobojnosti
odluka skupštine akcionara, izuzecima od pobojnosti i postupku pobijanja, koje se
odnose na akcionarsko društvo, shodno se primenjuju i na pobijanje odluka
skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću.

Direktor ili upravni odbor
Statusna pitanja i način rada
Pojam
Član 153.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može da ima direktora ili
upravni odbor.
(2) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću određuje
se da li društvo ima direktora ili upravni odbor.
(3) Direktor društva s ograničenom odgovornošću može biti član
društva ili lice koje nije član društva.
(4) Ako društvo ima upravni odbor njegovi članovi mogu biti svi
članovi društva ili druga lica.
Izbor direktora ili članova upravnog odbora
Član 154.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću biraju direktora ili
članove upravnog odbora na sednici skupštine, osim prvog direktora ili članova prvog
upravnog odbora koji mogu biti određeni osnivačkim aktom.

(2) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću može se odrediti da se izbor članova upravnog odbora društva vrši
kumulativnim glasanjem, u skladu sa ovim zakonom.

Broj članova upravnog odbora i popunjavanje sastava
Član 155.
(1) Broj članova upravnog odbora određuje se osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću.
(2) Ako se broj članova upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću smanji ispod broja članova određenog osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva, preostali članovi mogu kooptacijom dopuniti upravni odbor do
potrebnog broja članova, ako je tako određeno osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva.
(3) Ako se ne izvrši kooptacija članova upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću u skladu sa stavom 2. ovog člana preostali članovi
upravnog odbora dužni su da bez odlaganja sazovu sednicu skupštine radi izbora
članova do punog broja, a do tog izbora preostali članovi obavljaju samo hitne
poslove, ako tim aktima nije drukčije određeno.

Predsednik upravnog odbora
Član 156.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću ima
predsednika koga biraju članovi upravnog odbora većinom od ukupnog broja, ako
osnivačkim aktom društva nije određena druga većina.
(2) Predsednik upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću zastupa društvo.
(3) Predsednik upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću saziva i predsedava sednicama upravnog odbora i odgovoran je za
vođenje zapisnika.
(4) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću može se odrediti da predsednik upravnog odbora predsedava i
sednicom skupštine članova i da je odgovoran je za vođenje njenog zapisnika.
Poslovi direktora ili upravnog odbora
Delokrug
Član 157.
(1) Ako osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću nije
drukčije određeno direktor ili upravni odbor nadležan je za:

1) zastupanje društva i vođenje poslova društva u skladu sa
zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom članova društva;
2) utvrđivanje predloga poslovnog plana;
3) sazivanje sednica skupštine članova društva i utvrđivanje predloga
dnevnog reda;
4) sprovođenje odluka skupštine članova;
5) određivanje dana sa kojim se utvrđuje lista članova društva sa
pravom na obaveštavanje, dan utvrđivanja dividende i dan plaćanja dividende,
glasanje i druga pitanja;
6) zaključenje ugovora o kreditu;
7) utvrđivanje dana sticanja prava na učešće u dobiti i dana isplate
učešća u dobiti, kao i dana sticanja prava glasa i drugih prava članova društva;
8) davanje i opozivanje prokure;
9) druga pitanja određena osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva.
(2) Ako je osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću
tako određeno, direktor ili upravni odbor nadležan je i za:
1) izvršenje odluke o sticanju sopstvenih udela i povlačenja i
poništenja udela;
2) utvrđivanje iznosa učešća u dobiti;
3) izdavanje obveznica ili drugih hartija od vrednosti.
(3) Direktor ili članovi upravnog odbora mogu vršenje poslova po
pitanjima iz st. 1. i 2. preneti na druga lica, ako osnivačkim aktom nije drukčije
određeno.

Odgovornost za poslovne knjige
Član 158.
Direktor ili upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću
odgovoran je za uredno vođenje poslovnih knjiga i unutrašnji nadzor poslovanja, u
skladu sa zakonom.

O d s e k 3.
Način rada upravnog odbora
Samostalno ili zajedničko postupanje članova
Član 159.
(1) Ako društvo s ograničenom odgovornošću zastupa ili poslove
društva vodi upravni odbor, svaki član ima pravo da postupa samostalno, osim ako
osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.
(2) Ako se osnivačkim aktom članova društva s ograničenom
odgovornošću odredi da lica iz stava 1. ovog člana mogu postupati samo zajedno,
potrebno je odobrenje svih lica za svaki akt ili posao, osim kad bi to zahtevalo
odlaganje odluke koje bi nanelo štetu interesima društva.
(3) Ako osnivački akt ili ugovor članova društva s ograničenom
odgovornošću odredi da je lice iz stava 1. ovog člana dužno da poštuje uputstva
drugih lica i ako to lice smatra da data uputstva nisu prikladna, obaveštava o tome
druga lica radi zajedničkog odlučivanja o poslu, osim kad bi to zahtevalo odlaganje
odluke koje bi nanelo štetu interesima društva, kada može postupati samostalno o
čemu obaveštava bez odlaganja ostale članove.
(4) U slučaju neslaganja lica stava 3. ovog člana saziva se vanredna
sednica skupštine u skladu sa odredbama ovog zakona.

Sednice
Član 160.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću održava
najmanje četiri redovne sednice godišnje, od kojih jednu neposredno pre godišnje
skupštine članova društva.
(2) Pored sednica iz stava 1. ovog člana upravni odbor društva s
ograničenom odgovornošću može održavati i vanredne sednice koje saziva
predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev člana tog odbora. Ako predsednik
upravnog odbora ne sazove sednicu odbora na pisani zahtev člana odbora sednicu
može sazvati taj član odbora.
(3) Sazivanje vanredne sednice upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću vrši se pisanim pozivom koji se dostavlja svim članovima
odbora, u kom se navode razlozi, vreme i mesto održavanja sednice.
(4) Sednice upravnog odbora mogu se održavati i korišćenjem
konferencijske telefonske veze ili korišćenjem druge audio i vizuelne komunikacijske
opreme, tako da sva lica koja učestvuju na sednici mogu da se slušaju i razgovaraju
jedno sa drugim. Lica koja na ovaj način učestvuju na sednici upravnog odbora
smatraju se prisutnim.
(5) Sednice upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
mogu se održavati i bez sprovođenja postupka iz st. 2. do 4. ovog člana ako im
prisustvuju svi njegovi članovi i ako nijedan od članova ne prigovori postupku
sazivanja i održavanja sednice, odnosno ako se član koji ne prisustvuje sednici
pisanim putem izjasni o tome da ne prigovara na postupak sazivanja i održavanja
sednice, u skladu sa osnivačkim aktom i ugovorom članova društva.
(6) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može doneti
poslovnik o radu kojim bliže uređuje način rada, koji je u skladu sa osnivačkim aktom
i ugovorom članova društva.
(7) Odredbe st. 1. do 6. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću nije drukčije
određeno.
Odlučivanje bez sednice
Član 161.
Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može odlučivati
bez sednice ako su na odluku koja je predmet odlučivanja pisanu saglasnost dali svi
članovi upravnog odbora koji imaju pravo glasa o tom pitanju, ako osnivačkim aktom i
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Kvorum i većina
Član 162.
(1) Kvorum za rad i odlučivanje upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću čini većina od ukupnog broja njegovih članova.
(2) Odluke upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
donose se većinom glasova od ukupnog broja članova odbora.
(3) Odluke upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
postaju punovažne danom donošenja. Odluke upravnog odbora unose se u knjigu
odluka.
(4) Ako su glasovi članova upravnog odbora s ograničenom
odgovornošću pri odlučivanju jednako podeljeni, odlučujući je glas predsednika
upravnog odbora koji glasa poslednji.
(5) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću nije drukčije
određeno.

Isključenje prava glasa
Član 163.
Odredbe ovog zakona o isključenju prava glasa člana društva s
ograničenom odgovornošću u skupštini članova shodno se primenjuju na isključenje
prava glasa člana upravnog odbora prilikom odlučivanja upravnog odbora.

Komisije
Član 164.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može
obrazovati jednu ili više komisija koje sačinjavaju njegovi članovi ili druga lica.
(2) Uslovi i način rada komisija iz stava 1. ovog člana određuju se
odlukom odbora u skladu sa osnivačkim aktom društva ili ugovorom članova društva.
(3) Odluke komisije iz stava 1. ovog člana upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću podležu saglasnosti tog odbora ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Zapisnik
Član 165.
(1) Na sednicama upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću i komisija odbora vodi se zapisnik, koji se podnosi na prihvatanje na
narednoj sednici odbora ili komisije. Zapisnik potpisuje predsedavajući sednici i lice
koje vodi zapisnik.
(2) Zapisnik sa sednice upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću sačinjava se najkasnije u roku od 10 dana od dana
njihovog održavanja.
(3) Zapisnik sa sednice upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću sadrži naročito: mesto i dan održavanja sednice;
prisutne na sednici; dnevni red sednice; sažeti prikaz diskusije; pitanja koja su bila
predmet glasanja i rezultat svakog glasanja, uključujući i označenje za svako lice da
li je glasalo "za" ili "protiv" ili se uzdržalo od glasanja.
(4) Nepostupanje u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana ne utiče na
punovažnost odluka i drugih radnji upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću.
Statusna odgovornost
Ostavka
Član 166.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ostavku direktora ili članova
upravnog odbora akcionarskog društva primenjuju se shodno i na ostavku direktora
ili člana upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću.

Razrešenje
Član 167.
(1) Skupština društva s ograničenom odgovornošću može razrešiti
direktora ili članove upravnog odbora društva, sa ili bez navođenja razloga za
razrešenje.
(2) Razrešenje direktora ili članova upravnog odbora ne utiče na
njihova prava posle razrešenja koja imaju na osnovu posebnog ugovora sa
društvom, s tim da taj ugovor ne može isključiti pravo društva iz stava 1. ovog člana.

Nadzor
Interni revizor ili odbor revizora
Član 168.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću ima internog revizora ili
odbor revizora, ako je tako određeno osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(2) Ako društvo s ograničenom odgovornošću ima odbor revizora on
se sastoji od najmanje tri člana. Broj članova odbora revizora mora biti neparan.
Interni revizor je fizičko lice koje ispunjava uslove propisane posebnim zakonom.

Izbor i razrešenje i shodna primena
Član 169.
(1) Internog revizora i članove odbora revizora bira skupština članova
društva s ograničenom odgovornošću iz reda nezavisnih članova ako upravni odbor
ima takvih članova ili iz reda drugih nezavisnih lica u smislu ovog zakona. Prvi interni
revizor i članovi odbora revizora određuju se osnivačkim aktom ili posebnim aktom
osnivača.
(2) Interni revizor i članovi odbora revizora društva s ograničenom
odgovornošću mogu se razrešiti odlukom skupštine članova društva, sa ili bez
navođenja razloga za razrešenje.
(3) Razrešenje internog revizora ili članova odbora revizora društva s
ograničenom odgovornošću ne utiče na njihova prava posle razrešenja koja imaju na
osnovu posebnog ugovora sa društvom, s tim da taj ugovor ne može isključiti pravo
društva iz stava 2. ovog člana.

Delokrug i način rada
Član 170.
(1) Interni revizor i odbor revizora društva s ograničenom
odgovornošću izveštavaju skupštinu članova društva o sledećem:
1) računovodstvu, izveštajima i finansijskom poslovanju društva i
njegovih povezanih društava;
2) usklađenosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim
regulatornim zahtevima;
3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti revizora društva, ako
ga društvo ima.
(2) U izvršenju svojih dužnosti interni revizor i odbor revizora
kontrolišu:
1) izbor i naknadu revizora;
2) verodostojnost i kompletnost finansijskih izveštaja društva i osnove
predloga za podelu dobiti i druga plaćanja članovima društva;
3) verodostojnost i kompletnost izveštavanja članova društva o
finansijskim i drugim informacijama;
4) usklađenost poslovanja društva sa odredbama ovog zakona o
finansijskim pitanjima i poslovima sukoba interesa;
5) postupak rešavanja prigovora članova društva, članova organa
društva ili drugih lica u vezi sa tač. 1. do 4. ovog stava.
(3) Interni revizor ili odbor revizora podnose izveštaj članovima
društva s ograničenom odgovornošću na svakoj godišnjoj skupštini, a na vanrednoj
sednici skupštine kada smatraju da je izveštavanje prikladno i nužno ili kada to traži
upravni odbor.
(4) U izvršenju svojih dužnosti interni revizor ili odbor revizora društva
mogu pregledati sva dokumenta društva, proveravati njihovu verodostojnost i
podatke koji se u njima nalaze, zahtevati izveštaje i objašnjenja direktora ili upravnog
odbora i zaposlenih i pregledati stanje imovine društva.
(5) Interni revizor i odbor revizora dostavljaju poseban izveštaj
skupštini o ugovorima zaključenim između društva i direktora društva ili sa članovima
upravnog odbora društva, kao i sa povezanim licima u smislu ovog zakona.
(6) U izvršenju svojih dužnosti interni revizor i odbor revizora društva s
ograničenom odgovornošću mogu angažovati druga lica stručna za odgovarajuću
oblast i odrediti im plaćanje razumne naknade.
(7) Interni revizor, odnosno odbor revizora poslove iz st. 1. do 6. ovog
člana, kao i druge poslove, obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija, osnivačkim aktom i ugovorom članova društva.

Revizor
Član 171.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može imati revizora sa
nadzornim ovlašćenjima utvrđenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
(2) Revizor društva s ograničenom odgovornošću obaveštava se
istovremeno sa obaveštenjem članova društva o održavanju skupštine članova
društva, radi učestvovanja u radu skupštine u skladu sa zakonom.

Stručni poverenik
Član 172.
Odredbe ovog zakona o imenovanju stručnog poverenika, njegovim
ovlašćenjima i izveštaju, koje se odnose na akcionarsko društvo, shodno se
primenjuju i na društvo s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.

Odeljak 11.
Izmene osnivačkog akta i ugovora članova društva
Način izmene
Član 173.
(1) Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću može se
menjati samo jednoglasnom odlukom svih članova društva, ako tim aktom nije
drukčije određeno.
(2) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću može se
odrediti da se taj akt menja većinom glasova, ali ne manjom većinom od obične
većine glasova svih članova društva s ograničenom odgovornošću.
(3) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću može se
menjati samo jednoglasnom odlukom svih članova društva, ako tim aktom nije
drukčije određeno.
(4) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću može
odrediti da se taj akt može menjati i većinom glasova, ali ne manjom većinom od
obične većine svih glasova članova društva s ograničenom odgovornošću.
(5) Izuzetno od st. 1. do 4. ovog člana izmene osnivačkog akta i
ugovora članova društva s ograničenom odgovornošću kojima se menjaju prava
nekog člana društva, vrše se uz saglasnost tog člana.
(6) Potpisi članova društva s ograničenom odgovornošću izmenjenog
osnivačkog akta društva overavaju se u skladu sa zakonom.

Odeljak 12.
Akti i dokumenta društva
Držanje i čuvanje
Član 174.
(1) Svako društvo s ograničenom odgovornošću čuva sledeća
dokumenata i akta:
1) osnivački akt, uključujući i sve njegove izmene;
2) ugovor članova društva, ako ga društvo ima, uključujući i sve
njegove izmene;
3) rešenje o registraciji;
4) interna dokumenta odobrena od skupštine članova i upravnog
odbora;
5) knjigu odluka;
6) akt o obrazovanju svakog ogranka društva i predstavništva
(zastupništva);
7) dokumenta koja dokazuju svojinu i sva druga prava društva na
imovinu;
8) zapisnike i odluke skupštine članova i upravnog odbora društva;
9) zapisnike odbora revizora i druge njihove pisane naloge i
zaključke;
10) finansijske izveštaje, izveštaje o poslovanju i izveštaj revizora;
11) knjigovodstvenu dokumentaciju i račune;
12) dokumenta o finansijskim izveštajima i izveštajima o poslovanju
podneta nadležnim organima;
13) listu povezanih društava sa podacima o udelima ili drugim pravima
u njima;
14) knjigu udela;
15) listu sa punim imenima i adresama svih članova upravnog odbora,
svih lica koja su ovlašćena da zastupaju društvo i revizora društva, kao i podatke da
li lica koja su ovlašćena da zastupaju društvo to čine kolektivno ili pojedinačno;
16) puno ime i adresu internog revizora i članova odbora revizora;
17) listu svih prenosa udela uključujući i zalogu i bilo koji drugi prenos
licu koje time ne postaje član društva;
18) spisak svih ugovora koje su sa društvom zaključili direktor, članovi
upravnog odbora i sa njima povezana lica u smislu ovog zakona.

(2) Društvo s ograničenom odgovornošću dužno je da čuva
dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana u svom sedištu ili u drugim mestima
poznatim i dostupnim svim članovima društva.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću čuva osnivački akt i ugovor
članova društva trajno, a ostala dokumenta iz stava 1. ovog člana najmanje pet
godina, a po isteku tog roka ta dokumenta čuvaju se u skladu sa propisima o
arhivskoj građi.

Shodna primena
Član 175.
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje pristup aktima i ostalim
dokumentima akcionarskog društva i pristup aktima akcionarskog društva po odluci
suda, shodno se primenjuju i na pristup aktima i ostalim dokumentima društva s
ograničenom odgovornošću i pristup aktima društva s ograničenom odgovornošću po
odluci suda.

Odeljak 13.
Prava po osnovu prestanka svojstva člana društva i
prestanak društva
O d s e k 1.
Prestanak svojstva člana
Osnovi
Član 176.
Članu društva s ograničenom odgovornošću prestaje svojstvo člana
društva:
1) smrću;
2) prestankom pravnog lica;
3) istupanjem (povlačenjem) u skladu sa osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva;
4) istupanjem (povlačenjem) uz povredu osnivačkog akta ili ugovora
članova društva;
5) istupanjem (povlačenjem) u skladu sa sudskom odlukom;
6) isključenjem u skladu sa sudskom odlukom;
7) isključenjem u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva;
8) prenosom udela drugom licu;
9) u slučaju drugih događaja određenih osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva koji vode prestanku svojstva člana društva.

O d s e k 2.
Istupanje i isključenje člana
Osnovna načela
Član 177.
(1) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću mogu se odrediti osnovi, postupak i posledice prestanka svojstva
člana društva uključujući ugovornu kaznu ili naknadu štete po osnovu isključenja ili
nepropisnog istupanja iz društva.
(2) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću ne može se unapred isključiti pravo istupanja iz društva i član društva
se ne može unapred odreći tog prava, niti se tim aktom može isključiti pravo člana
društva na odricanje zahteva prema društvu po osnovu nepropisnog isključenja, kao i
pravo društva na zahtev protiv člana društva za nepropisno istupanje iz društva.

Istupanje člana iz opravdanog razloga
Član 178.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću može istupiti iz društva
ako mu ostali članovi ili društvo svojim radnjama i postupcima prouzrokuju štetu, ako
je sprečen u ostvarivanju svojih prava u društvu ili mu neki članovi društva ili društvo
nameću nesrazmerne obaveze, kao i iz drugih opravdanih razloga.
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako se njegovi razlozi za
istupanje osporavaju, član društva s ograničenom odgovornošću ima pravo da
pokrene postupak pred nadležnim sudom u cilju utvrđivanja opravdanosti razloga za
istupanje.
(3) Član društva koji istupa iz društva iz opravdanih razloga ima pravo
na naknadu tržišne vrednosti udela u roku utvrđenom osnivačkim aktom, odnosno
ugovorom članova društva, kao i na naknadu prouzrokovane štete.
(4) Član društva koji istupa iz društva bez postojanja opravdanog
razloga, dužan je da naknadi društvu time prouzrokovanu štetu.

Isključenje člana
Član 179.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću može
doneti odluku da pred nadležnim sudom pokrene postupak isključenja pojedinog
člana iz društva ako član društva ne ispuni obavezu unošenja ugovorenog uloga
određenu osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva ili ako postoje drugi
opravdani razlozi.
(2) Drugi opravdani razlozi u smislu stava 1. ovog člana postoje
naročito ako član društva:
1) namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu društvu ili drugim
članovima društva;
2) namerno ili grubom nepažnjom ne postupa u skladu sa osnivačkim
aktom društva ili ugovorom članova društva ili obavezama propisanim zakonom;
3) učestvuje u radnjama koje onemogućavaju izvršenje poslova
između društva i člana društva;
4) svojim ponašanjem sprečava ili otežava poslovanje društva.
(3) Tužbu za isključenje člana društva s ograničenom odgovornošću
može podneti društvo, kao i bilo koji član društva, u kom slučaju sud može, ako nađe
da je to nužno i opravdano, suspendovati pravo glasa člana čije se isključenje traži,
kao i suspendovati druga prava tog člana društva.
(4) Društvo s ograničenom odgovornošću ima pravo na naknadu štete
koja mu se prouzrokuje isključenjem člana društva iz opravdanih razloga.

Posledice prestanka članstva
Član 180.
(1) Istupanjem i isključenjem člana društva s ograničenom
odgovornošću prestaje njegovo svojstvo člana u društvu i sva prava koja iz toga
proizlaze.
(2) Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na druge osnove
prestanka svojstva člana društva s ograničenom odgovornošću u društvu.
(3) Član društva s ograničenom odgovornošću kome prestane
svojstvo člana društva ima pravo na naknadu tržišne vrednosti svog udela u vreme
prestanka svojstva člana društva.
(4) Pravo na naknadu iz stava 3. ovog člana nema član društva čije je
svojstvo prestalo smrću, a njegovi naslednici imaju pravo da preuzmu njegov udeo i
postanu članovi društva.
(5) Odredba stava 3. ovog člana ne primenjuje se ni na člana društva
koji je prodao svoj udeo drugom licu koje preuzima njegov udeo i postaje član
društva.
(6) Potraživanja društva s ograničenom odgovornošću po osnovu
dugovane naknade štete člana društva, u slučaju isključenja iz opravdanih razloga ili
neopravdanog istupanja, kao i po osnovu neispunjenja neke druge obaveze člana
društva, prebijaju se sa potraživanjima vrednosti udela člana društva kome po ovim
osnovima prestaje svojstvo člana društva.
(7) Naknada vrednosti udela člana društva s ograničenom
odgovornošću kome je u skladu sa ovim zakonom prestalo svojstvo člana, ne može
se vršiti ako se time povređuju odredbe ovog zakona o ograničenjima plaćanja
članovima društva.
(8) U cilju obezbeđenja isplate potraživanja po osnovu istupanja
odnosno isključenja člana društva s ograničenom odgovornošću, sud može
suspendovati članska prava u društvu i odrediti druge privremene mere.

O d s e k 3.
Prestanak društva
Osnovi
Član 181.
Društvo s ograničenom odgovornošću prestaje:
1) istekom vremena određenog u osnivačkom aktu;
2) odlukom skupštine članova;
3) statusnim promenama koje vode prestanku društva;
4) stečajem (bankrotstvom);
5) pravnosnažnom odlukom kojom se utvrđuje da je registracija
društva bila ništava i određuje brisanje društva;
6) nastupanjem događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva.

Jednočlano društvo
Član 182.
Jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću prestaje u slučaju
stečaja ili likvidacije nad jedinim članom koji nema pravnog sledbenika, odnosno
smrću člana koji nema naslednika udela.

Prestanak društva odlukom suda kao pravo manjinskih članova
Član 183.
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje prestanak akcionarskog
društva i druga pravna sredstva po zahtevu manjinskih akcionara, shodno se
primenjuju i na društvo s ograničenom odgovornošću.
G l a v a IV
AKCIONARSKO DRUŠTVO
Odeljak 1.
Pojam
Pojam i odgovornost za obaveze
Član 184.
(1) Akcionarsko društvo u smislu ovog zakona jeste privredno društvo
koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja
određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital
utvrđen i podeljen na akcije.
(2) Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom
imovinom.
(3) Akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze
društva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva, u
skladu sa ovim zakonom.

Odeljak 2.
Osnivački akt i statut
Osnivački akt
Član 185.
(1) Osnivački akt akcionarskog društva sadrži naročito:
1) puno ime i prebivalište fizičkog lica, odnosno poslovno ime i
sedište pravnog lica svakog osnivača društva;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;
4) označenje da li je društvo otvoreno ili zatvoreno;
5) iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaćenog, i način njegovog
unošenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog;
6) broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje
nemaju nominalnu vrednost njihovu računovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija
koje je društvo ovlašćeno da izda kao i pravo akcija svake klase;
7) broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate;
8) identifikaciju osnivača koji daje nenovčane uloge, opis tih uloga i
broj i vrsta akcija za te uloge;
9) trajanje društva, osim ako je osnovano na neodređeno vreme;
10) ukupni ili procenjeni iznos troškova u vezi sa osnivanjem društva
koji padaju na teret društva, pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za
početak rada;
11) posebne pogodnosti do dana osnivanja društva ili do momenta
kad je društvo ovlašćeno da počne poslovanje, koje su date osnivačima ili drugom
licu koje je učestvovalo u osnivanju društva ili poslovima koji su bili potrebni za
dobijanje takvog ovlašćenja.

(2) Osnivčki akt akcionarskog društva može da sadrži i:
1) imena i adrese prvog direktora, odnosno članova prvog upravnog
odbora;
2) ovlašćenje upravnom odboru da izda odobrene (ovlašćene,
neizdate) akcije u skladu s ovim zakonom i statutom;
3) ograničenja prenosa akcija zatvorenog akcionarskog društva;
4) druga pitanja, koja u skladu sa ovim zakonom mogu biti sastavni
deo osnivačkog akta ili statuta društva.

Statut
Član 186.
(1) Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta može da ima i statut
kojim se bliže uređuje poslovanje i upravljanje društvom.
(2) Statut akcionarskog društva ne dostavlja se uz prijavu za
registraciju.
(3) Statut akcionarskog društva sačinjava se u pisanoj formi.
(4) Statut akcionarskog društva, kao i njegove izmene i dopune,
proizvodi pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donošenja, ako
statutom nije drukčije određeno.
(5) Ako osnivačkim aktom ovlašćenje za donošenje ili izmene i
dopune statuta akcionarskog društva nije izričito dato skupštini akcionara, statut
društva donosi ili menja upravni odbor.

Odnos osnivačkog akta i statuta
Član 187.
U slučaju neusklađenosti osnivačkog akta i statuta akcionarskog
društva, primenjuje se osnivački akt društva.

Odeljak 3.
Pogodnosti i troškovi
Posebne pogodnosti
Član 188.
(1) Posebne pogodnosti koje se daju pojedinom osnivaču ili trećem
licu unose se u osnivački akt društva, uz navođenje lica kome se daju i osnova po
kome se daju, a ako se daju na određeno vreme i rok do kada se pogodnosti daju.
(2) Posebne pogodnosti prestaju istekom vremena za koji su date ili
izmenom osnivačkog akta društva kojima se ta pitanja određuju.
(3) Ako posebne pogodnosti iz stava 1. ovog člana nisu određene
osnivačkim aktom društva, bez dejstva su ugovori kojima se one uređuju. Izmenama
osnivačkog akta društva posle registracije ne može se pravno valjano obezbediti da
takvi ugovori deluju prema društvu.

Troškovi osnivanja
Član 189.
(1) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se odrediti da
troškove osnivanja društva snosi društvo ili osnivači.
(2) Osnivači akcionarskog društva snose troškove osnivanja društva,
ako osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.
(3) Naknada troškova osnivanja akcionarskog društva može se
odobriti osnivačima samo do visine određene osnivačkim aktom.

(4) Ako je osnivačkim aktom određeno da akcionarsko društvo snosi
troškove osnivanja, ti troškovi mogu biti plaćeni i iz osnovnog kapitala društva ili se
mogu uneti u društvo kao deo uloga.

Odeljak 4.
Ulog
Kredit za akcije
Član 190.
(1) Akcionarsko društvo ne može davati zajmove, kredite ili drugu
finansijsku podršku ili određena obezbeđenja za sticanje svojih akcija.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na tekuće pravne
poslove finansijskih organizacija, kao ni na davanje avansa, kredita ili pružanja
obezbeđenja od strane društva za sticanje akcija zaposlenima u društvu ili u
povezanim društvima u smislu ovog zakona.
(3) Raspolaganja iz stava 2. ovog člana mogu se vršiti, u skladu sa
ograničenjima plaćanja utvrđenim ovim zakonom.

Procena uloga u stvarima i pravima
Član 191.
(1) Ako akcionari ulažu uloge u stvarima i pravima, jedan ili više
ovlašćenih procenjivača sastavljaju izveštaj o proceni pre registracije društva.
(2) Procenjivač iz stava 1. ovog člana može biti ovlašćeno fizičko lice
ili privredno društvo ovlašćeno za reviziju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
(3) Izveštaj o proceni uloga u stvarima i pravima sadrži opis svakog
takvog uloga, kao i opis korišćenog metoda procene utvrđujući pri tom da li vrednost
do koje se došlo primenom tog metoda procene odgovara broju i nominalnoj
vrednosti akcija, a kod akcija bez nominalne vrednosti računovodstvenoj vrednosti i,
u slučaju potrebe, premiji emisije na akcije koje se izdaju.
(4) Ako je predmet uloga u akcionarsko društvo neko privredno
društvo u izveštaj procenjivača uključuju se bilansi stanja za prethodne dve poslovne
godine.
(5) Izveštaj procenjivača iz st. 3. i 4. ovog člana podnosi se registru sa
prijavom za registraciju i objavljuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(6) Procena vrednosti uloga u stvarima i pravima u zatvorenom
akcionarskom društvu vrši se u skladu sa članom 14. ovog zakona.

Vrste uloga i njihovo unošenje u društvo
Član 192.
(1) Ulog u akcionarsko društvo u zamenu za izdavanje akcija može se
uneti u novcu ili u stvarima i pravima, ali ne i u radu i uslugama društvu, bilo da su
izvršeni ili budući.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, nenovčani ulog u zatvoreno
akcionarsko društvo može biti u izvršenom radu i uslugama za društvo, ako je to
određeno osnivačkim aktom.
(3) Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplaćuju se do registracije
akcionarskog društva, i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija,
odnosno 50% računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a
ostatak se uplaćuje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva.
(4) Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiču unošenjem stvari i
prava, njihovo plaćanje vrši se unošenjem tih stvari i prava u imovinu društva
najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva.

Odeljak 5.
Zatvoreno i otvoreno akcionarsko društvo
Vrste
Član 193.
(1) Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno.
(2) Ako u osnivačkom aktu nije navedena vrsta akcionarskog društva,
akcionarsko društvo je otvoreno.

Zatvoreno društvo
Član 194.
(1) Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo čije se akcije izdaju
samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom .
(2) Zatvoreno akcionarsko društvo može imati najviše 100 akcionara.
(3) Ako se broj akcionara zatvorenog akcionarskog društva poveća i
održi iznad broja akcionara iz stava 2. ovog člana u periodu dužem od godinu dana,
to društvo postaje otvoreno društvo.
(4) Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili
na drugi način nuditi svoje akcije javnim putem.
(5) Zatvoreno akcionarsko društvo može postati otvoreno društvo,
odnosno otvoreno akcionarsko društvo može postati zatvoreno akcionarsko društvo,
u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(6) Pretvaranje zatvorenog akcionarskog društva u otvoreno društvo,
odnosno otvorenog akcionarskog društva u zatvoreno akcionarsko društvo, vrši se
izmenom osnivačkog akta i ne smatra se promenom pravne forme privrednog
društva, u smislu ovog zakona.

Prenos akcija zatvorenog društva
Član 195.
(1) Osnivački akt ili statut zatvorenog akcionarskog društva mogu
odrediti ograničenja na prenos akcija društva, uključujući ograničenja iz člana 126.
ovog zakona koja se odnose na društvo s ograničenom odgovornošću.
(2) Ako osnivačkim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog
društva nisu određena ograničenja u prenosu akcija, smatra se da se akcije društva
mogu slobodno prenositi.

Otvoreno društvo
Član 196.
(1) Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivači učine javni
poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja društva, odnosno ako takav poziv
učini društvo nakon osnivanja.
(2) Javni poziv iz stava 1. ovog člana može se vršiti javnom ponudom
i prospektom u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od
vrednosti.
(3) Otvoreno akcionarsko društvo može biti kotirano i nekotirano u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(4) Otvoreno akcionarsko društvo ne može ograničiti prenos akcija
trećim licima.

Upis i uplata akcija iz osnivačke emisije otvorenog društva
Član 197.
(1) Osnivačka (prva) emisija akcija otvorenog društva je uspela ako se
ponuđene akcije iz javne ponude i prospekta upišu, u broju koji je kao uspešan upis
predviđen javnom ponudom i koji je kao takav označen u prospektu, odnosno ako se
upisane akcije uplate najmanje u iznosu određenom u članu 192. stav 3. ovog
zakona.
(2) Ako se akcije iz javne ponude i prospekta ne upišu i uplate u
skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da osnivanje akcionarskog društva nije
uspelo, a osnivači su obavezni da solidarno vrate upisnicima akcija uplaćene iznose,
bez odlaganja.
Odeljak 6.
Osnivačka skupština otvorenog društva
Sazivanje
Član 198.
(1) Osnivači koji osnivaju akcionarsko društvo javnim putem obavezni
su, u slučaju uspele emisije, da sazovu i održe osnivačku skupštinu u roku od 60
dana od dana isteka roka za upis akcija utvrđenog u javnoj ponudi i prospektu.
(2) Osnivačka skupština saziva se pisanim pozivom svakom upisniku
akcija u skladu sa ovim zakonom o sazivanju skupštine akcionara.
(3) Pisanom pozivu za sednicu osnivačke skupštine prilažu se
osnivački akt, izveštaj osnivača i ovlašćenih procenjivača, uključujući i izveštaj o
troškovima osnivanja, spisak akcija po upisnicima na osnovu javne ponude i listu lica
koja su u svojstvu osnivača eventualno preuzela akcije bez upisa na osnovu te
ponude uz naznačenje broja i vrste akcija koje je preuzelo svako od tih lica.
(4) Sud u vanparničnom postupku može, na zahtev osnivača koji
poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, da produži rok za 30 dana za održavanje
skupštine akcionara.
Podobnost za odlučivanje
Član 199.
(1) Svi upisnici potpuno uplaćenih akcija imaju pravo da učestvuju sa
pravom glasa na osnivačkoj skupštini.
(2) Kvorum za održavanje osnivačke skupštine i pravovaljano
odlučivanje je obična većina uplaćenih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz
njene nadležnosti.
(3) Osnivačku skupštinu akcionarskog društva otvara osnivač sa
najvećim brojem uplaćenih akcija, a ako je više takvih upisnika akcija, upisnik koji je
prvi uplatio upisane akcije.
(4) Lice iz stava 3. ovog člana sastavlja spisak prisutnih upisnika
akcija, odnosno njihovih punomoćnika i utvrđuje da li su ispunjeni svi uslovi za
održavanje skupštine iz st. 1. i 2. ovog člana.
(5) Ako osnivačka skupština nema kvorum iz stava 2. ovog člana,
osnivači mogu ponovo sazvati skupštinu na isti način, s tim što između prvog i
drugog sazivanja treba da protekne najmanje osam, a najviše 15 dana.

Posledice neodržavanja
Član 200.
(1) Ako osnivači akcionarskog društva ne sazovu osnivačku skupštinu
u roku iz člana 198. ovog zakona, odnosno ako osnivačka skupština nije održana u
skladu s ovim zakonom ili nije donela propisane odluke, smatra se da osnivanje
društva nije uspelo, kada osnivači odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povraćaj
uplaćenih iznosa.
(2) Osnivači oglasom objavljenim na isti način kao i javna ponuda,
pozivaju upisnike akcija da preuzmu svoje uplate, u roku od 15 dana po proteku
krajnjeg roka za održavanje osnivačke skupštine, u skladu sa članom 198. ovog
zakona.
(3) Ako osnivači ne postupe u skladu sa stavom 2. ovog člana, odluku
o objavljivanju oglasa na zahtev nekog od upisnika akcija donosi sud u
vanparničnom postupku.

Tok
Član 201.
(1) Osnivačka skupština akcionarskog društva bira predsednika,
zapisničara i dva brojača glasova, posle čega se čitaju izveštaji o osnivanju i izveštaji
o proceni.
(2) Prilozi i izveštaji iz stava 1. ovog člana čitaju se samo ako to
zatraže upisnici akcija koji imaju najmanje 10% svih glasova prisutnih ili zastupljenih
upisnika akcija na skupštini.
(3) Zapisnik o radu osnivačke skupštine akcionarskog društva vodi
zapisničar i potpisuje predsednik skupštine, zapisničar, oba brojača glasova i
osnivači društva.

Delokrug
Član 202.
(1) Osnivačka skupština akcionarskog društva:
1) utvrđuje da li su propisno upisane i uplaćene akcije, odnosno da li
su uneti nenovčani ulozi, u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom;
2) bira prvog direktora društva, odnosno članove prvog upravnog
odbora, ako to osnivači nisu izvršili u osnivačkom aktu;
3) odlučuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivačima i
odobrava posebne pogodnosti s osnivačima ili drugim licima;
4) donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenovčanih uloga
(ulozi u stvarima i pravima);
5) odlučuje o odobravanju ugovora koji su osnivači zaključili pre
registracije društva, a koji su u vezi s osnivanjem društva;
6) utvrđuje iznos troškova osnivanja društva.
(2) Ako je broj upisanih akcija u odnosu na ponuđeni broj akcija iz
javne ponude veći, osnivačka skupština može odlučiti da prihvati upisani višak ili
njegov deo, pri čemu upisnici akcija koji su ranije upisali akcije imaju pravo
prvenstva, a ako je više lica istovremeno upisalo te akcije onda prihvata upisani višak
srazmerno upisanim akcijama tih upisnika koje nisu višak.

(3) Ako osnivačka skupština donese odluku o prihvatanju viška
upisanih akcija, akcionari koji su upisali akcije imaju pravo glasa na osnivačkoj
skupštini od momenta donošenja te odluke na toj skupštini, ako su akcije upisane, u
skladu sa ovim zakonom.

Odlučivanje
Član 203.
(1) Na osnivačkoj skupštini svaka obična akcija daje pravo na jedan
glas.
(2) Osnivačka skupština donosi odluke većinom glasova akcionara sa
običnim akcijama, ako ovim zakonom ili osnivačkim aktom i u skladu s njim javnom
ponudom i prospektom nije određen veći broj glasova.
(3) Osnivačka skupština akcionarskog društva o prihvatanju procene
uloga u stvarima i pravima glasa odvojeno za svaki takav ulog. Osnivači i upisnici
akcija na osnovu uloga u stvarima ili u pravima nemaju o tom pitanju pravo glasa i
njihovi glasovi ne računaju se u kvorum glasova niti za potrebnu većinu za donošenje
odluke.
(4) Izmena odredbe osnivačkog akta o iznosu osnovnog kapitala
(prihvatanje viška upisanih akcija) vrši se saglasnošću svih upisnika uplaćenih akcija,
ako osnivačkim aktom i u skladu sa njim javnom ponudom i prospektom nije drukčije
određeno.
(5) Na osnivačkoj skupštini osnivači koji su imali troškove osnivanja
društva nemaju pravo glasa pri odobrenju troškova osnivanja društva, a lica koja
imaju posebne ugovore sa društvom koji podležu odobrenju te skupštine nemaju
pravo glasa pri odlučivanju o tom pitanju.

Odeljak 7.
Akcije i druge hartije od vrednosti
Obične i preferencijalne akcije
Član 204.
(1) Akcionarsko društvo može izdavati: obične (redovne) i
preferencijalne (povlašćene) akcije.
(2) Akcionarsko društvo mora imati bar jednu običnu akciju.
(3) Obične akcije predstavljaju uvek jednu klasu akcija.
(4) Preferencijalne akcije mogu biti podeljene u dve ili više klasa sa
različitim pravima (različite stope dividendi ili različita participativna ili kumulativna
prava na dividende ili različita prava na isplatu imovine društva pri likvidaciji).
(5) Obične akcije imaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalne
vrednosti.
(6) Preferencijalne akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost.
(7) Akcionarsko društvo ne može izdavati akcije na donosioca.

Odobrene (neizdate) i izdate akcije
Član 205.
(1) Akcionarsko društvo pored izdatih akcija može da ima i odobrene
(neizdate, ovlašćene) akcije.
(2) Broj odobrenih običnih akcija i broj odobrenih preferencijalnih
akcija svake klase određuju se osnivačkim aktom akcionarskog društva. Broj
odobrenih akcija akcionarskog društva ne može da bude veći od 50% od broja
izdatih običnih akcija u vreme kada je ovaj broj određen osnivačkim aktom društva.
(3) Akcionarsko društvo može da izda sve ili samo deo svojih
odobrenih običnih akcija, a odobrene preferencijalne akcije bilo koje klase može da
ne izda, da izda deo ili sve.
(4) Odluka o broju, vremenu i drugim uslovima bilo kog izdavanja
akcija, donosi se na skupštini akcionara, osim ako u osnivačkom aktu akcionarskog
društva ovo ovlašćenje nije preneto na upravni odbor društva, u kom slučaju on
može doneti odluku u skladu sa osnivačkim aktom.
(5) Ovlašćenje iz stava 4. ovog člana obuhvata izdavanje odobrenih
akcija radi povećanja osnovnog kapitala novim ulozima, novčanim ili nenovčanim,
zavisno od datog ovlašćenja, u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuje
povećanje osnovnog kapitala novim ulozima, ali ni u kom slučaju ne uključuje
izdavanje odobrenih akcija po osnovu povećanja osnovnog kapitala iz sredstava
društva u skladu sa ovim zakonom.
(6) Ovlašćenje upravnog odbora za izdavanje bilo koje vrste
odobrenih akcija ne može se dati za period duži od pet godina od utvrđivanja broja
odobrenih akcija u osnivačkom aktu, s tim što skupština akcionara može taj
petogodišnji period obnoviti jednom ili više puta od skupštine akcionara, i to na period
koji ne može biti duži od pet godina.
(7) Izdavanje akcija akcionarskog društva vrši se u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Registracija emisije i pravo uvida
Član 206.
(1) Osnivači otvorenog akcionarskog društva, odnosno otvoreno
akcionarsko društvo, upisuju emisije akcija i drugih hartija od vrednosti izdatih
javnom ponudom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i
aktima Komisije za hartije od vrednosti.
(2) Akcionarsko društvo upisuje izdate akcije i druge hartije od
vrednosti i identitet akcionara kod Centralnog registra za hartije od vrednosti, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugim aktima
Komisije za hartije od vrednosti.
(3) Akcionarsko društvo može upisati izdate akcije i druge hartije od
vrednosti i identitet akcionara i u knjigu akcija akcionarskog društva.
(4) Upis iz stava 3. ovog člana sadrži naročito: puno ime i prebivalište,
odnosno poslovno ime i sedište; poreski identifikacioni broj svakog akcionara i
suvlasnika akcija, zastupnika akcija i drugih hartija od vrednosti; iznos ugovorenih i
uplaćenih uloga svakog akcionara, dodatne uloge pored prvobitnih uloga; zaloge
akcija; prenos akcija uključujući i ime prenosioca i sticaoca, kao i promene ovih
podataka.
(5) Knjiga akcija iz stava 3. ovog člana može se voditi i u elektronskoj
formi.
(6) Knjigu akcija iz stava 3. ovog člana može po ovlašćenju društva
voditi i finansijska organizacija ili neka druga specijalizovana organizacija.
(7) Akcionarsko društvo dužno je da obavesti Centralni registar hartija
od vrednosti o podacima iz st. 3. i 4. ovog člana, uključujući i promene tih podataka u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(8) Akcionar ima pravo uvida u knjigu akcija i pravo na kopiranje.
(9) Direktor ili upravni odbor akcionarskog društva, odgovoran je za
ispravan i blagovremen upis akcija društva, kao i za vođenje knjige akcija i za njenu
tačnost, za štetu prouzrokovanu akcionaru ili trećem licu propuštanjem izvršenja ove
dužnosti.

Upis akcija
Član 207.
(1) Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom društvu i trećim
licima smatra lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(2) Datum prijema zahteva za upis u knjigu akcija od strane
akcionarskog društva smatra se datumom upisa akcija u tu knjigu, bez obzira na
vreme upisa ako su sve potrebne informacije za ovaj upis obezbeđene.
(3) Ako ima nesklada između knjige akcija i Centralnog registra hartija
od vrednosti merodavan je upis u Centralni registar.
(4) Upis akcija na ime u nematerijalizovanom obliku u Centralnom
registru hartija od vrednosti vrši se na način uređen zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.

Prava akcionara običnih akcija
Član 208.
(1) Svaka obična akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista
prava, u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom i statutom društva, koja
uključuju naročito:
1) pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i
informacijama društva;
2) pravo učešća u radu skupštine društva;
3) pravo glasa u skupštini društva tako da jedna akcija uvek daje
pravo na jedan glas;
4) pravo na isplatu dividendi, posle isplate dividendi na sve izdate
preferencijalne akcije u punom iznosu;
5) pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva,
a nakon isplate poverilaca i akcionara bilo kojih preferencijalnih akcija;
6) pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih
obveznica;
7) pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom.

(2) Obične akcije akcionarskog društva ne mogu se pretvoriti u
preferencijalne akcije ili druge  

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama
Član 209.
(1) Preferencijalne akcije akcionarskog društva svake klase daju
akcionaru ista prava.
(2) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama određuju se
osnivačkim aktom društva.
(3) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama uključuju naročito
prednost u odnosu na obične akcije u pogledu prvenstva isplate dividende (koja kod
preferencijalnih akcija može biti participativna i kumulativna u skladu sa zakonom
kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti) i kod prvenstva naplate kod likvidacije
društva.
(4) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama mogu uključivati i
pravo pretvaranja tih akcija u obične akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija
pod uslovima i u slučajevima određenim osnivačkim aktom, kao i pravo prodaje tih
akcija akcionarskom društvu po utvrđenoj ceni i drugim uslovima određenim
osnivačkim aktom.
(5) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju i pravo jednog glasa
po akciji na bilo kojoj skupštini akcionara o pitanjima koja zahtevaju grupno glasanje
akcionara date klase preferencijalnih akcija, u skladu sa ovim zakonom.
(6) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se odrediti da
akcionari preferencijalnih akcija imaju pravo glasa sa akcionarima koji imaju obične
akcije na skupštini akcionara ako:
1) se takva preferencijalna akcija pretvara u običnu akciju (kada
mogu imati broj glasova jednak broju glasova običnih akcija u koje se mogu
pretvoriti);

2) ako dividende na preferencijalne akcije koje su stečene i čija je
isplata zahtevana nisu isplaćene, do njihove isplate.
(7) Akcionari sa preferencijalnim akcijama nemaju pravo glasa u
skupštini akcionara sa akcionarima koji imaju obične akcije, osim u slučajevima iz
stava 6. ovog člana.
(8) Broj glasova akcionara sa preferencijalnim akcijama ne može biti
jednak ili preći broj glasova akcionara sa običnim akcijama.
(9) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju prava prisustva i
učešća u raspravi u skupštini akcionara.
(10) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju ista prava kao i
akcionari običnih akcija u pogledu pristupa aktima, drugim dokumentima i
informacijama u posedu društva.

Zamenljive obveznice, obveznice i varanti

Član 210.
(1) Akcionarsko društvo može emitovati osim akcija i druge hartije od
vrednosti, uključujući i zamenljive obveznice i varante, ako osnivačkim aktom društva
nije drukčije određeno.
(2) Pod varantima u smislu ovog zakona podrazumevaju se hartije od
vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje određenog broja akcija
određene vrste i klase i po određenoj ceni.
(3) Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u većem broju od
broja odobrenih (neizdatih) akcija.
(4) Akcionarsko društvo obaveštava Centralni registar hartija od
vrednosti o broju odobrenih akcija koje su potrebne da bi se obezbedila prava
imalaca tih hartija od vrednosti.
(5) Akcionarsko društvo dužno je da održi broj odobrenih akcija iz
stava 4. ovog člana određene vrste i klase koji će biti dovoljan da obezbedi prava
imalaca tih hartija.
(6) Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica ili varanata sa
određenjem broja, vremena, cene sticanja i drugih uslova izdavanja donosi skupština
akcionara, ako se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva, u skladu sa ovim
zakonom ne ovlasti upravni odbor za donošenje takve odluke.
(7) Odluku o izdavanju obveznica sa određenjem broja, vremena,
cene sticanja i drugih uslova izdavanja donosi skupština akcionara, ako osnivačkim
aktom ili odlukom skupštine društva, u skladu sa ovim zakonom, nije ovlašćen
upravni odbor da donese takvu odluku.
(8) Zamenljive obveznice ne mogu se izdati po vrednosti koja je
manja od nominalne vrednosti akcija za koje se zamenjuju, odnosno
računovodstvene vrednosti u slučaju akcija bez nominalne vrednosti.

(9) Izdavanje obveznica i zamenljivih obveznica vrši se u skladu sa
odredbama zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i aktima Komisije za
hartije od vrednosti.
(10) Imaoci zamenljivih obveznica i varanata imaju ista prava akcionara
na informisanje i prava uvida u poslovne knjige i dokumenta društva, osim ako je u
odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti drukčije određeno ili ako je sa njima drukčije
ugovoreno.

Dividende na delimično plaćene akcije
Član 211.
Dividenda za delimično plaćene akcije isplaćuje se srazmerno
uplaćenom iznosu za akcije, računajući od dana sticanja prava na dividende.

Vrednost po kojoj se mogu izdavati akcije i druge hartije od
vrednosti
Član 212.
(1) Akcije se ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od
njihove nominalne vrednosti, odnosno računovodstvene vrednosti kada se akcije
izdaju bez nominalne vrednosti.
(2) Akcije se mogu izdavati po emisionoj ceni iznad njihove nominalne
ili računovodstvene vrednosti po kojoj se izdaju tako da iznos iznad ove vrednosti
predstavlja premiju emisije, sa namenom utvrđenom zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
(3) Akcionarsko društvo može izdavati akcije po emisionoj ceni koja je
niža od tržišne vrednosti izdavanja koju utvrdi upravni odbor, u skladu sa ovim
zakonom za:

1) izdavanje akcija po vrednosti utvrđenoj za varante ili za zamenljive
obveznice;
2) izdavanje običnih akcija u skladu sa postupkom utvrđenim ovim
zakonom za izvršenje prava prečeg upisa akcija postojećih akcionara po vrednosti
koja ne može biti niža od 90% od njihove tržišne vrednosti;
3) izdavanje akcija u postupku reorganizacije društva;
4) izdavanje akcija brokeru ili drugom posredniku u cilju njihove
preprodaje po tržišnoj vrednosti, po vrednosti koja može biti manja od tržišne
vrednosti ali ne više od iznosa posredničke provizije utvrđene kao procenat od
vrednosti po kojoj se izdaju akcije, s tim da ona ne može preći 10% tržišne vrednosti
tih akcija.

(4) Akcionarsko društvo izdaje varante ili zamenljive obveznice čija
vrednost u vreme njihovog izdavanja nije manja od tržišne vrednosti, osim za:
1) izdavanje u skladu sa postupkom utvrđenim ovim zakonom radi
izvršenja prava prečeg upisa novoizdatih akcija imalaca tih varanata ili zamenljivih
obveznica po vrednosti koja ne može biti niža od 90% od tržišne vrednosti tih akcija;

2) izdavanje brokeru ili drugom posredniku u cilju njihove preprodaje
po vrednosti koja može biti manja od tržišne vrednosti ne više od iznosa posredničke
provizije, utvrđene kao procenat od vrednosti po kojoj se izdaju akcije, s tim da ona
ne može preći 10% ukupne vrednosti tih varanata ili zamenljivih obveznica.

Pravo prečeg upisa novoizdatih akcija
Član 213.
(1) Akcionar ima pravo prečeg upisa akcija iz novih emisija akcija
akcionarskog društva srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija u
momentu izdavanja, odnosno srazmerno računovodstvenoj vrednosti akcija bez
nominalne vrednosti.
(2) Akcionari iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo prečeg upisa u
skladu sa osnivačkim aktom društva, statutom ili odlukom upravnog odbora društva.
(3) Pod akcijama iz novih emisija, u smislu stava (1) ovog člana,
podrazumevaju se i akcije koje su ranije izdate i koje je društvo ponovo steklo kao
sopstvene akcije, kao i varanti i zamenljive obveznice.
(4) Pod izdavanjem akcija u smislu ovog zakona smatra se i izdavanje
preuzimaocu emisije ili drugim finansijskim organizacijama radi dalje prodaje, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(5) O nameri izdavanja akcija iz stava 1. ovog člana društvo u pisanoj
formi obaveštava sve akcionare, u skladu sa ovim zakonom.
(6) Obaveštenje iz stava 5. ovog člana sadrži naročito: broj akcija koje
se izdaju; predloženu cenu ili metod za njeno utvrđivanje; rok i način korišćenja prava
prečeg upisa. Rok u kome se može ostvariti pravo prečeg upisa akcija ne može biti
kraći od 30 dana od dana slanja pisanog obaveštenja.
(7) Akcionar sa običnim akcijama, imalac varanta i zamenljivih
obveznica, ima pravo prečeg upisa novih emisija akcija, ako osnivačkim aktom nije
drukčije određeno.
(8) Lica iz stava 7. ovog člana nemaju pravo prečeg upisa:
1) preferencijalnih akcija, osim preferencijalnih akcija koje su
zamenljive u obične akcije ili koje nose pravo upisa ili sticanja običnih akcija;
2) odobrenih akcija određenih osnivačkim aktom akcionarskog
društva koje se izdaju u roku od šest meseci od registracije društva.
(9) Pravo prečeg upisa akcija iz novih emisija akcija iz stava 8. ovog
člana nema akcionar sa preferencijalnim akcijama.
(10) Akcije koje su predmet prava prečeg upisa koje nisu stečene od
postojećih akcionara, imalaca varanata i zamenljivih obveznica mogu biti izdate bilo
kom licu u periodu od godinu dana od dana slanja poslednje ponude licima sa tim
pravom, odnosno od dana objavljivanja obaveštenja u skladu sa ovim zakonom, po
ceni koju odredi upravni odbor s tim da ne bude niža od 90% od cene određene za
izvršenje prava prečeg upisa.

(11) Akcije iz novih emisija koje nisu stečene u skladu sa st. 7. i 10.
ovog člana u roku od godinu dana od dana emisije mogu upisivati akcionari, imaoci
varanata i zamenljivih obveznica po pravu prečeg upisa, u skladu sa st. 1, 2, 7. do 9.
ovog člana.
(12) Pravo prečeg upisa može se ograničiti ili ukinuti osnivačkim aktom,
statutom društva ili odlukom skupštine akcionara na predlog upravnog odbora.
Upravni odbor podnosi skupštini akcionara pisani izveštaj sa navođenjem razloga za
ograničenje ili ukidanje ovog prava i obrazloženje predložene cene izdavanja. Odluka
skupštine akcionara o ukidanju ili ograničenju prava prečeg upisa registruje se i
objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(13) Upravni odbor akcionarskog društva može ograničiti ili isključiti
pravo prečeg upisa pri izdavanju novih emisija akcija, u skladu sa ovlašćenjima iz
člana 205. st. 4. do 6. ovog zakona.

Akcije sa više vlasnika
Član 214.
(1) Akcija može imati jednog ili više vlasnika (u daljem tekstu:
suvlasnici akcije). Suvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom.
(2) Suvlasnici akcije ostvaruju pravo glasa i druga prava u društvu
samo preko zajedničkog punomoćnika, ako osnivačkim aktom ili statutom
akcionarskog društva nije drukčije određeno. Suvlasnici akcije o određivanju
zajedničkog punomoćnika obaveštavaju društvo pisanim putem radi upisa u knjigu
akcija i Centralni registar hartija od vrednosti.
(3) Obaveštenje dato od društva zajedničkom punomoćniku
suvlasnika akcije smatra se da je dato svim suvlasnicima akcije. Ako suvlasnici akcije
propuste da odrede zajedničkog punomoćnika i ako o tome ne obaveste društvo,
obaveštenje koje društvo da bilo kom suvlasniku smatra se da je dato svim
suvlasnicima akcije.
(4) Suvlasnici akcije solidarno su odgovorni prema društvu za
obaveze koje se odnose na akcije.
(5) Pravne radnje akcionarskog društva prema jednom suvlasniku
imaju dejstvo prema svim suvlasnicima.

Odeljak 8.
Dividende i druge isplate akcionarima
O d s e k 1.
Principi
Opšta načela
Član 215.
(1) Akcionarsko društvo može odobriti plaćanje dividendi na svoje
akcije godišnje u skladu sa odlukama redovne godišnje skupštine ili u bilo koje vreme
između godišnjih skupština, osim ako je osnivačkim aktom društva drukčije
određeno.
(2) Odluku akcionarskog društva o odobrenju plaćanja dividendi može
da donese i upravni odbor ako je to određeno osnivačkim aktom društva ili ako ga za
to ovlasti skupština akcionara, u skladu sa osnivačkim aktom.
(3) Po usvajanju finansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu
dobit te godine raspoređuje se sledećim redom:
1) za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;
2) za zakonske rezerve, ako su one predviđene posebnim zakonom;
3) za dividendu u skladu sa ovim zakonom;
4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih društvo utvrdi opštim
aktom.
(4) Posle donošenja odluke o isplati dividende akcionar kome ona
treba da bude isplaćena postaje poverilac društva za iznos pripadajuće dividende.
(5) Dividenda iz stava 3. tačka 3) ovog člana na akcije bilo koje vrste
ili klase plaća se svim akcionarima srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, odnosno
srazmerno računovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, osim u
slučaju delimično plaćenih akcija u skladu sa članom 211. ovog zakona.
(6) Sporazum ili ugovor kojim društvo daje nekim akcionarima
posebne pogodnosti u pogledu isplate dividende, ništav je.

Način plaćanja
Član 216.
(1) Dividende se mogu plaćati u novcu i u akcijama ili drugim
hartijama od vrednosti akcionarskog društva ili akcijama tog društva u drugim
društvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivačkim aktom društva drukčije
određeno.
(2) Dividende koje se plaćaju u akcijama društva bilo koje vrste ili
klase podležu sledećim pravilima:

1) dividende se plaćaju izdavanjem odgovarajućih akcija
pro-rata;
2) ako akcije određene vrste i klase treba da se izdaju kao akcije za
dividende druge vrste ili klase akcija, a akcije u kojima se plaća dividenda već
postoje, dividenda se ne može tako platiti dok nije odobrena kvalifikovanom većinom
glasova akcija vrsta i klasa u kojima dividenda treba da bude plaćena.
(3) Iznos dividende koja se plaća u akcijama jednak je nominalnoj
vrednosti akcija koje se izdaju za plaćanje dividende.

Ograničenja plaćanja privremenih dividendi otvorenog društva
Član 217.
Otvoreno akcionarsko društvo tokom poslovne godine može plaćati
dividende pod uslovom da:
1) se iz privremenih i za tu namenu sačinjenih računa vidi da su
raspoloživa sredstva dovoljna za plaćanje;
2) iznos koji se isplaćuje ne pređe ukupnu dobit od kraja poslednje
poslovne godine za koju je sačinjen finansijski izveštaj uvećan za neraspoređenu
dobit i iznose povučene iz rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjen za
utvrđene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve, u skladu sa posebnim
zakonom, osnivačkim aktom ili statutom društva.

Titulari prava na dividende i druga plaćanja
Član 218.
Osnivačkim aktom akcionarskog društva može da se odredi dan ili
metod određivanja dana kojim se utvrđuje lista akcionara koji imaju pravo na
dividende ili na druga plaćanja, uključujući i plaćanja likvidacionog udela. Ako
osnivačkim aktom akcionarskog društva nije određen dan ili metod određivanja dana
dividende, taj dan ili metod određivanja dana dividende utvrđuju se odlukom
upravnog odbora. Dividende i druga plaćanja vrše se licima koja su bila akcionari
društva na taj dan (dan dividende).

Postupak za odobrenje i isplatu dividende
Član 219.
(1) Odluka o odobrenju dividendi sadrži:
1) iznos dividendi;
2) dan dividendi za koji se sačinjava lista akcionara ovlašćenih za
isplatu dividende;
(2) Ako posle dana dividendi a pre dana plaćanja dividendi akcionar
prenese svoje akcije po osnovu kojih ima pravo na dividende zadržava pravo na
isplatu dividende.

O d s e k 2.
Sticanje i režim sopstvenih akcija
Zabrana upisa svojih akcija i akcija kontrolnog društva
Član 220.
(1) Akcionarsko društvo ne može upisivati svoje akcije, direktno ili
indirektno preko drugog lica koje ih stiče za njegov račun.
(2) Podređeno društvo ne može upisivati akcije kontrolnog društva, u
skladu sa ovim zakonom, direktno ili indirektno preko drugog lica koje ih stiče za
njegov račun.
(3) Ako je drugo lice upisalo ili steklo akcije na način suprotan st. 1. i
2. ovog člana smatra se da ih je preuzelo za svoj račun i biće lično odgovorno za
uplatu tržišnog iznosa vrednosti takvih akcija i u slučaju da ima drukčiji sporazum sa
društvom za čiji račun su one upisane ili stečene.
(4) Svaki sporazum o naknadi ili obeštećenju lica iz stava 3. ovog
člana, ništav je.

Opšta pravila u vezi sa sticanjem sopstvenih akcija
Član 221.
(1) Sopstvene akcije u smislu ovog zakona su akcije koje akcionarsko
društvo stiče od svojih akcionara.
(2) Akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije ili druge hartije
od vrednosti koje je samo izdalo od njihovih imalaca, direktno ili indirektno, preko
drugog lica koje ih stiče u svoje ime a za račun tog društva, u skladu sa
ograničenjima iz osnivačkog akta i ograničenjima plaćanja utvrđena ovim zakonom.
(3) Akcionarsko društvo može steći svoje preferencijalne akcije kao
sopstvene akcije ili druge hartije od vrednosti koje nisu obične akcije, delimično ili u
celosti.
(4) Akcionarsko društvo može steći samo deo običnih akcija, kao
sopstvene akcije.
(5) Otvoreno akcionarsko društvo može steći akcije koje je izdalo tako
da ukupna nominalna vrednost, odnosno računovodstvena vrednost kod akcija bez
nominalne vrednosti tako stečenih akcija, uključujući i ranije stečene akcije koje
duštvo drži i akcije koje su stečene indirektno, ne pređe 10% njegovog osnovnog
kapitala, osim u slučaju:

1) ako društvo ima rezerve koje se mogu koristiti za ove namene i
ako ih koristi za ova sticanja;
2) sticanja akcija bez naknade koje su u potpunosti plaćene;
3) sticanja akcija u postupku prinudne prodaje na osnovu sudske
odluke za plaćanje duga akcionarskom društvu od strane akcionara, ako nema
drugog načina naplate;
4) statusnih promena.

(6) Otvoreno akcionarsko društvo ne može sticati sopstvene akcije
sporazumom sa akcionarom već samo putem ponude svim akcionarima pro-rata, u
skladu sa ovim zakonom.
(7) Akcionarsko društvo može plaćati sticanje sopstvenih akcija ili
drugih hartija od vrednosti novcem i akcijama koje ima u drugim društvima, drugim
hartijama od vrednosti ili drugom imovinom.
(8) Akcionarsko društvo stiče sopstvene akcije ili druge hartije od
vrednosti po njihovoj vrednosti utvrđenoj u skladu sa ovim zakonom, osim ako
osnivačkim aktom ili ugovorom između akcionarskog društva i imaoca hartije od
vrednosti, u vreme kad su te hartije od vrednosti izdate, nije drukčije određeno.

Postupak odobrenja sticanja sopstvenih akcija
Član 222.
(1) Odluku o sticanju sopstvenih akcija ili drugih hartija od vrednosti
akcionarskog društva donosi skupština akcionara.
(2) Odluka skupštine akcionara iz stava 1. ovog člana sadrži:
maksimalan broj akcija koje se stiču, trajanje perioda za koji je dato ovlašćenje za
izvršenje odluke koji ne može preći 18 meseci i kupovnu cenu (ili način njenog
utvrđivanja), kao i ime akcionara čije se akcije stiču, osim ako se akcije stiču od svih
akcionara pro-rata.
(3) Odlukom iz stava 1. ovog člana može se ovlastiti upravni odbor da
odredi vreme sticanja, broj akcija koje se imaju steći, kao i da utvrdi otkupnu cenu,
postupak sticanja i druga pitanja, pod uslovom da ove odluke od strane upravnog
odbora ne budu u neskladu sa nalozima navedenim u odluci skupštine i da se
akcionari o tom sticanju izveste na prvoj sledećoj sednici.
(4) Izuzetno od stava 1. ovog člana, upravni odbor, ako osnivačkim
aktom nije određeno da je to delokrug skupštine akcionara, donosi odluku za
sticanje:

1) varanata, zamenljivih obveznica ili drugih hartija od vrednosti koje
nisu akcije;
2) do 5% bilo koje klase akcija koje se izdaju jedino radi dodele
zaposlenima u društvu ili povezanom društvu u smislu ovog zakona;
3) akcija ili drugih hartija od vrednosti, ako je sticanje nužno da se
spreči veća i neposredna šteta za društvo.

(5) U slučaju iz stava 4. ovog člana upravni odbor akcionarskog
društva dužan je da na prvoj skupštini podnese detaljan izveštaj o razlozima, broju i
nominalnoj vrednosti, odnosno računovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne
vrednosti, procentu stečenih sopstvenih akcija u odnosu na osnovni kapital, kao i
ceni po kojoj su te akcije stečene.

Postupak sticanja akcija pro-rata od svih akcionara
Član 223.
(1) Ako akcionarsko društvo stiče sopstvene akcije određene vrste ili
klase od svih akcionara dužno je da pisane ponude dostavi svim akcionarima, u
skladu sa ovim zakonom.
(2) Ponuda iz stava 1. ovog člana sadrži: broj akcija koje stiče;
kupovnu cenu (ili način njenog utvrđivanja); postupak plaćanja i datum plaćanja; kao i
postupak i krajnji rok za sve akcionare za ponudu njihovih akcija na prodaju društvu.
Ako društvo ima više od 500 akcionara, poslednji dan mora biti najmanje 30 dana od
dana dostavljanja poslednje ponude.
(3) Ako ukupan broj akcija ponuđenih na prodaju akcionarskom
društvu prelazi broj akcija koje društvo stiče, društvo će steći akcije od svakog
akcionara srazmerno broju akcija koje akcionar ponudi na prodaju, osim u slučaju
potrebe da se izbegne sticanje delimične akcije.
(4) Ako ukupan broj akcija koje su ponuđene akcionarskom društvu
na prodaju prelazi broj akcija koje je društvo ponudilo za sticanje, akcionarsko
društvo može odlučiti da stekne i veći broj akcija do ukupnog broja ponuđenog za
prodaju od strane akcionara ili nekog drugog broja koji je veći od prvobitno
predviđenog a manji od ponuđenog.

Status stečenih sopstvenih akcija
Član 224.
(1) Akcionarsko društvo koje stekne sopstvene akcije može ih ponovo
preneti drugim licima, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.
(2) Sopstvene akcije koje akcionarsko društvo stekne do iznosa od
10% dužno je da proda (otuđi) u roku od jedne godine od dana sticanja, a akcije koje
stekne u skladu sa ovim zakonom preko iznosa od 10% od osnovnog kapitala dužno
je da proda (otuđi) u roku od tri godine od dana sticanja.
(3) Ako se sopstvene akcije ne otuđe u rokovima iz stava 2. ovog
člana, upravni odbor društva je obavezan da ih bez posebne odluke skupštine
poništi, u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju smanjenje osnovnog
kapitala u redovnom postupku.
(4) Ako se poništenjem sopstvenih akcija smanjuje osnovni kapital,
poništenje tih akcija vrši se na način iz stava 3. ovog člana.
(5) Za vreme posedovanja stečenih sopstvenih akcija od strane
društva:

1) nominalna vrednost takvih akcija, odnosno računovodstvena
vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, može ostati uključena u osnovni kapital
društva ili se isključiti iz tog kapitala, u kom slučaju se za taj iznos povećavaju
rezerve koje se ne mogu isplatiti akcionarima;
2) sopstvene akcije ne daju pravo glasa niti se računaju u kvorum
skupštine akcionara;
3) sopstvene akcije ne daju pravo na dividendu ili druga primanja.

Uzimanje akcija u zalogu
Član 225.
(1) Akcionarsko društvo može, direktno ili indirektno, uzeti u zalogu
svoje akcije ili založiti plaćeni iznos akcija, ako je ukupni iznos potraživanja
obezbeđenih zalogom akcija niži od uplaćene vrednosti akcija.
(2) Uzimanje akcija akcionarskog društva u zalogu, odnosno
zalaganje plaćenih iznosa, od društva čije su akcije ili od lica koje deluje u svoje ime
a za račun tog društva, podleže ograničenjima propisanim odredbama ovog zakona
za sticanje sopstvenih akcija.

Upis u Centralni registar i knjigu akcija sticanja sopstvenih akcija
i zaloge
Član 226.
Sticanje sopstvenih akcija, direktno ili indirektno, kao i uzimanje akcija
u zalogu, odnosno zalaganje plaćenih iznosa, akcionarsko društvo prijavljuje
Centralnom registru hartija od vrednosti radi upisa, a ako akcionarsko društvo vodi
knjigu akcija, upis se vrši i u tu knjigu.

O d s e k 3.
Povlačenje i poništenje preferencijalnih akcija, varanata i
zamenljivih obveznica
Osnov povlačenja i poništenja
Član 227.
(1) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se predvideti:
1) da akcionarsko društvo ima obavezu i/ili pravo da svoje
preferencijalne akcije jedne ili više klasa, ako raspolaže odgovarajućim rezervama
koje se mogu upotrebiti za te namene, povuče i poništi u određenom periodu ili u
određenim slučajevima, u celini ili delom;
2) da su akcionari dužni da te akcije prodaju akcionarskom društvu
pod uslovima i na način iz tačke 1) ovog člana;
(2) Akcionarsko društvo može da izda i varante ili zamenljive
obveznice, pod uslovima koji obezbeđuju da društvo ima obavezu i/ili pravo, kad
raspolaže odgovarajućim rezervama koje se mogu upotrebiti za te namene, da
povuče i poništi takve hartije od vrednosti u određenom periodu ili u određenim
slučajevima, u celini ili delom.
(3) Akcionarsko društvo povlači i poništava preferencijalne akcije,
varante i zamenljive obveznice srazmerno broju akcija klase u pitanju koje poseduje
svaki imalac, osim kad bi to zahtevalo podelu akcije.
(4) Ako akcionarsko društvo nema dovoljno namenskih rezervi za
izvršenje odluke o otkupu varanata i zamenljivih obveznica, otkup se vrši čim se
utvrdi da društvo ima dovoljno namenskih rezervi.
(5) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se odrediti model
za utvrđivanje otkupne cene.
(6) Varanti i zamenljive obveznice otkupljuju se po vrednosti utvrđenoj
u vreme njihovog izdavanja.

Cena
Član 228.
Preferencijalne akcije otkupljuju se po njihovoj tržišnoj vrednosti, a u
slučaju da ona ne postoji po vrednosti koju utvrđuje upravni odbor u skladu sa ovim
zakonom ili ovlašćeni procenjivač izabran od strane skupštine akcionara, upravnog
odbora ili nesaglasnih akcionara, u skladu sa ovim zakonom, sa liste koja se vodi kod
nadležnog suda.

Upis u Centralni registar i knjigu akcija
Član 229.
Otkup preferencijalnih akcija, varanata i zamenljivih obveznica,
akcionarsko društvo prijavljuje Centralnom registru hartija od vrednosti radi upisa, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, a ako akcionarsko
društvo vodi knjigu akcija, otkup upisuje i u tu knjigu.

O d s e k 4.
Ograničenja isplate
Ograničenja plaćanja dividendi i drugih plaćanja
Član 230.
(1) Zatvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti isplate svojim
akcionarima ako bi posle izvršene isplate neto imovina društva bila manja od
njegovog osnovnog kapitala, uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate
akcionarima, u skladu s ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i
revizija.
(2) Otvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti isplate svojim
akcionarima u slučaju smanjenja osnovnog kapitala u redovnom postupku, u skladu
sa ovim zakonom, ako bi:
1) posle izvršene isplate neto imovina društva bila manja od
njegovog osnovnog kapitala, uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate
akcionarima, u skladu sa ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo
i revizija;
2) u slučaju dividendi, iznos dividendi prešao iznos dobiti društva u
protekloj poslovnoj godini uvećanoj za neraspoređenu dobit i iznos povučen iz rezervi
uvećan za iznos koji se mora uneti u rezerve u tekućoj godini, u skladu sa statutom,
ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
(3) Pored ograničenja plaćanja u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana,
zatvoreno i otvoreno akcionarsko društvo ne mogu vršiti plaćanja svojim akcionarima
ako:

1) bi nakon izvršenih plaćanja društvo bilo nesposobno za plaćanje
svojih dugova koji dospevaju u redovnom poslovanju društva ili
2) na dan plaćanja bilo koja dospela dividenda na preferencijalne
akcije ne bi bila isplaćena u celosti.

(4) Izuzetno od st. 1. do 3. ovog člana akcionarsko društvo može
izvršiti plaćanja svojim akcionarima, ako iz finansijskih izveštaja pripremljenih u
skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, proizlazi da je isplata
razumna u datim okolnostima. Osnivačkim aktom ili statutom društva može da se
odredi da se za ovakvu isplatu traže posebni finansijski izveštaji, preciziranja
standarda računovodstvene prakse i navođenja metoda procene.

Odgovornost akcionara i članova organa društva za zabranjene
isplate
Član 231.
(1) Akcionar akcionarskog društva je odgovoran za vraćanje društvu
isplate koje suprotno ovom zakonu primi od društva, ako je znao ili je prema
okolnostima morao da zna da je isplata zabranjena.
(2) Pored akcionara u slučaju iz stava 1. ovog člana odgovara i
direktor društva ili članovi upravnog odbora, u skladu sa odredbama ovog zakona
kojima se uređuje njihova imovinska odgovornost.

O d s e k 5.
Zajam i kapital
Zajam umesto kapitala
Član 232.
(1) Akcionar akcionarskog društva koji društvu u vreme poslovne krize
ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da zajam, može u
stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni
poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
stečajni postupak.
(2) Treće lice koje akcionarskom društvu u vreme iz stava 1. ovog
člana da zajam umesto da mu akcionari pribave sopstveni kapital, a kome akcionar
društva da neko obezbeđenje za povraćaj zajma, može u stečajnom postupku protiv
društva ostvarivati zahtev za povraćaj zajma za iznos koji nije uspelo namiriti iz
dobijenog obezbeđenja, kao stečajni poverilac sa neobzebeđenim potraživanjem.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge pravne
poslove akcionara akcionarskog društva i trećih lica koji odgovaraju davanju zajma iz
st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se na akcionare
društva čiji akcionarski kapital ne prelazi 1/10 osnovnog kapitala društva i koji nije
direktor, ili član upravnog odbora društva.
(5) Ako akcionarsko društvo u poslednjoj godini pre podnošenja
predloga za otvaranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon podnošenja tog
predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, akcionar društva koji je
dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos vratiti društvu.
(6) Obaveza iz stava 5. ovog člana postoji do iznosa datog
obezbeđenja akcionara za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma.
(7) Akcionar društva se oslobađa obaveze iz stava 5. ovog člana ako
predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na raspolaganje društvu.
(8) Odredbe st. 1. do 7. shodno se primenjuju i na druge pravne
poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa.

Link ka narednom delu zakona

 

 

 ( Link ka prethodnom delu zakona )

 ( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

Odeljak 9
Osnovni kapital
O d s e k 1.
Osnovna načela
Minimalni osnovni kapital
Član 233.
(1) Novčani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog društva
na dan uplate iznosi najmanje 10.000 (deset hiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti
po srednjem kursu.
(2) Novčani ulog osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
na dan uplate iznosi najmanje 25.000 (dvadesetpet hiljada) evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu.
(3) Posebnim zakonom za osnivanje finansijskih, osiguravajućih
organizacija, kao i privrednih društava koja obavljaju zakonom određene delatnosti
kao akcionarska društva može se odrediti veći novčani deo minimalnog osnovnog
kapitala.
(4) Registracija povećanja i smanjenja osnovnog kapitala zatvorenog
akcionarskog društva vrši se, po pravilu, jednom godišnje i to u roku od 30 dana od
dana održavanja godišnje skupštine akcionara društva.

(5) Na povećanje i smanjenje osnovnog kapitala kao i na održanje tog
kapitala i održavanje skupštine akcionara kod gubitka koji ne prelazi 50% osnovnog
kapitala zatvorenog akcionarskog društva, shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o povećanju, smanjenju i održavanju osnovnog kapitala, kao i odredbe o
održavanju skupštine akcionara otvorenog akcionarskog društva.

Minimalna nominalna vrednost akcija
Član 234.
(1) Akcionarsko društvo može izdavati obične akcije sa nominalnom
vrednošću akcija i bez te vrednosti, odnosno preferencijalne akcije sa nominalnom
vrednošću.
(2) Najniža nominalna vrednost akcija ne može biti manja od iznosa
koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od pet evra zaokruži do najvišeg broja
deljivog sa 10 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnošenja
prijave za upis osnivanja akcionarskog društva, odnosno podnošenja prijave za upis
promene osnovnog kapitala društva koji je registrovan.
(3) Akcije u ukupnoj vrednosti ne mogu se izdavati na iznos koji je
manji od najnižeg iznosa osnovnog kapitala iz člana 233. ovog zakona. Ova vrednost
obračunava se kao nominalna vrednost, odnosno kod akcija bez te vrednosti,
računovodstvena vrednost.
(4) Akcije se ne mogu izdavati za iznos koji je niži od nominalne
vrednosti, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(5) Akcije bez nominalne vrednosti jednako učestvuju u osnovnom
kapitalu društva, s tim što iznos osnovnog kapitala po jednoj akciji ne može biti manji
od iznosa iz stava 2. ovog člana. Na akcije bez nominalne vrednosti shodno se
primenjuje stav 4. ovog člana.
(6) Učešće akcija u osnovnom kapitalu određuje se odnosom
vrednosti tih akcija i ukupne vrednosti svih uplaćenih akcija.
(7) Vrednost akcija iz stava 6. ovog člana jednaka je zbiru vrednosti
akcija sa nominalnom vrednošću i računovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne
vrednosti.

Podela i spajanje akcija
Član 235.
(1) Akcionarsko društvo može podeliti svaku akciju bilo koje klase na
dve ili više akcija iste klase i istovremeno smanjiti nominalnu vrednost akcija te klase,
čime se ne menja osnovni kapital.
(2) Akcionarsko društvo može sve akcije bilo koje klase spojiti u manji
broj akcija date klase i istovremeno povećati njihovu nominalnu vrednost, čime se ne
menja osnovni kapital.
(3) Akcionarsko društvo može poništiti sopstvene akcije koje je steklo
ili otkupilo na teret rezervi, u kom slučaju se ukupna nominalna vrednost ostalih

akcija povećava za iznos upotrebljenih rezervi, čime se ne menja osnovni kapital
društva.
(4) Spajanje i podela akcija iz st. 1. do 3. ovog člana akcionarsko
društvo može da vrši ako se time ne povređuju prava imalaca varanata kao ni
imalaca zamenljivih obveznica.
(5) U slučju da spajanjem akcija ostaju delovi akcije čija je nominalna
vrednost manja od vrednosti iz člana 234. stav 2. ovog zakona, društvo je dužno da
ih otkupi po tržišnoj vrednosti, a ako nema tržišne vrednosti po vrednosti koja se
utvrdi od strane nezavisnog procenjivača, u skladu s ovim zakonom.
(6) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana shodno se primenjuju i na
akcionarska društva koja su izdala akcije bez nominalne vrednosti.
(7) Spajanje i podela akcija povlači promenu osnivačkog akta u delu
kojim je određen broj i nominalna vrednost akcija, što se vrši u skladu sa ovim
zakonom.

Održavanje vrednosti osnovnog kapitala
Član 236.
(1) Vrednost neto imovine akcionarskog društva stalno se održava na
nivou koji je jednak ili veći od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog
kapitala uređene članom 233. ovog zakona.
(2) Ako se osnovni kapital akcionarskog društva iz bilo kojih razloga
smanji ispod vrednosti iz stava 1. ovog člana, akcionarsko društvo dužno je da ga
obezbedi u roku od šest meseci od dana tog smanjenja, osim ako u tom roku ne
promeni pravnu formu privrednog društva.
(3) Ako društvo ne postupi u roku i na način iz stava 2. ovog člana
otvara se postupak likvidacije.

O d s e k 2.
Povećanje osnovnog kapitala
Pododsek 1.
Osnovna načela
Donošenje odluke
Član 237.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva povećava se
odlukom skupštine akcionara, osim u slučaju odobrenog kapitala kada takvu odluku
može doneti i upravni odbor, u skladu sa članom 205. st. 4. do 6. ovog zakona.
(2) Odlukom o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva menja se osnivački akt.

(3) Odlukom o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva određuje se iznos povećanja, način povećanja, početak učestvovanja u
raspodeli dobiti, vreme uplate odnosno unošenja uloga u imovinu društva, kao i
druga pitanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(4) Odluka o novoj emisiji akcija po osnovu novih uloga može se
doneti tek nakon potpune uplate već upisanih akcija iz prethodne uspele emisije,
osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom o emisiji predviđeno da se osnovni kapital
može povećati ako je uneseno najmanje 9/10 upisanih akcija.
(5) Ograničenje iz stava 4. ovog člana ne primenjuje se kod
povećanja osnovnog kapitala pri statusnim promenama, kao i u slučaju povećanja
osnovnog kapitala ulozima u stvarima i pravima i kod povećanja osnovnog kapitala
izdavanjem akcija zaposlenima u društvu i povezanim društvima.

Načini povećanja
Član 238.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se
povećati:
1) novim ulozima;
2) pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija po
osnovu prava imalaca varanata na takav upis (uslovno povećanje);
3) iz sredstava društva.
(2) Pri povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
vrši se izdavanje novih akcija ili se povećava nominalna vrednost postojećih akcija.

Vrste emisije
Član 239.
(1) Akcije otvorenog akcionarskog društva pri povećanju osnovnog
kapitala mogu se izdavati putem zatvorene emisije i otvorene (javne) emisije.
(2) Zatvorena emisija akcija u smislu stava 1. ovog člana je emisija
namenjena postojećim akcionarima i imaocima varanata i zamenljivih obveznica i/ili
ograničenom broju profesionalnih investitora, u skladu sa ovim zakonom i zakonom
kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(3) Otvorena emisija iz stava 1. ovog člana je emisija namenjena
licima koja nemaju pravo prečeg upisa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.
(4) Zatvoreno akcionarsko društvo može da vrši zatvorenu emisiju, a
otvoreno akcionarsko društvo pored otvorene emisije može da vrši i zatvorenu
emisiju.

Vrednost akcija iz nove emisije
Član 240.
Akcije iz nove emisije izdaju se po tržišnoj vrednosti utvrđenoj ovim
zakonom.
Pododsek 2.
Povećanje osnovnog kapitala novim ulozima
Povećanje osnovnog kapitala ulozima u novcu, stvarima i
pravima
Član 241.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva povećava se
novim ulozima koji mogu biti novčani ili nenovčani (stvari i/ili prava), u skladu sa
odlukom o povećanju tog kapitala.
(2) Ako se ulažu stvari i/ili prava u odluci o povećanju osnovnog
kapitala otvorenog akcionarskog društva navode se predmet ili pravo koje društvo
stiče ulaganjem, lice od kojeg ih društvo stiče, broj i nominalna vrednost, odnosno
računovodstvena vrednost i broj akcija bez nominalne vrednosti koje se stiču takvim
ulaganjem.
(3) Ako se ne navedu podaci iz stava 2. ovog člana, prema otvorenom
akcionarskom društvu su bez dejstva ugovori o unosu stvari i prava i pravne radnje
učinjene da bi se oni ispunili. Posle registracije povećanja osnovnog kapitala društva,
nepostupanje na način iz stava 2. ovog člana ne utiče na valjanost toga povećanja, a
akcionar koji je uneo taj ulog dužan je u ovom slučaju da uplati nominalnu vrednost
akcija ili veći emisioni iznos, odnosno pripadajuću računovodstvenu vrednost za
akcije bez nominalne vrednosti.
(4) Uloge u stvarima i pravima procenjuje jedan ili više nezavisnih
procenjivača u skladu sa ovim zakonom.

Registracija i objavljivanje odluke
Član 242.
(1) Odluka o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva novim ulozima registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata. Upis akcija po osnovu ove odluke ne može
početi pre njene registracije i objavljivanja.
(2) Odluka o povećanju osnovnog kapitala ne može se registrovati
posle isteka roka od šest meseci od usvajanja.

Upis novih akcija
Član 243.
(1) Akcije iz emisije kojom se osnovni kapital otvorenog akcionarskog
društva povećava novim ulozima upisuju se i izdaju, u skladu s ovim zakonom i
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(2) Emisija iz stava 1. ovog člana po osnovu povećanja je uspela ako
se ispune uslovi iz odluke o emisiji i objavljenog prospekta, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(3) Upisane akcije iz emisije iz stava 1. ovog člana novim ulozima
uplaćuju se u skladu s odlukom o emisiji i sa ovim zakonom.
(4) Akcije otvorenog akcionarskog društva po osnovu novih uloga
mogu se izdavati i preuzimaocima emisije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
tržište hartija od vrednosti.
(5) Ako se nove akcije pri povećanju osnovnog kapitala otvorenog
akcionarskog društva novim ulozima izdaju po višoj emisionoj ceni od nominalne
vrednosti taj višak predstavlja premiju emisije.
(6) Ako se akcije nove emisije pri povećanju osnovnog kapitala
emituju iznad nominalne vrednosti odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija
bez nominalne vrednosti, višak mora da bude uplaćen pre registracije povećanja
osnovnog kapitala.

Obaveštavanje Komisije za hartije od vrednosti i upis u Centralni
registar
Član 244.
(1) Ako je emisija akcija po osnovu novih uloga uspela u skladu sa
ovim zakonom, o tome se obaveštava Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(2) Po prijemu rešenja Komisije za hartije od vrednosti o uspešnosti
emisije akcija po osnovu novih uloga, obaveštava se bez odlaganja Centralni registar
hartija od vrednosti, radi upisa novoizdatih akcija po ovom osnovu i njihovih
akcionara, odnosno radi upisa povećanja nominalne vrednosti postojećih akcija ili
njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(3) Ako otvoreno akcionarsko društvo vodi knjigu akcija, promene iz
stava 1. ovog člana upisuju se i u knjigu akcija.

Sticanje akcija i izdavanje potvrda
Član 245.
(1) Akcije ili potvrde o akcijama izdaju se upisnicima akcija srazmerno
uplaćenim ulozima odnosno unetim ulozima u imovinu društva po osnovu povećanja
osnovnog kapitala takvim ulozima.

(2) Nove akcije ili potvrde o akcijama mogu se izdavati posle upisa u
Centralni registar hartija od vrednosti. Nove akcije ili potvrde o akcijama izdate pre
ovog upisa ništave su, a za štetu iz takvog izdavanja imaocima akcija solidarno
odgovaraju izdavalac i upravni odbor društva.
(3) Pod izdavanjem akcija ili potvrda o akcijama u smislu stava 1.
ovog člana smatra se upis na odgovarajuće račune akcionara u Centralnom registru
hartija od vrednosti i izdavanje izvoda sa tih računa.

Registracija i objavljivanje povećanja kapitala
Član 246.
(1) Povećanje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
novim ulozima registruje se i objavljuje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(2) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva je povećan
danom objavljivanja registracije povećanja toga kapitala.

Pododsek 3.
Uslovno povećanje osnovnog kapitala
Pretpostavke
Član 247.
(1) Skupština akcionara pri donošenju odluke o emisiji zamenljivih
obveznica i varanata može istovremeno doneti odluku o uslovnom povećanju
osnovnog kapitala za iznos kojim bi se pokrila prava imalaca ovih hartija za njihovu
konverziju u akcije (uslovno povećanje kapitala).
(2) Iznos osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana ne može preći
polovinu osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva koji postoji u momentu
donošenja te odluke.
(3) Odluka skupštine akcionara suprotna odluci o uslovnom povećanju
osnovnog kapitala, ništava je.

Sadržaj odluke
Član 248.
U odluci o uslovnom povećanju osnovnog kapitala otvorenog
akcionarskog društva navodi se:
1) namena uslovnog povećanja osnovnog kapitala;
2) lica koja se mogu koristiti pravom prvenstva pri upisu akcija
(imaoci varanata i zamenljivih obveznica);
3) rok u kome se ostvaruje uslovno povećanje kapitala i uslovi za
korišćenje prava;

4) cena po kojoj se izdaju akcije ili metode po kojima se ona može
odrediti radi ostvarivanja prava imalaca varanata;
5) raspodela prava iz tačke 2) ovog člana, vreme za koje se
imaoci tog prava mogu koristiti tim pravom, kao i vreme čekanja da ga prvi put
koriste, a koje ne može biti kraće od dve godine od dana donošenja odluke.

Registracija i objavljivanje odluke
Član 249.
(1) Odluka o uslovnom povećanju osnovnog kapitala otvorenog
akcionarskog društva prijavljuje se radi registracije i objavljivanja, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Postupak zamene zamenljivih obveznica u akcije i upisa akcija
imalaca varanata ne može početi pre registracije i objavljivanja registracije iz stava 1.
ovog člana.

Izjava o ostvarenju prava upisa i zamene
Član 250.
(1) Prava upisa imalaca zamenljivih obveznica izvršavaju se njihovom
pisanom izjavom da ih pretvaraju u akcije. Davanje ove izjave zamenjuje upis akcija i
plaćanje akcija.
(2) Prava upisa akcija imalaca varanata izvršavaju se njihovom
pisanom izjavom o upisu akcija društva pri novoj emisiji radi povećanja osnovnog
kapitala novim ulozima, u skladu sa ovim zakonom.
(3) U izjavi iz st. 1. i 2. ovog člana navodi se broj akcija koje se
upisuju i njihova nominalna vrednost, odnosno kod akcija bez nominalne vrednosti
njihov broj, klasa akcija ako se izdaju akcije više klasa, podaci iz člana 191. ovog
zakona ako se unose stvari i prava, kao i dan donošenja odluke.
(4) Izjava o upisu akcija koja ne sadrži podatake iz stava 3. ovog
člana ili koja sadrži ograničenje obaveze davaoca izjave, ništava je.
(5) Ako se i pored ništavosti izjave o pravu upisa izdaju akcije,
davalac izjave ne može se pozivati na ništavost izjave ako je na osnovu nje
ostvarivao prava kao akcionar i ispunjavao obaveze akcionara.
(6) Prema akcionarskom društvune deluju ograničenja koja nisu
sadržana u izjavi o pravu upisa.

Obaveštavanje Komisije za hartije od vrednosti i upis u Centralni
registar
Član 251.
(1) O okončanju postupka iz člana 250. ovog zakona obaveštava se
Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija
od vrednosti.

(2) Po prijemu rešenja Komisije za hartije od vrednosti, obaveštava se
bez odlaganja Centralni registar hartija od vrednosti, radi upisa novoizdatih akcija po
ovom osnovu i njihovih akcionara.
(3) Ako otvoreno akcionarsko društvo vodi knjigu akcija, podaci iz
stava 2. ovog člana upisuju se i u tu knjigu.

Sticanje akcija i izdavanje potvrde o akcijama
Član 252.
(1) Nove akcije ili potvrde o akcijama kod uslovnog povećanja
osnovnog kapitala mogu se izdavati posle upisa u Centralni registar hartija od
vrednosti. Nove akcije ili potvrde o akcijama izdate pre upisa u Centralni registar
hartija od vrednosti ništave su, a za štetu iz takvog izdavanja imaocima akcija
solidarno odgovaraju izdavalac i upravni odbor društva.
(2) Pod izdavanjem akcija i sticanjem potvrda o akcijama u smislu
stava 1. ovog člana, smatra se upis na odgovarajuće račune akcionara u Centralnom
registru hartija od vrednosti i izdavanje izvoda sa tih računa.
(3) Upravni odbor otvorenog akcionarskog društva kod uslovnog
povećanja osnovnog kapitala izdaje akcije, odnosno potvrde o akcijama u skladu sa
stavom 1. ovog člana samo radi ispunjenja cilja donete odluke.
(4) Upravni odbor otvorenog akcionarskog društva izdaje akcije u
zamenu za zamenljive obveznice pod uslovom da se razlika između većeg iznosa za
koji su izdate te obveznice i iznosa za koji su izdate te obveznice, pokrije iz ostalih
rezervi, ako se rezerve mogu upotrebiti za tu namenu, ili dodatnom uplatom lica koje
je ovlašćeno za zamenu obveznice.

Registracija i objavljivanje povećanja kapitala
Član 253.
(1) Zastupnici otvorenog akcionarskog društva u roku od 30 dana po
isteku poslovne godine, podnose prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala
po osnovu ukupnog iznosa akcija izdatih u toj godini zamenom zamenljivih obveznica
i ostvarenjem prvenstvenog prava upisa akcija imalaca varanata.
(2) Uz prijavu iz stava 1. ovog člana za registraciju, prilažu se i drugi
dokazi i isprave utvrđeni zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(3) Povećanje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija od strane imalaca
varanata objavljuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata. Počev od tog momenta smatra se da je osnovni kapital akcionarskog
društva povećan po ovom osnovu.

Pododsek 4.
Povećanje osnovnog kapitala iz sredstava društva
Pretpostavke
Član 254.
(1) Skupština otvorenog akcionarskog društva može odlučiti da se
osnovni kapital društva poveća pretvaranjem rezervi i neraspoređene dobiti u
osnovni kapital društva.
(2) Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži iznos povećanja osnovnog
kapitala, iznos sredstava rezervi, rezerve koje se pretvaraju u osnovni kapital,
označenje da li se izdaju nove akcije za taj iznos ili se povećava nominalna vrednost,
odnosno kod akcija bez nominalne vrednosti računovodstvena vrednost postojećih
akcija i rok za ostvarenje prava akcionara.
(3) Rezerve i neraspoređena dobit akcionarskog društva ne mogu se
pretvoriti u osnovni kapital ako je u bilansu uspeha na kojem se zasniva odluka
iskazan gubitak. Rezerve za određenu namenu mogu se pretvoriti u neraspoređenu
dobit samo ako je to u skladu sa tom namenom.
(4) Odluka o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva iz sredstava društva zasniva se na poslednjim finansijskim izveštajima
prethodne poslovne godine ako su potvrđeni od revizora i usvojeni najviše osam
meseci pre podnošenja prijave ove odluke za registraciju.
(5) Ako skupština otvorenog akcionarskog društva ne imenuje
posebne revizore za finansijske izveštaje iz stava 4. ovog člana, smatra se da je
imenovan onaj revizor kojeg je za reviziju poslednjih finansijskih izveštaja odredila
skupština akcionara ili prema okolnostima slučaja i revizor koga imenuje sud u
vanparničnom postupku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i
revizija.

Imaoci prava po osnovu povećanja osnovnog kapitala iz
sredstava društva
Član 255.
(1) Pravo na besplatne akcije po osnovu povećanja osnovnog kapitala
otvorenog akcionarskog društva iz sredstava društva raspoloživih za te namene
imaju akcionari društva na dan donošenja te odluke prema evidenciji u Centralnom
registru hartija od vrednosti, odnosno akcionari društva na dan utvrđen u toj odluci,
srazmerno njihovom učešću u postojećem osnovnom kapitalu društva.
(2) Odluka skupštine akcionara koja nije u skladu sa stavom 1. ovog
člana, ništava je.
(3) Pravo iz stava 1. ovog člana imaju i:
1) upisnici akcija, odnosno akcionari sa delimično plaćenim akcijama
srazmerno učešću njihovog uplaćenog dela u osnovnom kapitalu društva;
2) imaoci zamenljivih obveznica otvorenog akcionarskog društva
srazmerno nominalnoj vrednosti, odnosno računovodstvenoj vrednosti akcija kod

društava sa akcijama bez nominalne vrednosti koje im pripadaju zamenom
zamenljivih obveznica u akcije.
(4) Pravo iz stava 1. ovog člana pripada i sopstvenim akcijama
društva srazmerno njihovom učešću u postojećem osnovnom kapitalu društva.

Pravo na deo akcije
Član 256.
(1) Ako se pri povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva iz sredstava društva stekne pravo na deo jedne nove akcije u postojećem
osnovnom kapitalu društva, to pravo se može prenositi i naslediti.
(2) Prava iz nove akcije mogu se koristiti ako se prava iz stava 1.
ovog člana koja zajedno daju celu akciju sjedine kod jednog akcionara ili ako više
imalaca prava na deo akcije zajedno čine celu akciju odluče da zajedno koriste ta
prava.

Pravo na dividendu i podelu likvidacione mase
Član 257.
(1) Nove akcije stečene po osnovu povećanja osnovnog kapitala
otvorenog akcionarskog društva iz sredstava društva, odnosno deo povećanja
nominalne vrednosti ili računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne
vrednosti po ovom osnovu, učestvuju u pravu na dividendu ili u podeli likvidacione
mase za celu poslovnu godinu u kojoj je doneta odluka o povećanju osnovnog
kapitala akcionarskog društva iz sredstava društva, ako odlukom o povećanju
osnovnog kapitala po ovom osnovu nije drukčije određeno.
(2) Odlukom o povećanju osnovnog kapitala iz sredstava otvorenog
akcionarskog društva može se odrediti da nove akcije učestvuju u odlučivanju o
raspodeli dobiti društva i podeli dividendi akcionarima i u poslovnoj godini koja je
istekla pre donošenja te odluke, ako se ova odluka donese pre nego što se donese
odluka o podeli dobiti za poslovnu godinu koja je prethodila godini u kojoj se donosi
odluka o povećanju osnovnog kapitala po ovom osnovu.

Obaveštavanje Komisije za hartije od vrednosti i upis u Centralni
registar
Član 258.
(1) O okončanju postupka iz čl. 254. i 255. ovog zakona obaveštava
se Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.
(2) Po prijemu rešenja Komisije za hartije od vrednosti iz stava 1.
ovog člana, obaveštava se bez odlaganja Centralni registar hartija od vrednosti, radi
upisa novoizdatih akcija po ovom osnovu i njihovih akcionara, odnosno radi upisa
povećanja nominalne vrednosti postojećih akcija ili njihove računovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.

(3) Ako otvoreno akcionarsko društvo vodi knjigu akcija, podaci iz
stava 2. ovog člana upisuju se i u knjigu akcija.

Sticanje akcija i izdavanje potvrda
Član 259.
(1) Nove akcije ili potvrde o akcijama po osnovu povećanja osnovnog
kpitala iz sredstava društva mogu se u obliku izvoda iz Centralnog registra hartija od
vrednosti davati akcionarima posle upisa iz člana 258. stav 2. ovog zakona.
(2) Nove akcije ili potvrde o akcijama date akcionarima pre upisa u
Centralni registar hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana, ništave su, a za štetu od
tog davanja imaocima akcija solidarno odgovaraju izdavalac i upravni odbor.
(3) Pod izdavanjem akcija i potvrda o akcijama u smislu stava 1. ovog
člana smatra se upis na odgovarajuće račune akcionara u Centralnom registru hartija
od vrednosti i izdavanje izvoda sa tih računa.

Registracija odluke o povećanju, povećanja osnovnog kapitala i
objavljivanje
Član 260.
(1) Odluka o povećanju osnovnog kapitala iz sredstava otvorenog
akcionarskog društva registruje se i objavljuje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(2) Odluka o povećanju osnovnog kapitala iz sredstava otvorenog
akcionarskog društva ništava je ako se ne registruje u roku od tri meseca od dana
donošenja.
(3) Rok iz stava 2. ovog člana zastaje ako je pokrenut sudski spor o
pobijanju odluke skupštine akcionara u skladu sa ovim zakonom.
(4) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva povećan je iz
sredstava društva danom registracije.

O d s e k 3.
Smanjenje osnovnog kapitala
Pododsek 1.
Osnovno načelo
Odluka
Član 261.
(1) Odluku o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva poništenjem sopstvenih akcija donosi upravni odbor društva, a odluku o
smanjenju osnovnog kapitala i poništenju akcija po drugim osnovima utvrđenim
osnivačkim aktom društva donosi skupština akcionara, ako osnivačkim aktom ili
statutom društva nije drukčije određeno.

(2) Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva utvrđuje se obim, cilj, vrsta i način sprovođenja smanjenja osnovnog kapitala.
(3) Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva menja se osnivački akt.

Vrste smanjenja
Član 262.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se smanjiti
u redovnom postupku, pojednostavljenom postupku i postupku smanjenja radi
pretvaranja u rezerve.
(2) Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva po
jednom osnovu može se vršiti istovremeno sa povećanjem njegovog osnovnog
kapitala po drugom osnovu.

Pododsek 2.
Smanjenje u redovnom postupku
Načini
Član 263.
Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u
redovnom postupku vrši se:
1) poništenjem stečenih sopstvenih akcija i povlačenjem i
poništenjem akcija u posedu akcionara;
2) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija ili računovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti;
3) isplatom uplaćenog iznosa akcionarima za akcije koje nisu u
potpunosti uplaćene i neizdavanjem tih akcija.

Poništenje sopstvenih akcija i povlačenje i poništenje akcija
Član 264.
(1) Pri smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
prvo se poništavaju sopstvene akcije koje se u skladu sa članom 224. st. 3. i 4. ovog
zakona moraju poništiti.
(2) Ako društvo nema sopstvenih akcija, osnovni kapital otvorenog
akcionarskog društva može se smanjiti povlačenjem akcija od akcionara i njihovim
poništenjem u skladu sa čl. 227. do 229. ovog zakona.
(3) Povlačenje i poništenje akcija od akcionara i smanjenje osnovnog
kapitala u redovnom postupku po tom osnovu može se vršiti u skladu sa odredbama
ovog zakona o zaštiti prava poverilaca otvorenog akcionarskog društva.
(4) Stav 3. ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada ne dolazi
do smanjenja tog kapitala i to:

1) kada se radi o povlačenju i poništenju akcija koje su u potpunosti
uplaćene a poništavaju se istovremeno kada su date besplatno na raspolaganje
društvu;
2) kada se akcije koje su u potpunosti uplaćene povlače i poništavaju
isplatom na teret sredstava koja su raspoloživa za te namene, a u skladu sa
ograničenjima plaćanja uređenim članom 230. ovog zakona;
3) u slučaju akcija bez nominalne vrednosti kad je skupština odlučila
da se povlačenjem i poništenjem akcija povećava učešće preostalih akcija u
osnovnom kapitalu društva, odnosno kod akcija sa nominalnom vrednošću kada se
uz poništenje povučenih akcija poveća nominalna vrednost nepovučenih izdatih
akcija do iznosa koji je dovoljan da se izbegne smanjenje osnovnog kapitala, a
povučene i poništene akcije su stečene iz sredstava koja su raspoloživa za te
namene, a u skladu sa članom 230. ovog zakona;
4) u slučaju istovremenog izdavanja novih akcija u nominalnoj
vrednosti povučenih akcija, odnosno računovodstvenoj vrednosti povučenih akcija
kod akcija bez nominalne vrednosti, u skladu sa odredbama ovog zakona o
minimalnom osnovnom kapitalu društva.

Shodna primena
Član 265.
Na smanjenje osnovnog kapitala smanjenjem nominalne vrednosti,
odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, kao i na
smanjenje upisanog kapitala akcionarskog društva po osnovu isplate uplaćenog
iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaćene i neizdavanjem tih
akcija, shodno se primenjuju odredbe člana 264. ovog zakona.

Načelo ravnopravnosti
Član 266.
(1) Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva u redovnom postupku ne može se povrediti princip ravnopravnosti akcionara
iste klase.
(2) Ravnopravnost akcionara iste klase obezbeđuje se srazmernim
povlačenjem i poništenjem akcija od akcionara, odnosno srazmernim smanjenjem
nominalne vrednosti odnosno računovodstvene vrednosti svih akcija akcionara date
klase akcija, kao i povlačenjem i poništenjem akcija i smanjenjem osnovnog kapitala
kupovinom od akcionara na berzi i drugim organizovanim tržištima ili javnom
ponudom akcionarima u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od
vrednosti, osnivačkim aktom i odlukom skupštine o smanjenju osnovnog kapitala.
Ponuda za kupovinu akcija radi povlačenja i poništenja sadrži naznaku broja akcija
koje se otkupljuju.
(3) Ako je iznos smanjenja osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva odlukom o smanjenju određen kao fiksni iznos, a sprovođenjem postupka
povlačenja i poništenja akcija od akcionara na berzi ili drugim organizovanim
tržištima ili putem javne ponude, ne ostvari se taj iznos, mora se izmeniti odluka
skupštine o iznosu smanjenja ili izabrati novi način smanjenja osnovnog kapitala.

(4) Ravnopravnost akcionara iste klase obezbeđuje se i smanjenjem
osnovnog (upisanog) kapitala otvorenog akcionarskog društva neizdavanjem
neplaćenih akcija akcionarima koji su u docnji sa plaćanjem i isplatom akcionarima
iznosa koje su uplatili društvu za te akcije, u skladu sa ovim zakonom.

Registracija i objavljivanje odluke o smanjenju
Član 267.
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva u redovnom postupku prijavljuje se radi registracije i objavljivanja u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Objava odluke i zaštita poverilaca
Član 268.
(1) Odluka o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva u redovnom postupku posle registracije objavljuje se dva puta u razmaku od
30 dana, sa pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja.
(2) Poverioci čija su nedospela potraživanja nastala pre poslednje
objave registracije odluke o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva mogu tražiti obezbeđenje tih potraživanja (ili isplatu potraživanja iako nisu
dospela ako je tako određeno predmetnom odlukom), u roku od 90 dana od dana
druge objave registracije te odluke. Obezbeđenje ne mogu tražiti poverioci koji u
slučaju stečaja imaju pravo prvenstvenog namirenja iz stečajne mase dužnika, kao ni
drugi poverioci sa obezbeđenim potraživanjem.
(3) U slučaju smanjenja osnovnog kapitala u redovnom postupku
otvorenog akcionarskog društva, isplate akcionarima moguće su po proteku 90 dana
od druge objave upisa te odluke u registar i posle pružanja obezbeđenja ili
podmirenja potraživanja poveriocima koji su blagovremeno prijavili potraživanja.

Obaveštavanje Centralnog registra
Član 269.
(1) O sprovedenom smanjenju osnovnog kapitala otvoreno
akcionarsko društvo obaveštava bez odlaganja Centralni registar hartija od vrednosti
radi upisa na odgovarajuće račune akcionara smanjenja broja akcija po osnovu
povlačenja i poništaja akcija ili radi upisa smanjenja nominalne ili računovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, odnosno radi brisanja upisanih akcija
koje su delimično uplaćene i čijim je akcionarima isplaćen ranije uplaćeni iznos.
(2) Ako otvoreno akcionarsko društvo vodi knjigu akcija, smanjenje
osnovnog odnosno upisanog kapitala u skladu sa stavom 1. ovog člana upisuje se i u
knjigu akcija.

Registracija smanjenja osnovnog kapitala, objavljivanje i dejstvo
Član 270.
(1) Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u
redovnom postupku prijavljuje se za registraciju i objavljuje u skladu sa zakonom
kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u
redovnom postupku ne može se registrovati pre ispunjenja zahteva poverilaca iz
člana 268. ovog zakona i pre upisa u Centralni registar iz člana 269. ovog zakona.
(3) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva smanjen je
danom objavljivanja registracije tog smanjenja za nominalni ili računovodstveni iznos
povučenih i poništenih akcija, odnosno za iznos smanjenja nominalne vrednosti
akcija, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(4) Registrovani upisani kapital otvorenog akcionarskog društva
smanjen je danom objavljivanja registracije smanjenja tog kapitala uključujući i
smanjenje za iznos isplate akcionarima delimično uplaćenih akcija.

Pododsek 3.
Smanjenje u pojednostavljenom postupku
Princip
Član 271.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se smanjiti
na pojednostavljen način radi izravnavanja sa nižom vrednošću neto imovine, da bi
se pokrili gubici, a u odluci o smanjenju osnovnog kapitala navodi se da se kapital
smanjuje sa tim ciljem.
(2) Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u
pojednostaljenom postupku radi pokrivanja gubitaka može se vršiti samo ako društvo
ne raspolaže neraspoređenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te
namene.
(3) Na smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
u pojednostaljenom postupku ne primenjuju se odredbe ovog zakona o pozivu
poveriocima i zaštiti prava poverilaca kod smanjenja osnovnog kapitala u redovnom
postupku.
(4) Na smanjenje osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana, u
pojednostavljenom postupku, shodno se primenjuju čl. 263. do 267. i čl. 269. i 270.
ovog zakona.

Pododsek 4.
Smanjenje pretvaranjem u rezerve
Limit
Član 272.
(1) Na smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
u slučaju prenosa u rezerve koje ne prelazi 10% osnovnog kapitala za pokrivanje
budućih gubitaka društva ili za povećanje osnovnog kapitala iz sredstava društva ne
primenjuju se odredbe ovog zakona o pozivu poveriocima i zaštiti prava poverilaca
pri smanjenju osnovnog kapitala u redovnom postupku.
(2) Pri smanjenju osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana u rezerve
se unosi iznos jednak nominalnoj vrednosti povučenih i poništenih akcija po ovom
osnovu smanjenja osnovnog kapitala, a kod akcija bez nominalne vrednosti iznos
jednak računovodstvenoj vrednosti.
(3) Na smanjenje osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana shodno se
primenjuju čl. 263. do 267. i čl. 269. i 270. ovog zakona.

Pododsek 5.
Iskaz osnovnog kapitala nakon smanjenja
Pravilo
Član 273.
(1) U finansijskom izveštaju za poslednju poslovnu godinu koja
prethodi poslovnoj godini u kojoj je doneta odluka o smanjenju osnovnog kapitala
otvorenog akcionarskog društva, osnovni kapital i rezerve iz dobiti iskazuju se u visini
u kojoj bi trebalo da budu da je isto smanjenje osnovnog kapitala izvršeno u toj
prethodnoj godini.
(2) Odluka o usvajanju finansijskog izveštaja donosi se istovremeno
sa odlukom o smanjenju osnovnog kapitala.
(3) Finansijski izveštaj otvorenog akcionarskog društva ne može da se
objavi u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti pre nego što
se odluka o smanjenju osnovnog kapitala registruje.

Pododsek 6.
Istovremeno smanjenje i povećanje
Najveći iznos smanjenja
Član 274.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može da se
smanji smanjenjem u redovnom postupku samo do iznosa minimalnog osnovnog
kapitala ovog društva propisanog članom 233. stav 2. ovog zakona. U slučaju
smanjenja osnovnog kapitala ispod propisanog minimalnog iznosa osnovnog kapitala
pokreće se postupak likvidacije ili stečaja društva u skladu sa zakonom.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, moguće je i smanjenje osnovnog
kapitala otvorenog akcionarskog društva u redovnom postupku ispod tog minimuma
ako se istovremeno sa odlukom o smanjenju osnovnog kapitala po jednom osnovu
donese i odluka o povećanju tog kapitala po drugom osnovu tako da osnovni kapital
dostigne propisani minimalni iznos, s tim da se to povećanje ne ostvaruje ulozima u
stvarima i pravima.
(3) Odluke o smanjenju osnovnog kapitala u redovnom postupku i o
istovremenom povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva ništave
su ako se povećanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala ne registruje najkasnije
u roku od šest meseci od dana donošenja. Ovaj rok ne teče za vreme dok teče spor
po tužbi za pobijanje odluke o smanjenju ili o povećanju osnovnog kapitala i dok se
za to ne dobije odobrenje državnog organa, ako je davanje tog odobrenja propisano.
(4) Odredbe člana 234. ovog zakona o minimalnoj nominalnoj
vrednosti akcija primenjuju se i kad se vrši istovremeno smanjenje i povećanje
osnovnog kapitala.

Odeljak 10.
Skupština akcionara
O d s e k 1.
Opšte pravilo
Ostvarivanje prava akcionara
Član 275.
(1) Skupštinu akcionarskog društva čine akcionari.
(2) Svaki akcionar, u skladu sa statutom, lično ili preko punomoćnika
ima pravo učestvovanja u radu skupštine akcionara, pravo glasa ako ima akcije sa
pravom glasa, pravo podnošenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz
dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa
ovim zakonom.
(3) Odredbe člana 136. st. 2. do 4. ovog zakona o jednočlanom
društvu s ograničenom odgovornošću primenjuju se shodno i na akcionarsko društvo
sa jednim akcionarom.
(4) Skupštini akcionara, po pravilu, prisustvuju i učestvuju u radu
direktor ili članovi upravnog odbora, članovi nadzornog odbora, kao i revizor.

O d s e k 2.
Vrste skupštine
Godišnja skupština
Čla 276.
(1) Skupština akcionara saziva se i održava jednom godišnje
(godišnja skupština) najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja upravnom
odboru finansijskih izveštaja za svaku finansijsku godinu ili šest meseci posle
završetka poslovne godine.
(2) Godišnja skupština održava se na dan i u vreme utvrđeno
osnivačkim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa ovim zakonom i
osnivačkim aktom.
(3) Godišnja skupština akcionara održava se u sedištu društva, ako
osnivačkim aktom akcionarskog društva nije drukčije određeno.
(4) Neodržavanje godišnje skupštine u vreme iz stava 2. ovog člana
ne utiče na valjanost drugih radnji akcionarskog društva.

Vanredna skupština i njeno sazivanje od strane manjinskih
akcionara
Član 277.
(1) Akcionarsko društvo može sazvati i vanrednu skupštinu akcionara,
i to:
1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je
ovlašćeno osnivačkim aktom da sazove vanrednu skupštinu;
2) na zahtev likvidatora društva, ako je društvo u likvidaciji;
3) po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom
glasa o pitanju predloženom za vanrednu skupštinu.
(2) Zahtev iz stava 1. tačka 3) ovog člana mora biti datiran, potpisan
od strane svih akcionara koji ga podnose i mora da sadrži predlog dnevnog reda, kao
i podatke: za identifikovanje tih akcionara; o broju akcija koje svaki od njih poseduje;
o cilju ili ciljevima zbog kojih se skupština saziva.
(3) Zahtev iz stava 1. tačka 3) ovog člana za sazivanje skupštine
smatra se da je primljen u akcionarskom društvu ako je uručen i adresovan na
upravni odbor društva u sedište društva označeno u osnivačkom aktu.
(4) Dan na koji se utvrđuje lista akcionara koji su ovlašćeni da
podnesu zahtev za vanrednu skupštinu je datum stavljanja prvog potpisa na taj
zahtev.
(5) Upravni odbor akcionarskog društva dužan je da donese odluku o
prihvatanju ili odbijanju sazivanja vanredne skupštine najkasnije u roku od 10 dana
od dana prijema zahteva. Upravni odbor dužan je da na adresu navedenu u zahtevu,
najkasnije u roku od sedam dana od dana donošenja ove odluke, obavesti o tome
svako lice koje je zahtevalo sazivanje vanredne skupštine. Odluka o odbijanju
sazivanja vanredne skupštine obavezno sadrži razloge odbijanja.
(6) Zahtev za sazivanje skupštine koji je podneo ovlašćeni podnosilac,
može biti odbijen:

1) ako nije podnet u skladu sa stavom 1. tačka 3) i st. 2 do 5. ovog
člana;
2) ako akcionari koji su podneli zahtev ne poseduju ili ne zastupaju
propisani procenat glasova;
3) ako nijedno od predloženih pitanja za dnevni red vanredne
skupštine nije u delokrugu skupštine.
(7) Vanredna skupština može odlučivati jedino o pitanjima navedenim
u zahtevu podnetom u skladu sa stavom 1. tačka 3) i st. 2 do 4. ovog člana.

Skupština po nalogu suda
Član 278.
(1) Ako se godišnja skupština akcionarskog društva ne održi u
propisanom roku, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno
održavanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godišnjoj
skupštini ili direktora, odnosno člana upravnog odbora društva. Sud ima ovlašćenje
da imenuje privremenog zastupnika sa ovlašćenjem da sazove i predsedava sednici
skupštine i utvrdi mesto i datum održavanja, kao i dnevni red sednice u skladu s ovim
zakonom.
(2) Ako se vanredna skupština akcionarskog društva ne održi
najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ili na dan koji utvrdi upravni
odbor u skladu sa članom 277. stav 5, nadležni sud u vanparničnom postupku može
naložiti njeno održavanje po zahtevu bilo kog akcionara koji je potpisnik zahteva za
sazivanje.
(3) U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana sud u vanparničnom
postupku dužan je da donese rešenje u roku od 48 sati od prijema zahteva.
(4) Troškove održavanja bilo koje skupštine akcionara po nalogu suda
snosi akcionarsko društvo.

Vanredna skupština zatvorenog akcionarskog društva
Član 279.
Vanredna skupština akcionara zatvorenog akcionarskog društva
održava se i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom
ako joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome ne
protivi, ako osnivačkim aktom i statutom nije drukčije određeno.

Vanredna skupština akcionarskog društva u slučaju poslovanja
sa gubitkom
Član 280.
Skupština akcionarskog društva obavezno se saziva bez odlaganja,
ako se kod izrade finansijskih izveštaja ili u drugim slučajevima utvrdi da akcionarsko
društvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala.

O d s e k 3.
Postupak sazivanja, obaveštavanja i rada
Pravila
Član 281.
(1) Pisani poziv za sednicu skupštine akcionara upućuje se svakom
akcionaru najkasnije 30 dana i najranije 60 dana pre dana održavanja sednice
skupštine, a pisani poziv svakom akcionaru za vanrednu skupštinu daje se najkasnije
15 dana i najranije 30 dana pre dana sednice skupštine. Poziv se dostavlja poštom ili
elektronskom poštom, ako je akcionar dao pisanu saglasnost za obaveštenje
elektronskom poštom, svakom akcionaru koji ima pravo glasa na skupštini. Poziv
dostavlja ili organizuje dostavljanje predsednik upravnog odbora ili drugi član odbora
ili drugo lice koje je ovlašćeno da sazove skupštinu.
(2) Akcionarsko društvo uz pisani poziv iz stava 1. ovog člana
dostavlja finansijske izveštaje, zajedno sa izveštajem revizora, izveštajem nadzornog
odbora ako odbor postoji, izveštajem upravnog odbora o poslovanju društva, tekst
bilo kog predloga za promene osnivačkog akta, opis bilo kog ugovora ili drugog
pravnog posla predloženog za odobrenje, kao i druge akte u skladu sa osnivačkim
aktom društva, ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i
drugim zakonom.
(3) Dan dostavljanja poziva iz stava 1. ovog člana u smislu ovog
zakona smatra se dan slanja poštom preporučenom pošiljkom ili elektronskom
poštom.
(4) Izuzetno od stava 1. ovog člana otvoreno akcionarsko društvo, ako
je tako određeno osnivačkim aktom, može umesto upućivanja individualnog poziva
svakom akcionaru da objavljuje poziv za sednicu skupštine akcionara bez prekida i
na internet stranici društva tokom vremena iz stava 1. ovog člana i uz to da objavi
poziv u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na teritoriji Republike Srbije
u tiražu od najmanje 100.000 primeraka, najmanje 30 dana i najviše 60 dana pre
održavanja, u slučaju godišnje skupštine, i ne manje od 15 dana ni više od 30 dana
pre dana održavanja, u slučaju vanredne skupštine.
(5) Obaveštenje o godišnjoj skupštini iz stava 4. ovog člana obavezno
sadrži vreme i mesto održavanja, predlog dnevnog reda sednice skupštine sa
naznakom pitanja o kojima se glasa na skupštini i predloga odluka o kojima se
odlučuje na toj sednici (posebno uključujući izbor članova upravnog odbora i predlog
za raspodelu dividendi), kao i navod da društvo obezbeđuje kopiju finansijskog
izveštaja, zajedno sa izveštajem revizora, izveštajem nadzornog odbora ako postoji,
izveštajem upravnog odbora o poslovanju društva, tekst bilo kog predloga za
promene osnivačkog akta, opis bilo kog ugovora ili drugog pravnog posla
predloženog za odobrenje, kao i druga akta u skladu sa osnivačkim aktom društva,
ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugim
zakonom, svakom akcionaru koji to zahteva, u sedištu društva u redovno radno
vreme.
(6) Obaveštenje o vanrednoj skupštini iz stava 4. ovog člana
obavezno sadrži vreme i mesto održavanja sednice skupštine, opis razloga zbog kog
se saziva i dnevni red koji predlažu lica koja sazivaju ili zahtevaju njeno sazivanje.

Odustanak akcionara od obaveštenja
Član 282.
Ako je zakonom, osnivačkim aktom ili statutom obavezno pisano
obaveštavanje akcionara i ako akcionar odustane od tog obaveštavanja pisanim
putem obaveštenje iz člana 281. stav 4. ovog zakona ima pravno dejstvo poslatog
pisanog poziva.

Pravo prigovora
Član 283.
(1) Akcionar koji prisustvuje skupštini nema pravo prigovora na
izostanak obaveštenja ili nedostatak obaveštenja o sazivanju sednice skupštine.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana akcionar koji prisustvuje sednici
skupštine može staviti obrazložen prigovor na obaveštenja koje ne sadrži sve priloge
u skladu sa članom 281. st. 5. i 6. ovog zakona u pisanoj formi na početku te sednice
ili za vreme njenog održavanja ili preduzimajući neku radnju na skupštini zato što
propisno obaveštenje nije dato.
(3) O prigovoru iz stava 2. ovog člana odlučuje se na način određen
statutom društva i poslovnikom skupštine.

Dnevni red
Član 284.
(1) Na sednici skupštine akcionara može se odlučivati samo o
tačkama dnevnog reda koje su valjano objavljene i uvrštene u dnevni red u skladu sa
ovim zakonom, a može se raspravljati i o drugim pitanjima.
(2) Akcionar ili akcionari koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom
glasa za izbor upravnog odbora društva mogu predložiti i zahtevati da se najviše dva
nova pitanja uključe u dnevni red skupštine.
(3) Predlog iz stava 2. ovog člana mora se sačiniti u pisanoj formi u
roku od sedam dana od dana objave godišnjeg saziva sednice skupštine odnosno u
roku od pet dana od dana objave saziva sednice vanredne skupštine.
(4) Predlog iz st. 2. i 3. ovog člana koji se dostavlja upravnom odboru
u sedištu društva, sadrži razloge za davanje predloga, uključujući i predlog odluke
kao i imena akcionara koji daju predlog i broj glasova kojim raspolažu.

(5) Akcionar iz stava 2. ovog člana ne može da se računa u više od
jedne grupe koja poseduje navedeni procenat glasova.
(6) Ako upravni odbor akcionarskog društva propusti da odgovori na
zahtev akcionara u skladu sa stavom 2. ovog člana, ili ako on odbije zahtev, nadležni
sud u vanparničnom postupku ima ovlašćenje, po zahtevu bilo kog od tih akcionara,
da naloži da se njihovom zahtevu udovolji, o čemu donosi odluku u roku od 48
časova posle prijema zahteva.

Predsednik skupštine
Član 285.
(1) Radom skupštine akcionara predsedava predsednik skupštine.
(2) Predsednik skupštine bira se na početku sednice ako je predlog u
skladu sa ovim zakonom uvršten u dnevni red.
(3) Predsednik skupštine bira se u skladu sa statutom društva.
(4) Pravila postupka skupštine akcionara na predlog predsednika
skupštine donosi skupština.

Lista akcionara i dan utvrđivanja sastava skupštine
Član 286.
(1) Osnivački akt akcionarskog duštva može da odredi način
utvrđivanja datuma za određivanje liste akcionara koji su ovlašćeni da dobiju pisano
obaveštenje o skupštini, da traže sazivanje vanredne skupštine, da glasaju, da
podnose predloge u skladu sa ovim zakonom i da preduzimaju bilo koje druge radnje
(dan utvrđenja akcionara).
(2) Ako osnivački akt akcionarskog društva ne sadrži datum ili način
određivanja dana iz stava 1. ovog člana, upravni odbor svojom odlukom određuje taj
dan. Ako upravni odbor propusti da donese odluku o danu utvrđivanja akcionara, taj
dan je:
1) u slučaju redovne skupštine, dan na koji je dato obaveštenje prvo
dato;
2) u slučaju vanredne skupštine, dan na koji je prvi zahtev potpisan i
datiran od akcionara.
(3) Dan utvrđivanja akcionara ne može biti dan koji prethodi danu
održavanja skupštine više od 60 dana, odnosno manje od 10 dana pre dana
održavanja skupštine.
(4) Lista akcionara pozvanih na sednicu skupštine sastavlja se, na
osnovu dana utvrđenja akcionara izvodom iz Centralnog registra hartija od vrednosti i
mora biti dostupna u sedištu društva svim akcionarima koji imaju pravo glasa na
skupštini, radi ostvarivanja prava uvida i kopiranja kao i mogućnosti stavljanja
prigovora na bilo koje neispravnosti na listi.
(5) U listi akcionara navodi se ime i prezime akcionara, odnosno
poslovno ime, adresa svakog akcionara i broj glasova koje svaki akcionar poseduje.

Lično glasanje ili glasanje preko punomoćnika
Član 287.
(1) Akcionar može da glasa lično ili preko jednog punomoćnika, u
skladu sa zakonom i statutom akcionarskog društva.
(2) Akcionar može dati punomoćje u pisanoj formi određenom licu, sa
određivanjem njegovog punog imena i podacima o broju, vrsti i klasi posedovanih
akcija za koje se daje punomoćje. Punomoćje se može dati i elektronskim putem pod
uslovom da je obezbeđena autentičnost te izjave, ako se tako odredi osnivačkim
aktom ili statutom društva.
(3) Punomoćje se daje punomoćniku i dostavlja u sedište
akcionarskog društva.
(4) Punomoćje se daje po pravilu za jednu skupštinu, a važi i za
ponovljenu skupštinu, koja je odložena zbog nedostatka kvoruma, vremena ili iz
drugih razloga.
(5) Ako punomoćje sadrži uputstva ili naloge za ostvarivanje prava
glasa punomoćnik je dužan da postupa po njima, a ako punomoćje ne sadrži
uputstvo punomoćnik ostvaruje pravo glasa savesno i u najboljem interesu
akcionara.
(6) Direktor ili članovi upravnog odbora, članovi izvršnog odbora i
kontrolni akcionari, ne mogu biti punomoćnici za akcionare zaposlene u društvu i
povezana lica u smislu ovog zakona
(7) Ako akcionar koji ima pravo glasa na skupštini prenese akcije na
novog akcionara pre dana održavanja sednice skupštine, a nakon dana utvrđivanja
akcionara u skladu sa članom 286. ovog zakona, zadržava pravo učestvovanja na
sednici i pravo glasa.
(8) Punomoćnik je dužan da obavesti akcionare koji su mu dali
punomoćje o glasanju u skupštini.
(9) Odgovornost punomoćnika akcionara za ostvarivanje prava glasa
za akcionare u skladu sa st. 5. i 8. ovog člana ne može se unapred isključiti ili
ograničiti.
(10) Akcionar koji je dao punomoćje može ga opozvati u bilo koje
vreme pre glasanja na sednici skupštine pisanim opozivom dostavljenim
akcionarskom društvu i punomoćniku ili prećutno ličnim prisustvom i glasanjem na
skupštini akcionara.

Link ka narednom delu zakona