Teme koje ce biti obradjivane (orijentaciono , sa azuriranjem prethodnog teksta novim

informacijama , kao i clancima o temama o kojima vi zelite vise da saznate ):

Ukratko o upotrebi zakona;Prijava firme tj. registracija privrednih subjekata;

Prosto knjigovodstvo - dvojno knjigovodstvo;Prikaz knjiga koje se vode u knjigovodstvu;

Osnovna objasnjenja kontnog plana;MP prodajna kalkulacija prodajne cene i knjizenja

kroz sve knjige (u prostom i dvojnom knjigovodstvu);Nivelacije;Povracaji dobavljacu/od

musterije;Prenosnice;Otpremnice;Fiskalne kase i fiskalizacija;Sta sve mora postojati u trgovinskom objektu;itd.

 

(tekstove pise  diplomirani ekonomista - knjigovodja - sa dugogodisnjim iskustvom ,uz malu

pomoc prijatelja iz iste struke ,na tacnoj adresi: www.jelence.blog.rs

-datumi postova na blogu su hronoloski poredjani - od starijih ka novijim

- pocev od 20.aprila, 2009. godine)

 

 

 

Clanak : 1 -Ukratko i laickim recnikom o zakonima:

 

Prvi po snazi je Ustav RS , zatim dolaze Zakoni , a za njima Podzakonska akta ( Odluke,   Pravilnici , Uredbe ).

Podzakonska akta daju bliza tumacenja nekog zakona:ako je zakonom nesto uopsteno receno

to je posle blize i detaljnije razradjeno u podzakonskim aktima.

Znacenje:

ako neki zakon nije u saglasnosti sa Ustavom treba se rukovoditi odredbama Ustava;

ako neki od podzakonskih akata nije u saglasnosti sa zakonom treba se rukovoditi

odredbama zakona,itd.

Praksa:

obicno radite onako kako to od vas zahtevaju relevantna ministarstva i inspekcije

( po njihovim preporukama , ili , odete tamo , pitate sta da radite , i oni vam kazu).

 

Clanak 2 - Registracija firme :

NOVO ( 12/05/2009 ) :

Уручење првог решења о регистрацији фирме по скраћеној процедури - 12. мај 2009


Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић

уручио је данас, 12. маја, у Агенцији за привредне регистре прво решење о регистрацији

фирме по скраћеној процедури која је трајала само три дана,  чиме је у Србији заживео

једношалтерски систем регистрације.

Динкић је истакао да је Србија увођењем једношалтерског система регистрације

скратила време и трошкове за отпочињање пословања, омогућивши грађанима да

региструју фирму на једном шалеру у АПР. Он је, такође, нагласио да суАПР, Пореска

управа, Републички завод за здравствено осигурање и Фонд за пензијско и инвалидско

осигурање од данас електронски повезани, што ослобађа грађане од обавезе да шетају

од шалтера до шалетра ове четири институције. Он је најавио даље активности

државе на отклањању административних баријера за функционисање привреде,

прецизиравши да наша земља тренутно има 8.800 закона и прописа, међу којима је

велики број непотребних и застарелих, који ће бити уклоњени у оквиру свеобухватне

реформе прописа.

Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић рекао је да се са применом

једношалтерског система регистрације привредних субјеката (One stop shop) четири пута

скраћује време за отпочињање пословања, и то на начин да грађани подношењем

јединствене регистрационе пријаве на шалтеру у АПР завршавају процедуре које су се

раније одвојено спроводиле у овој агенцији (АПР), Пореској управи (ПУ),

Републичком заводу за здравствено осигурање (РЗЗО) и Фонду пензијског и инвалидског

осигурања (ПИО). Спровођење ове четири процедуре убудуће неће трајати

дуже од 3 дана за привредна друштва и предузетнике. Кроз решење о регистрацији, АПР

ће грађанима уручивати и ПИБ, као и пријаву на РЗЗО и ПИО, прецизирао је Звонко

Обрадовић и додао да је ово прва фаза у реализацији једношалтерског система, док ће у

другој фази државне институције радити на томе да се годишњи финансијски извештаји

предају на једном месту.

 

 

Odete na sajt :www.apr.gov.rs , Agencije za privredne registre i procitate detaljno sve sto tamo pise.Preporucujem da obratite paznju na pitanja koja su postavljali drugi pre vas , odakle mozete sebi dosta toga razjasniti.

Obzirom da je sve tamo napisano mozda malo konfuzno za pocetnika ovde cu pisati o  nekim stavkama u vezi kojih sam ja dobijala najvise pitanja:

1) razlika izmedju preduzetnika i privrednog drustva (definicije i jednog i drugog mozete naci na njihovom sajtu , pa da ne gubim vreme sa tim):

Preduzetnik :

    * je fizicko lice i on je (kao fizicko lice) osnivac svoje firme;
    * za sve obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom - sto je jedna od najbitnijih stavki - prakticno:ako vam uspe da se zaduzite kod dobavljaca za silnu robu , a ne platite je i ne vratite je , ako drzavi ne platite sve poreze i ostale dugove , itd, naplata se moze izvrsiti prodajom celokupne vase licne imovine(vas stan , kola , vikendica ...).Ne pomaze vam pokusaj da sve prepisete na dete , zenu/muza i sl.Medjutim do ovakvih situacija zaista retko dolazi - obicno vam drzava daje odredjeni rok da namirite svoja dugovanja , jer je njima u interesu da radite (zaradjujete za sebe , porodicu , zaposljavate radnike , placate poreze i doprinose).
    * preduzetnik  ne uplacuje nikakav osnivacki ulog;

Privredno drustvo:

    * je pravno lice , ali osnivaci mogu biti i pravna i fizicka lica - najbitnija razlika je u tome da pravna lica odgovaraju za obaveze iz poslovanja do iznosa svog uloga u firmu , dok fizicko lice odgovara celokupnom svojom imovinom za dugove firme.

    * pri osnivanju privrednog drustva mora se uplatiti osnivacki ulog - koji se obicno iskazuje u evrima a uplacuje u dinarima i moze se uplatiti iz dva dela:prva polovina odmah pri osnivanju , a druga u roku od dve godine od dana osnivanja.Poslednji ukupan osnivacki ulog za DOO je bio 500 evra(uvek proverite cifre pre prijave).Ovaj iznos se uplacuje u banci na privremeni racun (posle registracije otvarate drugi racun - svoj poslovni racun.)

Potrebna dokumentacija za osnivanje privrednih subjekata  je navedena na sajtu APR-a , pa je ja necu nabrajati;

Sto se tice placanja ostalih troskova registracije , ukratko:

Preduzetnik placa naknadu za registraciju od 540.00din ;

Privredna drustva :ortacko -2040.00din , DOO - 3600.00din , AD - 10200.00din ,ostali oblici - 3000din i naknadu za maticni broj 1750.00din. Ove cifre se menjaju povremeno(navise) pa ih treba proveriti pre prijavljivanja.

 Kod privrednih drustava postoji obaveza naimenovanja lica koje ce zastupati firmu. Popunjava se OP obrazac (overeni potpis lica ovlascenih za zastupanje).Ova se overa placa.


Znaci to su troskovi koje imate samo da registrujete firmu.Ako hocete da to za vas obavi knjigovodja , tj lice kome ste dali punomocje da vas zastupa , to se punomocje mora overiti  sto se takodje placa.

Posto ste uplatili osnivacki ulog i naknadu za registraciju i predali formular zahteva za registraciju sacekate da dobijete resenje o upisu u Registar kod APR-a .Zatim treba da :

1) napravite pecat firme(pecatorescu dostavljate resenje o registraciji na osnovu koga se pecat izradjuje).Voditi racuna o tome da naziv na pecatu mora biti identican nazivu iz vaseg resenja.Cena izrade pecata je od 1000.00din pa navise.

2) treba da otvorite tekuci racun kod poslovne banke (banku birate sami)

Za to vam je potrebno:

    * resenje o registraciji
    * zahtev za otvaranje racuna(dobija se u samoj banci)
    * karton deponovanih potpisa (dobija se u banci i na njemu se navode imena i stoje potpisi lica koja su ovlascena da podizu novac sa racuna )
    * izvod iz poreske evidencije sa poreskim brojem ( tj. dokaz da imate PIB )
    * OP obrazac

 Originalna dokumenta se podnose na uvid ,a njima se predaju kopije.

Samo kopija OP obrasca mora biti overena,ostale ne.

Na zvanicnim sajtovima pojedinih banaka jos uvek stoji da vam je potrebno i obavestenje organa za poslove statistike o razvrstavanju po delatnostima.Ovo vam ne treba.Na salterima kod istih tih banaka to znaju , ali im sajtovi nisu azurirani.Doduse , kod nas se odredbe po ovim pitanjima cesto menjaju tako da -  kada resite da prijavite firmu treba da iscitate na zvanicnom sajtu APR-a sta vam treba , pa da odete tamo i raspitate se sta vam jos preko toga treba i koliko to kosta ,pa da odete do banke i vidite sta njima treba ..., pa tek onda da resite sta cete dalje. Druga opcija vam je da pitate knjigovodju koji je u toku sa prijavama i odjavama , za informacije.

3)Podnosenje akontacione prijave poreza na dobit:

U vasoj poreskoj upravi podnosite prijavu kojom vam se unapred predvidja koliki su vam prihodi , rashodi i dobit za kalendarsku godinu u kojoj ste poceli poslovanje ( kasnije se iste prijave podnose za svaku narednu godinu).Drugim recima , po resenju na osnovu ove prijave vi placate poreze i doprinose za tekucu godinu .

4) Prijava komunalne takse (firmarina) i naknade za gradjevinsko zemljiste:

Koliki iznos treba da platite po ovom osnovu mozete naci na sajtu Uprave javnih prihoda:

www.finansijebgd.org

5) Prijava placanja  PDV-a (poreza na dodatnu vrednost) :

  Firme koje predvidjaju da ce im promet u narednih 12 meseci biti iznad 4 miliona dinara moraju biti u sistemu PDV-a;

 Firme koje predvidjaju da ce im promet u narednih 12 meseci biti izmedju 2 i 4 miliona mogu i ne moraju biti u sistemu PDV-a;

Firme sa prometom manjim od 2 miliona ne mogu biti u sistemu PDV-a.

6) Nabavka fiskalne kase i fiskalizacija za one koji su u obavezi da posluju sa fiskalnom.

 

Clanak3 - Razlike izmedju prostog i dvojnog knjigovodstva i knjige koje se popunjavaju u prakticnom knjigovodstvu:

Prosto knjigovodstvo mogu voditi samo preduzetnici, tj. oni jedini mogu birati izmedju prostog i dvojnog.

Za sada - obzirom da se vec godinama prica o tome da ce prosto knjigovodstvo biti potpuno ukinuto.

Svi ostali privredni subjekti imaju obavezu vodjenja knjiga putem dvojnog knjigovodstva.

U cemu je razlika?

Osnovna razlika je u knjigama koje se vode , obrascima koji se popunjavaju , i donekle u nacinu obracuna poreza i doprinosa.

Prosto knjigovodstvo se vodi  putem:

PK1 knjige- knjiga prihoda i rashoda;

PK2 knjige -knjige osnovnih sredstava i  sitnog inventara.

Vode se i neke druge evidencije , kao:

PM - evidencija o kupovini , preradi , proizvodnji i prometu proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja ( sa kojim ide i PM1 - potvrda o kupovini i zameni plemenitih metala i dragog kamenja);

GP - evidencija o gotovim proizvodima ;

KR - prijemni - evidencioni list komisione robe ( uz koji ide obrazac KR1 - evidencija prodate , isplacene i vracene komisione robe );

Pausalci , kao posebna kategorija preduzetnika , vode prakticno samo KPO knjigu -poslovnu knjigu o ostvarenom prometu pausalno oporezovanih obveznika.

Dvojno knjigovodstvo se vodi popunjavanjem niza naloga za knjizenje , koji se (u zavisnosti od softverskog resenja )automatski knjize u Glavnu knjigu i Dnevnik.

Zajednicke knjige  za prosto i za dvojno knjigovodstvo :

TK - trgovacka knjiga , koja je obavezna u trgovinskim objektima

KEPU - knjiga evidencije prometa i usluga - koja je obavezna kod komisione prodaje , u veletrgovini , itd.( o ovim knjigama i njihovoj upotrebi  cemo vise kazati kasnije )

DPU - knjiga sanka koja se koristi kod ugostitelja

KUF - knjiga ulaznih faktura ( ova knjiga je opciona - zakon ne propisuje da je morate imati)

KPR - knjiga primljenih racuna (obavezna za sve privredne subjekte koji su u PDV-u )

KIR - knjiga izdatih racuna (obavezna za sve privredne subjekte koji su u PDV-u )

KIF - knjiga izlaznih faktura ( ova knjiga je opciona - zakon ne propisuje da je morate imati )

Pored ovih knjiga postoji jos i dnevnik blagajne i druga dokumentacija , ali ja bih se za sada zadrzala na ovome.

 

 

 

(tekstove pise  diplomirani ekonomista - knjigovodja - sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste struke , na tacnoj adresi: www.jelence.blog.rs

-datumi postova na blogu su hronoloski poredjani - od starijih ka novijim - pocev od 20.aprila, 2009. godine)

 

 

Kada vam stigne faktura ( racun ) na knjizenje , prvo se radi ulazna kalkulacija.

Ona se radi na zakonom propisanom obrascu KL ; skup ovakvih obrazaca cini - moglo bi se kazati - knjigu KL .  Naime i ostale knjige , gore pomenute , su zapravo skupovi obrazaca tj. stranica istovetnog izgleda. Dok se knjigovodstvo vodilo rucno , kupovale su se i popunjavale te knjige - one se i danas mogu kupiti u prodavnicama Savremene administracije.

Pogledajmo kako ovaj obrazac izgleda:

KLIKOM NA OBRAZAC MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ.

 

Znaci , kada dobijete racun da ga proknjizite prvo radite ovu kalkulaciju ( ovde pricam o maloprodaji , o kojoj dobijam najvise pitanja );

u gornjem desnom uglu vidite polje u kom popunjavate redni broj iz PK1 knjige , pod kojim knjizite ovu fakturu da bi obezbedili vezu ulazna kalkulacija - PK1 knjiga. Sada je to cesto malo drugacije reseno kada se radi putem kompjutera , ali zvanican obrazac mora sadrzati i ovu stavku.Napominjem da je slika koju vidite skinuta sa jednog od softvera u kojima sam radila jer nemam pri ruci kupovni obrazac , ali osim boje i male razlike u rasporedu u naslovnici - isti su.

 

 

(tekstove pise  diplomirani ekonomista - knjigovodja - sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste struke , na tacnoj adresi: www.jelence.blog.rs

-datumi postova na blogu su hronoloski poredjani - od starijih ka novijim - pocev od 20.aprila, 2009. godine)

 

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

 

O popunjavanju KL obrasca cu kazati nesto vise kada budem radila praktican primer.

 

Sada bih presla na PK1 knjigu , obzirom da je ona malo obimnija , te nije lose dati barem nekakav teorijski uvod pre prakticnog primera.

PK1 knjiga ima levu i desnu stranu:

 

KLIKOM NA OBRASCE MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ

 

(tekstove pise  diplomirani ekonomista - knjigovodja - sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste struke , na tacnoj adresi: www.jelence.blog.rs

-datumi postova na blogu su hronoloski poredjani - od starijih ka novijim - pocev od 20.aprila, 2009. godine)

 

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

 

Pravila popunjavanja PK1 knjige

( uz napomenu da u praksi , sto cete videti na primerima , sve to nije toliko komplikovano kao sto deluje na prvi pogled ) :

U poslovnu knjigu PK - 1 - Poslovna knjiga prihoda i rashoda knjiže se prihodi od prodaje dobara i usluga, prihodi od finansiranja, vanredni prihodi, poslovni rashodi koji se odnose na ostvareni prihod i drugi podaci od značaja za praćenje prihoda i rashoda.
U obrazac poslovne knjige PK - 1, preduzetnici unose podatke na sledeći način:
1) u kolonu 1 - redni broj poslovne promene od početka godine, odnosno od početka obavljanja delatnosti, ako je taj početak u tekućoj godini; ovaj redni broj upisuje se u gornjem desnom uglu knjigovodstvene isprave na osnovu koje je knjižena poslovna promena;
2) u kolonu 2 - datum knjiženja poslovne promene u poslovnoj knjizi;
3) u kolonu 3 - opis knjiženja poslovne promene, naziv, broj i datum knjigovodstvene isprave (pomoćna evidencija: račun, izveštaj banke o prometu na tekućem računu preduzetnika, fiskalni isečak, obračun amortizacije, popisna lista o promeni cena i dr.) na osnovu koje je knjižena poslovna promena;
4) u kol. 4, 5 i 6 - prihod od prometa dobara i usluga, i to:
(1) preduzetnici - obveznici PDV koji obavljaju delatnost prometa dobara u maloprodaji, i u komisionima, na osnovu podataka (fiskalni isečak, račun i dr.) o prometu dobara, unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV, s tim što u kolonu 4a unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV za izvršen promet po opštoj stopi, a u kolonu 4b unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV za izvršen promet po posebnoj stopi; preduzetnici - obveznici PDV koji obavljaju promet dobara na veliko i proizvođači dobara koji svoje proizvode prodaju sa skladišta unose podatke razvrstane po stopama u kol. 4a i 4b sa obračunatim PDV, s tim što razvrstavanje vrše na osnovu podataka iz faktura, odnosno drugih isprava o prodaji dobara;
(2) preduzetnici koji nisu obveznici PDV unose podatke o prometu dobara u kolonu 5;
(3) preduzetnici - obveznici PDV koji obavljaju promet usluga i ugostiteljske radnje koje pružaju usluge konzumacije jela i pića na licu mesta u kolonu 6a unose vrednost izvršenih usluga na osnovu podataka iz fiskalnog isečka i fakture o izvršenim uslugama sa obračunatim i iskazanim PDV, a preduzetnici koji nisu obveznici PDV podatke o izvršenim uslugama unose u kolonu 6b; preduzetnici - obveznici PDV, u svakom obračunskom periodu (jednomesečno, tromesečno), u skladu sa zakonom
kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, svode prihode od delatnosti na iznos oporezivog prometa bez PDV, primenom preračunate stope (opšte i posebne) na ukupan promet iskazan u tom periodu i za dobijen iznos vrše knjiženje sa znakom "storno" - zaokruženjem iznosa i oduzimanjem od zbira iznosa u kolonama gde je izvršeno knjiženje (kol. 4a, 4b i 6a);
5) u kolonu 7 - ostali prihodi prema vrstama prihoda u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i podzakonskim propisima kojim se uređuje kontni okvir i sadržina prihoda u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike (grupe računa 63. - 69);
6) u kolonu 8. zbir prihoda iz kol. 4-7;
7) u kol. 9-11 koje popunjavaju preduzetnici - obveznici PDV, unose se podaci koji odgovaraju podacima iz evidencije PDV, i to:
(1) u kolonu 9 - iznos obračunatog PDV za isporučena dobra i usluge;
(2) u kolonu 10 - iznos prethodnog poreza iskazanog u fakturama za isporučena dobra i usluge;
(3) u kolonu 11 - podatak o iznosu uplaćenog PDV; ovaj podatak se unosi na osnovu naloga o izvršenoj uplati po podnetoj prijavi u skladu sa propisima koji uređuju PDV, za poreski period; ako je u poreskom periodu iskazan iznos prethodnog poreza veći od iznosa obračunatog poreza za isporučena dobra i usluge, u ovu kolonu unosi se iznos iz naloga za koji je izvršen povraćaj, s tim što se taj iznos knjiži crvenim stornom (-);
8) u kolonu 12, preduzetnici - obveznici PDV unose nabavnu vrednost robe (neto-fakturna vrednost i direktni troškovi nabavke - zbir iznosa iz kol. 6 i 7 iz evidencije KL), rezervnih delova namenjenih prodaji (servisiranje), nabavnu vrednost reprodukcionog materijala, nabavnu vrednost alkoholnih pića i namirnica u ugostiteljstvu (iz fakture dobavljača), nabavnu vrednost otkupljenog zlata i drugog materijala koji se koristi za izradu novog proizvoda (iznos iz kolone 5 - evidencije PM); obveznici PDV koji prodaju komisionu robu u kolonu 12 unose vrednost robe, odnosno proizvoda koji po ugovoru plaćaju komitentu (iznos iz kolone 7 iz evidencije KR); iskazan PDV u fakturama dobavljača unosi se u kolonu 10 - prethodni PDV; preduzetnici koji nisu obveznici PDV u kolonu 12 unose nabavnu vrednost sa iskazanim prethodnim PDV u fakturi dobavljača;
9) u kolonu 13, preduzetnici - obveznici PDV unose vrednost sopstvenih proizvoda bez PDV (osim ugostitelja), ako se ovi proizvodi prodaju krajnjim potrošačima; zlatarske radnje u kolonu 13. unose vrednost proizvedenih sopstvenih proizvoda (iznos kolone 7 iz evidencije PM pomnožen prodajnom cenom bez PDV); ugostiteljske radnje u kolonu 13 unose vrednost jela i pića po prodajnim cenama sa ukalkulisanim PDV za usluge konzumiranja jela i pića na licu mesta (iznos kolone 13 iz evidencije DPU); preduzetnici koji nisu obveznici PDV u kolonu 13 unose vrednost sopstvenih proizvoda bez PDV;
10) u kolonu 14, preduzetnici koji obavljaju trgovinsku i ugostiteljsku delatnost, nezavisno od toga da li su obveznici PDV, unose iznos razlike u ceni kolona 8 iz evidencije KL; prilikom vršenja nivelacije cena robe unosi se i iznos povećanja ili smanjenja prodajne cene robe na osnovu popisne liste, a u slučaju smanjenja cena, iznos tog smanjenja označava se znakom "storno" - zaokruživanjem iznosa i oduzima se od zbira iznosa u kolonama gde je knjižen; u kolonu 14 preduzetnici koji obavljaju komisionu delatnost unose iznos razlike u ceni kolona 8 iz evidencije KR;
11) u kolonu 15, preduzetnici - obveznici PDV koji obavljaju trgovinsku delatnost na malo, vrše komisionu prodaju ili sopstveno proizvedene proizvode stavljaju u promet krajnjim potrošačima, unose iznos obračunatog PDV iz kolone 11 evidencije KL ili iznos PDV, koji se dobija množenjem prodajne vrednosti (koju čini proizvod količine iz kolone 6 i iznosa prodajne cene iz kolone 8 iz evidencije GP) i propisane stope
PDV ili iznos iz kolone 9 iz evidencije KR; prilikom vršenja nivelacija cena unosi se i povećan, odnosno smanjen PDV po osnovu nivelacija cena, kao i po osnovu povećanja propisanih stopa PDV;
12) u kolonu 16 - zbir iznosa iz kol. 12, 14 i 15 ili zbir iznosa iz kol. 13 i 15; preduzetnici koji obavljaju ugostiteljsku delatnost u ovu kolonu prenose iznos iz kolone 13, a preduzetnici koji obavljaju zanatske i druge delatnosti i sopstvene proizvode prodaju krajnjim potrošačima na malo u ovu kolonu unose zbir prodajne vrednosti proizvoda iz kolone 13 i iznos obračunatog PDV iz kolone 15;
13) u kol. 17-19 - rashodi u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima kojim se uređuje kontni okvir i sadržina računa u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike, prema vrstama rashoda na način kako se iskazuju po grupama računa navedenim u tim kolonama; preduzetnici - obveznici PDV u ove kolone unose neto vrednost iz fakture dobavljača bez iskazanog PDV a iskazani PDV unose u kolonu 10 - prethodni PDV, a preduzetnici koji nisu obveznici PDV unose vrednost iz fakture dobavljača sa uključenim PDV;
14) u kolonu 20 - ukupni rashodi, kao zbir iznosa iz kol. 12, 17, 18 i 19;
15) u kolonu 21 - podaci o prometu na računu preduzetnika prema izvodu o promenama i stanju na računu kod banke, s tim što se posebno iskazuju iznosi izvršenih uplata na račun, a posebno iznosi izvršenih plaćanja.
Po isteku svakog obračunskog perioda, podaci iz kol. 4-8 iskazuju se kao kumulativni zbir ostvarenog prometa u periodu od 1. januara tekuće godine do kraja odgovarajućeg perioda.
Na kraju poslovne godine, radi iskazivanja finansijskog rezultata, vrši se sabiranje podataka iz svih kolona i njihov zbir se iskazuje u vidu međuzbira pre zaključivanja poslovnih godina, i to:
1) u kolonu 12, unosi se nabavna vrednost zaliha robe, reprodukcionog materijala i rezervnih delova, utvrđena popisom na kraju godine; ukupan zbir iznosa nabavne vrednosti iz kolone 12, umanjen za nabavnu vrednost utvrđenu popisom na kraju godine, predstavlja ukupan iznos nabavne vrednosti prodate robe, repromaterijala sadržanih u prodatim proizvodima i ugrađenih rezervnih delova, a popisno stanje iskazuje se kao početno stanje u poslovnim knjigama za narednu godinu; u kolonu 12 unosi se i srazmeran deo reprodukcionog materijala u zalihama proizvoda iz kolone 13 poslovne knjige PK - 1;
2) u kolonu 19 unosi se ispravka vrednosti na teret vanrednih rashoda kada se utvrdi da na kraju godine nije izvršena naplata prodatih proizvoda, robe i usluga, a od dana dospelosti za naplatu do kraja godine je proteklo više od 60 dana; kad se u toku naredne godine izvrši naplata tog potraživanja, ispravljen iznos knjiži se u korist prihoda u kolonu 7.
Preduzetnici koji obavljaju uslužne delatnosti na doradi materijala i popravci proizvoda, podatke o izvršenoj usluzi na doradi materijala odnosno popravci proizvoda iskazuju na obrascu PI - Potvrda o izvršenoj usluzi na doradi materijala i popravci proizvoda ; kopiju ovog obrasca u momentu prijema materijala ili proizvoda predaju korisniku usluge.  

 

Ako vam objasnjenja o PK1 knjizi zvuce nesto kao : #$*&!@^%_+)=?... ne brinite - na dobrom ste putu!

 

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

 

Uz prethodno dat tekst o PK1 knjizi (juce sam morala da ga podelim u 2 posta , jer nisam uspela da smestim tekst ispod obrasca PK1 knjige ) idu i sledeci obrasci :

 

KLIKOM NA OBRASCE MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ.

PK2 knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara:

GP knjiga , tj. obrazac:

 Slede KR i KR1 knjige vezane za komisionu trgovinu:

 

 Zatim PM i PM1 obrasci vezani za trgovinu plemenitim metalima:

 

 

 

 

 

Sledi PI potvrda:

Dodajem jos i obrasce KPO knjige - koju vode pausalci i DPU obrazac - cesto se naziva i knjiga sanka :

Toliko za danas.

 

 
 

Dobila sam pitanje o preteznoj delatnosti koju je potrebno odrediti pri prijavljivanju kod APR-a.

 

Na sajtu Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs) mozete pronaci stavku: Zakoni , i sa spiska procitati Zakon  o privrednim drustvima (pozeljno je da procitate sve zakone tamo navedene) i pogledati  Zakon o klasifikaciji delatnosti.

Kako se bira pretezna delatnost? Za preteznu delatnost birate onu od koje ocekujete najvecu dobit ubuduce.

Npr. mozete izabrati delatnost pod sifrom 52450 -Trgovina na malo aparatima za domacinstvo , radio i TV uredjajima;pod uslovom da je to ono cime cete se uglavnom baviti ( proverite i sta ne spada pod ovu kategoriju - sto vam pise odmah ispod onoga sto tu spada ).

Vi se mozete baviti i samo trgovinom , npr, radio i TV uredjajima , ne morate ispuniti bas sve stavke vezane za delatnost pod tom sifrom.

Pored ovako izabrane delatnosti - koja vam se upisuje u zvanicna dokumenta kao delatnost vase firme - vi se mozete baviti i drugim delatnostima pod uslovom da one donose manje dobiti od pretezne.

Recimo vi kao knjigovodstvena agencija mozete zaradjivati i na konsaltingu , drzanju obuke iz knjigovodstva i sl. Ove dopunske delatnosti ne prijavljujete ,tj. one vam se nigde zvanicno ne pisu. U APR-u je bila praksa da vam traze  spisak svih dopunskih delatnosti kojima planirate da se bavite , da bi ga tamo evidentirali - ali ne prijavljujete svaku delatnost posebno. Samo preteznu.

Sa da bih nastavila pricu o ulaznim fakturama.

Evo jedne:

KLIKOM NA DOKUMENTE MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ.

 

Sledeci put cu pisati o obaveznim elementima fakture.

Sada vam dajem jednu na uvid , kao i popunjenu ulaznu kalkulaciju za nju. Podatke o primaocu fakture sam morala da izbrisem , jer je to bio uslov da je objavim :

 

 

( klikom na dokument dobija se veca slika).

 

 

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

 

Obavezni elementi fakture ( racuna ) :

Ova oblast je regulisana sledecim zakonima i podzakonskim aktima:

Zakon o PDV-u;

Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe , vrsenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru;

Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga;

.

Prema prvom pomenutom zakonu obavezni elementi racuna su sledeci :

    * naziv, adresa i PIB izdavaoca i primaoca računa;

    * redni broj računa, mesto i datum izdavanja računa;
    * datum prometa dobara i usluga;
    * vrsta i kolicina isporucenih dobara tj. vrsta i obim usluge;
    * kolika je osnovica PDV-a , poreska stopa primenjena na tu osnovicu , sam iznos PDV-a na tu osnovicu;
    * napomenu o avansnom placanju , ako ga ima;
    * napomene o o poreskom oslobadjanju;

.

U skladu sa drugim pomenutim zakonom , mora se voditi racuna o sledecem :

ovim zakonom se  predviđa  da će inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora rešenjem oduzeti robu "kada se roba stavlja u promet, prevozi ili koristi za pružanje usluga, a lica u prostoriji, vozilu ili mestu gde se delatnost obavlja, u vreme vršenja inspekcijskog nadzora, ne poseduju propisane isprave o njenoj nabavci".

Ovim zakonom je predviđena i novčana kazna za ovakav prekršaj.

.

Konacno , u skladu sa pomenutim pravilnikom :

Faktura ( takodje i otpremnica , dostavnica, prijemnica ili druga odgovarajuća isprava za robu)  obavezno sadrži:

    * naziv, sedište i žiro-račun isporučioca robe odnosno prodavca;
    * broj pod kojim je isprava evidentirana u propisanoj evidenciji i datum izdavanja isprave;
    * mesto i adresu objekta iz koga se roba otprema sa imenom i prezimenom i potpisom lica koje je izdalo robu;
    * količinu, cenu po jedinici mere, ukupnu vrednost robe;
    * naziv i adresu primaoca robe;
    * podatke o prevozniku robe;

Sve se ove odredbe moraju uzeti u obzir pri formiranju racuna ( prenosnice , otpremnice , i sl.)

U praksi , vecina racuna ne poseduje bas sve ove elemente ili se desava da je PDV iskazan na 3 - 4  mesta na racunu , sa svim pomenutim elementima , sto je potpuno bespotrebno.

Pored gore pomenutog , na racunu se , posle prikaza kompletnog obracuna upisuje i slovima iznos koji treba platiti dobavljacu , zbog sprecavanja razno-raznih malverzacija (pokusaj dodavanja cifara u racunu i sl. )

Racun je vazeci samo uz potpis i pecat.

Postoje racuni na kojima pise da su radjeni na kompjuteru i da potpis i pecat nisu potrebni , ali tada bi tu morao da stoji elektronski potpis.

 

 

 

 Kako se obracunava PDV ?

 

 AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

 

Na nabavnu cenu , tj. nabavnu vrednost zaracunate 18 ili 8 %.  Kako?

Ako pogledate racun ( koji sam vam dala u jednom od prethodnih predavanja ) videcete u desnom uglu obracunske tabele kolonu "iznos". U dnu kolone je "Poreska osnovica: " ciji je iznos zbir nabavnih vrednosti sve nabavljene robe tj.:

900+432+310.80+796.80=2439.60   i ta cifra je vasa ukupna nabavna vrednost , a istovremeno i poreska osnovica.

Na iznos od 2439.60 dinara se sada obracunava PDV:

2439.60 * 0.18 = 439.13 dinara

Konacno , vi dobavljacu dugujete ukupno osnovicu plus PDV :

2439.60 + 439.13 = 2878.73 dinara.

Za sada radim primere gde su i dobavljac i kupac u sistemu PDV-a.  Kasnije cu pokazati specificnosti knjizenja kada jedno ili oboje nisu u PDV-u.

Kako sada obracunati prodajnu cenu ?

Sve zavisi od toga da li vam je ona unapred odredjena od strane dobavljaca ili nije .

U ovom primeru nije , vec smo je sami odredili : to su cifre rucno dopisane na fakturi ( 45 , 35 , 20 , 50 ).

Ako sada pogledate kalkulaciju prodajne cene na KL obrascu , koju sam vam takodje dala u jednom od prethodnih predavanja , videcete sledece :

U kolonu 14  su unete vrednosti prethodnog ( ulaznog ) PDV-a koji smo upravo izracunali. To je inace kolona za napomene , ali smo je mi ovako iskoristili.

U kolonu 13 unosimo nase prodajne cene.

Sada smo ovaj obrazac poceli popunjavati sa dve strane:

- od kolone 1  do kolone 6 unosimo ( prepisujemo ) podatke sa fakture;

- zatim krecemo od kolone 14 , popunimo nju pa kolonu 13;

- u kolonu 12 unosimo proizvod prodajne cene i kolicine;

- na iznos iz kolone 12 primenjujemo preracunatu stopu PDV-a i tu cifru upisujemo u kolonu 11;

- preracunata stopa za PDV od 18%  iznosi :  0.15254237  ; pa je 1350 * 0.15254237 = 205.93   itd.

- prodajna vrednost bez PDV-a ( kolona 9 ) je iznos razlike kolona 12 i 11 ;

- konacno , kada od kolone 9 oduzmemo kolonu 6 dobijamo nasu razliku u ceni , RUC.


Zasto racunamo malo spreda , pa malo od kraja?

Zato sto vama ( knjigovodji ) , ili sefu radnje ,vlasnik  obicno kaze kolika zeli da mu bude konacna prodajna cena , a na vama je da izracunate sve ostalo.

 

 

 

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

 

Danas cu dati dodatna objasnjenja za juce uradjen primer.

Ako pogledate kalkulaciju prodajne cene  imamo sledece:

- od kolone 1 do 6 unosimo podatke koji su nam vec obracunati na fakturi;

- kolona 7 , zavisni troskovi , retko postoje u ovoj oblasti;

- kolona 8 , RUC , moze biti nasa odluka ili data od dobavljaca;

-kolona 9 je zbir kolona 6 i 8 :  nabavna vrednost ( NV ) + razlika u ceni ( RUC );

- kolona 10 - u njoj je iskazana stopa poreza;

- kolona 11 se dobija kada se vrednost iz kolone 9 pomnozi sa 0.18 ( tj sa 0.08 , kada se radi o porezu od 8% );

- kolona 12 je zbir kolone 9 i 11 ;

- kolona 13 , prodajna cena , dobija se kada se kolona 12 podeli sa kolonom 4 ( kolicina );

- kolona 14 se moze popuniti cime hocete , mi smo izabrali prethodni PDV.

.

Ovo je primer popunjavanja KL obrasca , kada nam je data RUC , pa na osnovu toga izvedemo ( izracunamo ) PDV , kao i prodajnu vrednost , za razliku od prethodnog primera kada nam je bila data prodajna cena , pa smo kretali obracun od nje.

 

 

 

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

 

O svemu ovome sam vec govorila , ali ukratko :

Pri opredeljivanju za tacan naziv delatnosti kojom ce se neko baviti (bilo da se prijavljuje kao preduzetnik , bilo kao AD , DOO ,itd.) treba otici na sajt Agencije za privredne registre ( www.apr.gov.rs ) i pod stavkom "Zakoni" pronaci  Zakon o klasifikaciji delatnosti.

O preteznoj delatnosti sam napisala clanak pod tim naslovom.

O PDV - u nastavljam pricu posle praznika , ali :

- na fakturi vam se nalazi nabavna vrednost robe (NV) u ukupnom iznosu od 2439.60 dinara;

- na nju obracunavate ulazni  PDV koji iznosi 439.13 dinara;

- dobavljacu placate NV + PDV = 2878.73 din.;

- prodajna vrednost robe je : NV + RUC + izlazni  PDV .

I sve to pod uslovom da su i dobavljac i kupac u sistemu PDV-a.